SVET, EU I SRBIJA – REPA I ŠEĆER (2): Repa, najisplativija kultura!

Sve ovo navedeno je u najnovijem Izveštaju o tržištu šećera za jul 2023. godine Ministarstva poljoprivrede Srbije, u kojem je naglašeno i da su natprosečne padavine tokom maja, juna i jula 2023. godine u našoj zemlji usevima šećerne repe veoma odgovarale, jer su imale povećanu potrebu za vodom

Kada je reč o procenjenim zasejanim površinama šećerne repe u Srbiji, Republički zavod za statistiku (RZS) u julu 2023. godine  je objavio da je šećernom repom u tom trenutku bilo zasejano 41.673 hektara, što je u odnosu na prošlogodišnju površinu bilo 20 odsto više, a u odnosu na desetogodišnji prosek 12,8 odsto manje. Iako je šećerna repa finansijski vrlo zahtevna za proizvodnju, površine su značajno povećane u odnosu na prošlu 2022. godinu zbog subvencije od 35.000 dinara po hektaru, koja bi trebalo da poveća opštu konkurentnost sektora i obezbedi sirovinsku osnovu za proizvodnju šećera kao strateškog izvoznog proizvoda u regionu, ističu u ivešajima z resornog ministarstva. Na osnovu prognoze zasejanih površina i trogodišnjih prosečnih prinosa repe od 2020. do 2022. godine, dodaju da se očekuje proizvodnja šećera u 2023. godini od oko 350.000 tona. Očekivana proizvodnja će u potpunosti zadovoljiti domaće potrebe za šećerom u iznosu od 250.000 tona, dok će višak podmiriti izvozne potrebe, naglašeno je u izveštaju.

Domaće tržište je pod uticajem rasta cena šećera na svetskom tržištu, koji beleži desetogodišnji cenovni maksimum. Ocenjeno je i da su povoljna kretanja omogućila domaćoj industriji da u 2023. godini ponudi otkupnu cenu repe od 52 evra po toni, kao i druge pogodnosti pri nabavci repromaterijala i stimulacije za proizvođače šećerne repe.

Prema podacima bonitetne kuće „CompanyWall“, u Srbiji se proizvodnjom šećera bavi 12 kompanija. One su u 2019. godini, kada je reč o ukupnim prihodima, bile otišle u minus, i to od 662,49 miliona dinara. U 2020. godini su oporavile svoje poslovanje i ostvarile ukupni prihod od 914,26 miliona dinara, da bi u 2021. godini imale čak 2,7 milijardi dinara ukupnih prihoda.

Po rečima sekretara Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS) Aleksandra Bogunovića, u Srbiji su dve kompanije najveći proizvođači šećera, a to su „Sunoko“ i „Hellenic Sugar Industry“.

,,Mi proizvodimo i viškove, izvoznik smo šećera, mada ga i uvozimo, s obzirom na to da je šećer od šećerne trske jeftiniji od onog koji se dobija od šećerne repe. Proizvodnja je bila oko 300.000 tona šećera u 2020. godini. Ranije smo proizvodili dosta, ali je domaća proizvodnja šećera u padu od 2016. i 2017. godine, kada je bila veća od 500.000 tona’’, izjavio je Bogunović.

Problem je, kako je naveo, bio veliki pad potrošnje, što se malo promenilo tokom pandemije korona virusa, posebno tokom zabrane kretanja. Tada je narod iz straha krenuo da kupuje veće količine šećera.

,,Zato je važno da se posebno uvede podsticaj za proizvođače šećera, kako bi se očuvala domaća proizvodnja. Naše šećerane su retke koje posluju u regionu. Hrvatska ima samo jednu šećeranu koja je opstala tako da, iako su imali velike podsticaje, nisu uspeli da ih sačuvaju. Veliki je pritisak šećera koji se dobija iz šećerne trske, a nama je važno da imamo domaću proizvodnju’’, ocenio je Bogunović. Dodao je da Srbiji nije potrebna dodatna fabrika šećera, jer i postojeće rade smanjenim kapacitetom. On smatra da ih imamo sasvim dovoljno, ali da je potrebno da se povećaju površine na kojima se uzgaja šećerna repa.

