Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Republički zavod za statistiku objavio je kako je rod šećerne repe 2023. godine, trebalo da bude oko dva miliona tona.Procene govore o rastu proizvodnje u odnosu na prošlu godinu od 22,4 odsto, a u odnosu na desetogodišnji prosek, očekivana proizvodnja je manja za 16,5 odsto. Kako je objašnjeno, poslovanje industrije šećera u Srbiji u potpunosti je zavisno od šećerne repe, čija proizvodnja pada iz godine u godinu, a opterećeno je i rastućom cenom energenata. Kako se dodaje u analizi, započelo je ugovaranje proizvodnje šećerne repe za 2024. godinu, a proizvođači mogu da računaju na pomoć u repromaterijalu i avans od 600 evra po hektaru za ugovore koje potpišu za narednu godinu.
Izvozne cene domaćeg belog šećera koje su pre godinu dana značajno porasle, su u padu. Cena po kojoj je izvožen šećer u oktobru 2023. godine je iznosila 799 evra po toni, značajno niže od cene u maju kada je bila 1.000 evra. Prema podacima Uprave carina izvoz belog šećera u prethodnoj ekonomskoj godini (2022/23) je iznosio 47,5 hiljada tona, što je za 67 odsto manje od prethodne ekonomske godine (145,3 hiljade tona). Cene šećera na svetskim berzama nastavljaju da rastu, shodno potražnji, koja je uvećana, kao i prognozama za snabdevanje svetskog tržišta. Na berzi u Londonu, cena u oktobru 2023. godine dostigla je decenijski maksimum i iznosila je 724 evra po toni.
Saradnja ,,Sunoka’’ i proizvođača repe, za primer agraru
Srbija sa tri šećerane u Pećincima, Vrbasu i Kovačici u potpunosti podmiruje domaće potrebe. Zahvaljujući ,,Sunoku’’, Srbija je jedina zemlja na Balkanu koja je samodovoljna kada je reč o proizvodnji šećera, i koja ima potencijal da kao neto izvoznik poveća prodaju na inostranom tržištu, što šećernu repu čini strateškom kulturom za našu zemlju. Tokom 2022. godine ,,Sunoko’’ je preradio preko milion tona šećerne repe sa oko 18.500 hektara i proizveo 160.000 t šećera. Na tom putu oslanjamo se na efikasnost naših šećerana i sinergiju rada Istraživačko-razvojnog centra i sirovinskog sektora. Ulaganja ,,Sunoka’’ u istraživanja i razvoj doprinela su rastu prinosa šećerne repe na njivama u Srbiji. Ove 2023. godine ,,Sunoko’’ je započeo realizaciju investicije vredne 33 miliona evra u fabriku alkohola, kojom će proširiti svoju delatnost van šećerne industrije, a Srbiju po prvi put učiniti izvoznikom alkohola.
Kompanija ,,Sunoko’’, koja posluje u sastavu MK Group sistema, je najveći proizvođač i izvoznik šećera u Srbiji, dok se u Evropi pozicionirala kao jedan od najefikasnijih.
MK Group je jedna od vodećih holding kompanija u Srbiji i regionu iz oblasti agrara, bankarstva i turizma. U više desetina preduzeća holdinga, na poslovima angažovano oko 7.000 ljudi. MK Group je među najvećim i najsnažnijim kompanijama u domaćem agraru. Kao primer, navešćemo podatak da je MK Group najveći proizvođač i izvoznik ratarskih kultura iz Srbije, u prvom redu kukuruza, ali i pšenice, soje, ječma i suncokreta. Takođe je i najveći proizvođač svinja u Srbiji. Dodatno, u svom vlasništvu ima skladišta, silose, mlinove, fabrike za proizvodnju stočne hrane, i svu neophodnu infrastrukturu za savremeno bavljenje agrarnim biznisom i šećernom industrijom. Zahvaljujući savremenom menadžmentu, korišćenju mehanizacije poslednje generacije i implementaciji najsavremenijih tehnoloških rešenja, MK Group danas ima zavidnu međunarodnu poziciju, a veličinu, snagu i evropski koncept poslovanja najbolje ilustruju brojne i dugogodišnje poslovne relacije s partnerima iz Nemačke, Austrije, Francuske, Velike Britanije, Italije, Švajcarske, Grčke i Rusije.
