TOV SVINJA I PROIZVODNJA MESA U SRBIJI

Od izvoznika, postali uvoznici mesa

Od 15. decembra 2019. godine, posle više od tri decenije, svinje sa najvećeg broja farmi u Srbiji više neće biti vakcinisane protiv klasične bolesti kuge. Da bi se obnovio stočni fond treba da prođe najmanje tri godine, a šest godina da bi ušli u EU, ako nas do tada prime u članstvo. Vakcinacija je ukinuta 15. decembra 2029. godine. Da bi meso moglo ponovo da se izvozi preko zemalja Evropske unije I u EU, mora da se obnovi stočni fond, a za to je potrebno da prođe oko tri godine

Branislav GULAN

Ministar polјoprivrede u Vladi Srbije Branisalv Nedimović, potpisao je pravilnik kojim se uvodi rejonizacija i time će praktično biti osbustavlјena vakcinacija svinja u najveĆem delu Srbije, krajem decemba 2019. Godine. Dakle od 15. decembra 2019. godine u Srbiji je i zvanično prestala vakcinacija svinja protiv bolesti kuge! Ovo je saopštila Milanka Davidović, iz ministarstva polјoprivrede Vlade Srbije na sednici Mreže za ruralni razoj EU u Srbiji (15. decembra 2019. godine) Ovakvo obećanje narodu u Srbiji davali su svi prethodni ministri polјoprivrede u Srbiji za poslednje tri decenije. Ali, su odlazili sa vlasti, a obećanja su ostajala. Posle dugog čekanja, obećanje je konačno na papiru, a i na delu. Zato je ovo za Srbiju po značaju ne samo vest dana i godine, već deceneije! Međutim, da bi meso iz Srbije krenulo ka EU i transportovfalo se preko ovih zemalja, potrebno je da se izmeni stoičanhi fond. To znači da nesanu svinje koje su bile vakcinisan eprotiv bolesti kuge. Za to je potrebno da prođe najmanje tri godine. A, to je vreme od 15. decembra 2022. godine. Analitičari i oni koji se bave ovim poslvom znaju da to vreme još niej prošlo da svinjsko meso još uvek nemože d a se transportuej preko zemalja EU niti može da se izvozi u ove zemlje!

Prema tadašnjoj odluci, kako je swaopšteno, vakcinacija je trebala privremeno još da ostane samo u južnim padinama Fruške Gore, Morovićke šume, gde se ta bolest sporadično pojavlјuje kod divlјih svinja, koje mogu biti eventualni prenosnici bolesti. U ostalim delovima zemlјe je 15. decembra 2019. godine odobreno i  odlučeno, da se obustavi vakcinacija, pogotovo na zaštićenim farmama. Ovo je bila izuzetno važna mera za srpsku ekonomiju jer je nakon nje naša država mogla da se obrati telu za bezbednost hrane kako bi otpočeo monitoring, pa obnova stočnog fonda svinja, koja je sad u toku. Potom, kada se za oko tri godine obnovi stočni fond, moćićemo i da izvozimo svinjsko meso u EU. I ne samo u EU, nego i na druga tržišta da ga otpremamo u transportu preko teritorije država, članica EU. Primer je transport Rusija, jer do sada se svinjsko meso u Rusiju, ako nije bilo obrađeno i pripremlјeno na temperaturi većoj od 70 stepeni moglo transportovati jedno avionom. I ne samo na tržište Rusije, već i drugih zemalјa jer kamionom, vozom, rekom, nije moglo da se prevozi preko zemalјa EU. Avionom se meso veoma malo transportovalo, jer takav prevoz nije bio isplativ.To je bio i razlog zašto je bio veoma mali izvoz svinjskog mesa u Rusiju, ali i druge zemlјe, gde se prevozio avionom. Tu se nalazi i razlog zašto nemački ,,Tenis“ nije izgradio već dogovorene farme svinja od oko četiri miliona komada u Srbiji, kako bi ih bezcarinski izvozio u Rusiju. Stoačri iz Srbije su tužili državau i dobilio je na sudu kako bi im se vratial zemlja na kojoj je država bila planirala da je pokloni ,,Tenisu“ za izgradnju farmi za tov svinja, namenjen izvizu u Rusiju. Kada je partner iz Nemačke saznao da nemože da transoportuje svinej u Rusiju, on je odustao od gradnje pomopezno najavljivanih farmi u zemlji. O toem je i Minsitaqrstvo poljoprivr4ede lane dalo zvaničlno saopštenje u kome je javnost obaveštena da se odlaže, na nodređeno vreme,  gradnja farmi! A, ona niej bila ni započeta. Stočari iz Vojvodien su itužili T4enis i državau koja je bila pokolnila zemljište za gradnju farmi. Početkom 2021. godine nadležni sud u Novom Sadu, doneo je presudu po kome se poništava rešenje o dodeli zemlje.

