Svake godine 16. oktobra, obeležava se Svetski dan zdrave hrane. Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu ustanovila je ovaj datum 1981. godine u cilju podizanja svesti o stvaranju sveta bez gladnih. U svetu danas 2,5 milijardi ljudi živi sa manje od dva dolara na dan. Godišnje, uglavnom od gladi umre 10 miliona dece. Milijarda ljudi nema pristup pijaćoj vodi, a 2,6 milijardi ljudi nema zdravstvenu zaštitu.  Nema verovatnoće da će se uskoro ostvariti milenijumska deklaracija, potpisana 2000. godine o smanjenju siromaštva u svetu.

Svakog sata u svetu umre 1.200 dece, što je kao da se svakoga meseca dešavaju tri cunamija odjednom u svetu. Istovremeno 811 miliona ljudi u svetu je gladno, a od toga 300 miliona dece nema dovoljno hrane. Prema podacima Agencije za razvoj Ujedinjenih nacija, ukoliko se nastavi ovaj tempo siromašenja naroda, neće se ostvariti ideja UN da se do 2015. godine glad iskoreni, ili, svede na najmanju moguću meru. Naime, 2000. godine svetski lideri su potpisali milenijumsku deklaraciju o jasnim ciljevima razvoja ljudskog roda do 2015. godine, u kojoj je glavni zadatak bio da se iskoreni siomaštvo. Oni su se tada obavezali da će broj onih koji širom sveta žive u uslovima ekstremnog siromaštva biti prepolovljen, da će se drastično smanjiti stopa smrtnosti kod dece i da će učiniti sve da sva deca na svetu idu u školui. Ali, u najnovijem izveštaju UN piše: Ako se dosadašnja tendencija nastavi, ovi ciljevi neće biti ostvareni ni za 10 godina“. To je svakako zabrinjavajuća slika sveta.

Neke, doduše malobrojne zemlje su se donekle i popravile. Među njima je, recimo, Italija. Ona se svojevremeno nalazila na 21. mestu, a sada se popela na 18 poziciju. Očekivani životni vek Italijana se produžio, a porastao je i broj dece koja idu u školu – sa 82 odsto u školskoj 2001/2002. godini taj broj se popeo na 87 odsto u školskoj 2002/2003. godini. Takođe zabeležen je rast bruto nacionalnog proizvoda po stanovniku (sa 26.430 dolara, koliko je iznosio 2002. na 27.119 dolara u 2003. godini). U objavljenom izeštaju UN naročito je pohvaljena Norveška koja je lane petu godinu zaredom bila proglašena najrazvijenijom zemljom. S druge strane, kritikovan je Niger koji se tada našao na poslednjem 177 mestu.

Slika nejednakosti

Izeštaj je slika sveta punog nejednakosti, sveta u kojem 10 odsto Brazilaca živi u većem siromaštvu od najsiromašnijih Vijetnamaca. Ali, u njemu postoje i pozitivni elementi: 1,2 milijarde više ljudi na svetu poseduje pijaću vodu. Broj siromašnih u Vijetnamu smanjen je sa 60 odsto od ukupnog broja sanovnika ove zemlje, koliko je iznosio devedesetih godina prošlog veka, na 32 odsto u 2000. godini. U toj zemlji je istovremeno smanjena i stopa smrtnosti novorođenčadi.

Ili još nekoliko poređenja. Bolje nego ranije živi 13 miliona ljudi koji su se oslobodili od apsolutnog siromaštva. Još 1,2 milijarde ljudi sada ima pristup pijaćoj vodi, a smrtnost novorođenčadi smanjena je za dva miliona. Školu pohađa dodatnih 30 miliona dece. Gore nego ranije živi 2,5 milijardi ljudi koji dnevno imaju manje od dva dolara na dan za život. Godišnje u svetu umre 10 miliona dece! Ili svakog dana u svetu umre po 30.000 dece mlađih od pet godina! Uzroci svih smrtnih slučajeva mogli bi biti sprečeni. Milijarda ljudi nema pristup pijaćoj vodi, a 2,6 milijardi ljudu nema zdravstvenu zaštitu. U svetu 115 miliona dece još uvek ne ide u školu.

Na primeru Ugande i Kine izveštaj UN pokazuje da je moguće ostvariti brži napredak. Nažalost, 18 zemalja lane 2022. godine je imalo gore pokazatelje razvoja nego 1990. godine. Od tog broja njih 12 se nalazi u podsaharskom području Afrike kojim hara sida, a preostalih šest su bivše sovjetske republike. Ovi podaci otkrivaju da 460 miliona ljudi danas živi gore nego ranije.

