Pod šumama u Srbiji nalazi se 2.252.400 hektara, odnosno 30,7 odsto od ukupne njene površine. Time smo se svrstali u države koje su srednje šumovite. – Ostalo šumsko zemlјište, kojem po međunarodnoj definiciji pripadaju i šikare i šiblјaci, obuhvata 4,9 odsto teritorije, što je u ukupnom iznosu 34,0 odsto ili 36,3 odsto odsto u odnosu na površinu produktivnog zemlјišta Srbije. U odnosu na referentnu 1979. godinu, šumovitost je uvećana za 5,2 odsto. Šumovitost u odnosu na globalni aspekt bliska je svetskoj koja iznosi 30 odsto, a niža od evropske koja je u proseku oko 46 odsto – navode iz Uprave za šume.

Prema preliminarnim podacima sakuplјenim 2021. godine za potrebe Nacionalne inventure šuma Republike Srbije, koji još nisu zvanični, navodi E-Kapija, dolazi se do podatka da je očekivana šumovitost oko 39 odsto, kažu u Srbijašumama. – Prema nacrtu Prostornog plana Republike Srbije 2021-2035, planira se da se procenjena optimalna šumovitost (oko 41 odsto) dostigne do 2035. godine. Šumsko zemlјište u državnoj svojini je u najvećoj meri pošumlјeno. Procena je da je preostalo  ko 80.000 hektara goleti, ali tu su i površine koje su prirodno neplodno zemlјište, koje se teško pošumlјava (kamenjari, močvare..), a deo zemlјišta mora da ostane u vidu pašnjaka za divlјač. U državnom vlasništvu pod šumom je 968.992 ha (43 odsto), od čega je JP Srbijašume na gazdovanje povereno 893.204 ha ili 40 odsto od ukupne šumovitosti. – Veći deo zemlјišta pogodnog za pošumlјavanje je kod sopstvenika šuma (fizička lica, zadruge, crkve i verske zajednice) – kažu u ovom preduzeću.

Planovi pošumlјavanja se prave na osnovu prioritetnih potrebadodaju iz Uprave za šume. – U pojedinim područjima primarno je podići stepen šumovitosti (npr. područje AP Vojvodine), dok je u drugim potrebno unaprediti ili sanirati stanje postojećih šuma. Pored podizanja novih šuma na mpreostalim površinama, prioritetno će se sanirati površine šuma koje su oštećene prirodnim nepogodama. Takođe, melioracija loših šuma je jedan od prioriteta, tj. konverzija i rekonstrukcija antropogenih šikara u šume višeg uzgojnog oblika. Sve ukupno, planirani obimi pošumlјavanja, sanacije i melioracije na godišnjem nivou u narednom periodu iznose između 1.000 i 2.000 hektara. I u Upravi i u JP Srbijašume slažu se da je jedan od problema i to što se najveći deo zemlјišta pogodnog za pošumlјavanje nalazi kod privatnih lica, te usitnjenost, fragmentiranost i neažurnost poseda u privatnom vlasništvu.

 U Vojvodini pod šumama samo šest odsto teritorije – najveći broj gradova je potpuno ogoljen! Najveći broj vojvođanskih opština i gradova je potpuno ogoljen, sa tek par promila površine pod šumama. Prema zvaničnim podacima, u Vojvodini je pod šumama oko 140.000 hektara, što je oko 6,4 odsto njene teritorije.

Vojvodini nedostaje oko 170.000 hektara novih šuma, što je pojas širine 17 i dužine 100 kilometara, otprilike kao od Novog Sada do Subotice, objašnjavaju u Ekološkom centru „Stanište“ u Vršcu. Vršački ekolozi su zajedno kolegama iz još nekoliko udruženja prikupili podatke o stanju finansiranja pošumljavanja u Vojvodini na pokrajinskom i lokalnom nivou, piše list Danas.

