SVET, GLAD, STRATEGIJA I (NE)ODGOVORNOST! (2)

Loše stanje u agraru

      Da bi se ovi problemi re[ili potrenbo je porvo srediti stanje u poljoprivredi. A, stanje u agraru Srbije je mnogo je loše. SVe dok se to nesredi ne bi trebaslo ni sklapati ugovore o beescarinskoij trogini sa mnogim yemkljama, poiput Kine, Egipota I drugihj, I davati im obes’aanaj o iyvoiyu, hrane koej mi nemamo u Srbiji niti možemo brzo da proiizvedmeoTose psoebno donsoi na juneče meso. Potrebneo jenekoliko godina, posle političke voilje, da se obnovi stočni fond,. A, setimo se kako smo obsećali Kinezima vipe od 500.000 toan junetien godišenje, a mi proizvoditi samo 83.000 tona. I sad je sluičnjo,a u zemlji se proizvodi samo 78.000 tona junećeg mesa godišnje. Pored togas mora da se zna da se reeksport mesa radi samo dok te neuhvate! Dakle,  Srbiji  je potreban novi koncept ppoljoporivrede. Prov treba obnoviti stoačrstov. Doik djuboke krize je da onoen sa manej od  28 odsto učestvu je u BDP agrara. U svetu sve ispod 60 odsto je lođe i dokaz nerazvijene zemlje. Treba menjati sve iz korena!

Piše: Branislav GULAN

Srbija je od izvoznika postala  zavisna od uvoza hrane. Najbolji primer je svinjsko meso, ali i mnogo drugih proizvoda koje uvozimo, a mogli bi sami da proizvodimo! Potreban nam je novi koncept agrara i novi ljudi da bi to sproveli.  Sa ovim novim ministrom, dr Aleksandrom Martinovićem, 15-tim po redu od 2000. godine, nećemo dobiti ništa novo već samo kontinuitet u dosadašnjem lošem radu! Dokaz lošeg rada je Strategija razvoja poljoprivrede doneta pre jedne decenija čija validnost ističe 31. jula 2024.godine. Ta Strategija o razvoju poljoprivrede, doneta je pre jedne decenije, koju je  na 145 strana pisalo 240 naših eksperata. Napisali su da će se agrar Srbije godišnje razvijati po stopi od 9,1 odsto, a u lošijim godinama da će to biti 6,1 odsto! To je Ustav za poljoprivredu. Ništa od toga što su pisali nije se ostvarilo. Toj Strategiji pada je važnost,  produžena do kraja 2024. godine, dok se navodno ne završi pisanje novog Ustava za agrar!?

      U javnoj raspravi o agraru Srbije, 12. jula 2024. godin predsednik Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije Marijan Rističević , je istakao da je u Srbiji u 2023. godini za uvoz osnovnih prehrambenih namirnica, koje sami možemo da proizvedemo potrošeno više od 600 miliona evra! Taj negativni trend je nastavljen i u ovoj 2024. godini pa je do sredine godine već potrošeno opet oko 660 milion dolara!

      To sve je samo posledica. Jedan od razloga je loša strategija. Jer, umesto rasta imamo strategiju pada proizvodnje! A, kada je donošena pre jedne decenije niko nije mario kada je nekadašnji savezni ministar poljoprivrede Jugoslavije dr Koviljko Lovre, na te posledice je upozoravao sledećim rečima:  ,,Autori strategije koriste netačne podatke, te otuda i projekcije i vizija razvoja poljoprivrede je potpuno nelogična i besmislena. Izvedene projekcije pokazuju da će se poljoprivreda razvijati sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. Ono što su autori Strategije projektovali još ni jedna država niej uspela da ostvari! Šta više, bilo bi porazno za našu privredu da se i ostvari’’.

     Na sve to je upozoravo dr Koviljko Lovre,  nekadašnji savezni ministar poljoprivrede Jugoslavije, se ostvairlo. Dakle, posle dest godina sprovbodjenja ovog dokumenta umesto rasta poljoprivredne proizvodnje koji je planiran da će biti 9,1 odsto, ili u lošijim godinama 6,1 osto, ostao je samo želja. Jer, imamo pad poljoprivredne proizvodnje. Posledica toga je enorman uvoz hrane.  Strategiju je pre jedne decenije, krajem jula 2014. godine, usvojilaVlada Srbiji, čiji je premijer tada bio sadašnji predsednik države. Bilo je rečeno da će konačna verzija Strategije, koja je Ustav u poljoporivredi, biti završena u Skupštini Srbije. Međutim, ona nikada nije upućena niti je stigla do Parlamenta Srbije.