 Intervencije u tri pravca

Autori izveštaja ipak smatraju da su „milenijumski ciljevi“ ostvarivi ukoliko se bude intervenisalo u tri domena: pružanja pomoći, trgovine i bezbednosti. Ali, istaknute su neke manjkavosti sistema pružanja pomoći. Bogate zemlje izdvajaju suviše malo (0,25 svog bruto nacionalnog proizvoda). Najgore među njima su tri članice G8: Italija (0,17 odsto), SAD (0,15 odsto) i Japan (0,20 odsto). Sem toga, zemlje donatori vezuju pružanje pomoći za nabavku njihovih proizvoda. Tako je onaj koji prima finansijsku pomoć primoran da uvećava svoje troškove za 20 odsto. Svake godine na taj način se gubi pet do sedam milijardi dolara, što predstavlja ozbiljan problem. Jer, kada siromašne zemlje pravilno upravljaju poklonjenim sredstvima ona su im od velike pomoći. Bez te pomoći troškovi zdravstva u Zambiji iznosili bi tri dolara po stanovniku umesto osam. Upravo zahvaljujući pomoći koja je stigla 2003. godine 1,6 miliona dece u Tanzaniji krenulo je u školu.

U izveštaju UN o razvoju ljudskog roda, prvih deset najrazvijenijih zemalja su: Norveška, Island, Australija, Luksemburg, Kanada, Švedska, Švajcarska, Irska, Belgija i SAD. Najsiromašniji su Mozambik, Burundi, Etiopija, Centralno Afrička Republika, Gvineja – Bisao, Čad, Mali, Burkina – Faso, Sijera Leone i Niger.

Zemlje sa 600 dolara dohotka po stanvoniku imaju upola manje šansi da postanu poprište građanskog rata od zemalja koje ostvaruju dohodak od samo 250 dolara po stanovniku. Od ukupno 32 zemlje koje su se u 2022. godini našle na dnu liste, a u periodu od 1990. do 2022. godine ratovalo se u čak 22. zemlje u kojima se i danas vode oružani sukobi (Avganistan, Irak i Liberija) nisu stavljene na ovu listu zbog nedostatka pouzdanih statističkih podataka. Sad je tu Rusija, Ukrajina, Iryael, Paistan…

Zemlje donatori iydvajale su do 2023. godine nešto više od milijardu dolara godišnje za pomoć poljoprivredama zemalja u razvoju i nešto manje od milijarde dolara dnevno za subvencionisanje sopstvenih poljoprivreda. Zbog ovih subvencija i protekcionističkih mera zemlje u razvoju godišnje gube oko 24 milijarde dolara. Svakom ovom izgubljenom dolaru treba dodati još tri dolara koja se gube u domenu investicija i zapošljavanja. Bez promene sadašnje politike, „milenijumski cilj“ o smanjenju siormaštva, biće ostvaren tek 2147. godine!

 Bogatstvo kod bogatih

Grupa od 500 najbogatijih ljudi na svetu ostvarila je u 2003. godini dohodak veći od ukupnog dohotka 416 miliona najsiromašnijih ljudi na svetu. I danas u svetu čak 2,5 milijardi ljudi živi sa manje od dva dolara na dan. Iako čine 40 odsto stanovništva naše planete oni ostvaruju svega pet odsto globalnog dohotka. S druge strane bogati čine svega 10 odsto stanovništva na svetu, uglavnom žive u zemljama sa visokim nacionalnim dohotkom i upravljaju sa 54 odsto globalnog dohotka.

Životni vek

Osoba koja danas živi u Zimbabveu ima mnogo manje šansi da doživi tridesetu od nekoga ko se rodio u Engleskoj, recimo 1840. godine. Tokom Prvog svetskog rata prosečan životni vek u Francuskoj bio je kraći za oko 16 godina, ali epidemija side je bila 2003. godine u  Bocvani skratila životni vek za oko 31 godinu!

