Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Nerealan popis stoke!
Stočari ističu da je taj broj krava mlekulja, koji prikazuje statistika posle popisa od 225.000 grla realno manji za 78.000, od onog prikazanog posle popisa u kome piše da ih imamo goveda 725.000, a mlekulja 228.000! Od domaćeg mleka, godišnje se proizvede oko 60.000 tona sireva. U Srbiji se proizvodi oko 70 vrsta sireva.. Od toga oko 15.000 tona izvozi. Međutim, u Srbiji se godišnje uveze oko 85.000 tona konzumnog mleka, zatim više od 10.000 tona mleka u prahu, koje je čak i kancerogeno, i više od 12.000 tona sireva. U vrednosti većoj od 50 miliona evra. Države iz kojih smo najviše uvozili mleko u prahu su Poljska i Francuska. Isti izvor, carina, navodi da uvoz sireva i drugih mlečnih proizvoda takođe nije izostao. U Srbiju je u 2022. godini iz uvoza stiglo 12.764 tone sira, zbirno svih vrednosti za 6,59 miliona evra. Države iz kojih smo najviše uvozili sireve su Nemačka, Poljska, Holandija i Italija. Dakle, samo za uvoz mleka i mlečnih proizvoda u 2022. godini potrošeno je više od 100 miliona evra. Te količine su još povećane prilikom uvoza u 2023. godini, sa tempom rasta i u 2024. godini. Tendencija uvoza mleka, mleka uprahu i sireva, ka i mesa svih vrsta, se nastavlja i u 2024. godini. Poznavaoci priliku ističu da nedostatak domaćeg mleka i mlečnih proizvoda „…nije problem koji se može rešiti hirurškom intervencijom, danas za sutra, već sistemskim pristupom, subvencionisanjem domaće proizvodnje i kontrolom uvoza. Mora proći dugačak period kako bi se veliki nedostatak mlečnih krava nadoknadio’’… Samo za prvih šest meseci 2024. godine, u Srbiju je uvezeno mesa, prerađevina I mleka u vrednosti od 660 miliona dolara! toje rezultat loše agroekonjosmek politiek koaj je bilanaposina u Stratiegji o razvoju agaraod 2014. do 2024. odine.
Piše: Branislav GULAN
Od ministra bi bilo korisno i dobro kada bi i uradili nordijski koncept razvoja poljoprivrede, po zatvorenom sistemu preko zadruga. Tada bi i omogućili da se u proizvodnji po hektaru ostvaruje bar 10.000 evra prihoda. I kada bi ukupan prihod u agraru bio bar 10 milijardi evra godišnje.A, on nikada nij bio veći od 5,6 milijardi dolara. Zbog toga agrar Srbije nije konkurentan u svetu! Zato novi minstar, odnosno, ono što će on da radi, novi državni sekretar neće biti novo, mimo dosadašnje loše agrarne politike. Jer, on nemože ništa sam da odlučuje da donosi odluke orezovima u ovoj oblasti, ali nije mu to ni bliska materija u njegovom znanju. Jer, partija, odnosno vlast koja ga je postavila na to mesto da joj služi, ni do sada nije podržavala agrar kao stratešku granu! I to će biti dalji kontinuitet politike koja se sprovodi i koja donosi pad proizvodnje!
O lošem stanju u poljoprivredi Srbije, posle godinu dana pauze, bilo je i reči u Skupštini Srbije gde je na javnoj raspravi o agraru bilo prisutno oko 120 proizvođača iz raznih oblasti. Saglasni su bili samo u jednom da su problemi prisutni, da ih treba sistemski rešavati, a ne samo gasiti požar. Jer, kada se izađe na ulicu, onda se to rešava uredbom. A, ona nikada nikomr nij donela dugoročno rešavanje problema. Koliko se za sada zna u zemlji postoji oko 88 udruženja proizvođača i svako za sebe ima različitr predloge za rešavanje problem. Razjedinjenost i različitost između stočara i drugih proizvođača videla se i na ovom skupu.