Najslađi cilj postojanja
Kompanija ,,Sunoko’’ ima najslađi cilj postojanja. Unosi se radost u svaki dom, čineći svaki dan slađim, lepšim i neponovljivim. I uvek je na dohvat ruke, slatka podrška za svaki trenutak, kažu u ovoj kompaniji. Vođeni vizijom da budu lideri u proizvodnji i snabdevanju šećerom u regionu i među vodećim proizvođačima šećera u Evropi, kontinuirano rastu u svim segmentima poslovanja.Prepoznaju se najveća dostignuća svog rada u negovanju korporativne misije, proizvodeći šećera najvišeg kvaliteta pod najoptimalnijim uslovima proizvodnje, istovremeno brinu o potrebama potrošača i životnoj sredini.
Sa svoje tri fabrike šećera u Vrbasu, Pećincima i Kovačici ,, Sunoko’’ je najveći domaći proizvođač i izvoznik šećera. Snabdevaju šećerom veliki deo domaće i inostrane prehrambene i konditorske industrije, veliki broj veletrgovina i domaćinstava. Kao odgovoran subjekt na domaćem tržištu proizvodnje šećera, neprestano se teži ka obezbe]ivanju stabilng i održivog snabdevanja povezanih industrija i najširih potrošača najslađom osnovnom namirnicom, šećerom.
,,Sunoko’’ prvi sertifikovao održivu proizvodnju šećera!
Dobijeni FSA sertifikat potvrđuje održivi razvoj poljoprivredne proizvodnje šećerne repe koji ,,Sunoko’’ sprovodi zajedno sa MK Farming divizijom.
Kompanija ,,Sunoko’’, članica MK Group, uspešno je verifikovala održivi razvoj poljoprivredne proizvodnje šećerne repe. To je prva kompanija u Srbiji koja je, zajedno sa MK Farming divizijom, dobila FSA (Farm Sustainability Assessment) verifikaciju koja je deo međunarodnog programa u kome učestvuju poljoprivredni proizvođači i kompanije koje su opredeljene ka održivosti i najboljim poljoprivrednim praksama. Ova verifikacija svedoči o odgovornoj proizvodnji ,,Sunoka’’ i poljoprivrednih kompanija u sastavu MK Group i brizi o prirodnim resursima i očuvanju zemljišta – od pripreme za setvu i primene đubriva, do upotrebe hemijskih sredstava. Ujedno je dokaz da se uz zaštitu životne sredine posebno vodi računa o uslovima rada i bezbednosti i zdravlja zaposlenih u proizvodnji.
,,Naša razvojna strategija predviđa dalji rast i unapređenje proizvodnje šećerne repe i šećera, što ide u prilog ostvarenju cilja da povećamo plasman šećera iz Srbije na inostrana tržišta i razvijamo se kao najveći neto izvoznik u regionu. Sunokovi partneri i kupci naših proizvoda su najveće kompanije u industriji hrane i pića i trgovački lanci i oni prepoznaju vrednost najviših standarda koje primenjujemo. U narednih nekoliko godina, sertifikovani održivi razvoj održive proizvodnje biće neophodan za saradnju sa multinacionalnim kompanijama i verujem da će i drugi proizvođači slediti naš primer’’, dodaje Slobodan Košutić, direktor kompanije ,,Sunoko’’.