Ukidanjem  vakcinacije, smanjiće se i  troškovi države, odnosno izdvajanja za taj lek – vakcinu protiv bolesti kuge, koja su godišnje iznosila oko 25 miliona dolara. Novac je država izdvajala iz budžeta, a kako se navodi proteklih godinama deo dobijala i kroz razne donacije. Stočari vakcine nisu plaćali, već su ih dobijali besplatno. Međutim, u državi je bio veoma moćan uvozni lobi tih vakcina. Deo njih nije bio za to da se prestane sa vakcinacijom. Prema procenama stručnjaka to znači da će država uštedeti ogroman novac jer se poslednjih godina, u toku godine, vakcinisalo između 2,8 i 3,2 miliona svinja.  Inače, decenijama se već u Srbiji godišnje proizvodi od 270.000 do 320.000 tona svinjskog mesa. Zavisno od kretanja na tržitštu se kretao i tov, što se vidi u tabeli u prilogu. Potrošnja je od 17 pa do 20 kilograma godišnje po stanovniku.

Dakle, od 15. decembra 2019. godine, posle više od tri decenije čekanja i obećavanja od svih ministara polјoprivrede u tom vremenu, svinje sa najvećeg broja farmi u Srbiji neće više biti vakcinisane protiv klasične kuge. Da bi se obnovio stočni fond i krenuo izvoz treba da prođu tri, a najmanje šest godina da bi ušli u EU, ako nas za to vreme prime u članstvo.

Bili ispred SAD!

Ako se analizira proizvodnja svinjskog mesa u Srbiji, može se videti da je Srbija, davno  bila svinjarska zemlјa! Po tovu smo bili iznad SAD u to vreme! Jer, daleke 1866. godine bila je ispred SAD. Jer, na 1.000 stanovnika imala je  blizu 1.300 svinja, dok je u SAD na isti broj žitelјa brojao između 800 i 900 tovlјenika. I danas u svetu se razvoj jedne zemlјe meri po broju svinja i stanovnika! U srednje razvijene zemlјe račuanju se države koje imaju na svkaog stanovnika po jednu svinju. A, Srbija danas ima 6,5 miliona žitelјa, ali tek oko 2,5 do 2,7 miliona svinja. Danska, recimo, ima osam miliona stanovnika, ali  i oko 32 miliona svinja. Znači, mi smo danas nerazvijena zemlјa!

Slično je i kada se pogleda izvoz i uvoz. Pre samo dve i po decenije Srbija je bila veliki izvoznik svinjskog mesa. Godišnje se u svetu prodavalo za oko 762 miliona dolara. Da je to prošlost, potvrđuju i podaci da je u 2018. godini iz sveta u  Srbiju uvezeno zamrznutog svinjskog mesa u vrednosti od 71 milion dolara. Ako, se preračuna ukupan uvoz ovog mesa, 2018. godine, to iznosi oko 600.000 svinja. Slično je nastavlјeno i ove 2019. godine, pa je za prvih devet meseci 2019. godine, kako se nezvanično saznaje uvezeno oko 350.000 tovlјenika, težine od 90 do 120 kilograma po komadu.  Ovaj uvoz je  plaćen oko 151 miliona dolara!  Na ovaj snačin se ostvaruej prognoza FAO ida će Srbija uskoro od izvoznika hrane postati njen uvoznik. Inače, iz Srbije je 2019. godine u svet izvezeno sirovina za proizvodnju hrane u vrendnosti od 3,62 milijarde dolara. Plkan je da to mroa da bude najmanej 10 milijardi dolara, ali će se ostvariti tek kada se budu izvozili polugotovi i gotovi proizvodi.

