SVET, SRBIJA I SUBVENCIJE: Koristili kraljica, vojvode, saudijski princ

Svako peto gazdinstvo od 100 najvećih korisnika subvencija iz Zajedničke poljoprivredne politike (CAP) EU u Velikoj Britaniji u vlasništvu je ili njime upravlja neka aristokratska porodica. Stotine hiljada funti iz CAP dobili su kraljica, vojvode, grofovi, milijarderi, kao i saudijski princ zemljoposednik, piše britanski list Gardijan. Od avgusta 2012. godine kada je Knežević naložio da se stopiraju sve isplate „žutih subvencija“ do danas, kašnjenja su sve veća, a subvencije sve manje!

          Čak 16 od 100 farmi najvećih korisnika CAP bili su pojedinci ili porodice koje su se pojavile na listi najbogatijih Sandi tajmsa (Sunday Times) za 2016. godinu. Oni su u 2015. dobili ukupno 10,6 miliona funti samo u okviru šeme subvencija  kroz jednokratna plaćanja i 13,4 miliona ukupnih poljoprivrednih subvencija, naveo je Grinpise (Greenpeace) koji je prvi put analizirao najveće korisnike subvencija iz CAP u Britaniji. Listu najvećih korisnika predvodi farmer iz Aberdinšira Frenk Smart sa gotovo tri miliona funti grantova za njegov biznis u Bankoriju „Frenk a Smart end san“ (Frank a Smart & Son Ltd). Smarta optužuju da je kupio zemljište uglavnom radi grantova koji ga prate i, mada takva praksa nije nelegalna, oštro je kritikovana.

          Britanska vlada obećala je da će u vremenu posle Bregzita do 2020. godine sačuvati subvencije iz CAP,  a nakon toga će uvesti svoj sistem. Princ Kalid Abdulah al Saud, vlasnik Frankela, trkačkog konja šampiona, nedavno je svoje interesovanje za poljoprivredu opisao kao hobi.  Ipak su Farme Džadmonti (Juddmonte) koje on poseduje preko „ofšor“ holding kompanije na kanalskom ostrvu Gernzi dobile 2015. poljoprivredne subvencije od 406.826 funti od čega 379.856 funti iz šeme jednokratnih plaćanja.

Subvencije u svetu

            Među prvih 100 po primljenoj sumi je i milijarder Džejms Dajson (James Dyson) koji je bio zagovornik izlaska Britanije iz EU. Dva njegova najveća imanja u okviru Bisvoks farminga (Beeswax Farming) dobila su gotovo milion i po funti. „Neodrživo je za vladu da brani poljoprivrednu politiku koja omogućava milijarderima da gaje trkačke konje na zemljištu koje subvencionišu poreski obveznici. Jasno je da nakon što napustimo EU pristup poljoprivrednim subvencijama ne može da bude orijentisan prema biznisu“, rekla je Hana Martin (Hannah) iz tima za Bregzit u organizaciji Grinpis Britanija. „Neki od korisnika tih subvencija uradili su veliki posao za našu prirodnu sredinu, međutim, neki nisu, i zato nema smisla da se kod isplate najvećih subvencija ne pravi razlika između njih“, dodala je tada aktivistkinja Grinpisa.

          Farme Sandringem (Sandringham), koje su u vlasništvu kraljice, dobile su 557.707 funti dok su farme Grosvenor (Grosvenor) vojvode od Vestminstera primile 437.434 funte. Taj zemljoposednik i milijarder, nakon smrti, svoje bogatstvo ostavio je sinu. Farme Persi (Percy), gde je, prema Grinpisu, poljoprivredna proizvodnja u rukama vojvode od Northamberlenda, dobile su 475.031 funtu.