Švajcarska kompanija ,,Barry Callebaut’’, vodeći svetski proizvođač visokokvalitetnih proizvoda od čokolade i kakaoa, sarađuje sa kompanijom ,,Sunoko’’ u procesu verifikacije. David Bowrin, generalni direktor kompanije Barry Callebaut za jugoistočnu Evropu, kaže: ,,Šećer je važan sastojak u industriji. Kao deo naše pooštrene strategije Forever Chocolate, naš cilj je da imamo 100 odssto sertifikovan ili verifikovan kakao i sastojke u svim proizvodima do 2030. godine, koji se mogu pratiti do nivoa farme. Stoga nam je drago što je ,,Sunoko’’ uspešno prošao reviziju FSA i dostigao zlatni i srebrni nivo i već snabdeva šećerom našu novosadsku fabriku čokolade. FSA sertifikat uključuje mnoge ekološke i socijalne kriterijume koji su relevantni za proizvodnju šećerne repe i zato nastavljamo da promovišemo ovu platformu’’.
Iza FSA sertifikata koji je dobio ,,Sunoko’’ zajedno sa MK Farming divizijom stoje investicije matične kompanije MK Group u održivi razvoj, unapređenje proizvodnje i uvođenje inovacija. Ove godine, u kojoj obeležava 40 godina poslovanja, MK Group najavljuje nova ulaganja vredna više od 350 miliona evra u agri-food sektoru u naredne tri godine, kojima će učvrstiti svoju lidersku poziciju.
,,Sunoko’’ je najveći proizvođač šećera u regionu i jedna od najefikasnijih kompanija u industriji šećera u Evropi. Sa tri šećerane u Pećincima, Vrbasu i Kovačici obezbeđuje stabilno i sigurno snabdevanje srpskog tržišta. Zahvaljujući ,,Sunoku’’, Srbija je jedina zemlja na Balkanu koja je samodovoljna kada je reč o proizvodnji šećera, i koja ima potencijal da kao neto izvoznik poveća prodaju na inostranom tržištu, što šećernu repu čini strateškom kulturom za Srbiju.
Repa najisplativija kultura u poljoprivredi
MK grupa je saopštila javnosti da je proizvodnja šećera uvećana za 30 odsto u odnosu na prošlu 2022. godinu. Po rečima direktora kompanije ,,Sunoko’’ Slobodana Košutića, u regionima Bačke proizvodnja je skoro 65 tona po hektaru dok je u Sremu i Banatu oko 50 tona. Više od dva miliona tona je proizvodnja šećerne repe u Srbiji. Prosečna digestija je bila na nivou 15 odsto tako da je to dovelo do manjeg prinosa po toni šećera, odnosno ukupna proizvodnja šećera veća je od 300.000 tona u Srbiji, 2023. godine. Šećerna repa je ove godine najisplativija kultura u poljoprivredi i taj rezultat će verovatno dati prinos koji su ostvarili naši ratari. Iako su analize u avgustu upućivale na rekordnu godinu u pogledu prinosa šećera po hektaru, situacija sa gumoznim korenom šećerne repe u Banatu i Sremu ove godine rezultiraće prosečnim petogodišnjim prinosom. Zahvaljujući šećeranama u Vrbasu, Pećincima i Kovačici, Sunoko će i ove godine podmiriti sve potrebe domaćeg tržišta za šećerom, dok će jedan deo izvoziti.
„Sunoko’’ nastavlja da predvodi industriju šećera u regionu, a poslovna strategija kompanije je da se u budućem periodu razvija i kao neto izvoznik u širem regionu, posebno u zapadnoj Evropi. Kraljica polja ove 2023.godine bila je posejana na znatno većoj površini i uprkos svim izazovima, proizvešće se 60.000 tona šećera više nego prošle godine. Ovaj trend rezultat je dugogodišnje partnerske saradnje sa primarnim proizvođačima, mera Vlade Republike Srbije, ali i podrške koju ,,Sunoko’’ obezbeđuje proizvođačima.