Najubedljivija svedočanstva o uništavanju poljoprvirede, od strane vlasti, što se može eći i za ceo agrar u zemlji, pružena su od strane stručnjaka MI – SNAGA NARODA. U govoru i saopštenju za javnost je istaknuto da su statistički podaci poljoprivrede poražavajući. Slika sa terena, je još
gora! Podvučeno je da Srbija po onom što uvozi, danas, bukvalno ni nema poljoprivredu. Tako je ukazano da u stajama imako samo 157.000 krava mlekulja, dok je pre deset godina bilo milion!. U oborima je samo 2,2 miliona svinja. Toliko ih je bilo i odmah posle Drugog sveskog rata. U oborima je sad manje od 100.000 krmača prasilja i pre jedne decenije ih je bilo više od milion! Sad tim fondom i uvozom nema obnove fonda svinja. I više decenija nam preti obavezan uvoza za prehranu. Naroda.
Posebnoje ukazano na problem uvoza mesa i mesnih proizvoda kao i mleka i mlečnih proizvoda koji je u ovoj godini vecpremašio vrednost od 660 miliona evra. Jer, samo u ovoj2024. godini uvezli smo mleka više nego ucleoj 2023. godini. A, toje tada bilo više nego u 2022. godini kada je u Srbiju bilo uvezeno 84.000 tona konzumnog mleka, zatim 10.000 tona mleka u prahu i 12.000 tona sireva. Što se tiče mesa u 2023. godini biloje uvezeno oko 30.000 tona zamrznutog mesa lošeg kvaliteta, zatim 300.000 svinja za klanice i oko 500.000 prasića!
Proizvođači su istakli da u Srbiji danas nema kontrole tržišta! Jer, se uvozi sve što se želi. I što sami možemo proizvesti. I uglavnom lošeg kvaliteta. Na sednici u Parlamentu Srbije se čulo kako se zemlja, odnosno njive rasprodaju tajkunima, a da poljoprivrednici ne mogu da ih kupe, jer nemaju novca. Čak nemaju para ni da je uzmu u zakup!
Najveći su probolem neisplaćene premije. One se uvek obećaju kod nas pred ibzore, ali najveći deo nikad nedobije dobije, neko posle 500 dana, a do dobrog dela proizvođača, bez obrazloženja one nikad nestignu.
Ljudi su očajni, rečano je!
Potom je istaknuto, a kad se na sve te probleme doda i izveštaj državnog revizora o sistemu kontrole bezbednosti hrane od 27. decembra 2023. godine može se zaključiti da je Ministarstvo poljoprivrede Vlade Srbije postalo leglo korupcije koje guta sva sredstva koja su namenjena za poljoprivredu. Jer, nema nikakvih pomaka u reformama, a baš ništa se neradi niti nešto funkcioniše,a da je sistemski rešeno. Ti ljudi u ministarsttvu agrara sede na tim pozicijama, već deset godina. Ne menjaju se ni pomoćnici ministra, ni konsultanti ni savetnici, a oni u stvari kroje kapu poljoprivrede Srbije. Rezultate svi vidimo, a poljoporivrednici i običan narod to osete u svom životu i radu.Jer, oni su sve lošiji i lošiji što vidimo i po važnosti i proce ntiam izlazeće strategije. Jer, niej niej ostvareno štoje obećavano. Ovi gubici koje agrar ima neće moći da se nadomeste ni za sledeće tri decenije! Užas!
Da bi se ovo stanje popravilo, potrebna je politička volja, na tim problemima mora da se radi. Jer, bez bilo kakve akcije uskoro nećemo imati poljoprivredu uopšte u Srbiji. Uskoro će sve preći u korporativne ruke, a sela će nam zamreti. Sad nestaje njih 1.200, a prema rezultatima popisa poljoprivrede, do 2050 godine će nestati ukupno 3.000 sela! Sad se već u dobrom delu njihjučeka ko će biti psolednjii da ugasi svetlo. Prema popisu sad imamo 4.720 sela. Ali, u stvari po Ustavu nemamo njedno selo, kako stoji u ovom aktu, sve su to naseljena mesta.
Dakle, nemamo više niejdno selo. Ustav Srbije ihje već ugasio. Ukazano je i na problem kako se zemlja nekontrolisano prodaje pojedincima, jer subvencje se dobijaju na osnovu obradivih površina… I mali i srednji poljoprivrednici postaju nekonkurentni u tom smilsu, jer onda budžetska sredstva idu uvek bogatima!