Dakle, prestankom vakcinacije Srbija prvo treba da krene u obnovu stočnog fonda, jer je broj svinja danas na nivou 1955. godine, kaže prof dr Vitomir Vidović, ekspert za stoačrstvo i bivši profesor stočarstva na novosadskom Polјoprivrednom fakultetu. Država treba da omogući tov i prodaju svinja. Imamo vredne stočare i dobru nauku. Po jednoj krmači u prašenju sad možemo da imamo i po 18 prasadi. To znači da uz nekoliko velikih farmi, već za tri do pet godina možemo u zemlјi da unapredimo ovaj tov i da imamo 18 miliona svinja u zemlјi! Za njih ćemo imati tržište, a tu je na provm mestu sad Kina i Rusija. Posle toga i zemlјe EU. Uz povećani tov otvara nam se i mogućnost izvoza polutki i prerađevina umesto sadašnjeg ograničenja na samo tehnički obrađene proizvode, i to konzerve uglavnom. Pad tova svinja u Srbiji je od 1984. godine. Prema istraživanju spolјnotrgovinska razmena mesa i proizvoda od mesa poslednjih godina je u drastičnom padu. Vrednost je u 2014. godini bila  je 16,4 miliona evra, da bi u 2018. godini saldo bio u minusu i to 19,9 miliona evra. Uvoz se povećao, a izvoz smanjio, pa je samo za četiri godine primetan deficit. Na to nas je upozoravala i FAO za hranu iz Rima, pre jedne decenija, da će Srbija od izvoznika hrane postati njen uvoznik. I to se sad pokazalo u stvarnosti.

Pretnja afričke kuge

Stanje je protekloh godina pogoršala i pojava afričke kuge za koju nema leka. Izvozna tržišta bila su zabranila uvoz mesa iz Srbije, izuzev termički obrađenog na preko 70 stepeni. Istovremeno u Kini je protekle dve godine zbog afričke kuge pobijeno nekoliko stotina miliona svinja, u Rumuniji je to zadesilo 350.000 tovlјenika… Da bi se obeštetili vlasnici na ime nadoknade štete za oko 6.000 vlasnika svinja iz budžeta Rumunije izdvojeno je 16 miliona dolara. U svemu tome moramo biti realni da oporavak tržišta u Srbiji neće biti ni brz ni lak. Trebamo biti objektivni pa imati u vidu da za Kinu nećemo imati mesa ni za nekoliko ulica u nekoj njihovoj maloj varošici. Ipak, izvoza ne smemo da se odreknemo jer bez njega nema ni razvoja. A, izvoz mora imati i tri ,,K“ količinu, kvalitet i kontinuitet. Inače, pojava afričke kuge u Kini, sad je povukla naglo veliki izvoz iz Evropske unije gde je postoji stalni višak od oko 50 milion tovlјenika. Sad se prazne obori u kojima je bio tov svinja u državama gde nema kuge, pa odmah pronalaze kupce u Kini.

Kada je afrička kuga u pitanju Srbija se opredelila za zoniranje područja koja su zahvaćena ovom bolešću, a po standardima Međunarodne organizaczije za zdravlјe životinja, ne bi trebalo da bude prepreka za izvoz mesa iz zemlјe u kojoj ima slučajeva afričke kuge, pod uslovom da se ono ne izvozi iz zaraženih područja. Međutim, dr Dejan Krnjaić, redvoni profesor na katedri za mikrobiologiju beogradskgo Fakulteta veterinarske medicine. On još dodaje da to već zalazi u pitanje politike i bilaterale. Ukoliko domaći proizvođači uspeju da ubede drugu stranu da kontrolišu proizvodnju i da preko uvoza oni neće uneti virus, onda će uprkos sporadičnim pojavama bolesti, srpska svinjetina moći da se nađe na tržištima gde bude imala kupaca.