Kao najveći proizvođač šećera u regionu, kompanija je u hotelu ,,Sheraton’’ u Novom Sadu, krajem 2023. godine, tradicionalno ugostila oko 250 partnera koji su imali prilike da čuju reč stručnjaka iz oblasti zaštite šećerne repe i mineralne ishrane, ali i najnovije trendove o izazovima proizvodnje šećerne repe u uslovima klimatskih promena, problemima u preradi, zaštiti šećerne repe i novim mogućnostima za suzbijanje korova. Ovogodišnji fokus Istraživačko-razvojnog centra kompanije Sunoko bio je na rešavanju problema gumoznog korena šećerne repe, sa kojima su se proizvođači šećerne repe ove godine susreli, što je ostavilo posledice na prinos.
„Istraživačko-razvojni centar Sunoka kontinuirano se bavi temama zaštite i ishrane useva šećerne repe, u cilju unapređenja prinosa uz optimizaciju troškova i brigu o zemljištu sa ekološkog aspekta. Pratimo svetske trendove i ove godine smo u našoj analitičkoj laboratoriji za ispitivanje uzoraka zemljišta i lista prvi put analizirali uzorke lista na sadržaj makro i mikroelemenata. Kako je sve više ograničen izbor aktivnih materija koje su dozvoljene u zaštiti od korova, radimo i na ispitivanju novih koncepata zaštite“, istakao je Saša Rajačić, direktor Istraživačko-razvojnog centra.
Podsećanja radi, ,,Sunoko’’ je u septembru 2023. godine, izašao sa uslovima ugovaranja proizvodnje šećerne repe za 2024. godinu. Kompanija je proizvođačima, uz ponuđenu cenu od 47 evra po toni čiste šećerne repe, obezbedila i bonus na ostvarenu digestiju koja je veća od digestije Sunoka, polovinu gratis semena, kao i avans od 600 evra po hektaru. Istraživačko-razvojni i sirovinski sektor kompanije tradicionalno pružaju podršku u domenu stručne i savetodavne pomoći proizvođačima, sa ciljem ostvarivanja veće produktivnosti i kvaliteta repe uz smanjenje troškova proizvodnje, dok ,,Sunoko’’ obezbeđuje kvalitetne repromaterijale po najpovoljnijim uslovima.
Šećerane zadovoljne prinosom repe
Fabrike šećera u Kovačici i Pećincima završile su preradu šećerne repe, pre kraja 2023. godine, dok će se u fabrikama u Vrbasu i Crvenki ova industrijska biljka prerađivati do polovine januara naredne godine. Kompanija ”Helenik šugar”, koja drži fabriku šećera u Crvenki, zadovoljna je ovogodišnjim rodom, u proseku ove industrijske biljke pa ima 65 tona po hektaru, a digestija 16 odsto, što je standard”, kaže direktor sirovinskog sektora Nastadin Jovović. On dodao da na osnovu repe koja je do sada prerađena ne treba da strepimo jer će šećera biti sigurno za domaće potrebe i za izvoz ali da je još rano govoriti o preciznijim podacima koliko ćemo imati šećera u ovogodišnjoj preradi industrijske biljke. U toku je kampanja vađenja i prerade šećerne repe u 2023. godini. Svi parametri prinosa raduju kako proizvođače tako i prerađivače, a dobra vest je da ove godine i država dodatno plaća proizvodnju šećerne repe.
U najstarijoj šećerani u Vrbasu u toku je 111. kampanja prerade šećerne repe. Tamo će ove jeseni biti prerađena repa sa 14.000 hektara. Direktor sirovinskog sektora Rade Milјević dodaje da su svi parametri prinosa odlični: Za razliku od ostalih ratarskih useva, proizvođači šećerne repe znaju uslove otkupa pre same sezone, a ratari ove godine njima mogu biti zadovolјni: Uz sve navedeno, Vlada Srbije usvojila je Uredbu o subvencionisanju proizvodnje šećerne repe. Proizvođači imaju pravo na 35.000 dinara do hektaru prijavlјene i zasejane šećerne repe a najviše do 500 hektara za ostvareni prinos od najmanje 50 tona po hektaru. Inače u šećerani u Vrbasu očekuju da će ove godine proizvesti 120.000 tona šećera zajedno sa šećeranama u Pećincima i Kovačici, ceo sistem ,,Sunoka’’ trebao bi da proizvede 1/4 miliona tona šećera, što je 2/3 tona šećera proizvedenog u Srbiji.