A, stočari su prinuđeni da krave šalju u klanice, kako bi održali ostatak farmi i bukvalno ubijaju svoju osnovicu da bi preživeli. U poslednjoj deceniji u Sribji je ugašeno oko 62.000 raznih farmi!
Tako se smanji stočni fond kako bi ostatak grla sačuvali, a subvencija nema! Ni tržište ne funkcioniše. Jer, proizvođači od uvoznog mleka u prahu ne mogu da prodaju svoje, niti mogu da postignu cenu da pokriju bar troškove. Sad tu cenu im otkupljivači drže na 40 do 50 dinara na litar, kako koja mlekara hoće. To nije dovoljno, to nije ni puna proizvođačka cena, jer je sve poskupelo. Inflacija je za počljoprivrednike otišala na skoro 37 osto, kada je agrar u pitanju, o tome se ne priča u javnosti, i sve ostalo je poskupelo. Primera radi i đubrivo, i hemija i stočna hrana… A, obećanih premija, ni iz prethodnih godina još nema!
Posban problem predstavlja i to što je granica Srbije prema drugim država otvorena za uvoz svega i svačega, kada je hrana u pitanju. Uvoz se utrostručio u odnosu pre godinu dana! Iz Privredne komore Srbije je stigla informacija da je Srbija u 2024. godini izvezla samo 72,5 tone mesa! Razlog je da ga nema. Jer da su pazne staje, prazna sela, da nema mesa za izvoz. Ali, za uvoz imamo novda, jer smo za šest meseci ove gdoien već platili više od 660 miliona evra. Dakle, zašto mi nišsta ne izvozimo, a uvozimo sve što se ponudi kada je hrana u pitanju?
I na kraju, džaba nam slobodna trgovina sa Kinom, Rusijom, i sad razgovorisa Egiptom. Jer, mi to što njima treba nemamo da im prodamo! To [to obe’aqmo varamo sebe, nardo i te kupce. Jer, sećate li se da smo Kini bili obećali izvoizjuentienj od preko 500.000 tona, a proizvodili smo samo 83.000. Šta ćem prodati kad proizvodimjo samo 78.000 tona godišnje. A, reeksport je dozvoljen dok vas neuhvate!
Poslednji po navodnjavanju!
Srbija je među poslednjim zemljamja u svetu po navodnjavanim površinama. A, esz vode stoke nema ni visoke proizvodnje. Je ona zavisi i od prirodnog gnojia, a njega nema jer su staje prazne! Da bi bilo gnoviakj I visoke proiyvodnej Vovjdonji je ptorenbo 100.000 juadni,a južno od Beograda još 100.000 To Srbijaq niti včlasta hoce da toliloo nocas ulođži u agrar. Inače, u svetu se navodnjava u proseku 17 odsto njiva, a u Srbiji tek 1,4 odsto površina. Prema podacima RZS u 2023. godini voda je stizala samo na 47.529 hektara. Kada je građen hidrosistem D-T-D, I puišten u rad 1977. godine, obećano je narodu da će se navodnjavati 510.000 hektara. To se nikada nije ostvarilo. Tako je napisano da će se suvišene vode odvoditi sa million hektara. Odvodnjavanje je funkcionisalo do velikih poplava 2005. godine. Tada sistem nije mogao da primi suvišne vode jer je u njemu trebalo da se očisti 15 miliona kubika mulja, kako bi on bio plovan za privredu i turizam. Kada je građen iskopano je 135 miliona kubka zemlje. Sad treba očistiti 15 miliona kubika mulja, ali to niko ne čini da bi on bio plovani koristan za privredu i turizam. Ako on ostane ovakav kakav je, biće to najveća promašena investicija u Evropi posle Drugog svetskog rata! Sve ove probleme trebalo bi da rešava novi ministar poljoprivrede.Teško je poverovati da ima znanja, moći i snage da se uhvati u koštac s ovim problemima. Već će to biti otaljavanje posla kao i do sada. Novi ministar za to nema iskustva, nije stručan, pa nema ni osećaj za te probleme, agrar nije strateška grana, nema podršku partije koja ga je tu postavila da tako nešto uradi! Nije važno njegovo znanje ni mogućnost da li će više da uradi nego drugi. Da neće biti boljitka ni u novom mandatu to zna, on, zna partija koja ga postavlja, ali je sigurno da će on slepo sprovoditi ono što Partiji na vlasti koja ga je tu postavila od njega traži! Jer, sve je već privatizovano i opljačkano u zemlji Srbiji. Posebno u agraru. Ali, ipak, još dok su na vlasti jedino ponešto ima u agraru, taman dovoljnjo da ovaj mandat uspešnp dovedu do kraja, 2027. godine, pa neka onda drugi vladaju, vraćaju, dugove i dalje pljačkaju.Tako se radilo i do sada, pa i sada, pa su nam i takvi rezultati. Najbolji dokaz su rezultati Srategije razvoja poljoprivrede čija validnost ističe 31. jula 2024. godine. Nova nije urađena pa je do kraja 2024. godine, postojećoj, lošoj, produžena važnost.