     Ta Strategija pada je bila samo skup nerealnih želja njenih tvoraca. Dakle, agrar je najpotrebnija privredna oblast u zemlji, a nije ni strateška grana! Jer, ostali su ogromni neisplaćeni dugovi od prethoddnog 14. ministra. Uz dugove i ostale obmane u javnosti kako je sve isplaćeno, pa ni sami seljaci njih 1,15 miliona u zemlji ne znaju kako dobro žive od ove posrnule delatnosti! Već za jednu deceniju sa mape Srbijue nestaće 1.200 ili svako četvreto selo. Prema podacima RZS saopštenih posle poslednjeg popisa, Srbija danas ima 4.720 naseljenih mesta. Istraživači su prikazali da će do 2050.  godine sa mape Srbije nestati ukupno 3.000 sela! U mnogima već sad se čeka ko će biti poslednji poslednji da ugasi svetlo!

     Dakle, protekle poliitčke garniture koje su i sad na vlasti jer u trećem dobu peru i biografije, ostavljaju nam od sela ruine… U selima je prazno 200.000 kuća.  Za njih nema ni dokaza o pethodnim vlasnicima. Od toga Ministarstvpo za brigu o selu,  u cilju sprečavanja odlazaka iz sela dodelilo je beskućnicima više od 3.000  kuća. Te kuće su namenjenqa za 13.000 ljudi. To su i novi žitelji sela u Srbiji. Prvi ptu uživpotu su rešilii problem da imaju krov nad glavom. Ima I takvih, ali mali je broj kojo su dobili kuće, ali se nisu uselili u njih je od čega će da žive u tim selima. Tačno je i marketinški za narod dobro prikazano što je osnovano 1.100 novih zadruga. Ali, utim sleiam nemaporerađšiačkihkapoacdigeta da bi se radilo u ovkru zadruge, da bi novi žuelji selaq dobikli posao. U malojfarici koaj je u okvoiru zadruge. Da i sami proizvode na svojoj njivi u svojoj bašti, da postanu mali robniproizvodjšali i nadva hektara zemlje! DA sve topredaju svojoj zadruzi I d aim ona to plati. Dase sve tokasniej prodaje điorm Srboije, ali I da se izvizi. Ali, uporedo sa otvaanejm prerađivačkih kapaciteta treba otvfarati I prdoavnice poo sleiam u Sribjo. Jer, više od 1.000 sela, prema  pdoaciam Privredne komore Srbije, danas nema prodavnicu. Pa meswtša bez obzhoira koliklo ih je u selu, moraju nahjmanej desetak kilometara u drugo mewto da kupe hranu.

Međutim, isti ljudi koji su proteklih decenija gasili po 100 zadruga godišnje u Srbiji,  i podsticali njihovo nestajanje, sad u poznom životnom dobu su promeniči mišljenje, evoluirala im je pamet, pa se zalažu za povratak zadruga i spašavanje sela i varošica, koja suu fazi newtajanja!? To rade da bi oprali svoje biografije. Idu sa aktuelnim političarima, obilaze sela, slikaju se sa aktuelnim vlastima, daju nova, obećanja za koja neće imati vremena ni uslova da ispune. I od kada postoje svake godine u SANU organizuju skupove na temu o ,,Budućnosti u poljoprivredi Srbije’! Takva njihova obe’anaj su još jedna obmana naroda, ali i političara koji se nerazumeju u ovu obast! Najbolji dokaz je težak život u selu i uvoz hrane u Srbiju! A, do nedavno, ti isti koji obećavaju bolji život na selu  u Sribji,  pričalu su kako ona može da hrani pola Evrope! A, danas nema dovoljno hrane za svojih 6,6 miliona stanovnika.To je za 500.000 žitelaj manje nego što je bilo pre jedne decenije!

Sela bez prerađivačke industrije!