Srbija je jedna od malobrojnih zemalja u Evropi koja, koja osim za svoje potebe, ima šećera i za izvoz! Ove 2023. godine se sa 42.000 hektara zasejanih šećernom repom može očekivati proizvodnja veća od 300.000 tona šećera. Nekada je pod tom kulturom u Srbiji bilo čak 80.000 hektara, a poslednjih godina je u Evropi ugašeno više od 20 šećerana, podseća agrarni stručnjak Branislav Gulan i ističe da država danas daje subvenciju od 35.000 dinara po hektaru zasejanom šećernom repom. Domaće potrebe su oko 200.000 tona godišnje ili 11 kilograma po stanovniku. Analiticari ističu kako je važno da je država prepoznala potrebu da subvencioniranjem proizvodnje šećerne repe u trenutku kad je proizvodnja šećera u Evropi u krizi.
Od roda šećerne repe iz 2023. godine očekuje se da će biti proizvedeno oko 327.000 tona šećera. To će zadovoljiti domaću tražnju za šećerom u iznosu od 250.000 tona, kao i izvoz preostalih količina, objavilo je Ministarstvo poljoprivrede. Na svetskom tržištu prete nestašice šećera, a rastu i njegove cene, zbog slabog roda šećerne trske u zemljama koje su njegovi najveći proizvođači. S obzirom na rast cene šećera na svetskim berzama, moguć je i novi rast njegove izvozne cene, piše u novoj tržišnoj analizi Ministarstva poljoprivrede.
Republički zavod za statistiku objavio je kako ovogodišnji urod šećerne repe trebalo da bude oko dva miliona tona. Šećeru ne ističe rok trajanja, ali može da se pokvari: Kako da prepoznate da nije za upotrebu?
Srbija jedna od malobrojnih zemalja u Evropi koja ima šećera i za izvoz.
Indija zabranjuje izvoz šećera, evo kako će se to odraziti na cene.
Procene govore o rastu proizvodnje u odnosu na prošlu godinu od 22,4 odsto, a u odnosu na desetogodišnji prosek, očekivana proizvodnja je manja za 16,5 odsto.
Slatka Srbija!
Od ovogodišnjeg uroda šećerne repe u Srbiji očekuje se da će biti proizvedeno oko 327.000 tona šećera, objavilo je Ministarstvo poljoprivrede u najnovijoj analizi. Ove količine zadovoljiće domaću potražnju za šećerom u iznosu od 250.000 tona, kao i izvoz preostalih slobodnih količina, navode iz Ministarstva. Kako je objašnjeno, poslovanje industrije šećera u Srbiji u potpunosti je zavisno od šećerne repe, čija proizvodnja je opadala iz godine u godinu, a bila je opterećena i rastućom cenom energenata.
Kako se dodaje u analizi, započelo je ugovaranje proizvodnje šećerne repe za 2024. godinu po ceni od 47 evra po hektaru, a proizvođači mogu da računaju na pomoć u repromaterijalu i avans od 600 evra po hektaru za ugovore koje potpišu za narednu godinu.
Izvozne cene domaćeg belog šećera koje su pre godinu dana značajno porasle, u padu su već neko vreme. Cena po kojoj je izvezen šećer u oktorbru 2023. godine je iznosila 799 evra po toni, značajno je niža od cene u maju kada je bila 1.000 evra po toni. Prema podacima Uprave carina, izvoz belog šećera u prethodnoj ekonomskoj godini (2022/23) iznosio je 47,5 hiljada tona, što je 67 odsto manje od prethodne ekonomske godine (145,3 hiljade tona). Cene belog kristal-šećera u maloprodaji u Srbiji trenutno se kreće od 106,99, ali i 113,9 dinara po kilogramu. U pojedinim trgovinskim lancima u Beogradu potrošači mogu da kupe ovu namirnicu po ceni od 106,99 do 113,9 dinara. Smanjenje svetskih zaliha šećera i vrtoglavi rast cena trenutno ne utiču na domaće tržište, jer Srbija ima dovolјno šećera i za svoje potrebe i za izvoz.