           U grupi 20 najvećih korisnika novca iz CAP su i organizacije kao što su Nešenel trast (National Trust), Prirodna Engleska (Natural England) i Kraljevsko društvo za zaštitu ptica (RSPB).  Ukupno je 100 najvećih korisnika poljoprivrednih subvencija u Britaniji u 2015. godine primilo 87,9 miliona funti od čega 61,2 miliona iz šeme jednokratnih plaćanja u kojoj površina zemljišta u velikoj meri odredjuje visinu granta.Kako je naveo Grinpis, to je više nego što je plaćeno za ostalih 55.119 korisnika šeme jednokratnih isplata zajedno.

Obećanje u Srbiji…

           Što  se tiče Srbije, kada je na mesto ministra poljoprivrede došao Goran Knežević, član SNS, subvencije su stale i tu ostale. To je bilo u julu 2012. godine kada je postavljen na mesto ministra poljoprivrede. Tada se praktično, stalo se sa isplatama subvencija. Goran Knežević prekinuo je praksu ustaljenu prethodnih godina, u to vreme, da se do polovine decembra predaju nalozi trezoru, to jest Ministarstvu finansija, da se time završava budžetska godina i da se obaveze prema poljoprivrednicima ispunjavaju najduže za nekoliko meseci. I potonjih godina agrarna kasa išla je na ruku stočarima, a za ratare subvencije su strmoglavo pale – sa 12.000 dinara na 4.000 dinara po hektaru u 2016. godini. I to za najviše 20 hektara. Nije sve do marta ove godine bilo ni regresiranog goriva, kada je za njega dato 1.300 dinara, pa su subvencije porasle na 5.300 dinara. Međutim, kasni se i isplatama za stočare, čekaju i one iz 2018. I 2019. Kada Upravu za agrarna plaćanja pitate zbog čega je tako, unapred znate da će odgovor biti – zahtevi se obrađuju prema redosledu podnošenja.

           Od avgusta 2012. godine kada je Knežević naložio da se stopiraju sve isplate „žutih subvencija“ do danas, kašnjenja su sve veća. Najpre su se prenosila iz godine u godinu, a posle 2013. rapidno su rasli i iznosi dugovanja i vremenski rokovi koji su sada očigleno nenadoknadivi. Trebalo bi u jednoj godini da postoje najmanje dva agrarna budžeta da bi se dugovi prema paorima isplatili. Krajem aprila 2013. godine Knežević je, odgovarajući nezadovoljnim poljoprivrednicima, rekao da je Upravi za agrarna plaćanja stiglo oko 40.000 zahteva za subvencije, da je bilo „malo zastoja zbog registracije poljoprivrednih domaćinstava do kraja marta“ ali da više neće biti čekanja i „problema kao što je bilo prethodnih godina“.

           Tih prethodnih nekoliko godina koje je ovaj ministar ocenio problematičnim izgledale su ovako: Subvencije po hektaru za biljnu proizvodnju iznosile su 12.000 dinara pa do čak 14.000 dinara. Dobijali su ih svi koji su obrađivali do stotinu hektara. Do 2012. gorivo su ratari plaćali po regresiranim cenama. Sad poljoprivrednici u Srbiji jeidni u regionu nemaju regrese za potrošnju goriva. Te godine ukinuta je i obaveza registracije poljoprivrednih gazdinstava bez obzira na promene u površinama ili proizvodnim kapacitetima pa je konačno došao kraj dugim čekanjima u redovima ispred trezora. Uvedena je obaveza da se samo prijave promene na gazdinstvu, kao što je praksa u Evropskoj uniji. Uprava za agrarna plaćanja osposobljena je i za početak realizacije IPARD programa i bila spremna da realizuje i evropske milione pored redovne isplate subvencija iz nacionalne agrarne kase. Ali, po dolasku Gorana Kneževića sve je to stalo. Agrarni budžet Srbije za 2014. iznosio je 45,4 milijardi dinara.