Sad na isteku validnosti te Strategije, evo i njenih rezultata prema podacima Republičkog zavoda za statistiku: Dakle, već godinama se niko u vrhu vlasti nije preterano uzbuđivao što je proizvodnja u agraru u poslednje tri i po decenije, do pandemije virusa Kovid – 19, u proseku godišnje rasla samo 0,45 odsto godišnje. Pošto ovoj strategiji PADA ističe validnost 31. jula 2024. godine, izradu nove strategije sad su najavili nadležni iz Vlade Srbije.
Ako se vide ovi podaci, onda i nije čudno što je Srbija od izvoznika hrane postala zavisna od uvoza. Samo u 2022. godini uvezeno je 300.000 prasića i oko 300.000 tovljenika za klanice, a i prošle 2023. godine do jula uvezeno je 500.000 prasića i oko 30.000 tona zamrznutog svinjskog mesa kao I 300.000 svinaj za klaničare. U oborima je pre jedne decenije bilo 1,1 krmača prasilja, a sad je manje od 100.000. Kada se raspadala SFRJ iz Srbije se u svet je biklo izvezeno svinjskgo mesa za 762 miliona dolara.. Posle toga su stigle sankcije, ratovi i sve osalo, pa ni jedan gram ovo mgtesa nije otišao u EU. Nit se zboig vakcinacije svinja protiv bolesti kuge, smelo preko zemalja
EU, osimk ako niej bilo perašeno na najmanej 72 stepena. A, EU nije ni trebalo naše meso jer uvek imaju višak od 50 miliona svinja. Iz Srbije se 1991. godine u svet izvozilo i oko oko 34.000 tona ,,bebi bifa“ godišnje, a danas se izvozi samo između 300 i 400 tona godišnje. Dakle, 100 puta manje! Razlog je što se u Srbiji proizvodi samo 78.000 tona junećeg mesa godišnje i troši po stanovniku manje od 3,5 kilograma godišnje.
Nekada se u Srbiji godišnje proizvodilo oko 650.000 tona svih vrsta mesa, i trošilo po stanovniku oko 65 kilograma godišnje. Danas se proizvodi, oko 250.000 tona manje. O ko 400.000 tona svih vrsta mesa i troši godišnje po jednom stanovniku manje od 40 kilograma. Zato se postavlja pitanje gde će se pronaći obećane desetine hiljada tona junetine za izvoz u u Kinu, Egipat i druge zemlje. Jer, posrnulo stočarstvo koje je pušteno niz vodu u Srbiji, nije grana koja se može preko noći obnoviti. Uništavano je decenijama pa sad treba i nekoliko decenija, najmanje pet, da prođe da se obnovi. Naravno ako vlast donese odluku da mu daje podršku za obnovu!
