Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, posle popisa poljoprivede, u Srbiji postoji 725.00 grla goveda. Stočari sumnjaju u taj broj. Posebno se ističe da ima manej krava mlekulja od prikazanog broja. Oni ističu daje manji prvo za ukupoan broj goveda, ali I da u stajama ima manje za 78.000 krava mlekulja!? Zvaničnici kažu da ih ima 228.000! Mi godišnje proizvedemo oko 1,4 milijarde litara mleka od 150.000 krava, kažu stočari! Od ukupne količine mleka oko 800 miliona je u redovnim tokovima, a ostali deo ,,bele reke’’ je u sivoj emisiji! Od domaćeg mleka, godišnje se proizvede oko 60.000 tona, 70 vrsta sireva. Od toga oko 15.000 tona izvozi. Međutim, u Srbiji se, prema podacima RZS iz 2022. godine, godišnje uveze oko 84.000 tona konzumnog mleka, zatim više od 9.600 tona mleka u prahu, koje je čak i kancerogeno, i više od 12.000 tona sireva. Države iz kojih smo najviše uvozili mleko u prahu su Poljska i Francuska. Isti izvor, carina, navodi da uvoz sireva i drugih mlečnih proizvoda takođe nije izostao. U Srbiju je u 2022. godini iz uvoza stiglo 12.764 tone sira, zbirno svih vrednosti za 6,59 miliona evra. Države iz kojih smo najviše uvozili sireve su Nemačka, Poljska, Holandija i Italija. Dakle, samo za uvoz mleka i mlečnih proizvoda u 2022. godini potrošeno je više od 100 miliona evra. Te količine su još povećane prilikom uvoza u 2023. godini, sa tempom rasta i u 2024. godini. Tendencija uvoza mleka, mleka uprahu i sireva, kao i mesa svih vrsta, se nastavlja i u 2024. godini. Poznavaoci priliku ističu da nedostatak domaćeg mleka i mlečnih proizvoda „…nije problem koji se može rešiti hirurškom intervencijom, danas za sutra, već sistemskim pristupom, subvencionisanjem domaće proizvodnje i kontrolom uvoza. Mora proći dugačak period kako bi se veliki nedostatak mlečnih krava nadoknadio’’…
Piše: Branislav GULAN
Brine što danas u Srbiji čak u 600 sela danas nema nijedne krave! A, imamol ukupno 4.7820 sela. Sad se u 1.200 njih čeka ko če biti poslednji da ugasi svetlo. Prema ocenama Republičkog zavoda za statistiku do 2050. godine sa mape Srbije nestaće 3.000 sela! U skupštini Srbije je 12. jula 2024. godine na javnom govoru o poljoprivredi rečeno da je samo za prvih šest meseci 2024. godine, u Srbiju uvezeno mesa, mleka u prerađevina u vrednosti od 660 miliona dolara!?To je rezultat loše agroekonomske poltike koja je bila napisana u Strategiji o razvoju agraod 2014. do 2024. godine. Te probleme neće rešitio na okvirni Nacrt strateškog ovkira agrara Srbije koji sun a 100 stana napisala 24 stručnjaka iz Bosne i Hercegovine i Slovenje. POo 10 eksperata iz svake o dove dve bi vše članice Jugoslaviijei još četiri konsultanta iz Srbije. Ali, niej sve ni u noivcu – ako hoćemo jako stočarstvo, moaju se očuvati i pašnajci. A, stočarstvo u Srbiji je sad na izdisaju stočarstvo. Jer, prema podacima RZS, ono je pre dve godine u BDP poljoprivrede Srbije učestvovalo samo sa 28,1 odsto. Sad je to još manje. U svetu u takvim slučajevima, kada je stočarstvo u pitanju, sve ispod učešča od 60 odsto je karakteristika nerazvijenijh!