Republički zavod za statistiku objavio je da bi trebalo da ovogodišnji rod šećerne repe bude oko dva miliona tona, po najnovijoj proceni na dan 5. Septembra 2023. godine. Procene govore o rastu proizvodnje u odnosu na prošlu godinu od 22,4 odsto. U odnosu na desetogodišnji prosek, očekivana proizvodnja je manja za 16,5 odsto. Drastičnijim padom proizvodnje šećera bilo bi nemoguće ispuniti izvoznu kvotu za EU, ali i obezbediti kontinuirano snabdevanje domaćeg tržišta. Zato je i doneta uredba koja treba da poveća zainteresovanost polјoprivrednih proizvođača za proizvodnjom šećerne repe. Na taj način bi se povećale količine belog kristala, koje treba da zadovolјe domaće potrebe i omoguće potencijalni izvoz, napominje se u analizi. Dodaje se da je započelo ugovaranje proizvodnje šećerne repe za 2024. godinu, a proizvođači mogu da računaju na pomoć u repromaterijalu i avans od 600 evra (po hektaru) za ugovore koje potpišu za narednu godinu.
Inače, izvozne cene domaćeg belog šećera koje su pre godinu dana značajno porasle, bile su padu neko vreme. Cena po kojoj je izvožen šećer u oktobru iznosila je 799 evra po toni, što je značajno niže od cene u maju, kada je bila 1.000 evra po toni. S obzirom na najnoviji rast cena šećera na svetskim berzama, moguće je očekivati ponovni rast izvozne cene domaćeg belog šećera – procenjuju domaći analitičari. Prema podacima Uprave carina, izvoz belog šećera u prethodnoj ekonomskoj godini (2022/23) iznosio je 47.500 tona, što je za 67 odsto manje od prethodne ekonomske godine (145.300 tona). U domaćem izveštaju se navodi da ukoliko u narednoj sezoni Indija, koja je drugi svetski proizvođač šećera, posle Brazila, ne bude prisutna na svetskom tržištu, to bi moglo da dodatno podigne cene šećera na berzama.
Jedino šećeru ne pada cena!
I pored upozorenja da ne treba preterivati sa ovom namirnicom, ove godine očekuje se rekordna potrošnja u svetu. Tokom prethodne 2022. godine cene šećera na svetskom tržištu su se donekle stabilizovale, ali nedavno su krenula nova kolebanja. Poslednji izveštaj FAO pokazuje da su na globalnom nivou namirnice koje se prate u proseku pojeftinile za 20 odsto u poslednjih godinu dana. Međutim, šećer je ponovo poskupeo. Posle rasta cena od 6,9 odsto u februaru 2023. godine čime je cena dostigla najveći iznos od 2017. godine, sada je zabeleženo još jedno povećanje od 1,5 procenta. U nedavno objavlјenom izveštaju Ministarstva polјoprivrede o stanju na tržištu šećera u Srbiji navode se predviđanja da bi ratari mogli da iskoriste ovakvu situaciju. Očekivanja su da će oni 2024. godine više sejati šećernu repu.
U 2022. površina pod ovom kulturom iznosila je 34.728 hektara, a proizvodnja je bila manja za 18,6 odsto nego u prethodnoj sezoni. Godinu dana kasnjuiej ,,slatki koren’’ bio je na oko 40.000 hektara. Pad prinosa zbog suše bio je manji nego kod ostalih prolećnih kultura, što će ove godine biti jedan od razloga za povećanje setvenih površina. Uz bolјu cenu koju daju šećerane na to će uticati i značajne državne subvencije za proizvođače šećerne repe. Za površine do 500 hektara (uz prinos od 50 tona po hektaru) proizvođači će moći da dobiju 35.000 dinara po hektaru, navodi se u izveštaju Ministarstva trgovine.