Ako se povećaju površine i podiže kvalitet proizvodnje, onda postoji mogućnost i da se održimo na tom tržištu. I tokom pandemije Srbija je imala mogućnost za proizvodnju alkohola jer smo se oslanjali na domaću proizvodnju šećera. Da toga nije bilo, pitanje je kako bi se sve odvijalo na domaćem tržištu. Agroekonomista Milan Prostran ističe je da je nekada u Srbiji od 14 fabrika šećera trenutno u funkciji četiri. Spali smo na oko 42.000 hektara pod šećernom repom. Prošla 2022. godine je ekonomski stimulisala proizvođače, odnosno same fabrike su dale bolje cene, repa je prošla bolje nego drugi usevi usled vremenskih nepogoda, tako da se nadam da nećemo ugasiti industriju šećera. Nekada smo proizvodili više od 700.000 tona šećera, sada je to prepolovljeno, ali imamo za naše potrebe i za izvoz, objašnjava on.

Beli šećer od šećerne repe je, dugo bio posebno štićen od strane EU, jer je kvalitetniji od šećera od šećerne trske. Liberalizacijom tržišta šećera i stavljanjem u isti ekonomski položaj na tržištu onog od šećerne trske i od šećerne repe, naglo je propalo mnogo fabrika šećera. Bili smo prepoznatljivi kao zemlja šećera od šećerne repe i nakon mnogo propalih šećerana uspeli smo da sačuvamo bar nešto. Još tri do četiri se mogu vrlo brzo pokrenuti, ukoliko bude bilo potrebno, ali ako nema 40.000 hektara pod šećernom repom, šećerana je ekonomski neisplativa.

Cena repe porasla, pa je interesantna!

Na svetskom tržištu je porasla cena, koja je očigledno stimulativna i za šećerane i za proizvođače repe. Uvek smo je zvali „kraljicom polja“ jer donosi najveći dohodak. Šećerna repa će ostati i biti sve atraktivnija za naše proizvođače, ukazuju agrarni analitičari. Izvoz šećera iz tarifne glave 1701, posmatrano količinski, tokom ove 2023. godine smanjen na jednu trećinu uobičajenih količina. Zaključno sa junom 2023. godine, od oktobra 2022. godine izvezeno je oko 30.300 tona šećera, što je za 75 odsto manje u odnosu na isto vreme 2022. godine.

Inače, Vlada Republike Srbije je 30. marta 2023. godine usvojila Uredbu o izmeni uredbe o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica kojom je, između ostalog, ukinuto ograničenje cene belog šećera. Naime, maksimalna maloprodajna cena belog kristal šećera, po kilogramu, u svim pakovanjima, pre ukidanja ograničenja bila je utvrđena na nivou ne većem od 114,99 dinara.

Na četvrtom seminaru o proizvodnji šećerne repe u Novom Sadu, posvećenom njenoj preradi, MK grupa, krajem 2023. godine, je saopštila da je proizvodnja šećera uvećana za 30 odsto u odnosu na prošlu 2022. godinu. Po rečima direktora kompanije „Sunoko” Slobodana Košutića, u regionima Bačke proizvodnja je skoro 65 tona po hektaru, dok je u regionima Srema i Banata oko 50 tona. Više od dva miliona tona je proizvodnja šećerne repe u Srbiji, međutim, prosečna digestija je bila na nivou 15 odsto, tako da je to dovelo do manjeg prinosa po toni šećera, odnosno ukupna proizvodnja šećera zbog kog se šećerna repa i gaji veća je od 300.000 tona u Srbiji, rekao je Košutić.

Za 2024. godinu očekuje se više od 40.000 hektara za proizvodnju šećerne repe. Šećerna repa je ove 2023. godine najisplativija kultura u polјoprivredi i taj rezultat će verovatno dati prinos koji su ostvarili naši polјoprivredni proizvođači. „Naravno, i subvencija koju očekuju od države i podrška ,,Sunoka’’ da im mi obezbedimo sve što je potrebno za proizvodnju”, naglasio je Košutić.

Srbija ima dovoljno šećera!

I pored nestašica i poskupljenja na svetskom tržištu šećera bi u Srbiji trebalo da bude dovoljno i od poslednjeg roda! Direktor istraživačko-razvojnog centra Saša Rajačić očekuje da će proizvodnja ove 2023. godine godine biti dovolјna ne samo za domaće tržište već i za izvoz. „Unapredili smo značajno preporuke koje se tiču đubrenja, radimo analize zemlјišta po najnovijim metodama. Suzbijamo korov i prinuđeni smo da sve više koristimo neke alternativne metode kojima možemo da zamenimo herbicide”, naveo je Rajačić.