Zato poslenici u ovoj oblasti smatraju, da bi od 16 ministra poljoporivrede u Vladi Srbije, dr Aleksandra Martinovića, bilo korisno i dobro jedino da je organizovao izradu nordijskog koncepta razvoja poljoprivrede, po zatvorenom sistemu preko zadruga. Tada bi i omogućili da se u proizvodnji po hektaru, umesto današnjih 1.200 ostvaruje bar 10.000 evra prihoda po hektaru. I kada bi ukupan prihod u agraru u proizvodnji na 3.257.100 hektara bio bar 10 milijardi evra godišnje. A, on nikada nij bio veći od 5,6 milijardi dolara. Zbog toga agrar Srbije nije konkurentan u svetu! Zato su se očekvkiali da rezovi od novog, 16. Minsitra poljoprivrede u toj oblasti. Jer, samo tako se može promeniti loše stanje, uz sistemsko rešavanje problema. Ali, to je i ovog puta izostalo. Jer, novi ministar, odnosno, ono što on da radi, je posao kao da je novi državni sekretar. Već se vidi da taj rad neće doneti ništa novo, mimo dosadašnje loše agrarne politike. Jer, on nemože ništa sam da odlučuje da donosi odluke o potrebnim rezovima u ovoj oblasti, bez odobrenja svoje Partije koja ga je dovela na to mesto. Ne po zanju u sruci, po partijskim zaslugama. A, nije mu to ni bliska materija u njegovom znanju. Jer, partija, odnosno vlast koja ga je postavila na to mesto da joj služi, ni do sada nije podržavala agrar kao stratešku granu! I to će biti dalji kontinuitet politike koja se sprovodi i koja donosi pad proizvodnje! To se videlo i po rezultatima strategije razvoja poljoprivrede od 2014.pa do 2024. godine. Jer, umesto željenog rasta od 9,1 odsto, odnosno u lošijim godinama po 6,1 odsto – rezultat je rast od samo 1,7 odsto za jednu deceniju! U toj deceniji bilo je više padova nego rasta!
O lošem stanju u poljoprivredi Srbije, posle godinu dana pauze, bilo je i reči u Skupštini Srbije 12. Jula 2024. godine, gde je na javnoj raspravi o agraru bilo prisutno oko 120 proizvođača iz raznih oblasti. Saglasni su bili samo u jednom da su problemi prisutni, da ih treba sistemski rešavati, a ne samo ,,gasiti požar“. Jer, kada se izađe na ulicu, onda se to rešava uredbom. A, ona nikada nikom nije donela dugoročno rešavanje problema. Koliko se za sada zna u zemlji postoji oko 88 udruženja proizvođača i svako za sebe ima različite predloge za rešavanje problem. Razjedinjenost i različitost između stočara i drugih proizvođača videla se i na ovom skupu. Ali, i po onom šta i kako radi vlast koja o svemu odličuje, posebno o deobi para iz Agrarnog budžeta. Jer, mora se priznati daje sadašnaj suma Agrarnog budžeta od 136,7 milijardi diarna navječa do sada. I koristila bi samo ako bi se korisno raspodelila. A, ne po partijskim zaslugama!
Najubedljivija svedočanstva o uništavanju poljoprvirede, od strane vlasti, što se može reći i za ceo agrar u zemlji, pružena su od strane stručnjaka MI – SNAGA NARODA. U govoru i saopštenju za javnost u Skupštini Srbije je istaknuto da su statistički podaci poljoprivrede poražavajući. Slika sa terena, je još gora! Podvučeno je da Srbija po onom što uvozi, danas, bukvalno ni nema poljoprivredu. Tako je ukazano da u stajama imako samo 157.000 krava mlekulja, dok je pre deset godina bilo milion!. U oborima je samo 2,25 miliona svinja. Toliko ih je bilo i odmah posle Drugog svetskog rata, 1947. gsaodine. U oborima je sad manje od 100.000 krmača prasilja i pre jedne decenije ih je bilo više od milion! Sad tim fondom i uvozom, opet nema obnove fonda svinja. I više decenija nam preti obavezan uvoz za prehranu Naroda.
Proizvođači posebno ukazuju na loše poteze, a to je problem uvoza mesa i mesnih proizvoda kao i mleka i mlečnih proizvoda koji je za prvih šet meseci 2024. godine premašio vrednost od 660 miliona evra! Jer, samo u ovoj 2024. godini uvezli smo mleka više nego ucleoj 2023. Godini, rečenol je u Skupštini Srbije. A, to je tada bilo više nego u 2022. godini kada je u Srbiju bilo uvezeno, pema pdoaciam RZS i carina, čak 84.000 tona konzumnog mleka, zatim 9.600 tona mleka u prahu i 12.000 tona sireva. Što se tiče mesa u 2023. godini bilo je uvezeno oko 30.000 tona zamrznutog mesa lošeg kvaliteta, zatim 300.000 svinja za klanice i oko 500.000 prasića! A, uvoaziti se mroa da narod ima šta da jede. A, sve donedanvo smo narfodu govori kako možemo da hjabnimo poal Evorpe,a sad nemamoni za šaku naroda ove male države Srbije!