           Godinu dana nakon Kneževićevog preuzimanja resora poljoprivrede, za novog ministra u rekonstruisanoj Vladi Srbije biva izabrana dr Snežana Bogosavljević Bošković, profesorka Univerziteta u Beogradu, a nju je 2014. godine, nasledio dr Dragan Glamočić, profesor stočarstva Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Posle njega na to mesto postavljen je Branislav Nedimović, pravnik iz Sremske Mitrovice, koji je prvi od svih koji su bili ministri agrara posle demokratskih promena od 2000. godine, proveo na vlasti ceo mandat.  I  ne da  je bio ceo samo jedan mandat od 2016. do 2020. godine, već je dobio i novi. Kako je predsednik Srbije rekao, posle izbora u 2020. godini, skraćeni mandat za Vladu i Parlament, koji će trajati do 3. aprila 2022. godine, kada po njegovim rečiam treba da budu predsednički i parlamentarni izbori na svim nivoima.

MINISTRI KOJI SU VODILI AGRAR SRBIJE  OD 2000. D0 2020. GODINE I POSLE…

1. ŽIVANKO RADOVANČEV, koordinator (2000.g)
2. DR DRAGAN VESELINOV
3. DR STOJAN JEVTIĆ
4. DR IVANA DULIĆ – MARKOVIĆ
5. GORAN ŽIVKOV
6. PREDRAG BUBALO, koordinator
7. DR SLOBODAN MILOSAVLJEVIĆ
8. DR SAŠA DRAGIN
9. DUŠAN PETROVIĆ
10. GORAN KNEŽEVIĆ
11. DR SNEŽANA BOGOSAVLJEVIĆ – BOŠKOVIĆ
12. DR DRAGAN GLAMOČIĆ
13. BRANISALV NEDIMOVIĆ (2016., pa do 2020. godine. Tada je dobio i novi mandat koji treba da traje do  3. aprila 2022. godine, kada bi trebali da budu novi izbori u Srbiji.)

          Danas imamo takvu situaciju da kasne podsticaji, da kasni pomoć iz proletnjeg kovid paketa mera pomoći – posle sedam meseci pomoć još uvek nije isplaćena ovčarima, uzgajivačima koza, a dobrim delom i govedarima. Tek sad stižu obećanja na osnovu konkursa za  pomoć mladim poljoprivrednicima na republičkom nivou koje je Ministarstvo poljoprivrede raspisalo pre godinu dana i na koji je stiglo 5.590 prijava.

          Ko god je poslednjih godina podneo zahtev za subvencije nezadovoljan je. Pa i stočari koji premda dobijaju veće podsticaje, imaju silnih peripetija da do njih dođu – isplata je uslovljena raznoraznim papirima koje, nezavisno od njih, izdaju odgajivačke i veterinarske službe, obrada svakog zahteva je dugotrajna… Nije stoga ni čudo što i povećanja davanja po grlu rezultate ne postižemo: Iako je u periodu od 2016. do 2018. Srbija iz budžeta izdvojila oko 28 milijardi dinara za podsticaje u stočarstvu, nije došlo do povećanja broja grla, kod pojedinih vrsta životinja, proizvodnje mesa i povećanja izvoza u oblasti stočarstva. Gde su ona parae potrošene, ako nema rezultata? Ova proizvodnja u našoj zemlji suočava se sa brojnim problemima, koji za posledicu imaju smanjenje broja grla i pad proizvodnje pojedinih vrsta mesa, rezime je Državne revizorske institucije (DRI) o efektima podsticaja u stočarstvu. Stočarstvo Srbije u BDP poljoprivrede učestvuje  tek sa 30 odsto. To je karakteristika nerazvijenih afričkih zemalja. Sve što je ispod 60 odsto je karakteristika, nerazvijenih i siromašnih zemalja. Nažalost, među takvima je i Srbija, i pored toga što je najbolja u Evropi, što ima najveći rast BDP, i istorijske uspehe u razvoju!