Iako su analize u avgustu upućivale na rekordnu godinu u pogledu prinosa šećera po hektaru, situacija sa gumoznim korenom šećerne repe u Banatu i Sremu ove godine rezultiraće prosečnim petogodišnjim prinosom. Zahvalјujući šećeranama u Vrbasu, Pećincima i Kovačici, „Sunoko” će i ove godine podmiriti sve potrebe domaćeg tržišta za šećerom, dok će jedan deo izvoziti. Na četvrtom seminaru o proizvodnji šećerne repe u Novom Sadu, posvećenom njenoj preradi, MK grupa je saopštila da je proizvodnja šećera uvećana za 30 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Šećer skuplji, ali ga ima

Od ovogodišnjeg roda šećerne repe u Srbiji trebalo bi da se proizvede u kampanji oko 327.000 tona šećera.  To bi trebalo da zadovolji domaću tražnju koja iznosi 250.000 tona, kao i izvoz preostalih količina, objavilo je Ministarstvo poljoprivrede. Šećera će biti ukoliko se ne pretera sa izvozom jer, kako je na svetskom tržištu nestašica šećera, zbog slabog roda šećerne trske, što dovodi do rasta cena i želje trgovaca da zarade.

Cena šećera je, doduše u oktobru 2023. godine pala zaa 2,2 odsto u FAO indeksu, ali to se dogodilo nakon dva meseca rasta. Cena je na nivou 47 odsto većem nego što je bila 2022. godine. S obzirom na rast cene šećera na svetskim berzama, moguć je i novi rast njegove izvozne cene, piše u novoj tržišnoj analizi Ministarstva poljoprivrede. Cene belog kristal-šećera u maloprodaji u Srbiji trenutno se kreću od 107 do 114 dinara po kilogramu. Ovako visoke cene šećera su poslednji put bile 2011. godine.

Godišnji rast, ali decenijski pad

Republički zavod za statistiku objavio je kako bi ovogodišnji rod šećerne repe trebalo da bude oko dva miliona tona, po poslednjoj proceni od 5. avgusta 2023. godine. Procene govore o rastu proizvodnje u odnosu na prošlu godinu od 22,4 osaro a u odnosu na desetogodišnji prosek, očekivana proizvodnja je manja za 16,5  odsto. Kako je objašnjeno, poslovanje industrije šećera u Srbiji u potpunosti je zavisno od šećerne repe, čija proizvodnja pada iz godine u godinu, a opterećeno je i rastućom cenom energenata. Kako se dodaje u analizi, započelo je ugovaranje proizvodnje šećerne repe za 2024. godinu, a proizvođači mogu da računaju na pomoć u repromaterijalu i avans od 600 evra po hektaru za ugovore koje potpišu za narednu godinu.

Izvozne cene domaćeg belog šećera koje su pre godinu dana značajno porasle, su u padu već neko vreme. Cena po kojoj je izvožen šećer u oktobru 2023. godine je iznosila 799 evra po toni, značajno niže od cene u maju kada je bila 1.000 evra. Prema podacima Uprave carina izvoz belog šećera u prethodnoj ekonomskoj godini (2022/23) je iznosio 47,5 hiljada tona, što je za 67 odsto manje od prethodne ekonomske godine (145,3 hiljade tona).

Cene šećera na svetskim berzama nastavljaju da rastu, shodno potražnji, koja je uvećana, kao i prognozama za snabdevanje svetskog tržišta. Na berzi u Londonu, cena u oktobru 2023. godine.dostigla je decenijski maksimum i iznosila je 724 evra po toni.

Srbija ima šećera i za izvoz!

U pojedinim trgovinskim lancima u Beogradu potrošači mogu da kupe ovu namirnicu po ceni od 106,99 do 113,9 dinara. Smanjenje svetskih zaliha šećera i vrtoglavi rast cena trenutno ne utiču na domaće tržište, jer Srbija ima dovolјno šećera i za svoje potrebe i za izvoz. To je jeftinije nego u decembru 2022. godine, kada je njegova cena bila „zamrznuta” na maksimalnih 114,99 dinara.