Globalna proizvodnja šećera u tržišnoj 2022/23. godini procenjuje na oko 183,2 miliona tona, što je za 2,8 miliona tona više nego prošle sezone. Istovremeno, očekuje se i da će potrošnja dostići rekordni nivo, zbog rasta na tržištima Kine, Indonezije i Rusije. To će, napominju stručnjaci, dovesti i do pada zaliha, jer će rast globalne potrošnje premašiti porast u proizvodnji. Kako navode u Ministarstvu polјoprivrede, u narednim mesecima trebalo bi da bude zaklјučen i Sporazum o slobodnoj trgovini između EU i Australije. Za obe strane, šećer je okarakterisan kao osetlјiv proizvod i o njemu se još nije pregovaralo.
O ceni šećera verovatno će se tek govoriti u narednim mesecima ukoliko Evropa ne nastavi da nadomešćuje svoj manjak uvozom sa udalјenih tržišta. Podsetimo, Francuska, koja je veliki proizvođač, očekuje najslabiju setvu šećerne repe u poslednjoj deceniji zbog zabrane pesticida koji je efikasan u zaštiti ove bilјne kulture. Rojters je u martu 2023. godine, objavio da su proizvođači i prerađivači zbog toga zabrinuti da li će biti dovolјno šećera na tržištu.
Cena šećera u zemlјama Evropske unije u februaru i martu 2023. godine porasla je u proseku za 61 odsto u odnosu na iste mesec protekle godine, saopštio je Evrostat. Najviše je poskupeo u Češkoj, gde je njegova cena u martu ove godine bila za 98 odsto veća nego u istom mesecu 2022. Dramatično je povećana i u Estoniji – za 97 odsto, kao i u Polјskoj – 82 procenta, Nemačkoj – 72 i Letoniji – 70. Manje poskuplјenje šećera zabeleženo je u Mađarskoj – 17 odsto, slede Luksemburg – 19, Belgija – 35, Bugarska – 36 i Irska – 37 procenata, preneo je Tanjug. Ovakvi podaci ne iznenađuju ako se zna da je nedavno upozoreno da je šećer, dok su cene ostalih polјoprivrednih proizvoda bile u padu, počeo ponovo da poskuplјuje na svetskom tržištu. Poslednji izveštaj FAO pokazuje da su na globalnom nivou namirnice koje se prate u proseku pojeftinile za 20 odsto u poslednjih godinu dana. Sve osim šećera čija je cena još u februaru porasla za 6,9 odsto, čime je dostigla najveći iznos od 2017. U martu je zabeleženo još jedno poskuplјenje od 1,5 procenta.
Vesti koje stižu iz Evrope ukazuju na vrlo nestabilne prilike na tržištu ove namirnice u narednom periodu. S obzirom na to da tržište reaguje na globalna dešavanja nije isklјučeno da će i kod nas doći do korekcija cena.
Po rečima Olge Čurović, direktorke Poslovnog udruženja „Industrijsko bilјe”, cena šećera u maloprodaji u Srbiji se od aprila slobodno formira na tržištu. Trenutno je oko 115 dinara po kilogramu u maloprodaji. Cena je bila ograničena na ovaj iznos do kraja marta. Režim zaštite bio je uveden u momentu kada su sve države krenule da zatvaraju svoje tržište i da štite budžet potrošača. Po njenim rečima, šećerna repa je dosta skupa, troškovi proizvodnje jednaki su kao i u Francuskoj i drugim evropskim državama. Smatra da su naši proizvođači šećerne repe ove godine dobili odlične stimulacije i to je uticalo da je zasejano 10.000 hektara repe koja će se prostirati na oko 40.000 hektara. Za površine do 500 hektara (uz prinos od 50 tona po hektaru) proizvođači će moći da dobiju 35.000 dinara po hektaru. Ministarstvo poljoprivrede: Upotreba hlorpirifosa dozvoljena samo za šećernu repu, i to ograničen.„
Ove godine je biklo da su neki proizvodi Srbiji vraćani iz EU zbog prevelike upotrebe pesticida. Nakon sporne situacije sa vraćenim breskvama sa Hrvatske granice u Srbiju – zbog pronađenog pesticida hlorpirifos u poslatoj pošiljci, oglasilo se i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije.