Posle rata za energente dolazi i „rat za hranu“

Međunarodni monetarni fond procenjuje da se svet suočava sa najvećom nestašicom hrane od 2008. godine. S tim problemom već se suočava 345 miliona lјudi, saopštavaju Ujedinjene nacije. Strepnju da li će, uz stalna poskuplјenja, hrana moći da se priušti, nadvladava strah da li će je uopšte biti. U Srbiji, kažu stručnjaci, strateških namirnica ima više nego dovolјno. Nedoumica je samo šta raditi sa viškovima – čuvati ih ili izvoziti. A,sad su mgacii I skaldi[ta puan nekih roba,m ali nema ni da se vi[e gde skladi[te, a nik kuapca da se roba iyveye iy Srboije. Lan je bilo šansi, ali vlast je učinila isorijsku grešku i nije dala da se izvezu značajni tršišni viškovi.

Pandemija, rat u Ukrajni, suša, usporeni lanci snabdevanja i sve skuplјa proizvodnja jesu polјulјali, ali ne i ugrozili domaći prehrambeni suverenitet. Žitarica, mesa, ulјa, krompira, jabuke i šlјive imamo više nego što trošimo.

„Na našu sreću još uvek imamo selo koje jeste u problemima, ali gde živi oko 45 odsto stanovništva, i u najkriznijim godinama, dakle, da bi se obezbedila prehrambena sigurnost, selo je najveći amortizer“, kaže Milan Prostran, agroekonomista.

Analoitičari kažu da je ulaganje u male i mlade polјoprivrednike nova strategija Evropske unije za proizvednju veće količine hrane u zdravijoj životnoj sredini. Hrana jeste strateška roba, ali je i motor ekonomskog rasta. Međutim, poljoprivreda niej dans, aneće biti ni u skorijoj budućšnostistrateška grana u Srbiji. Zašto, to znajuu smao oni koji vladaju ovom zemljom.

„Ako je svetska kriza to samo znači da će cene tih namirnica u inostranstvu biti više pa u skladu sa tim će i naši polјoprivrednici i naši prerađivači moći da zarade više sredstava prodajući taj višak koji ovde ostvaruju. A, ako bude ovde ograničenja, cena će moći da kompenzuju eventualno te razlike ograničene cene na domaćem tržištu kroz recimo ekstra profit koji bi eventualno mogli da ostvare izvozom te robe na drugo tržište“, objašnjava  Aleksandar Bogunović iz PKS.

„Ukoliko bi sprečavanja izvoza bilo, naravno polјoprivrednici bi imali niže cene i samim tim ne bi mogli da investiraju, to jest manje bi mogli da investiraju tako da bi to osetili već u sledećim godinama“, kaže dr Vlado Kovačević sa Instituta za ekonomiku polјoprivrede.

Pored primamlјivih ponuda iz inostranstva za otkup naših zaliha, hranu moramo da čuvamo za sebe, rekao je nedavno predsednik Srbije. Upozorava da u svetu posle rata za energente dolazi i „rat za hranu“.

 HRANA ĆE USKORO POSTATI NOVA KRIZNA BOMBA U EVROPI! Fabrike i trgovci prave ogroman problem – ČIM DRŽAVA OGRANIČI CENU PROIZVODA, ONI „SAKRIJU“ ROBU!

Kriza širom Evrope izazvana ratom na istoku ne jenjava.

I u Hrvatskoj su na snazi ograničene cene nekoliko prehrambenih proizvoda, pa građani kupuju jeftiniji šećer, ulje, brašno, mleko, svinjsko, pileće i mešano mleveno meso. Cene su u proseku 30 posto niže i tako će ostati naredna tri meseca.  Posle odluke predsednika Srbije, da penzioneri imaju kartice za jdftiniji žoivot, a to je najavio i uskoro za student, sa sličnim programiam se oglasila i Vlada Hrvatske kako bi pomogla sa snižavanjem cena nekih artikala. Odlukom je određena najviša cena određenih prehrambenih proizvoda u cilju otklanjanja štetnih posledica poremećaja na tržištu u pogledu snabdevenosti osnovnih životnih namirnica. 

Prehrambeni proizvodi koje obuhvata ova Odluka su sledeći:

• jestivo suncokretovo ulje po litri
• UHT mleko s 2,8 odsto mlečne masti po litri
• beli kristalni šećer po kilogramu
• brašno tip T-550 glatko po kilogramu
• brašno tip T-400 oštro po kilogramu
• svinjska lopatica bez kostiju po kilogramu
• svinjski vrat s kostima po kilogramu
• svinjsko mleveno meso u pakovanju do 1 kilogram (pakovano u kontrolisanoj atmosferi)
• sveže celo pile po kilogramu.