Republički zavod za statistiku objavio je da bi trebalo da ovogodišnji rod šećerne repe bude oko dva miliona tona. Procene govore o rastu proizvodnje u odnosu na prošlu godinu od 22,4 odsto. U odnosu na desetogodišnji prosek, očekivana proizvodnja je manja za 16,5 odsto.  Od ovogodišnjeg roda šećerne repe u Srbiji očekuje se da će biti proizvedeno oko 327.000 tona šećera, objavilo je Ministarstvo polјoprivrede u najnovijoj analizi. Ove količine zadovolјiće domaću tražnju za šećerom u iznosu od 250.000 tona, kao i izvoz preostalih slobodnih količina – navode nadležni. Kako je objašnjeno, poslovanje industrije šećera u Srbiji u potpunosti je zavisno od šećerne repe, čija proizvodnja pada iz godine u godinu, a opterećeno je i cenom energenata, koja raste. „Drastičnijim padom proizvodnje šećera bilo bi nemoguće ispuniti izvoznu kvotu za EU, ali i obezbediti kontinuirano snabdevanje domaćeg tržišta. Zato je i doneta uredba koja treba da poveća zainteresovanost polјoprivrednih proizvođača za proizvodnjom šećerne repe. Na taj način bi se povećale količine belog kristala, koje treba da zadovolјe domaće potrebe i omoguće potencijalni izvoz”. napominje se u analizi. Dodaje se da je započelo ugovaranje proizvodnje šećerne repe za 2024. godinu, a proizvođači mogu da računaju na pomoć u repromaterijalu i avans od 600 evra (po hektaru) za ugovore koje potpišu za narednu godinu.

Inače, izvozne cene domaćeg belog šećera koje su pre godinu dana značajno porasle bile su u padu neko vreme. Cena po kojoj je izvožen šećer u oktobru iznosila je 799 evra po toni, što je  značajno niže od cene u maju, kada je bila 1.000 evra po toni  S obzirom na najnoviji rast cena šećera na svetskim berzama, moguće je očekivati ponovni rast izvozne cene domaćeg belog šećera,  procenjuju domaći analitičari. Prema podacima Uprave carina, izvoz belog šećera u prethodnoj ekonomskoj godini (2022/23) iznosio je 47.500 tona, što je za 67 odsto manje od prethodne ekonomske godine (145.300 tona). U domaćem izveštaju se navodi da ukoliko u narednoj sezoni Indija, koja je drugi svetski proizvođač šećera, posle Brazila, ne bude prisutna na svetskom tržištu, to bi moglo da dodatno podigne cene šećera na berzama. Srbija je jedna od malobrojnih zemalja u Evropi koja, osim za svoje potebe, ima šećera i za izvoz. Ove godine se sa 42.000 hektara zasejanih šećernom repom može očekivati proizvodnja više od 250.000 tona šećera. Nekada je pod tom kulturom u Srbiji bilo čak 80.000 hektara, a poslednjih godina je u Evropi ugašeno više od 20 šećerana, podseća analitičar Branislav Gulan i dodaje da država danas daje subvenciju od 35.000 dinara po hektaru zasejanom šećernom repom. Domaće potrebe su do 250.000 tona ,,slatkog kristala’’ godišnje ili 11 kilograma po stanovniku. Analitičari ističu kako je važno da je država prepoznala potrebu da subvencioniranjem proizvodnje šećerne repe u trenutku kad je proizvodnja šećera u Evropi u krizi.

I pored nestašica i poskupljenja na svetskom tržištu, šećera bi u Srbiji trebalo da ima dovoljno, i od poslednjeg roda. Ovogodišnjeg roda šećerne repe trebalo bi da da oko 327.000 tona šećera i to bi trebalo da zadovoljiti domaću tražnju koja iznosi do 250.000 tona, kao i izvoz preostalih količina, objavilo je Ministarstvo poljoprivrede. Šećera će biti ukoliko se ne pretera sa izvozom jer, kako je na svetskom tržištu ima nestašica šećera, zbog slabog roda šećerne trske , što dovodi do rasta cena i želje trgovaca da zarade. Cena šećera je, doduše u oktobru pala za 2,2  odsto u FAO Indeksu, ali to se dogodilo nakon dva meseca rasta. Cena je na nivou 47 odsto većem nego što je bila lani. S obzirom na rast cene šećera na svetskim berzama, moguć je i novi rast njegove izvozne cene, piše u novoj tržišnoj analizi Ministarstva poljoprivrede. Cene belog kristal-šećera u maloprodaji u Srbiji trenutno kreću se od 107 do 114 dinara po kilogramu. Ovako visoke cene šećera su poslednji put bile 2011. godine.

             Sledi: Godišnji rast, ali decenijski pad!