Proizvođači su istakli da u Srbiji danas nema kontrole tržišta! Jer, se uvozi sve što se žele uvoznic9i koji jeidni imaju korist od toga. Uvozi se sve što i sami možemo proizvesti. I uglavnom lošeg kvaliteta, zamrznuto meos iz robnih rezervi Na sednici u Parlamentu Srbije se čulo kako se zemlja, odnosno njive rasprodaju tajkunima, a da poljoprivrednici ne mogu da ih kupe, jer nemaju novca. Čak nemaju para ni da je uzmu u zakup! Najveći probolem su neisplaćene premije. One se uvek obećaju kada proizvođači izađuna ulcie da se čuej njihov glas, zatim pred ibzore. Najveći borj njih taj svoj novaca zhrađen prolianejmk paorskog znoja, nikad nedobije dobije, neko posle 500 dana, a do dobrog dela proizvođača, bez obrazloženja one nikad nestigne.
Zbog takvog odnosa poljoprivrednici su odbili novi predlog Ministarstva poljoporivrede i najavili opšti protest za 1. novembar 2024. godine.Jer, udruženja poljoprivrednika koja su jula 2024.godine potpsila sporazum sa Ministarstvom poljoprivrede po kom im je obećano, između ostalog, i isplata subvencija za sertifikovano seme za setvu pšenice koja je sad u toku od po 17.000 diarna po hektaru. To je izostalo pa su oni pozvali sve poljoprivrednike u Srbiji na opštn protest, 1. novembra 2024 godine. ,,U sporazumu od 22. jula 2024. godine taksativno su navedene mere podrške sa visinom subvencija i datumom isplate na koji se obavezala Vlada Srbije sa jedne strane i poljoprivredna udruženja sa druge strane.
Pema nekiminformacijama da su neka udruženja ma sasancima sa resonim ministarstvom smanjila visinu davanja, ,,Ministarstvo poljoprivrede bi prekršilo zvanično potpsian dokument i nanelo nemerljivu štetu poljoprivrednicima. Koji bi svoju proiizvdnju naporedili setvom sertifikvoango semena i nagradili one koji imaju fiktivna gazdinstva koja služe samo za dobijanje subvencija i ne bave se poljoprivrednom proizvodnjom“, navodi se u saop[enjui pet udruženja. Oni podsećaju da je dogovoren rok za prijavu za subvenciju za sertifikovano seme u visni od 17.000 dinara bio kraj oktobra i realizacija do kraja 2024. godine’’. Cilj potpisivanja sporazuma je popravak situacije u poljoprivredi, sagledavanje celokupne trenutne situacije i ispkata osnovnih ukupnih subvencija od po 35.000 dinara po hektaru, dogovorenih na ranijim sastancima. Svako smanjivanje novčanih davanja za bilo koju meru navedenu u sproazumu je korak unazad i nije u interesu poljoprivrednika, a ni udruženja koja su svoj potpis stavila. To će se najvieš loše podraziti na jesenju setvu koja je već u toku. Treba da se obavi uoptimalnom roku do 25. Oktobra. Mođe ikasniej, ali to suodna manji prinosi. Posebno će biti loaš obrada zemkljišta injećše biti kupvoien deklarisnaog semena pšenice. Jer, ono je sad u ceni 1:3 u odnosu na konzumnu pšenicu. Očekuje se da će setva pšenice obave godine bitri obavljena na oko 500.000 hektara. I dosada je zbog takvog odnosa čak sa 60 pa i više odsto pšeničnih polja zauzimalo seme ,,tavanka“. To će se i sad ponovoiti samo u većem obimu. Jer, većina poljoprivrednika nije prodala svoju pšenkicu. Ostala ja na tavanu. Pa sad je bolje nju sejati nego uzimati skupe kredite za bi se kupilo seme, koga ninema dovoljno na tržištu. Ali, takva setva će uticdai na smanjenje prinosa, ukuipngo roda i kvaliteta. Ipak, pošto Srbiji za ishranu, rezerve i seme, treba oko 1,55 miliona tona pšenicee, i na ovim površinama kada se zaseje pšenica uz manje prinose, biće dovoljno za ishranu naroda Srbije. Za Srbiju mođeda bude dovoljno ako se poseje i na 300.000 hektara uz prosečan prinos od oko pet tona po hektaru Jer, za ishrabnu 6,6 milioan žitelaj Srbije potrebno je mesečno po 100.000 tona, zatim oko 150.000 tona za robne rezerve i isto toliko za semensku pšenicu!