„Od pokrajinskih organa i svih 45 lokalnih samouprava iz APV tražili smo dokumente u vezi pošumljavanja koje propisuju zakoni o šumama i poljoprivrednom zemljištu. Takođe smo na adrese 50 registrovanih šumskih rasadnika poslali upitnik u vezi stanja, kapaciteta i potreba, kaže Dejan Maksimović iz Ekološkog centra „Stanište“. On podseća da šume čuvaju ekosisteme, ublažavaju mikroklimatske ekstreme, poboljšavaju kvalitet vazduha i zemljišta, povećavaju prinose u poljoprivredi, smanjuju štete od poplava i suša, povoljno utiču na psihičko i fizičko zdravlje ljudi. „Iako nema tačnog podatka, štete i izgubljene dobiti zbog nedostatka šuma mogu se u Vojvodini meriti stotinama miliona evra godišnje. Zato iznenađuje da vlasti na svim nivoima zanemaruju pošumljavanje u priličnoj meri, i to u dugom periodu„.

Šume čuvaju ekosisteme, ublažavaju mikroklimatske ekstreme, poboljšavaju kvalitet vazduha i zemljišta, povećavaju prinose u poljoprivredi, smanjuju štete od poplava i suša, povoljno utiču na psihičko i fizičko zdravlje ljudi. „Iako nema tačnog podatka, štete i izgubljene dobiti zbog nedostatka šuma mogu se u Vojvodini meriti stotinama miliona evra godišnje. Zato iznenađuje da vlasti na svim nivoima zanemaruju pošumljavanje u priličnoj meri, i to u dugom periodu„, kaže Maksimović.

U istraživanju pošumljenosti Vojvodine učestvovali su Ekološki centar „Stanište“, Pokret gorana Sombora, Udruženje za zaštitu šuma i udruženje „Zeleni most“. U Vojvodini pod šumama samo šest odsto teritorije!

Najveći broj gradova potpuno ogoljen

Najveći broj vojvođanskih opština i gradova je potpuno ogoljen, sa tek par promila površine pod šumama..Prema zvaničnim podacima, u Vojvodini je pod šumama oko 140.000 hiljada hektara, što je oko 6,4 odsto njene teritorije. Vojvodini nedostaje oko 170.000 hihektara novih šuma, što je pojas širine 17 i dužine 100 kilometara, otprilike kao od Novog Sada do Subotice, objašnjavaju u Ekološkom centru „Stanište“ iz Vršca, prenos. Vršački ekolozi su zajedno kolegama iz još nekoliko udruženja prikupili podatke o stanju finansiranja pošumljavanja u Vojvodini na pokrajinskom i lokalnom nivou. „Od pokrajinskih organa i svih 45 lokalnih samouprava iz APV tražili smo dokumente u vezi pošumljavanja koje propisuju zakoni o šumama i poljoprivrednom zemljištu. Takođe smo na adrese 50 registrovanih šumskih rasadnika poslali upitnik u vezi stanja, kapaciteta i potreba, kaže Dejan Maksimović iz Ekološkog centra „Stanište“. On podseća da šume čuvaju ekosisteme, ublažavaju mikroklimatske ekstreme, poboljšavaju kvalitet vazduha i zemljišta, povećavaju prinose u poljoprivredi, smanjuju štete od poplava i suša, povoljno utiču na psihičko i fizičko zdravlje ljudi. Iako nema tačnog podatka, štete i izgubljene dobiti zbog nedostatka šuma mogu se u Vojvodini meriti stotinama miliona evra godišnje. Zato iznenađuje da vlasti na svim nivoima zanemaruju pošumljavanje u priličnoj meri, i to u dugom periodu.