Zaraza kod 18 gazdinstava

Bilo je nekoliko pojava afriček kuge u Srbiji kod Mladenovca u poluprečniku od tri kilometra i na severu zemlјe kod Srpskog Itebeja. Do kraja septembra 2019. godine zbog 20 bolesnih ubijeno je ukupno 620 svinja. Pored zaraženih ostale su ubijene zbog neposredne blizine domaćinstava ili su bile zajedno u oboru sa zaraženim životinjama. Država je za to stočarima isplatila 8,2 miliona dinara. U Srbiji je zaraza potvrđena u 18 gazdinstava, ali su životinje uništene u svakom domaćinstvu koje je bilo u kontaktu sa onim gde je bolest otkrivena, navodi Dejan Krnjaić. Treba reći i to da je Srbija odolevala naletu ove zaraze više od dve godine, još kada je bolest bila potvrđena u Rumunuji, Mađarskoj i Bugarskoj. Bolest nije opasna po lјude, prenosi se lako, pa može da izazove ogromnu štetu. Najveća opasnost preti farmama, jer u slučaju pojave bolesti, sve svinje moraju biti ubijene. Crna Gora, BiH i S. Makedonija zabranile su uvoz svinjskog mesa iz Srbije zbog pojave afričke kuge. BiH je nešto malo liberalizovala zabranu. S druge strane Srbija je odavno spustila rampu za svinjsko meso i pojedine prerađevine koje stižu iz Mađarske, Bugarske i Rumunije.

Afrička kuga, bolest sendviča

Kada je u pitanju klasična kuga svinja, postoji vakcina i mi smo je primenjivcali dugi niz godina. Afrička kuga svinja je, međutim, mnogo kmplikovanija, to je ,,bolest sendviča“ jer nju može da prenese i svaki turista, preko hrane koju je poneo iz nekog dela sveta, ako ona završi pored puta ili na neki drugi način dođe u kontakt sa svinjama, kaže Dejan Krnjaić. Treba istaći da bolest nije zoonoza, tj, ne može da prouzrokuje infekciju kod lјudi. Smatra se da su za izazivanje bolesti odgovorne  divlјe svinje, ali i ilegalna trgovina mesom na relaciji Rumunija i Ukrajina. Pored toga sumnja se i na transportna sredstva, zaraženu hranu, pogotovo kada je u pitanju izbijanje zaraze u dvorištima. Dodatno otežava stvar to što je u delu Ruumunije pogođenom ovom bolešću, zabranjen i lov na divlјe svinje. Problem je što virus ima visoku otpornost, može da se nađe i u prerađevinama ali i da mesecima preživi u leševiam životinja. Tako se brzuo raširio, prema  pribaltičkim zemlјama i u Polјskoj, gde ima mnogo snega i duge su zime, pa su leševi životinja sa virusom bili prisutni mesecima. Prema priručniku o afričkoj kugi svinja koji je izdala FAO organicazija, kako navodi Miloš Milovanović, predstavnik FAO u Srbiji, radi se o virusnom, veoma kontagioznom obolјenju svinja svih starosnih dobi, koje protiče u vidu hemoralgične groznice. Obolјenje se pojavlјuje u različitim formama u zavisnosti od samog toka bolesti: perakutnog, akutnog, subakutnog, hroničnog i inaparentnog. Bilo koja država u kojoj se uzgajaju svinje je u riziku od pojave afričke kuge svinja.  Sektor tova svinja na sitnim privatnim gazdinstvima, sa niskim nivoom  biosigurnosti, naročito je ugrožen. Kako trenutno nema efikasne vakcine ili lečenja, najbolјa strategija protiv AKS za države ili zone koje su i dalјe slobodne od bolesti je sprečavanje ulaska virusa putem pobolјšane kontrole granice, adekvatnog podizanja svesti i pobolјšanja biosigurnosti.

Manje svinja u Srbiji iako se najavlјuje izvoz u EU

(Foto Rade Krstinić)

Niske cene svinjskog mesa smanjuju proizvodnju svinja u Srbiji, iako  se samo priča da je već na pomolu dozvola za izvoz tog mesa u zemlјe EU, kaže za javnost predsednik Asocijacije stočara Srema i Mačve Zoran Erić. On je za javnost rekao da se neće brzo steći svi uslovi za izvoz jer iako je obaveza vakcinacije svinja protiv klasične kuge prestala u decembru 2019. godine sada se ispituje da li ima tragova ostataka vakcine u životinjama kako bi se dozvolio plasman tog mesa u zemlјe EU. Virus klasične kuge svinja može dugo da opstane u mesnim prerađevinama i otpadu, a na primer u mesu na sobnoj temperaturi od četiri stepena Celzijusa od tri do šest meseci. Ministar polјoprivrede Srbije Branislav Nedimović rekao je na TV Prva da se 2021. godine očekuje početak plasmana svinjskog mesa iz Srbije na tržište EU, prvi put posle 30 godina. Kako kad niej još obnovljen stočni fond za koji je potrebno tri godine, nuiej objasnio. Kao da kupci iz svetga nevode o toem računa!