Iz svih navedenih razloga, a usled odbijanja Ministarstva poljoprivede da demantuje navode za smanjenje subvencija sa 17.000 na 10.000 dinara, postavlja se pitanje kako poljoprivrednici da veruju nekom narednom dogovoru, jer su naterani da pozovu sva časna i poštena udruženja na opšti protest na teritoriji cele Srbije za 1. novembar 2024. odine, dodaje se u saopšenju. Saopštenje su potpsiali Udruženje poljoprivrednika ,,Stig“ iz Požarevca, Udruženje poljoprivrednika ,,Složni Pidikanci’’ iz Bavaništa, Udruženje poljoprivrednika ,,Severni Banat’’ iz Kikinde, Udruženje proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja i Adrana, Udruženje poljoprivrednika ,,Brestovački ratar“ iz Banatskog Brestovca… I udruženja ,,Naše Mleko’’ i Udruženje za spas i opstanak Zapadne Srbije su održala sastanke i zaključili da ne prihataju smanjenje subvenija od 17.000 dinara.
Ljudi su očajni!
Potom je istaknuto, a kad se na sve te probleme doda i izveštaj državnog revizora o sistemu kontrole bezbednosti hrane od 27. decembra 2023. godine može se zaključiti da je Ministarstvo poljoprivrede Vlade Srbije postalo leglo korupcije koje guta sva sredstva koja su namenjena za poljoprivredu. Jer, nema nikakvih pomaka u reformama, a baš ništa se neradi niti nešto funkcioniše, a da je sistemski rešeno. Ti ljudi u ministarsttvu agrara sede na tim pozicijama, već deset godina. Ne menjaju se ni pomoćnici ministra, ni konsultanti ni savetnici, a oni u stvari kroje kapu poljoprivrede Srbije. Rezultate svi vidimo, a poljoporivrednici i običan narod to osete u svom životu i radu. Jer, oni su sve lošiji i lošiji što vidimo i po važnosti i proce ntiam izlazeće strategije. Jer, niej niej ostvareno što je obećavano. Ovi gubici koje agrar ima neće moći da se nadomeste ni za sledeće tri decenije! Užas!
Da bi se ovo stanje popravilo, potrebna je politička volja, na tim problemima mora da se radi. Jer, bez bilo kakve akcije uskoro nećemo imati poljoprivredu uopšte u Srbiji. Uskoro će sve preći u korporativne ruke, a sela će nam zamreti. Sad, za jednu deceniju, nestaje njih 1.200, a prema rezultatima popisa poljoprivrede, do 2050. godine će nestati ukupno 3.000 sela! Sad se već u dobrom delu njih čeka ko će biti psolednjii da ugasi svetlo! Prema popisu sad imamo 4.720 sela u Srbiji. Ali, u stvari po Ustavu nemamo nijedno selo, kako stoji u ovom aktu. Sve su to naseljena mesta. Dakle, nemamo više nijedno selo. Ustav Srbije ih je već ugasio. Ukazano je i na problem kako se zemlja nekontrolisano prodaje pojedincima, jer subvencje se dobijaju na osnovu obradivih površina… I mali i srednji poljoprivrednici postaju nekonkurentni u tom smislu, jer onda budžetska sredstva idu uvek bogatima! Tačno je da je budžet za ovu godinu rekordan, posle revizije iznosi 136,7 milijardi dinara. Povećan je čak za 18 milijardi i iznsi oko sedam odsto ukupnog budžeta Srbije. Jeste mnogo para, kada bi agrar bio zdrav i da se ove pare pravilno rasporede.