Globalni problemi

Planetu zemlju čini 60 odsto voda i 40 odsto zemljište.  Broj stanovnika je u stalnom porastu, sa pet milijardi 1985. godine, do 8,4 milijardi 2005. godine, a 2050. godine očekuej se oko 11 milijardi stanovnika. Ukupan zemljišna povšrina planete je 13 milijardi hektara ili dva hektara po stanovniku. Ukoliko se nastavi ovakav trend rasta stanovništva do 2050. godine u svetu, ukupno zemljište će se smanjiti sa dva na 1,2 hektara, odnosno na 0,13 hektara obradivog zemljišta po stanovniku. Posebno zabrinjava pad obradivih površina u Srbiji i Crnoj Gori za 350.000 hektara u proteklom vremenu (1992. do 2002. godine) ili sa 0,39 na 0,35 hektara po stanovniku, što je reda veličine obradivih površina Južnobačkog okruga. To nije dobro.  Posmatrano na globalnom nivou najmanje obradivog zemljišta po stanovniku ima Japan, svega 0,03 hektara, Kina 0,08, Holandija 0,06, Bugarska raspolaže sa 0,45, Francuska sa 0,33, Brazil sa 0,36, Zajednica nezavisnih država 0,79, SAD 0,75, Australija sa 2,80 hektara po stanovniku.

Novo zapošljavanje

U drvnoj industriji Srbije zapošljeno je 36.000 radnmokla. U njoj posluje 1.500 firmi i  3.000 radnji. Šumarstvo treba da doprinese novom zapošljavanju, ali to će ići sukcesivno. Sadašnji broj se više neće smanjivati. Zavisno od rasta drveta do njegove seče (za topolu je potrebno 15-20 godina, četinare 30-50 godina, tvrdo drvo 30-50 godina) i sa razvojem industrije zapošljavaće se novi radnici. Koliko, tačno se ne zna, ali biće potrebni za njihovu seču, rad u fabrikama… Najveću industriju u ovoj oblasti danas u svetu ima Finska. Naša zemlja je sve do pre nekoliko godina imala suficit od izvoza drveta i prerađevina od njega.

Akcija pošumljavanja u Vojvodini: Posađeno 2.600 sadnica!

Velika akcija pošumljavanja SBB fondacije „Da šume bude više, da se lepše diše!“ nastavljena je u Vojvodini. Bečej, Bačka Topola i Kljajićevo postali su bogatiji za 2.600 sadnica zahvaljujući novoj akciji SBB fondacije i Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. U subotu 4. Decembra 2021. године u zajedničkoj akciji sa pobednicima konkursa „Da šume bude više, da se lepše diše!“, Udruženjem omladine “Start”, posađeno je 1.000 sadnica hrasta lužnjaka, poljskog jasena, bele topole i crne topole u Kljajićevu u blizini Sombora. Bečej je takođe dobio novih 1.000 sadnica zahavaljujući prijavi planinarskog društva “Lesson”, dok je u Bačkoj Topoli, u saradnji sa Ekološkim društvom Arkus, zasađeno 600 sadnica. U akciji su pored zaposlenih u SBB kompaniji i lokalnih udruženja učestvovali i  volonteri i lokalno stanovništvo. Sledeći gradovi koje će biti pošumljeni u okviru ove akcije su: Bor 8. decembra, a zatim slede Zrenjanin 11. Pirot 17. i Kikinda 18. decembra.

Srbija danas za seču i preradu na raspolaganju ima milion kubika trupaca drveta godišnje. Najbolje njihovo korišćenje biće ako se povećava broj radnika (za 10 godina njihov broj može da poraste na preko 40.000) u prerađivačkoj industriji. To znači da nećemo više izvoziti sirovinu već nameštaj i druge proizvode od drveta. To će se postići sa rastom šuma, a računa se da je sad godišnji prirast  drveta u Srbiji oko devet miliona kubika.

Lokalne samouprave izdaju ratarima i njive predviđene za pošumljavanje

Povećanje šumvitosti ili prihod od izdavanja poljoprivrednog zemljišta u zakup – klackalica je na kojoj sede vojvođanske opštine. Međutim, mnoge površine predviđene za pošumljavanje su preorane, faktičko stanje na terenu im je njiva, a namena im je promenjena i van nadležnosti Javnog preduzeća „Vojvodinašume“. Manjak raspoloživih površina ostavlja panonsku pokrajinu na evropskom začelju po stepenu pošumljenosti. Sagovornici su saglasni u jednom – nama treba drveće, pa kako god ga zvali. (B.G.)