     Problem je što u tim selima, njih oko 1.100, gde su osnovane nove zadruge sad nemaju nikakve prerađivačke kapacitete da bi se  zaposlili novi stanovnici sela, njih oko 13.000 !  Koliko je to stanovnkiak,nabjolmji dokaz je da jedna Crna Trava, kao opština ima oko 1.500 stanovnika.Značui daje je akcijom MBS, o odlaskom ljdi da žive na selo, osnovano čakj 10 novih sela! Svemu tome treba dodati da poljoprivreda od koje živi i partija na vlasti, nikada nije proglašena za stratešku granu! Tu je i niz novih ali i starih nasleđenih problema. Suština je u dosadašnjim obmanma vlasti. Jer, ona je uvek proizvođačima hrane tek kad izađu na ulicu obećavala blagostanje. To se nikada nij ostvarilo. I uglavnom su bili prevareni. Zato veoam često i dan s dolaze u Vladu Srbije na pregovore, ili izlaze na ulice da se čuej njihov glas. Trebalo bi obrenuto da rade. Da čekaju da Vlast dođe kod njih u selo, staje, obore, na njvie selo, da razgovaraju, a ne da pregovaraju! Jer, zna se kod zbog koga postoji, seljak zbog vlasti ili vlast da bi bila njegov sluga i servis!

     Jer, problemi su uvek bili preveliki zalogaj za neiskoskusnog političare, željne vlasti, ali sa nedovoljno znanja za ovu oblast koju treba sistemski rešiti. A,  svi dosadašnji su samo gasili požar. Dakle, teško je poverovati da će novi 15. ministar agrara, ostaviti neke tragove, osim obećanja, u poboljšanju položaja agrara u Srbiji. Jer, svake godine u Srbiji i nestane po 25.000 hektara najplodnjnjih oranica. Izgubi se za puteve, bespravnu gradnju, infrastrukturu, davanje na poklon strancima koji  dolaze… U svetu  se godišnje izgubiiza slične namene oko 30 miliona hektara, što je veličina jedne Italije!


Foto: Goran Mulić- – Selo Gostuša an Staroj planini u kojem je vreme stalo

     Dakle veeć pola veka su zakasnele su sve akcije koje pokreće Akademeijski odbor za selu SANU, jedan od glavnih kretaora agrarne politike Srbije. Ali, onina probleme pa reaguju sa kašnjenejm od nekoliko decenija, kako bi počeli da spašavaju agrar i sela u Srbiji. Jer, oni su prvo gasili godišnje po 100 zadruga, pa su zatim podržavali nestajanje sela. Sad u cilju pranja ličnih biografija podržavaju osnivanje novih zadruga i naseljavanje sela! To je zadocnela akcija, loše pripremljena, od ljudi u poznom životnom, dobu. Njima je sad evoluirala pamet, pa bi da vraćaju zadruge i sela koje su uništili! A, u tim selima gde se osnivaju zadruge, ima oko 1100 novih, osim političkog marketinga i ubeđivanja kako dolazi dobra budućnost u poljoiprivredi, potrebni su mali prerađivački pogoni. Oni o tome i ne govore, a podržali su i pljačkašku privatizaciju pa u Srbiji, posle 2000. godine. Tada su iz sela odneti prerađivački pogoni. Bez njih nema opstankai ni ostanka zadruga ni sela. Takve poslove obavljaju ljudi iz vrhuške ovih institucija!

     A, tih malih pogona nema,  jer su posle demokratskih promena 2000 godine uz pomoć države, opčjačkali sela i  tu idnustriju!  Njih nema jer je već četiri godine je zaustavljena akcija na obnovi zadrugarstva,jer nema nvoca. MBS je uspešno sprovelo akciju ,,500 zadruga u 500’’ sela. Tada je 207 postojećih zadruga, starih novih dobial nvoac od  države dobilo po9moić od 2,2 milijarde dinara. Sad nema više novca za to, pa ni pomićči za zadruge. Zadrugari su od 2017. pa do 2021. godine osnovali 1.100 novih zadruga i vratila duh zadrugarstva. Ali, nije vraćena i oduzeta imovina zadrugama, za čega je potrebno više milijardi dinara!

 Najbolji dokaz zadocnelih akcija je i 15. maj 2024. godine kada je održani Naučno – stručni skup ,,Budućnost sela i poljoprivrede u Srbiji’’ – strukturni problemi i modeli održivog razvoja, koji je bio u SANU 15. maja 2024. godine. Isti takav skup najavljujući budućnost, a to rade već pola veka, sa istim naslovom ove institucije, samo 7. juna 2023. godine, održan je i u SANU.  To su godien kadfa trustovi moizugova u SANU pod istimk naslovomk održavaju svoje skupove idele obećanaj koja nikad anisu ostvarili!