Hrvatska Vlada je uvela ograničenje cena za iste artikle kao i Srbija, a cene su drastično spuštene. Ipak, problem sa „nestašicom“ nije problem samo u Hrvatskoj, već i u Srbiji. Kako objasniti građanima, potrošačima da zapravo nema nestašice određenih prehrambrenih proizvoda, već da se radi o trgovačkom lobiju?

Pa da pojasnimo. Problem se javlja onog trenutka kada država uvede ograničenje cena, tada je uvek dolazilo do navodne nestasice proizvoda. Istina je sledeća – prave nestašice zapravo i nije bilo, već trgovci i fabrike (fabrike ulja, šećera i tako dalje, a ne individualni proizvođači sirovina) u dogovoru sklone robu da bi mogli da traže povećanje cena. Dakle, čim država stane iza građana, pokuša da im olakša ograničavanjem cena, trgovački lobi i fabrike ulja šećera itd. se brže-bolje udruže i sklone robu kako bi tražili povećanje cena i kako bi zaradili što više na uštb naroda. 

Hrana nova krizna bomba u Evropi!

Osam zastrašujućih činjenica o gladi u svetu:

Dok na stotine miliona ljudi u svetu pati od neuhranjenosti, a deca umiru od gladi, sa druge strane se hrana vredna milijarde dolara baci tokom godine.  

Ovo je devet neverovatnih činjenica o gladi u svetu koje donosi sajt Mic.com.

1.               Oko 11 odsto sveta ili oko 811 miliona ljudi je neuhranjeno!

Gotovo 800 miliona ljudi u svetu, prema izveštaju UN-a, nema dovoljno hrane, a većina njih, oko 98 odsto živi u zemljama u razvoju. Oko 13,5 posto stanovništva sveta u razvoju ili jedan od osam ljudi je neuhranjen. 

Dok je statistička rasprostranjenost gladnih u Africi padala od 1990. godine, aktuelne brojke neuhranjenih ljudi narasle su sa 182 na 233 miliona, s obzirom na kontinuitet rasta broja stanovnika u poslednjih 25 godina.   

2. Šest odsto neuhranjenih su žene

S obzirom na polne razlike širom sveta, posebno u siromašnim zemljama, devojke i žene pate od nedostatka osnovnih potrepština, ali nemaju ni dovoljno hrane. U pojedinim zemljama žene mogu da jedu tek nakon što se svi muškarci u domaćinstvu najedu. To utiče na trudnice, što znači da se približno jedno od šest dece u zemljama u razvoju rađa sa malom težinom. 

3. Približno 16.500 dece dnevno u svetu umre od gladi, a većina ima manje od pet godina

Više od šest miliona dece umire od bolesti povezanih sa glađu i neuhranjenošću svake godine, prema UN-ovom izveštaju, dok je jedno od četvoro dece u zemljama u razvoju neuhranjeno. No, to je tek početak problema. Milioni dece koji prežive neuhranjenost osetljivi su na zaostajanje ili nerazvijenost tela i mozga zbog nedostatka hrane. Više od 160 miliona dece ispod 5 godina bili su žrtve gladi 2013. godine. 

4. Godišnje se proizvede dovoljno hrane da se nahrani ceo svet, ali se velike količine bace!

Svet proizvede dovoljno hrane da se nahrani svako, ali oko trećine propadne zbog tehničkih ili finansijskih ograničenja, preranih žetvi, što je oko 1,3 milijardi tona hrane godišnje.  

Amerika baci oko 222 miliona tona ili oko trećine nacionalne hrane, što je jednako vrednosti većoj od 48 milijardi dolara, prema UN-ovim izveštajima. To je oprilike godišnja neto proizvodnja hrane za sve subsaharske države Afrike. 

5. Gotovo četvrtina svih stanovnika subsaharske Afrike su gladni

Klimatske promene su odigrale značajnu ulogu u tome zašto je više od 220 miliona gladnih u subsaharskoj Africi. Sve češće ekstremne klimatske promene i prirodne katastrofe uzimaju svoj danak u ljudskim životima i nanose privrednu štetu, ometaju napore koji bi inače mogli da omoguće da dostupnost hrane bude bolja i šira. Na to utiču sukobi i stalne borbe koje su takođe doprinele nedostatku hrane. 