Prema podacimka RZS slika agrarne proizvdonej u Sribgj9i danas vidi se po rezutlatiam njene proizodnje u proteklih deceniji:
Strategija pada u procentima
2014. godine + 2,0 odsto
2015. godina – 7,7 odsto
2016. godina + 7,7 odsto
2017. godina -11,4 odsto
2018. godina +15,1 odsto
2019. godina – 1,7 odsto
2020. godina + 2,2 odsto
2021. godina – 5,7 odsto
2022. godina – 7,8 odsto
2023. godina +9,0 odsto
2024. godina očekuje se +6,0 odsto
I baš te 2014. godine prilikom donošenja još uvek validne strategije, Vlada je obećala poljoprivredi med i mleko.Naime, Strategija o razvoju agrara Srbije od 2014. do 2024. godine predviđala je rast proizvodnje. Jer, tada je vlada na čijem čelu je bio današnji predsednik Srbije, usvojila Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2014. do 2024. godime, u kojoj je piše da će se agrar u narednom period godišnje razvijati tempom od 9,1 odsto, odnosno po 6,1 odsto godišnje! Strategiji validnost ističe 31. jula 2024. godine. Pošto je navodno tek počela izrada nove strategije, važnost ove štetne je produžena do kraja 2024. godine. Ispostavilo se da do sada, za proteklih deset godina nikakvog rasta nije ni bilo. Naprotiv, u 2021. godini agrarna proizvodnja je imala pad, kao i u 2022. godini kada je pad bio blizu osam odsto. Ako je za utehu, taj dokument na 145 strana pisalo je oko 240 naših agrarnih eksperata. Za izradu tog dokumenta, uz boravak na Zlatiboru i Tari, sebe su častili sa 8,2 miliona dolara ili evra, koji su kao donacija stigli od više evropskih institucija. Vlada nikada nije dokument uputila Parlamentu na razmatranje i usvajanje. Možda i zato što niko ozbiljno nije ni mislio da tu strategiju sa reči pretoči u dela. Jer, da je usvojen u Skupštini Srbije, on bi obavezivao sve vlade da je sprovode. Ovako donela je samo nevolje i onima koji su je pisali i proizvođačima, potročačima, kao i Vladi Srbije.. Ta strategija donela je štete Srbiji koja sad mora da uvozui hranu da bi prehranila 6,6 miliona žitelja! Za taj neodogovarean rad, nema odgovornih u našem društvu!
Odgovorni su zato što ni sad od njih nisu tražili da podnesu izveštaj o (ne) sprovođenju validne strategije, pa tek onda da se na osnovu tih iskustva piše nova.Već su odmah krenuli u pisanje nove bez analize ove kojoj validnost ističe. Novu strategiju opet pišu bez učešća neposrednih proizvođača hrane u Srbiji! Na tu lošu stranu ukazuju sami proizvođači hrane. Zato ni od buduće strategije, ako se tako nastavi, ne očekuju boljitak.
Strategiju je usvojila Vlada Srbije, 31.jula 2014. godine i tada je rečeno da će ona ići u parlament na razmatranje u usvajanje. Jer, da je usvojila i Skupština Srbije, potom bi ona bila obavezujuća sve sve sledeće vlade i ministre! Ali, to se nije dogodilo. Vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji je oko 1.000 evra godišnje po hektaru. Ukupna vrednost proizvodnje na 3.257.000 hektara nikada nije se primakla željenoj brojci od šest milijardi dolara godišnje! Vrednost te proizvodnje po hektaru u Danskoj je 37.000 evra, Holandiji više od 27.000 evra, a to su zemlje kojima teži Srbija. U svetu u kome težimo novac se obrće 52 puta godišnje, a u Srbiji samo jednom u proseku! Tu se i nalazi kvačka njihovog uspeha i našeg neuspeha!
Novi, 15ministar agrara od 2000. godine, nije došao kao dolazi kao znalac u ovoj oblasti već kao čovek koji je mesto ministra zaslužio radom u politici prethdone partije Srpske radiklane stranke i sadašnje SNS. Dakle, on neće biti novi čovek i ministar sa ovlašćenjima u toj oblasti već, faktički samo državni sekretar u obavljanju tih poslova, ističu znalci u toj oblasti. Jer, neće imati moć, ali čim nema moć, neće imati ni volju, ništa da menja. Prvo što bi trebalo da se menja je da bi agrar morao da bude strateška privredna grana! Ali, agraru se to obećava samo kada poljoprivrednici izađu na ulice, da će dobiti. Znači uskoo će stićčinvoo obećanej, ali nećče se jugqaditi u praksi. I to ne u celosti nego samo granama koje su u krizi kao što je sad stočarstvo! To je onda opet ,,gašenje požara’’, a samo sistemsko rešavanje problema, umesto uredbama, može doneti boljitak svima.
Rad kao što je sad, toneće doneti ni vlastima, ni proizvođačima, a ni narodu. Dok god se sistemski to nereši nema boljitka!