Posle njihovih skupova, svake godnie sa istim naslovom, u agraru Srbije opada proizvodnja, pa postajemo sve veći uvoznici hrane. Samo prošle godine za njen uvoz potršeno je više od 600 miliona evra, rekao je Marijan Rističević, predsednik Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije, na Javnoj raspravi o agraru u Skupštini Srbije, 12. Jula 2024. godine. Uvozimo  potrepštine, po najviše mesa, da narod u Srbiji ne bi bio gladan. Takava ijoš vieći uvoz nastavljen je i u ovoj godini, pa je do sredine 2024. godine uvezeno još proizvoda još u vrednosti od oko 660 miliona evra! To je rezultat vođenja loše agrarne poltike poslednjih pola veka. Jer, smo od izvoznika hrane postali uvoznici.

Obmana kupaca u svetu!

     Da bi se obnovio uništeni agrar, pre svega, stočarstvo treba da prođe najmanje sedam decenija koliko je i uništavan. Uz novi koncept poljoprvirede, to treba da rade mladi ljudi, neopterećeni sa prošlošču uništavanja sela i agrara! Da bi se to uradilo potrebno je uraditi novi koncept poljoprivrede, po nordijskom sistemu, čiji će oslonac biti zadruge. Taj novi koncept treba i da vode novi ljudi! Novi sistem treba da doprinese većoj proizvodnjii. Jer, današnja vrednost proizvodnje po hektaru u Srbiji donosi prihod samo od 1.000 evra. To je nekonkurentan rad i od njega nema koristi ni proizvođač ni zemlja niti se isplati niti se može izvoziti. Jer, nivo proizvodnje je manji svih kultura nego što je bio pre četiri decenije!

    Dok se to neuradi suvišno je putovati po svetu i govriti o našim mogućnostima, obmanjivati kupce u svetu, ali i naš narod. Jer, mi sad nismo sposobni da proizvodimo velike količine hrane koja treba Kini, Rusiji, Egiptu ili bilo kome…  Treba uraditi taj novi konceptt po kome ćemo povećati prvo domaću proizvodnju da imamo dovoljno za sopstveno tržište, pa tek onda dobro isplanirati za izvoz. O slobodnoj trgovini i budućnosti izvaoiza mođe se govori samo ka se poveća proizvdojaju po hektaru, kada se napuen prazuna sela sa narodom I taje  sagovedima oboriamk sa svinjama.  Jer, sad obećavamo da ćemo im prodati, hranu koju ni nemamo! Najbolji primer sad  u zemlji godišnje proizvedemo samo 78.000 tona junetinje. Naša potrošnja ovog mesa pojednom tanovniku je tek oko 3,1 kilogama godišnje. Nemamo ni za sebe,a ne da se govori po izvozu. Do sada smo godišnnje i zvozili tek oko 2.000 tona ovog mesa. Od toga je ,,bebi bif’’ bio do 400 tona! To je 100 puta manje nego pre četiri decenije.  Mi hrane za izvoz ili imamo veoma malo, to tek Poneke, ili nemamo uopšte. Do sada što smo izvozili to nije bila hrana, već sirovinr za njenu proizvodnju.

     Vlast treba da pita nauku. A, ona je valjana u Srbiji. Samo vlast treba da je sluša!  Ona će joj reći prvo da se pozabavi sa domaćom poljoprivredom, da ona mora da bude strateška grana, da se njoj  pomogne, da se izvuče iz krize! To znači da se subvencije za posrnuli agrar, pre svega, za stočarstvo, isplaćuju na vreme da se prvo obnovi ta grana agrara. Da se staje napune stokom, da bude svinja u oborima, ovaca u torovima… To će biti i pravi put da sela ne budu prazna!  Da bude ljudi u selu koji će se baviti tim poslom, da imaju porodice. Da se mlade žene udaju u sela i rađaju decu, da ostaju u selima da žive, onii njihovi potomci! Da bi se povećao broj stanovnika u selima rešenje je i da se se radi na tome da oko 2.500 mladih, koji svake godine završe poljoprviredne škole, stimuilišu da ostaju na selu. Da u selima žive, obrađuju zemlju, koju već imaju njihovi roditelji. Da budu udruženoi u novi zadružni sistem. Jer, oni ima cilj samo dase poveća proizvdonaj +, da se ona proda I za zadruari I kooperanti dobiju svoj zarađeni novac. Ndekada su članvoi zadruga unjiuh unosili svoju imovinu, a sad samo proizvod da bi ga prodali. Jer, samo tako će opstatai i ostati. U suprotnjom će ih pojesti velike muiltinacionalne kompanije. Ali, da bi doneli takvu odluku njih treba stimulisati. Zato je potrebna ipolitičak odluka vlati da hoće tak dase radi I da će dati podrušku.