A, stočari su prinuđeni da krave šalju u klanice, kako bi održali ostatak farmi i bukvalno ubijaju svoju osnovicu da bi preživeli. U poslednjoj deceniji u Sribji je ugašeno oko 62.000 raznih farmi! Tako se smanjio stočni fond kako bi ostatak grla sačuvali, a subvencija, i pored obećanja prilikom protesta, nema! Ni tržište ne funkcioniše. Jer, proizvođači od uvoznog mleka u prahu ne mogu da prodaju svoje, niti mogu da postignu cenu da pokriju bar troškove. Sad tu cenu im otkupljivači drže na 40 do 50 dinara na litar, kako koja mlekara hoće. To nije dovoljno, to nije ni puna proizvođačka cena, jer je sve poskupelo. Inflacija je za počljoprivrednike otišala na skoro 37 osto, kada je agrar u pitanju, o tome se ne priča u javnosti, i sve ostalo je poskupelo. Primera radi i đubrivo, i hemija i stočna hrana… A, obećanih premija, ni iz prethodnih godina još nema! Stižu vesti da će biti smanjene!?
Posban problem predstavlja i to što je granica Srbije prema drugim država otvorena za uvoz svega i svačega, kada je hrana u pitanju. Uvoz se utrostručio u odnosu pre godinu dana! Iz Privredne komore Srbije je stigla informacija da je Srbija u 2024. godini izvezla samo 72,5 tone mesa! Razlog je da ga nema. Jer da su prazne staje, prazna sela, da nema mesa za izvoz. Ali, za uvoz imamo novca, jer smo za šest meseci ove godine već platili više od 660 miliona evra. Dakle, zašto mi ništa ne izvozimo, a uvozimo sve što se ponudi kada je hrana u pitanju? Ugrožena je samodovoljnost zemlje,č Zato se traži da se prvo oporavi stočni fond, i vrati prerađivačka industrija u sela.. Jer, čak 1.100 sela, uz pomoć Ministarstva za brigu o selu, je dobilo isto toliko novih zadruga. Međutim, ni selima, ni tim zadrugama nema opstanka ako se u ta sela i zadruge nevrati prerađivačka industrija. Jer, to je šansa za novo zaapošljavanje u selima, njihom opstanak i ostanak, i veću proizvodnju.
I na kraju, džaba nam slobodna trgovina sa Kinom, Rusijom, i sad razgovori sa Egiptom. Jer, mi to što njima treba, nemamo da prodamo! To što obećamo varamo sebe, narod i te kupce. Jer, sećate li se da smo Kini pe samo nekoliko godina bili obećali godišnji izvoz junetine od 500.000 tona, a proizvodili smo samo 83.000. Šta ćemo prodati kad proizvodimo samo 86.000 tona godišnje? A, reeksport je dozvoljen dok vas neuhvate!
Poslednji po navodnjavanju!
Srbija je među poslednjim zemljama u svetu po navodnjavanim površinama. A, bez vode stoke nema ni visoke proizvodnje. Je ona zavisi i od prirodnog gnojiva, a njega nema jer su staje prazne! Da bi bilo gnojiva i visoke proizvodnje u Vojvodini je potrebno 100.000 junadi, a južno od Beograda još 100.000. Inače, u svetu se navodnjava u proseku 17 odsto njiva, a u Srbiji tek 1,4 odsto površina. Prema podacima RZS u 2023. godini voda je stizala samo na 47.529 hektara. Kada je građen hidrosistem D-T-D, i puišten u rad 1977. godine, obećano je narodu da će se navodnjavati 510.000 hektara. To se nikada nije ostvarilo! U svetu se sad navodnjava oko 17 odsto obradivih površina. Tako je bilo napisano da će se i suvišne vode odvoditi sa million hektara. Odvodnjavanje je funkcionisalo do velikih poplava 2005. godine. Tada sistem nije mogao da primi suvišne vode jer u njemu treba da se očisti 15 miliona kubika mulja, kako bi on bio plovan za privredu i turizam. Kada je građen iskopano je 135 miliona kubika zemlje. Sad treba očistiti mulj, ali to niko ne čini da bi on bio plovan i koristan za privredu i turizam. Ako on ostane ovakav kakav je, biće to najveća promašena investicija u Evropi posle Drugog svetskog rata! Srbija je zemlja podložna poplavama i zauzima četvrto mesto među zemljama ECA po ugroženosti njih 100 godišnjim poplavama. U proseku, svake godine, oko 200.000 ljudi bude pogođeno poplavama, a proceenjeni trošak toga iznosi milijardu dolara. To je procena Svetska banke, gde se govori o održivim gradovima u Srbiji: oslobađanje transformacionog potencijala gradova za zelenu tranziciju, piše MAT.