Olakšice za mlade poljoprivrednike

          Nove olakšice za mlade poljoprivrednike: Država daje 50 odsto novca, a na vama je samo 10 odsto učešća!Biće isplaćeno 2.500 mladih poljoprivrednika.Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da će 2.500 mladih poljoprivrednika, koji su konkurisali za bespovratan novac kod države, da će im biti isplaćeno po 12.000 evra za svoju proizvodnju. Novac će dobiti 2.500 mladih poljoprivrednika koji su konkurisali, a bilo je više 5.000 zahteva, rekao je Nedimović.On je ocenio da je važno da država prepozna mlade u sredinama koje su devastirane i dodao da se dva puta više novca ulaže u mlade nego prethodnih godina. „U prvih deset na listi su opštine Žitorađa, Blace, Merošina, to su sredine gde nam trebaju ljudi“, rekao je on za TV Prva i dodao da se ulaže u sektore koji su potrebni.

         Fali nam radna snaga, ali nju mogu da zamene mašine, pomoću kojih bi mladi poljoprivrednici mogli biti konkurentniji na tržištu. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da očekuje da će novac iz državne podrške po konkursu ministarstva za 2.500 mladih poljoprivrednika biti podsticaj da budu još bolji proizvođači.

          Prilikom obilaska gazdinstva Jovana Lazarevića u mestu Kujevica u opštini Vladimirci, naglasio je da je značajno što podrška od po 12.500 evra ide mladim poljoprivrednicima koji su najviše u voćarstvu, stočarstvu i povrtarstvu jer je za tu proizvodnju potrebna radna snaga. Konkurisali su mladi poljoprivrednici iz svih oblasti ali se po pravilniku najviše bodovalo voćarstvo, povrtarstvo i stočarstvo, jer je naš cilj bio da u tim najtežim fizičkim poslovima ljudi dobiju novac. Da kupe mašine da bi olakšali sebi posao, kao što je Jovan uradio sa sadilicom,  kaže ministar. Dodaje da su neki bod više dobili mladi poljoprivrednici koji su završili poljoprivredne škole, jer je cilj da se struka uključi i da se, kako kaže, „ne svede sve na to koliko imaš godina, nego da se povežu znanje, mladost i potrebe Srbije“.

          Posle objavljivanja rang liste, teče rok za žalbe, a zatim će uslediti isplata novca mladim poljoprivrednicima koji bi trebalo da dobiju do 19. Decembra, po obećanjima ove godine. Kako je Nedimović istakao, ove godine podrška mladim poljoprivrednicima ukupno je veća nego po konkursima u poslednje tri godine. Nedimović je najavio i veliki projekat sa Svetskom bankom od marta 2021. godine, koji će biti usmeren na podršku stočarstvu, voćarstvu i povrtarstvu. Taj će projekat podrazumevati da je 50  odsto grant, 40 posto kredit, a 10 posto učešće. Jako je važno da poljoprivrednici pola novca dobijaju unapred da bi se čitava priča zavrtela, rekao je on, i dodao da je na raspolaganju za taj projekat 38 miliona dolara.

          Domaćin inženjer zaštite bilja pred doktoratom, Jovan Lazarević, koji se u Kujavici bavi I proizvodnjom lekovitog bilja, angelike i valerijane, zahvalio se na podršci ministarstva. Podsticaj će mi mnogo pomoći, i dati vetar u leđa, da proizvodnju proširim i dodatno unapredim. Trenutno angeliku proizvodim na jednom hektaru, a koliko sutra počinjem sadnju i u planu je proširenje na tri hektara. Plasiramo je firmi „Medikal“ iz Mionice, na obostrano zadovoljstvo, rekao je on.Predsednk Udruženja mladih poljoprivrednika, Mladen Minić, istakao je da je izuzetno važna ovakva podrška države mladim poljoprivrednicima. Značajna je podrška kroz voćarstvo, povrtarstvo i stočarstvo, jer tu je potrebno dosta radne snage koju mašine mogu da zamene pa da postanemo konkurentniji na tržištu, naveo je. Dodao je da je veliki problem među mladim poljoprivrednicima neinformisanost i neznanje, pa je značajno što je konkursom prednost data školovanima. Elem, koliko će se još čekati na subvencije za poljoprivredu i da li je moguće stići do situacije da se one isplaćuju za najduže dva meseca, kako je bilo do 2012. godine, piše  Slađa Gluščević, na sajtu Agrosmart.net?