Nestaju mala sela i gazdinstva
Kada je reč o nestajanju sela i malih gazdinstava u Srbiji analize pokazuju da se tu, mahom radi, o zaseocima i selima u kojima maksimalno ima 500 stanovnika. Četvrtian ima manje od po 100 žitelja. Jer, sa padom broja seoskiih domaćinstava, opada i broj poljoprivrednih gazdinstava, pa je i logično da se za poslednjih pet godina beleži njihovo smanjenje za 10 odsto. Sve to je pokazao i poslednji popis poljoprivrede, čiji su rezultati objavljeni na početku 2024. godine. To je u stvari manje gazdinstava za više od 50.000 nego što ih je bilo pre pet godina! To znači da će do sredine veka, većina tih malih sela – nestati! Za jednu deceninju će nestati oko 1.200 sela koja sad imaju do 100 stanovnika. Prema podacima RZS do2050 godine od 4.720 naseljenih mesta kako piše u Ustavu sa mepo ćenestati njih oko 3.000! Jer, Srbija po svom Ustavu odavno nema više nijedno selo, već piše da su to naseljena mesta.
U Srbiji postoji poljoprivrednog zemljišta 4.070.000 hektara
Broj gazdinstava 508.365
Površine koje se obrađuju u Srbiji 3.257.100 hektara
Broj goveda? 725.408 grla
Broj svinja 2.263.705
Broj ovaca 1.702.682
Broj koza 149.558
Broj živine 22.022.439
Broj košnica? 1.261.323
Kretatori egroekonomsk politike, ali i političare koji odobravaju takvu poltiku, mora da zabrine činjenica da danas u 600 slea u Sribji nema nijedne krave. Nekada je po svakom hektaru morala da bude bar po jedna krava.Za krah agrara Srbije, zbog koga je prošle 2023. godine moralo da se uveze hrane čak za 600 miliona dolara, a za još 660 milioma doalra, uvezeno i za šest meseci 2024. godien, odgovorni su oni koji nisu raspravljali o nesprovođenju Strategije razvoja poljorpvirede od 2014,a do 2024. godine. Ćutali su iako je ona beležila je više pada nego li rasta. Ćutali su kao i mnogo puta do sada kada se godošnje gasilo 100 zadruga i kada je do gašenja sad dovedeno 1.200 sela, a do 2050 godin nestaće ih u Sribji čak 3.000. U tom ćutanju na krah proizvdnje hrane ponajviše se ističu se trustovi mozgoa u SANU, odnosn Akademijskog odboru za selo. Nekada su podržavali gašenje zadruga i nestanak sela u Srbji, da bi sad promenili mišljenje i pdoržavaju povratak zadruga i opstanak sela. Nisu digli glas ni zašto u Srbiji zvanično više nepostoji nijedno selo po Ustavu Srbije. Jer doprinos njihovog rada je da se sela izbace iz Ustava i u njemu napiše da su to samo naseljena mesta! Sve to čine u svom trećem životnom dobu. Cilj im je da operu lične biografije iz vremena kada su gasili zadruge i sela! Zato sad veoma često sa nadležnim ministrima posećuju sela, i narodu obećavaju skori dolazak srećnog i lepog života u selima. Čak su im i naslovi o budućnosti sela prisutnim u savetovanjima njima u SANU proteklih godina, isti i ponavljaju se svake godine. Slikaju se u selima, aplaudiraju govornicima… Često puta ne znaju ni gde se nalaze i u kom i kakvom selu, ali znaju zašto su tu! Da bi oprali grehe iz svoje biografije iz prošlosti!
Rezultat rada sadašnjih vlada su sve češći protesti na ulicama. Zato su oni ponovo odlučili da po priv put kod novog ministra, 15 po redu od 2000. odine, protestuju i zatraže pravdu. Opet su dobili novo obećanje, ali pare još nisu! Poručuju da nemaju više nameru da čekaju da im država ispuni zahteve, a proteste i blokade puteva trenutno vide kao jedini način da ih nadležni shvate ozbiljno. Ovakvu odluku doneli su posle održavane Javne rasprav o agraru u Skupštini Srbije, 12. Jula 2024. godine, gde je bilo više kritika nego pohvala za vođenje agrarne politike u Srbiji.
(Autor je analitičar i publicista)