      Cilj je da se podigne proizvodnja osnovnih proizvoda na nivo od pre tri ili četiri decenije kad smo u odnosu na današnje vreme proizvodili mnogo više nego danas! Da se proizvodnja po hektaru sa 1.000 prvo podigne na 5.000 evra po hektaru,  a za nekoliko godina na 10.000 evra!  Mora se i po tonama i ukpna vrednosti u Srbiji značajno povećati. Jer, sadašnja vrednost ukupne proizvodnje  od oko 20 miliona tona (kada se saberu babe i žabe), na 3,2 milioan hektara. Ukuipna vrednsot te proizvodnejneikada niejprešla vrednsot od 5,6 milijardi dolara ili evra! Treba nam  mnogo kukuruza, koji se neće izvoziti kao sirovina već da ga pojede stoka ovde pa da se izvoze proizvodi iz viših faza prerade. Od kukuruza koji se izvozi kao sirovina moeže da se proizvede oko 2.000 raznih proizvoda mnogo veće vrednosti. Treba da obezbedimo dovoljno hrane za domaće tržište, a samo viškovi da se izvoze! Taj izvoz hrane, treba a bude najmanje 10 milijardi dolara godišnje u početku. Ali, to će moći samo kada se poveća ukupna agrarna  proizvodnja koja će da ima realan rast svake godine.  A, ne plan želja rasta izvoiza koji je postao proteklih deset godina. Znači da planski  proizvodimo za domaće tržište izvoz. Pre nekoliko decenija  imali smo viška svih proizvoda i rekordnu proizvodnju svih kultura u odnosu na današnje vreme.

Budućnost u prošlosti!

     Dakle, po rezultatima agrarne proizvodnje budućnost Srbije se nalazi u povratku u prošlost! To govore i podaci iz prethodnih decenija. Recimo da je proizvodnja pšenice 1991. godine bila 3.736.505 tona.To je bio rekord kome se nikad više nismo ni primakli. Jer je ove godine požnjevena pšenica sa 625.000 hektara i dobijen je rod od 2,9 miliona tona. Ili primer da je 1984. Gdoien u Srbiji bilo proivzedeno čak 8.060.000 toan kukuruza. To je današnaj smao žalja.  Sad već daleke 1989. godine u Srbiji se proizvodilo 4.920.000 tona šećerne repe, pa je ona tada bila ,,kraljica polja’’. Beli luk koji danas uvozimo, a daleke 1984 godine smo proizvodili ukupno 34.890 tona,  dok je 1981. godine bilo proizvedeno 202.860 tona crnog luka. Godinu dana kasnije na baštama seljaci  su bili  proiyveli i 73.116 tona krastavaca,  a 1980. godine je proizvodnja kupusa i kelja bila 381.720 tona.  Dok je u Srbiji 1977. godine bilo ubrano 244.960 tona paradajya, yatim 1974. godine je proizvedneo  1.138.660 tona krompira, pa 1955. godine više od 101.030 tona pasulja.  Sve to danas moramo da uvozimo! Rekordna proizvodnja raži bila je 1953. godine u količini od 93.620 tona, a ovsa 191.830 tona je bilo proizvedeno daleke 1957. godine. Paradajz danas uvozimo u ogromnim količinama, ali smo1997. godine bili ubrali 244.960 tona.

     Slično stanje je i sa voćem, koje se sad proizvodi na 193.000 hetkara. Svega smo nekada imali dovoljno za domaće potrebe i izvoz.Tako je recimo 1969. godine, ali i pre i posle toga za današnje vreme imali rekordne proizvodnje. Pre nekoliko decenija bilo je ubrano748.530 tona grožđa, pa 886,540 toan šljive, zatim 441.710 tona je bilo na njivama Srbije dinja i lubenica.  Zatim 96.400 tona krušaka je ubrano 1989. godine,  jagoda blizu 40.000 tona je ubrano 1999. godine… Malina se nekada proizvdilo oko 100.000 tona godišnje na površinama od 15.000 hektara.Ove godine će ih biti tek 30.000 tona. Tada su maline donosile 10 odsto od ukupnog izvoza agrara! Danas je to sve simbolično.