Erić kaže da azijske zemlјe nisu pristale ni da se zbog pojave afričke kuge, pre oko godinu dana na to tržište izvozi svinjsko meso iz regiona Srbije koji nisu bili zaraženi tom bolešću. „Kina uvozi svinjsko meso iz Španije i Holandije gde nije registrovana svinjska kuga, a Nemačka ima višak svinjskog mesa koje u zamrznutom stanju izvozi i u Srbiju”, rekao je Erić. Dodao je da će se, dok ne krene izvoz, svinjski stočni fond još smanjiti jer su sada bagatelne cene mesa, od 120 do 130 dinara po kilogramu žive mere. Erić još navodi da se ne isplati toviti svinje po tim cenama, posebno sada kada su kukuruz, pšenica i druga hrana poskupeli od deset do 15 odsto. „Mnogi uzgajivači smanjuju proizvodnju jer ne žele ‘zdrave’ novce od prodaje kukuruza, pšenice i soje da ulažu u ‘bolesne’ novce od prodaje svinja”, rekao je Erić. On navodi da je pre nekoliko dana klanici isporučio 350 tovlјenika i da će obnoviti proizvodnju jer je u nju uložio značajan novac iz kredita i ne može sada da je smanjuje jer mu je potrebna velika količina novca za otplatu duga. Dodao je da ima dosta proizvođača koji su zaduženi kreditima i da će ih samo to prisiliti da nastave proizvodnju svinja. To udruženje je, po njegovim rečima, nedavno uputilo zahtev Ministarstvu trgovine da se subvencija po tovnoj svinji sa 1.000 dinara poveća na 3.000 dinara i uvedu kvote za uvoz zamrznutog mesa, ali da još nisu dobili odgovor. On ističe da bi proizvođačima svinja danas bila potrebna firma, poput bivšeg ,,Geneksa’’ koja bi tražila tržišta za svinjsko meso i izvozila ga. Čak predlaže se se u obnovi zadrugarstva, formria jedna takva zadruzga koja bi bila prelazno rešenej dok se nestvori  sposobna izvozan kompanija. Neophodno je, kako je rekao, istisnuti prekupce iz lanca od proizvodnje do prerade mesa u klanici. Erić je rekao da je udruženje 2020. godine uputilo pismo Vladi Srbije da se odriče pomoći iz državne kase zbog pandemije virusa korona, jer su tadašnje cene svinjetine od 160-170 dinara po kilogramu omogućavale zaradu, ali da ih se „sada kada imaju gubitke niko ne seća”. Polјoprivrednik iz sela Lučica kod Požarevca Dragan Naumović ističe je da su se gubici u proizvodnji sada drastično uvećali poskuplјenjem kukuruza i pšenice i da se ne isplati baviti uzgojem svinja bez cene od 170-180 dinara po kilogramu žive vage. „Smanjiću proizvodnju jer ne mogu svesno da idem u gubitke, pa sam prodao prasad koju sam planirao za tov”, rekao je Naumović.

Rast cena svinjskog mesa u Kini

Cene svinjskog mesa u Kini zabeležile su u novembru 2019. godine skok od čak

110 odsto u odnosu na isti mesec 2018. godine, gurajući inflaciju u toj zemlјi na najviši nivo u posledNјih osam godina, pokazuju podaci Nacionalnog zavoda za statistiku. U oktobru su cene svinjetine u Kini bile iše za 101 odsto u odnosu na godinu ranije. Prema statističkim podacima, potrošačka inflacija u Kini iznosila je u novembru 2019. Godine 4,5 odsto na godišnjem nivou, dok su proizvođačke cene pale u istom mesecu za 1,4 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Afrička kuga svinja desetkovala je svinjski fond Kine od prošle godine i poremetila snabdevanje ovom osnovnom vrstom mesa u kineskoj ishrani. Kina je, inače, najveći svetski potrošač svinjetine.