Sve ove probleme trebalo bi da rešava novi ministar poljoprivrede.Teško je poverovati da ima znanja, moći i snage da se uhvati u koštac s ovim problemima. Već će to biti otaljavanje posla kao i do sada. Novi ministar za to nema iskustva, nije stručan, pa nema ni osećaj za te probleme, agrar nije strateška grana u Srbji, nema podršku partije koja ga je tu postavila da tako nešto uradi! Nije važno njegovo znanje ni mogućnost da li će više da uradi nego drugi. Da neće biti boljitka ni u novom mandatu to zna, on, zna partija koja ga postavlja, ali je sigurno da će on slepo sprovoditi ono što Partiji na vlasti koja ga je tu postavila od njega traži! Jer, sve je već privatizovano i opljačkano u zemlji Srbiji. Posebno u agraru. Ali, ipak, još dok su na vlasti jedino ponešto ima u agraru, taman dovoljnjo da ovaj mandat uspešno dovedu do kraja, 2027. godine, pa neka onda drugi vladaju, vraćaju, dugove i dalje pljačkaju.Tako se radilo i do sada, pa i sada, pa su nam i takvi rezultati. Najbolji dokaz su rezultati Srategije razvoja poljoprivrede čija validnost ističe 31. jula 2024. godine. Nova nije urađena pa je do kraja 2024. godine, postojećoj, lošoj, produžena važnost.
Sad na isteku validnosti te Strategije, evo i njenih rezultata prema podacima Republičkog zavoda za statistiku: Dakle, već godinama se niko u vrhu vlasti nije preterano uzbuđivao što je proizvodnja u agraru u poslednje tri i po decenije, do pandemije virusa Kovid – 19, u proseku godišnje rasla samo 0,45 odsto godišnje. Pošto ovoj strategiji PADA ističe validnost je istekla 31. jula 2024. godine, izradu nove strategije sad su najavili nadležni iz Vlade Srbije. Validnost toj strateiji donetoj krajem jula 2014. godine produžena je do kraja 2024. godine. Umesto obećanog rasta proizvodnje od 9,1 odsto, odnosno u lošijim godinama od 6,1 odsto godišnje – on je realno za 10 godina, porastao samo 1,7 osto! Ako se vide ovi podaci, onda i nije čudno što je Srbija od izvoznika hrane postala zavisna od uvoza. Samo u 2022. godini uvezeno je 300.000 prasića i oko 300.000 tovljenika za klanice, a i prošle 2023. godine do jula uvezeno je 500.000 prasića i oko 30.000 tona zamrznutog svinjskog mesa, lošeg kvaltieta, kao i 300.000 svinja za klaničare. U oborima je pre jedne decenije bilo 1,1 krmača prasilja, a sad je manje od 100.000. Kada se raspadala SFRJ iz Srbije se u svet je bilo izvezeno svinjskog mesa za 762 miliona dolara. Posle toga su stigle sankcije, ratovi i sve ostalo, pa ni jedan gram ovo mesa nije otišao u EU. Niti se zbog vakcinacije svinja protiv bolesti kuge, sme preko zemalja EU transportovati, osim ako nije bilo perađeno na najmanje 72 stepena. A, EU nije ni trebalo naše meso jer uvek imaju višak od 50 miliona svinja. Iz Srbije se 1991. godine u svet izvozilo i oko oko 34.000 tona ,,bebi bifa“ godišnje, a danas se izvozi samo između 300 i 400 tona godišnje. Dakle, 100 puta manje! Razlog je što se u Srbiji proizvodi samo 86.000 tona junećeg mesa godišnje i troši po stanovniku manje od 3,5 kilograma godišnje. , prei