6. Glad bi mogla da se smanji za više od 150 miliona ljudi ako bi ženama bila data veća moć odlučivanja u domaćinstvima!

„Kada žene imaju veći uticaj na privredne odluke, porodice izdvajaju više prihoda za hranu, zdravlje, obrazovanje, dečiju odjeću i dečiju ishranu“, izjavili su u UNFAO-u. Osnaživanje žena u zenljama u razvoju je jedan od najpouzdanijih načina za borbu protiv siromaštva i zaštite dece. 

U istom izveštaju navedeno je da se kod žena sa većim uticajem deca bolje hrane. Žene, naime, više novca nego muškarci troše na osnovne potrebe svoje dece kao što su obrazovanje, zdravlje i domaćinstvo.

7. Zbog gladi se više umire nego od malarije, tuberkuloze i AIDS-a

Nedostatak hrane ili pravilne ihrane ubija više ljudi nego AIDS, malarija i tuberkuloza zajedno. Iako je nesumnjivo važno pitanje rešavanja ovih bolesti, ovakva statistika naglašava hitno rešavanje gladi. Dok se milioni dolara troše na traženje leka za AIDS, lek za glad već postoji: hrana treba da se preraspodeli. 

8. Moguće je zaustaviti glad u svetu, ali to još uvek nije učinjeno

Iako izgledaju kao nepremostive posledice, završetak gladi u svetu je moguć, prema Hunger projektu. Glavni koraci su napravljeni tokom poslednjih 25 godina: procenat ljudi koji žive u izuzetnom siromaštvu je prepolovljen od 1990. godine, a svaki dan umire 17.000 dece manje. 

NAJNOVIJI PODACI UN FAO POKAZUJU DA JE VIŠE OD TRI MILIJARDE LJUDI NA PLANETI POTHRANJENO!!!

Uprkos poskupljenjima u Srbiji se ne gladuje, za razliku od afričkih i azijskih zemalja

Prema podacima Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (UN FAO), više od tri milijarde ljudi nije sebi moglo da priušti zdravu ishranu u 2020. godini, što je približno 112 miliona ljudi više nego dve godine dana ranije.

U izveštaju FAO godinama je isticano da je povećanje broja pothranjenih ljudi na planeti delom posledica rasta cena hrane, sa prosečnim troškovima za prehranu višim za 3,3 odsto u odnosu na nivo iz 2019. Godine.

Te brojke bile su dovoljno sumorne i bez svih negativnih uticaja koji su se dogodili u međuvremenu.

FAO globalni indeks cena hrane za avgust 2022. godine pokazuje cenovni rast od 40,6 odsto u odnosu na prosečne nivoe iz 2020. godine. Koliko li će tek taj skok ostaviti gladnih i pothranjenih ljudi?

Kriza ishrane!

Osim ako se nivoi ličnih primanja ne povećaju za sličan obim, kriza ishrane će se verovatno pogoršati, posebno u zemljama sa niskim prosečnim prihodima koje doživljavaju ogroman rast cena hrane.

(Ne)pristupačnost hrane se prema Ujedinjenim nacijama meri upoređivanjem cene zdrave ishrane sa nivoom prosečnih ličnih prihoda u nekoj zemlji. Ako trošak na hranu prelazi 52 odsto prihoda prosečnog domaćinstva, zdrava (i energetski dovoljna) ishrana se tada smatra nepriuštivom.

U Srbiji je, recimo, poslednjih dana u fokusu bila vrednost prosečne potrošačke korpe upoređena sa iznosom minimalne zarade koji su predstavnici sindikata, poslodavaca i vlade dogovorili na 40.020 dinara od početka naredne godine. Međutim, po smernicama UN trebalo bi uporediti ukupan trošak samo na prehrambene artikle iz prosečne potrošačke korpe i staviti ih u odnos sa prosečnim primanjima jednog domaćinstva.

Prema definiciji Vlade Srbije prosečna korpa se odnosi na potrošnju proizvoda i usluga lične potrošnje prosečnog domaćinstva u Srbiji, zbog čega se često naziva i prosečnom potrošačkom korpom za tročlanu porodicu, u skladu sa domaćom demografskom slikom.

Najnoviji statistički podaci u našoj zemlji objavljeni su za jul 2022. godine i pokazuju da je prosečna potrošačka korpa iznosila 86.839,68 dinara i da je bila veća u odnosu na iznos iz juna za 1.070 dinara, ili za 1,2 odsto, dok je u odnosu na jul 2021. godine prosečna potrošačka korpa veća za 13,2 odsto. Od te sume 39,08 odsto prosečno domaćinstvo u Srbiji odvaja za hranu i bezalkoholna pića.