BROJ SVINјA

	Свиње у хиљадама
1947	1.904
1948	1.797
1949	2.192
1950	2.138
1951	1.922
1952	2.024
1953	2.430
1954	2.416
1955	2.623
1956	2.599
1957	1.929
1958	2.247
1959	2.999
1960	3.589
1961	3.411
1962	2.915
1963	2.879
1964	3.686
1965	4.280
1966	3.040
1967	3.328
1968	3.487
1969	2.920
1970	3.232
1971	3.825
1972	3.637
1973	3.889
1974	4.582
1975	4.626
1976	3.835
1977	4.406
1978	5.129
1979	4.611
1980	4.483
1981	4.797
1982	5.003
1983	4.982
1984	5.492
1985	5.000
1986	4.589
1987	5.079
1988	4.891
1989	4.311
1990	4.238
1991	4.263
1992	3.752
1993	3.998
1994	3.599
1995	4.086
1996	4.345
1997	4.119
1998	4.055
1999	4.293
2000	4.066
2001	3.615
2002	3.587
2003	3.634
2004	3.439
2005	3.165
2006	3.999
2007	3.832
2008	3.594
2009	3.631
2010	3.489
2011	3.287
2012	3.139
2013	3.144
2014	3.236
2015	3.284
2016	3.021
2017	2.911
2018	2.872
2019	2.903

(BROJ U 2019. GODINI PRE POJAVE AFRIČKE KUGE KADA SU UNIŠTENA LEŽIŠTA GDE JE BOLEST PRONAĐENA) — (Izvor: dokumentacija B. Gulana) 

BUGARSKA

Otkrivena afrička svinjska kuga

 Bugarske veterinarske službe saopštile su danas da će zaklati 24.000 svinja nakon što je na jednoj farmi na severoistoku zemlјe otkrivena epidemija virusa afričke svinjske kuge.Agencija za bezbednost hrane saopštila je da je epidemija otkrivena na farmi u selu u Šumenskoj oblasti. Reč je o prvoj epidemiji na jednoj industrijskoj farmi od avgusta prošle godine, kada je virus zahvatio šest farmi u Bugarskoj, što je primoralo vlasti da zakolјu više od 130.000 svinja, podseća Rojters.

ALARMANTNO:

U decembru u Evropi prijavljeno desetine hiljada novih žarišta svinjske kuge.

U svetu, posebno Evropi, u decembru je prijavljeno desetine hiljada novih zarišta Afričke kuge svinja(AKS). Istočna Evropa je snažno pogođena ovim virusom za koga nema leka, osim eutanazije svakog grla koje je zaraženo, bilo u kontaktu sa zaraženim svinjama ili postoji druga sumnja na prisustvo ovog virusa, zabeleženo 8.januara 2020. godine.

AFRIČKA KUGA SVINJA

Prestanak zabrane uvoza iz Srbije

Bolest afrička kuge svinja koja se u Srbiji pojavila tokom avgusta ove godine, odjavljena je 16. septembra i od tada nije bilo novih slučajeva. Zbog toga direktorka Uprave za veterinu Emina Milakara očekuje da će BiH, Makedonija i Crna Gora već u toku ove nedelje povući zabranu uvoza svinja i svinjskog mesa iz Srbije. Po njenim rečima, u Srbiji bolest afričke kuge svinja ne postoji i dodaje da je od 15. septembra do 1. decembra 2019. godine sproveden konstantan nadzor na čitavoj teritoriji zemlje koji je potvrdio da novih slučajeva nema. O prestanku opsnosti od te bolesti svinja, dodaje ona, Srbija je najpre obavestila Evropsku komisiju, a potom i zemlje u regionu – BiH, Makedoniju i Crnu Goru, ali i Kinu koja je, kaže Milakara, zainteresovana za uvoz srpskih svinja. Ističe da je ta bolest suzbijena zahvaljujući napornom radu i upornosti veterinarskih službi na terenu, vetrinarskih instituta i inspekcija u našoj zemlji, kao i pomoći Evropske komisije koja je odmah po izbijanju afričke kuge svinja poslala u Srbiju tri najbolja eksperta.

– To je prvi put da je jedna treća zemlja dobila EU veterinarski tim, kao pomoć. Mi smo tada primenili neke njihove predloge, a sada u decembru bila je i njihova inspekcija koja je obišla sva žarišta gde je izbila afrička kuga i proverila mere koje smo primenili. Mogu da kažem da od njih nismo imali nijednu korektivnu meru, rekla je Milakara.