Nekada, pre četiri decenije, se u Srbiji godišnje proizvodilo oko 650.000 tona svih vrsta mesa, i trošilo po stanovniku oko 65 kilograma godišnje. Danas se proizvodi, oko 250.000 tona manje. O ko 400.000 tona svih vrsta mesa i troši godišnje po jednom stanovniku manje od 40 kilograma. Zato se postavlja pitanje gde će se pronaći obećane desetine hiljada tona junetine za izvoz u u Kinu, Egipat i druge zemlje. Jer, posrnulo stočarstvo koje je pušteno niz vodu u Srbiji, nije grana koja se može preko noći obnoviti. Uništavano je decenijama pa sad treba i nekoliko decenija, najmanje pet, da prođe da se obnovi. Naravno ako vlast donese odluku da mu daje podršku za obnovu! Sad je pala dosadašnja potrošnja svih vrsta mesa u Srbiji. Troši se godišnje po jednom sgtanvoniku oko 15 kilograma svinjskog, oko 3,5 kilograma junećeg, oko 3,1 kilograma ribe i oko 200 kiilograma mleka i prerađevina godišnje. Prema tome uz ovakvu proizvodnju nema ni govora o izvozu u Kinu, Egipat i druge zemlje, kako se iznosi u javnosti. Jer, su prazne staje za goveda, prazni obori za tov svinja, torovi za ovce i koze. U Srbiji se godišnej pota nvonkikju roši 25 kilograma mesa manje nego što je to prosek u EU!
Prema podacimka RZS slika agrarne proizvodnje u Srbiji vidi se po rezutlatiam njene proizodnje u proteklih deceniji. Umesto planiranog godišnjeg rasta od 9,1, odnosno 6,1 odsto u celoj deceniji rast je bio samo 1,7 odsto!
Strategija pada od 2014. do 2024 u procentima
2014. godine + 2,0 odsto
2015. godina – 7,7 odsto
2016. godina + 7,7 odsto
2017. godina -11,4 odsto
2018. godina +15,1 odsto
2019. godina – 1,7 odsto
2020. godina + 2,2 odsto
2021. godina – 5,7 odsto
2022. godina – 7,8 odsto
2023. godina +9,0 odsto na preispitivanju!
2024. godina pad ? odsto traženo, ali nije prihvaćeno da se proglasi
elementarna nepogoda!
I baš te 2014. godine prilikom donošenja još uvek validne strategije, Vlada je obećala poljoprivredi med i mleko.Naime, Strategija o razvoju agrara Srbije od 2014. do 2024. godine predviđala je rast proizvodnje. Jer, tada je vlada na čijem čelu je bio današnji predsednik Srbije, usvojila Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2014. do 2024. godime, u kojoj je piše da će se agrar u narednom period godišnje razvijati tempom od 9,1 odsto, odnosno po 6,1 odsto godišnje! Strategiji validnost ističe 31. jula 2024. godine. Pošto je tek počela izrada nove strategije, važnost ove štetne je produžena do kraja 2024. godine. Ispostavilo se da do sada, za proteklih deset godina nikakvog rasta nije ni bilo. Rast za celu jednu deceniju iznosi tek 1,7odsto. Naprotiv, u 2021. godini agrarna proizvodnja je imala pad, kao i u 2022. godini kada je pad bio blizu osam odsto. Ako je za utehu, taj dokument na 145 strana pisalo je oko 240 naših agrarnih eksperata. Za izradu tog dokumenta, uz boravak na Zlatiboru i Tari, sebe su častili sa 8,2 miliona evra, koji su kao donacija stigli od više evropskih institucija. Vlada nikada nije dokument uputila Parlamentu na razmatranje i usvajanje. Možda i zato što niko ozbiljno nije ni mislio da tu strategiju sa reči pretoči u dela. Jer, da je usvojen u Skupštini Srbije, on bi obavezivao sve vlade da je sprovode. Ovako donela je samo nevolje i onima koji su je pisali i proizvođačima, potročačima, kao i Vladi Srbije.. Ta strategija donela je štete Srbiji koja sad mora da uvozi hranu da bi prehranila 6,6 miliona žitelja! Za taj neodogovaran rad, nema odgovornih u našem društvu! Rezultat je uvoz hrane za prehranu naroda i svaki dan je 500.000 gladnih u Srbiji!
(Nastaviće se)