Dakle, oko 35.000 dinara prosečno domaćinstvo u našoj zemlji odvajalo je 2022. godine  na hranu za mesec dana, prema poslednjim zvaničnim podacima.

U isto vreme, prosečna plata iznosila je 73.114 dinara neto (u julu 2022), tako da samo sa jednom prosečnom zaradom tročlano domaćinstvo u Srbiji zadovoljava smernice UN za zdravu ishranu, to jest pomenutih 52 odsto troškova. Ako se uzme u obzir da dva člana domaćinstva privređuju, onda je taj odnos u našoj zemlji još povoljniji.

Kako god da se posmatra, Srbija ne spada u ugrožene zemlje, uz sva moguća poskupljenja kojima smo okruženi. Delimičan razlog za relativno dobru poziciju po tom pitanju je i činjenica da ipak proizvodimo dovoljno, ali sve manje, sopstvene hrane.  

Prema saopštenju UN FAO, trenutno u čak 52 zemlje na svetu više od polovine stanovništva ne može sebi da priušti zdravu ishranu. Većina njih je u Africi, dok se ostale nalaze širom Azije, Okeanije, te Srednje i Južne Amerike.

Nasuprot tome, u četiri zemlje — Azerbejdžanu, Islandu, Švajcarskoj i UAE — svih 100 odsto stanovnika može sebi da priušti zdravu ishranu. Slična je slika i za većinu evropskih i razvijenih zemalja sa visokim dohotkom, gde više od 95 odsto stanovništva može sebi da priušti zdravu ishranu.

Kada se ovi procenti prevedu u apsolutne brojke, Azija ima najveći broj ljudi koji ne mogu da priušte zdravu ishranu – čak 1,89 milijardi, od čega je 973 miliona ljudi samo u Indiji. Dodatnih milijardu pothranjenih i izgladnelih ljudi živi u Africi, te još 151 milion ljudi u Okeaniji i Amerikama.

Dok je glad globalna briga, ipak je posebno akutna u afričkim zemljama, koje zauzimaju prvih 20 mesta na tabeli najugroženijih država. Najgore stanje je, pema podacima za 2022. godinu u Burundiju (97,2 odsto gladnog i pothranjenog stanovništva), Madagaskaru (97 odsto), Liberiji (96,8 odsto), Malaviju (96,6 odsto) i Nigeriji (95,8 odsto).

UN upozorava na glad u Africi

Dve agencije Ujedinjenih nacija, Svetski program za hranu (WFP) i Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) svake godine upozororavaju na rizik od gladi u Sudanu zbog rata, kao i iz raznih drugih okolnosti u drugim zemljama. O riziku od gladi lane su upozorili su i za Haiti, Burkinu Faso i Mali zbog ograničenja kretanja ljudi i robe. Te četiri države su se pridružile Avganistanu, Nigeriji, Somaliji, Južnom Sudanu i Jemenu koji se već suočavaju ili se predviđa da će se suočiti sa glađu. U izveštaju se poziva na hitnu akciju radi spasavanje života i poslova. “Pored devet zemalja koje su procenjene kao najrizičnije 2022. godine, još 22 države su identifikovane kao ‘žarišta’ kojima preti akutna nesigurnost kada je u pitanju hrana”, navodi se usaopštenju WFP i FAO.

Šefica Svetskog programa za hranu (WFP) Ujedinjenih nacija, Sindi Mekejn, upozorila je 2022. godine da će biti teško obezbediti hranu za svetsko stanovništvo, ukoliko Rusija bude napustila sporazum o žitu. A, to se – dogodilo! Sporazum mora da se produži. Mi nikako ne možemo da nahranimo određeni region, a kamoli čitav svet, ako se to ne dogodi – rekla je Mekejn tada  za BBC.

Ona je dodala da je WFP nabavljao žitarice iz drugih država kako bi ih distribuirao zemljama širom sveta, ali da nisu uspeli da prehrane toliko ljudi zbog rastućih troškova.Znam da postoje neke farme koje još uvek rade. Ali morate zapamtiti da je velika većina zemlje na kojoj su se ranije uzgajali usevi sada minirana, sa nagaznim minama. Istakla je da bi, čak i ako bi se sukobi danas okončali, godinama trajalo čišćenje zemljišta kako bi ono postalo bezbedno. (B. GULAN)