Iako za sada u Srbiji nema afričke kuge svinja, dodaje Milakara, uvek postoji opasnost da se ona pojavi, jer, kako objašnjava, naša zemlja je okružena zemljama koje se bore protiv te svinjske bolesti. Navodi da Mađarskoj prisutna afrička kugu kod divljih svinja, da je u Bugarskoj tada bilo otkriveno 26 novih žarišta zbog čega je Srbija intenzivirala nadzor na granici s tom zemljom, ali i da se s tim problemom suočava i Rumunija. Zbog toga je, kaže Milakara, Srbija uvela zabranu uvoza svinja i svinjskog mesa iz tih zemalja, ali i svih drugih u kojima se pojavila afrička kuga svinja. Dodaje da je to način da se država zaštiti i navela da je opravdan postupak BiH, Crne Gore i Makedonije koje su uvele zabranu na uvoz svinja i svinjskog mesa našoj zemlji, uz očekivanje da će sada, kada te bolesti više nema, tu odluku i povući, obaveštena je javnost 25. decembra 2019. godine.

RUMUNIJA

Zbog afričke kuge ubijeno 350.000 svinja

Otkriveno više od 1.000 slučajeva AKS. Za širenje bolesti odgovorne divlje svinje i nelegalan transport mesa.  Za nadoknadu štete za oko 6.000 vlasnika svinja iz budžeta 16 miliona dolara. Od jula 2017. do oktobra 2018. godine u Rumuniji bilo je otkriveno više od 1.000 slučajeva afričke kuge svinja (AKS), od  toga 15 u komercijalnim zapatima svinja. U merama kontrole i eradikacije bolesti ubijeno 350.000 životinja, od toga čak 80 odsto iz komercijalnih zapata. Broj ubijenih svinja iznosi sedam odsto broja zaklanih u klanicama tokom 2017. godini. Da bi se srečilo dalje širenje bolesti ograničeno je kretanje svinja što je dodatno zabrinulo farmere u Rumuniji. Naime, zbog novonastale situacije marketi u Rumuniji sve više se okreću nabavci uvozne svinjetine.

Poslednjih meseci bolest se pojavila na severozapadu zemlje u zapatima koji se drže na otvorenom i populaciji divljih svinja, ali najviše registrovanih slučajeva ima na jugoistoku gde je bolest registrovana i na komercijalnim farmama. Do počtka 2019. godine je na ime nadoknade štete za oko 6.000 vlasnika svinja iz budžeta Rumunije izdvojeno 16 miliona dolara

Odgovorne divlje svinje

Smatra se da su za izazivanje bolesti odgovorne divlje svinje, ali i ilegalna trgovina mesom na relaciji Rumunija i Ukrajina. Sumnja se i na transportna sredstva, zaraženu hranu, pogotovo kada je u pitanju izbijanje zaraze u dvorištima. Dodatno otežava stvar to što je u delu Rumunije pogođenom ovom bolešću zabranjen lov na divlje svinje. Prognozira se da će u narednom periodu opadati broj svinja u ovoj državi, a pala je i cena žive mere što je verovatno posledica toga što su mnogi mali farmeri  ponudili svoje svinje na prodaju. Komercijalne farme u želji da zaštite svoju proizvodnju predlažu niz strogih mera. Između ostalog zalažu se za zabranu držanja svinja na otvorenom, zabranu klanja u nekomercijalnim objektima i slično.

Svinjarski sektor u Rumuniji već sad trpi ozbiljne posledice jer je uvoz svinjetine u ovu zemlju u kratkom roku povećan za 18 odsto, izgubili su pristup kineskom tržištu, a iako još uvek izvoze na tržište EU količine su znatno smanjene. Najveći pad izvoza svinjetine iz Rumunije zabeležen je ka Velikoj Britaniji, Holandiji, Bugarskoj i Španiji. Postoji realna opasnost od daljeg širenja ove opasne bolesti svinja i zato sve zemlje treba da budu na oprezu. Prema priručniku o afričkoj kugi svinja koji je izdala FAO organizacija navodi se da je se radi o virusnom, veoma kontagioznom oboljenju svinja svih starosnih dobi, koje protiče u vidu hemoragične groznice. Oboljenje se pojavljuje u različitim formama u zavisnosti od samog toka bolesti: perakutnog, akutnog, subakutnog, hroničnog i inaparentnog.

Najčešće se prepoznaje u akutnoj formi kada je mortalitet 10 odsto.