     Zato je rešenje da se u proizvodnja vrati u prošlost.  Jer, ovo su sve bili rekordi, koji su danas samo želja! U tom slučaju možemo i da planiramo izvoz. Ovako oni vlastodršsci koji putuju po svetu varaju državu Srbiju, ali i svet. Jer, Srbija tih proizvoda u velikim količinama sad nema.  Sve ovo što smo nekad bili sa rekordnim proizvodnjom sad uvozimo! Zato kreatori domaće agrarne politike treba prvo da srede agrar u svojoj zemlji, da mu stvore uslove za visoku proizvodnju, pa tek onda da idu po svetu. Jer, oako obmanjuju eventualne kupce, a samo pričaju i bez rezultata. Jer, mi sad nemamo to u velikojkoličimji koju politiačlri obećavaju po svestu. Na taj način više štete čine država gubi ugled! Primer je bio sa izvozom govedine u Kinu pre desetak godina, kada je bilo obećano da ćemo izvoziti više od 500.000 tona, a mi imali proizvodnju od samo 83.000 tona! TREBA PRVO SREDITI PROIZVODNJU NA TLU SRBIJE, PA TEK ONDA OBEĆAVATI. JER, PRIMERA RADI, DANAŠNJA PROIZVODNJA JUNETINE U SRBIJI JE SMAO 78.000 TONA, MALINA NAJVIŠE 35.000 TONA…

Kraj Strategije pada

      Pre donošenja Strategije kojoj izlazi validnost 31. jula 2024. godine njen recenzent prof dr Koviljko Lovre, između ostalog je upozoravao kreatore da njeni autori koriste netačne podatke, te otuda i projekcije i vizija razvoja poljoprivrede je bila potpuno nelogična i besmislena u  protekloj deceniji. Izvedene projekcije pokazivale su tada, a danas se dokazalo, da se poljoprivreda razvijala sasvim suprotno od razvojnih zakonitostima. Ono što su autori Strategije, njih 240 projektovali na 145 strana, još ni jedna država nije uspela da ostvari! Šta više, bilo bi porazno za našu privredu i poljoprivredu da su se te prognoze i obećanja realizovali u praksi. Sve loše se ostvarilo na šta je upozoravao nekadašnji savezni ministar poljoprivrede Jugoslavije. Ali, kada je on upozoravao šta će nam se desiti niko se nije na to obazirao. Dokaz je da nijedna primedba iz javnih rasprava o predlogu tadašnje strategije izneta u Beogadu, Nišu i Novom Sadu, nije prihvaćena od vlasti! Strategija je usvojena  u Vladi Srbije krajem jula 2014. godine, uz obećanje da će ona biti upućena na razmatranje i usvajanje u Skupštinu Srbije. To se nikada nije dogodilo i to je bila velika obmana tadašnje vlasti. Prilikom usvajanaj te loše strategije, premijer vlad je bio sadašnji predsednik države!

      Sredinom ove 2024. godine stigao je novi ministar poljoporivrede, 15 po redu od demokratskih promena 2000. godine. Posle demokratgksih promena 2000. godine obavljena je pljačkaška privatizacija uz pomoć države. Sela su ostala bez prerađivačke industrije.  Čovek koji je sad došao da vodi agrar Srbije,, novi ministar, samo je novi lik iz stare vladajuće garniture. Pravnik je nije iz ove oblasti. Svaštario je u životu. A, ni Partija koja ga šalje ne želi da ima neke veće promene u agraru. Jer, u agraru vidi da može da ima materijalnu podršku.