          Ministar Branislav Nedimović kaže da je rebalansom budžeta predviđeno za poljoprivredu povećanje od 5,1 milijardi dinara i da će u narednih mesec dana biti isplaćen novac po osnovu zahteva koji su pristigli. “Nekada smo imali tri, četiri hiljade zahteva za mehanizaciju, sada smo dobili šest i po hiljada. Kod mladih smo dobili puta pet. Ono što je dobro, a što se tiče mlečnog govedarstva i nabavke genetike, znatno više zahteva je podneto, ljudi da ne brinu, svi će biti isplaćeni, svi koji su ispravni”, rekao je Nedimović. Dakle, obećanja su tu. Njih nikada niej nedsotajalo. I ova pokazuju da je počela predizborna kampanja . A, i jeste, jer izbori treba da budu  3. aprila 2022. godine. Koliko će se ispuniti pokazaće i rast poljoprivredne proizvodnje, narednih godina u Srbiji. A, on u poslednje tri i po decenije, pored svih dosadašnjih obećanja iznosi,  iznosi svega 0,45 odsto! Valdina Strategija razvoja poljoprivrede od 2014. do 2024. godine, piše   da će se poljoprivreda u tom vremenu razvijati godišnje od od 9,1 odsto, odnosno ako budu lošiji uslovi po stopi od 6,1 odsto. Rezultati su drugaičiji. U prvoj godini primene strategiej pad proizvodnej je bio osma odsto, u drugoj 2016. godini, rast je bio osam odsto. U 2017. godini kada je suša odnela trećinu proizvodnje u vrednstoi od 1,5 milijardi dolara, država jepriznala pad od 10,7 odsto. Realno on je bio i veći, ali se nije priznao jer bi se tada morala priznati elementarna nepogoda. U tom slučaju morali bi se platiti i troškovi zbog elementarne nepogode, a država neje imala tog novca. Već 2018. godine rod je bio veći tačno koliko je manji u 2017. godini. Međutim, država je proglasila rast od oko 18 odsto. U 2019. godini, kada smo imali izuzetan  rast svega u zemlji, jedino je poljoprivreda imala pad od 0,1 odsto. U 2020.godini, koja je na izmaku ali kada imamo po rečima resornog ministra rekordnu proizvodnju,  koju samo on očekuje. Proizvođači hrane u Srbiji taj posao obavljaju na 3,47 miliona hektara. Vrednost agrarne proizvodnje se kreće oko pet milijardi dolara. Ili po jednom hektaru tek oko 1.000 dolara. U Holandiji po hektaru je to 24.000 dolara, a u Danskoj 17.000 dolara po hektaru. U Srbiji se tim poslovima bavi 570.000 gazdinstava i oni sa takvom vrednošću ne mogu biti konkurentni na svetskom tržištu! Za to nam je vrednost izvoza  u 2019. godini bila 3,62 milijarde dolara, a u 2020. godini će biti tek oko tri milijarde dolara. Smanjenje  je zbog bolesti Korone koja je stigla na ove prostore. Međutim, analize pokazuju da ni rekorda u proizvodnji neće biti u 2020. godini, ali da će to biti proizvodnja možda tek iznad nivoa prosečne godine u poslednjoj deceniji. Dobro je, jer će i u ovakvim uslovima obezbediti samodovoljnost u proizvodnji sirovina za prehrambenu industriju i proizvodnju hrane.

                                                                                                                      B. Gulan