Afrička kuga svinja predstavlja izuzetno ozbiljnu pretnju za celokupni sistem proizvodnje svinja. Ne samo da ugrožava prehrambenu sigurnost države kada je u pitanju snabdevenost tržišta svinjskim mesom, nego predstavlja veliki izazov izvoru prihoda farmera i svih drugih učesnika u lancu proizvodnje, a kao rezultat ograničenja izvoza negativno utiče i na međunarodnu trgovinu države u kojoj je prisutna.

Sve podvrste divljih svinja (Sus scrofa) su podjednako prijemčive na AKS virus. Iako afričke divlje svinje ne ispoljavaju kliničke znake bolesti, one su zajedno sa Ornithodoros mekim krpeljima (rod krpelja koji spada u familiju Argasidae), prirodni domaćin i rezervoar virusa, dok domaće svinje predstavljaju slučajnog domaćina. Kod domaćih svinja AKS se prvenstveno prenosi direktnim kontaktom, oronazalno, putem ekskreta inficiranih svinja, ili ingestijom svinjskog mesa ili drugih kontaminiranih proizvoda koji sadrže virus (npr. pomije, otpad, leševi, itd.). Drugi putevi prenošenja bolesti su indirektni, uključujući kontakt sa kontaminiranim predmetima, odećom, obućom ili opremom, kao i ujed inficiranog Ornithodoros mekog krpelja, u delovima sveta gde je prisutan.

Bolest nije zoonoza, tj. ne može da prouzrokuje infekciju kod ljudi. Smatra se da je bolest enzootski prisutna u podsaharskoj Africi, na italijanskom ostrvu Sardiniji kao i delovima Kavkaza i istočne Evrope.  Izuzetno visok potencijal za prekogranično širenje AKS dokazan je nakon njenog unošenja na Kavkaz 2007. godine i posledično progresivnog prodora preko Ruske Federacije u druge delove istočne Evrope, gde je sada i prisutna. Iako je već u nekim od ovih regiona bolest enzootski prisutna, svakodnevno raste pažnja i zabrinutost vlada i međunarodnih organizacija. Uzimajući u obzir veoma intezivno prekogranično kretanje pojedinaca, kao i međunarodni promet svinjskih proizvoda, predmeta i zaraženih divljih svinja, postoji veoma

ozbiljan rizik daljeg širenja AKS iz ovih područja. Bilo koja država u kojoj se uzgajaju svinje i danas je u riziku od pojave afričke kuge svinja. Sektor proizvodnje svinja na sitnim individualnim gazdinstvima, sa niskim nivoom biosigurnosti, naročito je ugrožen.

Kako trenutno nema efikasne vakcine ili lečenja, najbolja strategija protiv AKS za države ili zone koje su i dalje slobodne od bolesti je sprečavanje ulaska virusa putem poboljšane kontrole granice, adekvatnog podizanja svesti i poboljšanja biosigurnosti.

Sprečavanje prodora bolesti organičavanjem kretanja divljih svinja je mnogo neizvesnije, a rano otkrivanje je ključno kod sprečavanja širenja AKS. Kod država u kojim je registrovana zaraza, pored sprovođenja kampanja podizanja svesti i poboljšanja biosigurnosnih mera na farmama/gazdinstvima, od presudnog značaja je brzi odgovor u slučaju pojave žarišta organičavanjem kretanja životinja i primenom „stamping out“ metode. Opasnost od afričke kuge svinja je tim veća zato što postoji realna mogućnost da se ovo zarazno oboljenje počne pojavljivati u enzootskom obliku. Imajući u vidu pretnju koja bolest predstavlja globalnoj poljoprivredi i trgovini, pojava AKS se mora prijaviti Svetskoj organizaciji za zdravlje životinja (OIE). Ugrožene su sve okolin zemlje Rumunije, a na prvom mestu bla je Srbija, zabeleženo 10. novembra 2018.. godine.

Kada je reč o zemljama u okruženju, vrlo je loša situacija u Rumuniji, gde je samo jednoga meseca bilo uginulo ili ubijeno gotovo 6.000 grla svinja, kako divljih, tako i domaćih. U Bugarskoj su prijavljeni novi slučajevi AKS. Zabrinjavajuća situacija je u Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Ukrajini, Moldaviji, a nova žarišta prijavljena su i u Rusiji.

(Autor je član Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji u publicista)