     Postoje projekcije, novog koncepta agara, da bi mogao  da ima godišnji prihod kao što je danas BDP Srbije, a to je  oko 70 mlijardi dolara! Ali, to bi trebalo sve iz korena menjati. Vlast nema volju ni vremena za to! Čovek koji će da vodi ministarstvo poljoprivrede sad nije tu da povećava proizvodnj,u da bude bolje narodu, i onima koji proizvode sirovine za hranu, nego je došao na to mesto da sprovede zadatke partije na vlasti koja ga je tu postavila! To značli da bude produžena ruka sa obmanama i prevarama, a to znači  obezbede i svoj što duži ostanak na vlasti.  Dakle, on nezna, nemože i neće se upuštati u takve nove avanture. Važno je da se ne talasa niti  može, niti zna da učini, nešto novo za opšti boljitak, kada je ova oblast u pitanju. Po onome što će da radi on će biti samo državni sekretar, odnosno saobraćajac, koji nastavlja lošu politiku čiji se rezultati vide iz strategije koja je pri kraju. Kreirali su ljudi iz njegove partije i sprovodili je u delo. Nesmeta im što je sve to loše urađeno i što nema odgovornih za neodgovorno, odnosno loše obavljen posao! Pitanej je zašto niko nikada zha proteklih deset godina nije raspravčlkjao sprovođenju u žviot te straqtegiej pada. To je Treala da radi vlada Sroibje, Privredna komorqa Srboije, Akadmeijski odbor za selo SANU… Taj ustava poljoprivrede njiej ih interesovao. Da jeste rezultati bi bili drugačiji! Razgovarali bi o uspešnom izvozu, a ne uvozu! Krah izvoza agrara je dostignut ove 2024. godine. Za prvo tromesečje iz Srbije je usvet izvezeno agrarnih proizvoda samo za 411 miliona dolara, dok je istovremeno uvezeno za 414 miliona dolara! Dakl, u trgovini sa svetom sad više uvoizimo negošto izvozimo hrane.

Rezultati ulice

     Dakle, do sada ostaju samo obećanja vlasti i nadanja proizvođača da će biti bolje! To im ni do sada nije nedostajalo, pa su tek izlaskom seljaka na ulicu da traže pravdu skretali pažnju da postoje.  Mnogi čekajući to bolje sutra, često su ga hteli već danas, ali mnogi su odlazili sa ovog sveta, a da ga nisu dočekali, kada je agar u pitanju.  Od obećanja o agraru kao obećanoj budućoj strateškoj grani samo im se daju nova lažna obećanja i kada misle da stižu do njih, ona im postaju sve dalja. To će se dogoditi i sa ovim novim ministrom koji ulazi za njega u potpuno novu, nepoznatu oblast. Takvi će biti i rezultati. Dobro bi bilo da pogrešimo!  Jer, dosadašnji  takav način radao je dosnosio nove probleme koji su se morali na ulici rešavati. A, to je bilo samo ,,gašenje požar’’. Takav način rada nikada nikome dugoročno nije doneo boljitak ni vlastima, ni proizvođačima hrane ni narodu. Problemi se mogu rešavati jedino sistemski! Sve dok se tako ne budu rešavale nedaće, a to neće biti ni ovog puta, neće biti uspeha u proizvodnji hrane ni za novim 15. ministrom od demokratskih promena u Srbiji 2000. godine. Hrane će biti sve manje, biće skuplja proizvodnja i potrošnja što pokazuju analize RZS i Privredne komore Srbije!

     Znači to ovaj ministar niti ume niti hoće, niti može boljitak da donese.  Osim da ispuni zadatke svoje partije koja ga je tu postavila! On je sluga, odnosno vojnik partije koja sad vlada Srbijom. Jer, imamo više od 1,2 miliona ljudi koji se bave poljoprivredom. Sve što partija nemisli, nemisli ni on. Niti će to da radi. A, poljoprivreda im je i mesto gde uzimaju pare! Za sebe i partiju! Jer, još uvek se u njoj stvara novac. Evo  primera o politickoj renti u agraru. Cilj novog koncepota mora biti da se pare godišnje obrću najmanje 50 puta godišnje, a to je u Srbiji samo jednom!

Agraru oteto pare!

      Koncept neoiliberalizma ostavio je loše i duboke tragove na polјoprivredu Srbije. Korporativni cilј je stvaranje i prisvajanje profita. Cilј kooperativa ili zadruga je služiti svojim članovima i zajednici! To znači da postoji politička renta u Srbiji, kaže eks ministar polјoprivrede u SFRJ dr Kovilјko Lovre. ,,Istraživanje pokazuje da je u vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su namenjene polјoprivredi, a  koje su iznosile devet milijardi evra, isceđeno, odnosno oteto, čak četiri milijarde evra! To ukazuje da od dodelјenih subvencija 70 odsto pripada polјoprivredi, a 30 odsto ostaje ostalim učesnicima. Tu je i deo političke rente koja se uzima! I taj se novac uzima od onih koji obrađuju njive, koji proizvode hranu za opstanak i ostanak zemlje. Niti se to priznalo da im se novac uzima, niti im se nekada kaže gde taj ukradeni novac se troši! Nikada im se za to niko nije izvinuo, a svake godine im zavlače ruku u džep! Polјoprivredu u tom vremenu karakteriše nizak nivo investicija od samo 2,5 odsto od ukupnih bruto investicija. Kada je reč o stranim direktnim investicijama, tu nema velikog interesovanja za agrar!