U celosti vam prenosimo saopštenje resornog ministarstva: „Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je nakon konsultacija sa stručnom javnošću, donelo odluku o davanju dozvole za ograničenu i kontrolisanu primenu sredstava za zaštitu bilja na bazi hlorpirifosa isključivo za tretiranje šećerne repe i svako neovlašćeno korišćenje te vrste preparata za druge kulture je zabranjeno zakonom i strogo kažnjivo. Suočeni sa ozbiljnim problemom opstanka proizvodnje šećerne repe, kao strateške biljne kulture za našu zemlju, Ministarstvo je razmatralo podnete zahteve proizvođača šećerne repe, i donelo takvu odluku uzimajući u obzir preporuke Stručnog saveta za sredstva za zaštitu bilja, kao i praksu koje u ovakvim situacijama koriste i zemlje članice EU. Sagledane su sve relevantne činjenice i trenutna situacija vezano za proizvodnju šećerne repe, kao i značaj proizvodnje ove kulture za našu zemlju, a imajući u vidu da su površine pod šećernom repom značajne, kao i da se radi o strateškom proizvodnu, neophodno je da se poljoprivrednim proizvođačima omogući sigurna proizvodnja i prinos“, navode vlasti. Takođe, se dodaje da je zbog ukidanja sredstava za zaštitu bilja na bazi aktivne supstance hlorpirifos – dovedeno u pitanje suzbijanje repine pipe, koja predstavlja značajni ekonomski štetni organizam u šećernoj repi. „Za proizvođače šećerne repe, kritična tačka za proizvodnju je od njenog nicanja pa do formiranja prvih listova, kada se pojavljuje repina pipa koja desetkuje usev i za čije suzbijanje u tom momentu ne postoji prihvatljiva, dovoljno efikasna zamena za sredstva na bazi hlorpirifosa“, kažu iz Ministarstva.
Na osnovu Zakona o sredstvima za zaštitu bilja kojim je propisano da se u slučaju nepredvidivih opasnosti koje mogu prouzrokovati štetni organizmi, a koje nije moguće suzbiti ili ograničiti na odgovarajući način primenom registrovanih sredstava za zaštitu bilja i drugim merama ili usled nestašice registrovanih sredstava za zaštitu bilja na tržištu, rešenjem se može odobriti ograničena i kontrolisana primena navedenih sredstava za zaštitu bilja na period od 120 dana.
U saopštenju se dalje navodi da su te mere u skladu sa zakonodavnim odredbama EU, sa kojima se naše zakonodavstvo usklađuje. „Promet i primena ukinutih sredstava za zaštitu bilja na bazi hlorpirifosa – dozvoljena je samo za korisnike u šećernoj repi, zbog čega su podnosioci zahteva dostavili spisak pravnih i fizičkih lica koja će koristiti ova sredstva. Kontrolu nad izvršenjem ovog rešenja sprovodi fitosanitarna inspekcija. Sve neutrošene količine se lageruju kod proizvođača do konačnog uništenja na bezbedan način. Ponavljamo da korišćenje ovih sredstava za zaštitu bilja u drugim kulturama nije dozvoljeno i u suprotnosti je sa odredbama Zakona o sredstvima za zaštitu bilja. Ukoliko rezultati analiza potvrde prisustvo sredstava za zaštitu bilja na bazi hlorpirifosa u spornoj pošiljci bresaka koje su bile namenjene izvozu u Hrvatsku, ta pošiljka će biti uništena, a protiv odgovornih lica biće preduzete sve mere predviđene zakonom“, ističe se u saopštenju Vlade Srbije.
(Autor je analitičar i publicista)