      U vremenu od 2016. do 2018. godine iz ministarstva poljoprivrede stočarima je upućeno 28 milijardi dinara,  a od  2018. do 2020. godine još 26 miliajrdi dinara iz istog minstarstva je otišlo za ruralni razvoj.  To je ukupno 54 milijarde ili 460 miliona evra! Državna revizorska institucija je to kontrolisala i utvrdila da nema rezultata, ali ni traga parama! A, da se zna kolike su pare nestale, bitno je istaći da je samo agrarni budžet  u 2021. godini bio 400 miliona dolara. Da je taj novac stigao do stočara i sela, ne bi bilo protesta na ulicama. Ni juče ni dana, ni sutra! Proizvođači hrane bi bili tada njanjivama, u stajama, ekonomskim dvorištima…  Ni do danas danas nije utvrđeno ko je odgovoran za neodgovoran rad i gde je nenamenski otišao taj novac. To nikada nije rečeno poljoprivrednicima. To je tabu tema za ovu vlast! Sve to, odnosnono stanje u agraru, je razlog zašto su oni na ulicama i u protestima. To je utvrdila državna revizorska institucoje u redovnij kontroli trošenja državnog novca. Nikada nije utvrđeno gde je trag tim ogromnim parama i gde su nenamenski završile. 

      Dakle ni sad novi ministar ništa bolje ni ništa novo neće doneti u agraru. Niti će pokrenuti istragu da se sazna istina o nestanku tih para! Ali, biće samo obećanja, nadanja  očekivanja! Videće se to po novoj strategiji, koja je u izradi, kada prođe vreme, kao što je bilo i po ovoj čiji rezultata u javnosti nema, pa je niko nigde ni ne pominje. Za njene loše rezultate, nenamnesko trošenje para kao i za njeno pisanje 8,2 milioan evra nema odgovornih. Dboar deo njih če I sad da učestuvje usianju noe strategije. Paori se is ad žale d ansiu uključlenhi upsianej novog Ustava u agraru!

U Srbiji 600 sela nema nijednu kravu !

     Od 2015. do kraja 2023. godine izvoz ,,bebi bifa’’ se kretao od 300, najviše do 440 tona godišnje!

Kako se tvrdi, u Srbiji je u 2023. godini od 228.000 grla mlečnih krava, koliko ih je do nedavno bilo po zvaničnim brojkama vlasti, dalo blizu 1,4 milijardi litara mleka. Stočari kažu da u vreme skupe stočne hrane prasići popiju po 100 miliona litara mleka godišnje. Jer, to je jeftinije nego da se kupuje skupa stočna hrana! To je jeftiniji način ishrane. Uz to, prošle 2023. godine bio je i godišnji pad proizvodnje mleka za 100 miliona litara. Zahvaljujuci nauci porasla je mlečnost krava  pa se kreće od 7.000 pa do 9.000 litara u proseku. Znači da se sa manje grla dobija ista količina ,,bele reke’’.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, proizvodnja konzumnog kravljeg mleka u domaćim mlekarama u Srbiji smanjena je za 7,5 odsto u 2023. godini u odnosu na isti period prošle godine.  Postoji prostor za dalji razvoj i unapređenje ove važne poljoprivredne grane. Potrošnja mleka po glavi stanovnika u Srbiji, zajedno sa svim prerađevinama, iznosi oko 180 do 200 kilograma godišnje. U poređenju, u Finskoj je ta potrošnja oko 300 litara, a u Danskoj čak 900 kilograma ili litara. Ovi podaci ukazuju na potencijal za povećanje potrošnje mleka i mlečnih proizvoda u Srbiji. Stočari sad traže da se zausavi uvoz mleka i mlečnih proizvoda.

                                                                                      (Nastaviće se)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *