STOČARSTVO U SVETU, EU I SRBIJI: Meso na kašičicu (1.)

Govedarstvo čini značajnu granu stočarstva i nivo njegove razvijenosti predstavlja osnovni parametar ukupne poljoprivredne proizvodnje jedne zemlje. Godišnja potrošnja goveđeg mesa izražena po stanovniku u svetu iznosi oko 10 kilograma. Regionalno posmatrano najveća potrošnja je u Severnoj Americi, gde ona iznosi 30 kilograma po jednom stanovniku. U Srbiji to je tek nešto više od tri kilograma. U Evropi najviše junadi se tovi u Francuskoj. Najpovoljnija područja za razvoj ove grane prvenstveno su livade i pašnjaci. U Srbiji ima 4.720 sela, a čak u 600 njih nema nijedne krave mlekulje. Trenutno u tovu ima oko 25.000 junadi!

Piše: Branislav GULAN

Broj goveda u svetu iznosi oko 1,5 milijardi grla u proizvodnom ciklusu. Najveći odgajivač goveda je Indija, sa 200 mliona grla, koja daje 13 odsto ukupnog svetskog broja. Ona je specifična zemlja gde se zbog verskog faktora goveda uzgajaju i radi proizvodnje mesa i mleka, ali ne za svoje već, pre svega, inostrano tržište. Proizvodnja goveđeg mesa u svetu iznosi 68 miliona tona godišnje, što iskazano po stanovniku iznosi nešto ispod 10 kilograma. U strukturi svetske proizvodnje goveđe meso zauzima treće mesto (iza svinjskog i pilećeg) i učestvuje sa 22 odsto. Regionalno posmatrano najveći proizvođač je Amerika koja daje skoro polovinu svetske proizvodnje. Na trećem mestu nalazi se Evropa iza Amerike i Azije, sa učešćem od 16 odsto. Vodeći svetski proizvođač goveđeg mesa su SAD sa proizvodnjom od 12 miliona tona, što čini skoro 20 odsto ukupne svetske proizvodnje. Prosečno u SAD se godišnje kolje oko 35 miliona goveda. Postoji više od 60 klaničnih industrija. Od toga četiri kompanije kontrolišu više od 80 odsto zaklanih grla goveda u SAD. Četiri kompanije kontrolišu više od 80 odsto zaklanih grla goveda u SAD.

,,Međunarodni promet svežeg i hlađenog mesa iznosi 3,5 miliona tona, dok promet zamrznutog mesa iznosi oko 5,6 miliona tona. Ukupan promet na nivou je od desetak miliona i u isti dospeva 15 odsto ukupne svetske proizvodnje ove vrste mesa. U strukturi prometa goveđe meso nalazi se na trećem mestu, iza pilećeg i svinjskog sa učešćem od 27 odsto. Vrednost izvoza goveđeg mesa u svetu iznosi oko 45 milijardi dolara godišnje. Sa stanovišta obrade u međunarodni promet dolazi u četvrtima (prednja i zadnja četvrtina) kao i u osnovnim delovima takozvano konfekcionirano meso. Sa stanovišta temperature može biti hlađeno (do četiri stepena), duboko zamrznuto meso (od minus 18 do minus 200 stepeni) i odmrznuto, odnosno defrostrirano meso. Najveći regionalni izvoznik hlađenog i zamrznutog goveđeg mesa je Evropa, koja u svetskom izvozu učestvuje sa 25 odsto. Vodeći svetski izvoznik goveđeg mesa je Indija koja izvozi 1,5 miliona tona, a tu dominira zamrznuto meso. U međunarodnom prometu učestvuje sa 15 odsto. Na međunarodnom tržištu ostvaruje ukupnu vrednost izvoza od skoro pet milijardi dolara. Najveći izvoz usmeren je u Vijetnam, Egipat i Maleziju. Veliki izvoznici predstavljaju i zemlje Evropske unije, zahvaljujući, pre svega, merama jedinstvene agrarne politike (Common Agricultural Policy – CAP). Zemlje ove ekonomske grupacije usvojile su jedinstvene standarade za promet goveđeg mesa, na osnovu mesnatosti – EURO”, navodi analitičar dr Branislav Vlahović, profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.

Najveći regionalni uvoznik goveđeg mesa, takođe, je Evropa! Ona apsorbuje trećinu ukupnih svetskih količina! Najveći uvoznik goveđeg mesa u svetu su SAD koje uvoze oko milion tona, što čini oko 10 odsto ukupnog godišnjeg svetskog uvoza. Za SAD je karakteristično da je najveći proizvođač goveđeg mesa, ali predstavlja i najvećeg svetskog uvoznika! Za to postoji nekoliko razloga, pre svega, visok nivo potrošnje, visokih dohodak potrošača… Prilikom uvoza mesa SAD primenjuje razne vidove barijera, pre svega, uvozne kvote, razne vrste tarifa, tehničke barijere koje se odnose na zdravstvene i sanitarne zahteve, kao i poštovanje visokih standarda kvaliteta, najveći uvoz se realizuje iz Australije, Meksika i Kanade. Najveći svetski uvoznici su Kina, Japan, Rusija i Italija. Zajedno sa SAD apsorbuju trećinu svetskog uvoza.

Najveći globalni potrošač goveđeg mesa su SAD sa nešto preko milion tona godišnje. Slede Brazil, Kina, Argentina i Rusija. Godišnja potrošnja goveđeg mesa izražena po stanovniku u svetu iznosi oko 10 kilograma. Regionalno posmatrano i najveću potrošnju imaju potrošači u Severnoj Americi gde potrošnja iznosi više od 30 kilograma po jednom stanovniku. U Evropskim zemljama potrošnja je niža, pre svega, usled navika, i iznosi skoro 20 kilograma godišnje po jednom potrošaču.

Najveću potrošnju u svetu ima Argentina sa 54 kilograma. Visoka domaća proizvodnja, kao i navike u potrošnji uticali su na potrošnju i ove vrste mesa. Najveći svetski potrošači prikazani su na histrogramu 73. Evidentno je da među najvećim potrošačima nema evropskih zemalja, koji su relativno mali potrošači ove vrste mesa. Najveći evropski potrošač je Danska. Na potrošnju goveđeg mesa značajan uticaj imaju i kompanije koje se bave proizvodnjom i prodajom takozvane ,,brze hrane” – fast food.

U drugoj polovini 2024. godine predviđa se da će proizvodnja goveda u EU dostići 12,1 milion grla. Taj podatak ukazuje na smanjenje od jednog procenta u poređenju sa istim periodom 2023. godine kada je uzgoj iznosio 12,2 miliona grla. Podaci Eurostata pokazuju da će i broj ovaca u drugoj polovini 2024. biti smanjen za sedam odsto na 15,6 miliona grla. Predviđa se i pad proizvodnje koza za devet odsto, na 2,4 miliona grla. Za poslednji kvartal 2024. predviđen je pad broja svinja za jedan procenat u odnosu na isti kvartal 2023. godine iznosiće 57,7 miliona grla. Agroekonomisti predviđaju da će u ovoj, 2024. godini Francuska, sa proizvedenih 2,7 miliona grla, ostati najveći proizvođač goveđeg mesa u EU! Seljaci, u ovom slučaju su oni koji tove junad, nemaju sigurnost, jednom se proda stoka i naplati, ali najčešće su bivali prevareni. I tako iz godine u godinu.

Proizvodnja i tržište goveđeg mesa u Srbiji

Prema podacima, u boljim godinama kada su bile pune staje, u Srbiji se nekada uzgajalo čak oko 920.000 goveda. Uzgoj goveda bio je organizovan kod dva vida proizvodnje, u agroindustrijskom (poljoprivrednim) preduzećima i porodičnim domaćinstvima. Uzgoj goveda sad je dominantan u vlasništvu porodičnih gazdinstava, koja poseduju preko 90 odsto stočnog fonda ali i uzgajaju mali broj grla po domaćinstvu. Agroindustrijska preduzeća karakteriše uzgoj sa većim brojem grla, po pravilu boljeg rasnog sastava. Najveći broj grla uzgaja se u regionu Šumadije i Zapadne Srbije (oko 45 odsto). Sledi region Vojvodine sa 28 odsto, a zatim region Južne i Istočne Srbije sa učešćem od po 20 odsto i region Beograda sa sedam odsto učešća. Analizirajući po okruzima najveći broj grla gaji se u Zlatiborskom okrugu (opštine Arilje, Bajina Bašta, Kosjerić, Nova Varoš, Požega, Priboj, Prijepolje, Sjenica, Užice, i Čajetina) koji daju oko 10 odsto krupnog broja grla u Srbiji.

Proizvodnja goveđeg mesa u Srbiji u proseku uglavnom iznosi oko 73.000 do 86.000 tona godišnje, što preračunato po stanovniku iznosi oko 10 kilograma. Potrošnja se kreće od 3,1 do 3,5 kilograma po jednom stanovniku. Prisutan je trend značajnog pada i proizvodnje i potrošnje. Pre desetak godina proizvodnja je iznosila oko 120.000 tona! U evropskoj proizvodnji Srbija učestvuje ispod jedan odsto i nalazi se u drugom delu među evropskim zemljama. U strukturi ukupne proizvodnje mesa u Srbiji, goveđe meso nalazi se na trećem mestu, iza svinjskog i pilećeg. Telesna masa goveda pri klanju izuzetno je mala, a posebno krava i junadi (kreće se između 450 – 480 kilograma). Neodgovarajuća je i struktura klanja grla jer se još uvek kolje veliki broj teladi u odnosu na ukupan broj zaklanih grla i na broj zaklanih krava i junadi. U strukturi zaklanih grla dominantno mesto imaju goveda za klanje sa 70 odsto učešća, dok je još uvek visoko učešće teladi čak 30 odsto, što je svakako nezadovoljavajuće u odnosu na ukupnu produkciju mesa u zemlji.

U zemlji Srbiji postoji i oko 40 većih industrijskih kapaciteta za klanje goveda i veliki broj malih komunalnih i individualnih klanica. Ukupan broj zaklanih grla godišnje iznosi oko 320.000, a od toga manje od polovine kolje se u velikim klaničnim kapacitetima. Ukupni kapaciteti za klanje goveda iznose nešto manje od milion grla.

Prema najnovijim podacima potrošnja ovog mesa u Srbiji je od 3,1 do 3,5 kilograma godišnje po jednom stanovniku! U EU je više od 10 puta veća! U strukturi potrošnje nalazi se na trećem mestu iza pilećeg (sa 18) i četvrtm mestu svinjskog (sa 15 kilograma mesa godišnje). Ostvaruje se tendencija značajnog pada u odnosu na raniji period kada je iznosila čak i 15 kilograma godišnje, junetine. Ova sadašnja potrošnja značajno je manja od evropskog proseka. Upoređujući maloprodajne cene goveđeg mesa sa ostalim vrstama mesa treba istaći da je ova vrsta mesa dosta skuplja, prosečno za oko 20 odsto od svinjskog i za 40 odsto od pilećeg mesa, što će i dalje uticati na manju potrošnju ove vrste mesa. Tako je u svim siromašnim zemljama.

Prema osnovnim delovima trupa, polutki, četvrti, juneće i goveđe meso stavljaju se u promet kao juneće, odnosno goveđe meso, I,II i III kategorije. Meso, potslabina (biftek) stavlja se u promet kao meso van kategorije (potslabinom) junećeg i goveđeg mesa podrazumevaju se i mišići oslobođeni većih naslaga masnog tkiva (loja).

Ukupan izvoz svih količina goveđeg mesa iz Srbije, sad je dosta skroman – iznosi tek blizu 2.000 tona godišnje. To vrednosno iznosi oko osam miliona dolara. Izvoz je usmeren samo u pet zemalja sveta. Najveći izvoz realizuje se u Crnu Goru u količini od 600 tona, odnosno 39 odsto ukupnog izvoza. Ukupan uvoz iznosi oko 700 tona. Najveći uvoz realizuje se iz Austrije, Bosne i Hercegovine, Španije i Crne Gore. Republika Srbija ostvaruje pozitivan bilans spoljnotrgovinske razmene goveđeg mesa.

Kriza tovnog govedarsta Srbije!

Tovno govedarsvo u Srbiji je u dubokoj krizi. Sad kada se ukazuje šansa za izvoz, svaki put se javljaju novi problemi. Jednom nema dovoljno stoke, a kada je imamo problemi su sa tržišem… Pošto se država javljala sa različitim merama, koje nisu donele rezultate stočari su sami odlučili da se organizuju, predlože program mera i krenu u akciju, kako bi stabilizovali stanje u ovoj grani koja je desetkovana.

Da je stanje devastirano najbolje ukazuju podaci iz godine kada se raspadala Jugoslavija. Tada je u svet iz te ,,trule” Jugoslavije izvezeno 54.000 tona najkvalitetnijeg crvenog mesa ,,bebi bifa”. Od toga samo iz Srbije više od 30.000 tona. Od 1996. godine kada su ublažene sankcije Srbiji doneta je kvota za izvoz junetine, a u okviru toga i ,,bebi bifa” u količini od 8.875 tona godišnje. Zbog loših strategija i agropolitičkih mera, posle toga staje u Srbiji su ispražnjene. Prazno je 200.000 kuća, skoro isto toliko staja za tov goveda i obora za gajenja svinja u Srbiji! Rezultati loše politike pokazali su se proteklih godina. Recimo, ,,bebi bif” iz Srbije 100 puta manje se izvozio nego pre tri i po decenije. Od toga je iz Srbije bilo više od 30.000 tona! Međutim, to je posle išlo silaznim putanjom pa sad godišnji izvoz iznosi tek 300 do 400 tona! Stočarstvo Srbije skoro četiri decenije ima godišnji pad od dva do tri odsto. Do sada je u BDP agrara učestvovalo sa 28,1 odsto. Sada je to i manje! Sve ispod 60 odsto je na nivou nerazvijenih zemalja. Na početku raspada SFRJ iz Jugoslavije se u svet izvozilo 54.450 tona ,,bebi bifa”. To je najkvalitetnije juneće crveno meso. Više od 30.000 tona bilo je iz Srbije. Sad je to 100 puta manje

Pošto je stočarstvo devastirano evo nekoliko podataka o izvozu, najtraženijeg proizvoda iz ove oblasti ,,bebi bifa” poslednjih godina:

• U 2015. godini izvezeno je 315 tona ,,bebi bifa”;
• U 2016. godini u svet je otpremljeno 420 tona ,,bebi bifa”;
• U 2017. godini to je bilo oko 480 tona ,,bebi bifa”;
• U 2018. godini oko 400 tona ,,bebi bifa”;
• Od 2018. do 2022. izvoz se kretao između 300 i 400 tona ,,bebi bifa”;

Ti loši rezultati u Srbiji, doveli su stočare u sitauciju da izlaze na ulicu, protestuju – i da se sami organizuju. Naravno ukoliko žele da prežive u ovoj oblasti. Jer, shvatili su, ne da će propasti, nego će nestati, ako se prepuste samo merama države i stihiji tržišta. Jer, poješče ih velike multinacionalne kompanije!

Pošto Srbija danas ima manje od 1,36 odsto od ukupnog broja stanovnika EU, to znači da ima i skoro 60 odsto nižu proizvodnju od prosečne u EU. Po glavi stanovnika najveću proizvodnju imaju Poljska, Mađarska, dok je najniža u EU – na Malti.

Prema podacima RZS na početku 2019. godine stanje u Srbiji je bilo:

Oko 881.000 goveda. To je bio istorijski minimum u Srbiji. Ta brojka je manja za 2,3 odsto u odnosu na 2017. godinu. Turska je, recimo, u 2018. godini bila uvezla ukupno 54.000 tona govedine, a u tome je bilo 3.609 tona iz Srbije. Prosečna uvozna cena tone ovog mesa po podacima carine Turske, bila je 3.959 evra! Jedino je Srbiji tada bilo više plaćano, čak 5.314 evra po toni (što je 34,2 odsto iznad prosečne cene)! Razlog je ishrana bez GMO, što daje kvalitet mesu, koji drugi nemaju! Ali, posle toga nismo više imali junadi, u tovu da izvozimo! Jer, prazna su sela pa nema naroda da tovi stoku.

Prema poslednjim podacima RZS kada se pogleda privreda Srbije, najveća kriza je u agraru, odnosno stočarstvu. Jer, do Kovida 19, ali i posle njega, smo imali smo neostvarene želje za rastom proizvodnje kao što je u Kini (to je 9,1 ili u lošijim godinama 6,1 odsto). Tako smo je netačno prikazivali našem narodu i gostima iz sveta. U tome vremenu od četiri decenije, rast proizvodnje u agraru, prema podacima RZS bio je samo 0,45 odsto! Većim delom imali smo pad nego rast proizvodnje! Ali, najveća kriza je u stočarstvu gde već četiri decenije beležimo godišnji pad od dva do tri odsto! Rezultati te nakaradne, loše i netačne agroekonomske politike, su da smo od izvoznika osnovnih prehrambenih proizvoda, postali zavisni od uvoza! Jer, svi imaju pad, osim ovčarstva. Prema podacima RZS u Srbiji je 2020. godine bilo još 1,7 miliona ovaca, 2,2 miliona svinja, 149.000 koza, 22 miliona živine… Sad je to znatno manje!

Prema popisu agrara u 2023. godini, Srbija poseduje ovog blaga, među kojima je:

• 508.365 poljoprivrednih gazdinstava. Najveći broj gazdinstava 224.433 nalazi se u regionu Šumadije i Zapadne Srbije;
• Od ukupno 40,7 milioan hektara oranica, oni obrađuju 3.257.100 hektara poljoprivrednog zemljišta. Najveća površina 1.474.709 hektara koristi se u Vojvodini;
• Gaji se ukupno725.408 goveda. Region Šumadije i Zapadne Srbije prednjači po broju goveda;
• Tovi se 2.263.705 svinja; Region Vojvodine prednjači po broju svinja sa 1.000.249 grla;
• U Srbiji postoji i 1.702.682 ovaca;
• Tu je i 149.558 koza;
• U njoj postoji i oko 22.022.439 živine.Od toga je u Vojvodini 9.794.304;
• Tu je i 1.261.323 košnica za pčele. Najveći broj košnica nalazi se u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, 527.045 košnica;
• Sad se poljoprivredom u Srbiji bavi 1.150.653 radnika! Po brojkama to je 662.943 muškaraca i 487.710 žena. Od toga je 231.118 angažovanih žena, u upravljanju gazdinstvom. Prosečan broj članova i stalno zaposlenih na gazdinstvu je 2,2;
• Prosečna veličina gazdinstva je 6,4 hektara;
• Prosečna starost gazdinstva je 60 godina;
• Prema podacima RZS na kraju 2022. godine stočarstvo Srbije je učestvovalo u BDP agrara samo sa 28,1 odsto.Veruje se da se ta brojka na početku 2024. godine, približila cifri od oko 20 odsto!? Sve ispod 60 odsto je karakteristika nerazvijenih. Jer, stočari ističu da u oborima nema više od 1,5 miliona svinja! U stajama je pre jedne decenije bilo 1,1 miliona krmača, a stočari kažu da ih sad ima manje od 100.000… Sa tim brojem ne može da se obnovi fond svinja, pa se one moraju uvoziti!
• Za 10 godina broj farmi u Srbiji manji je za 62.000!
• U Srbiji 600 sela nema nijednu kravu !

Od 2019. do kraja 2023. godine izvoz ,,bebi bifa” se kretao od 300, najviše do 440 tona godišnje! Kako se tvrdi, u Srbiji je u 2023. godini od 228.000 grla mlečnih krava, koliko ih je do nedavno bilo po zvaničnim brojkama vlasti, dalo blizu 1,4 milijardi litara mleka. Stočari kažu da u vreme skupe stočne hrane prasići popiju po 100 miliona litara mleka! Jer, je to jeftiniji način ishrane. Uz to bio je i godišnji pad proizvodnje mleka za 100 miliona litara. Zahvaljujući nauci porasla je mlečnost krava pa se kreće od 7.000 pa do 9.000 litara u proseku. Znači sa manje grla da se dobija ista količina ,,bele reke”.

Međutim, stočari ističu da je taj broj krava, realno manji za 78.000! Od proizvedenog mleka, godišnje se proizvede oko 60.000 tona sireva. U Srbiji se proizvodi oko 70 vrsta sireva u zemlji. Od toga oko 15.000 tona izvozi. Međutim, u Srbiji se godišnje uveze oko 85.000 tona konzumnog mleka, zatim više od 10.000 tona mleka u prahu, koje je čak i kancerogeno, i više od 12.000 tona sireva. U vrednosti 39,4 miliona evra. Države iz kojih smo najviše uvozili mleko u prahu su Poljska i Francuska. Isti izvor, carina, navodi da je uvoz sireva i drugih mlečnih proizvoda takođe nije izostao. U Srbiju je u 2022. godini iz uvoza stiglo 12.764 tone sira, zbirno svih vrednosti za 6,59 miliona evra. Države iz kojih smo najviše uvozili sireve su Nemačka, Poljska, Holandija i Italija. Dakle, samo za uvoz mleka i mlečnih proizvoda u 2022. godini potrošeno je više od 100 miliona evra. Te količine su još povećane prilikom uvoza u 2023. godini, sa tempom rasta i u 2024. godini.Tendencija uvoza mleka, mleka u prahu i sireva, kao i mesa svih vrsta, se nastavlja. Poznavaoci prilika ističu da nedostatak domaćeg mleka i mlečnih proizvoda „…nije problem koji se može rešiti hirurškom intervencijom, danas za sutra, već sistemskim pristupom, subvencionisanjem domaće proizvodnje i kontrolom uvoza. Mora proći dugačak period kako bi se veliki nedostatak mlečnih krava nadoknadio”…

Šansa Srbije, junetina iz RS!

Dokaz krize u stočarstvu je da sve više ima sela gde se podiže spomenik, seljaku, kravama, pa se ukazuje, na činjenicu, ako se ovako nastavi, da će deca uskoro moći, kravu muzaru, da vide jedino u zoološkim vrtovima!

U svemu tome bitno je istaći da dugo građani čekaju da počne sa radom laboratorija za mleko u Batajnici. Jer, ona je davno završena, mnogi funkcioneri su se slikali povodom tog njihovog uspeha, davno je završena gradnja laboratorije, ali će tek uskoro početi da radi. Moraju se obezbediti uslovi da se u Srbiji za svakog stanovnika obezbedi bar po 400 litara mleka godišnje, zatim da u staji svakog stočara bude najmanje prvo 20 pa do 40 krava muzara smatra profesor dr Milan St. Tošić, iz Zemuna. Proizvodnja mleka, potrebe i korišćenje u Srbiji ne bi trebalo da se razlikuju od onih u Evropi. Po prirodnim uslovima proizvodnja mleka u Srbiji je čak u boljem položaju. Srbija ima odlične uslove za proizvodnju kukuruza kao osnovne hrane i bar slične uslove za proizvodnju trava, sena i silaže za stoku. Svake godine i kada je ona loša, mi imamo kukuruza za izvoz. Razlog je što nema stoke u Srbiji da ga troši, pa je uvek dovoljno četiri miliona tona ,,žutog zlata”. Po tradiciji i iskustvu u govedarstvu naša zemlja takođe je visoko cenjena. Na osnovu svega toga bi mogla lako da obezbedi sopstvenu proizvodnju mleka za svoje potrebe od najmanje 400 litara po stanovniku godišnje (danas trošimo sa preradom, oko 200 litara po stanovniku godišnje). Time bi Srbija u velikoj meri doprinela kod održavanja kvaliteta obradivog zemljišta preko vraćanja većih količina organskog đubriva, što bi i povoljno uticalo na povećanje radnih mesta i održavanje industrije prerade mleka. Umesto svega toga, Srbija je u Evropi pala među države koje su prisiljene da mleko ili njegove proizvode dobrim delom moraju da uvoze, navodi Tošić. To znači i da se prosečna mlečnost krava mora povećati najmanje na 7.000 litara mleka godišnje.

Nije legenda, niti mit, podatak koji su otkrili istraživači iz britanske kraljevske bolnice u Glosteru, a to je da nacije koje konzumiraju puno mleka i mlečnih proizvoda imaju tendenciju da među stanovništvom imaju više nobelovaca nego ostali! U oba slučaja – Skandinavci dominiraju. Očigledno da neka veza postoji! U desetak sela Srbije, za vreme nestašice mleka podignut je spomenik kravi!

Zemlje u kojima stanovnici najviše konzumiraju mleko i prerađevine:

Rešenje problema

Analitičari daju i predloge o mogućim rešenjima problema u stočarstvu. Prosečna mlečnost krava mora se povećati na najmanje 7.000 litara mleka godišnje. Iz ugla mlečnih govedara najvažniji potez bio bi prekid uvoza mleka, da se povećaju subvencije po grlu što bi ublažilo štetu. I na kraju da se dozvoli uvoz samo manjka mleka! Država treba da zna tačno koliko Srbiji mesečno treba mleka i sireva i samo da dozvoli uvoz manjka potrebnog tržištu!

U Srbiji ima 4.720 sela, a čak u 600 njih nema nijedne krave mlekulje. Govedarstvo može biti mlečno, mlečno – mesno i mesno govedarstvo. Srbija svoju šansu vidi što izlazi u svet sa ponudom junetine iz prirode.Trenutno u tovu ih ima oko 25.000 junadi!

Na odluku poljoprivrednika, koliko će sejati, ponajviše je uticalo tržište. Posejano je oko 600.000 hektara u Srbiji,a od toga ponajviše u žitnici zemlje Vojvodini. Na setvu je uticala, cena pšenice koja se početkom 2023. godine kretala oko 34,5 dinara po kilogramu bez PDV-a, a u januaru, do 26,5 dinara, da bi tokom maja cena pala na 21,5 dinara po kilogramu, a pred početak žetve bila je 20,9 dinara. Nakon žetve usledio je blagi rast cene (21,6 dinara po kilogramu) pa se cena spušta na 19,8 dinara po kilogramu. Posle žetve se nastavlja negativan cenovni trend, da bi 2023. godinu pšenica ispratila sa cenom od 20,9 dinara po kilogramu ili 178 eva po toni! Naša pšenica koja se nalazi na zalihama, a to je oko 2,5 miliona tona, je lošeg kvaliteta, nema kupaca za nju. Kada bi nam neko ponudio 170 evra po toni, sve bi trebalo prodati, kada bi se moglo!

Najbolji dokazi takvog stanja su da je Srbija poslednjih godina proizvodila prosečno godišnje oko 73.000 tona pa najviše do 86.000 tona junetine (strancima smo govorili mnogo, mnogo, mnogo veće podatke, nego što je bila njihova realnost, i stavljali ih u strategije koje su ostale u fiokama, ali su i danas validne). Jednog trenutka je bio obećan izvoz junetine Kinu čak od 500.000 tona godišnje! Obmanjivali smo sebe, narod i strance… Prema najnovijim podacima RZS u zemlji se troši po jednom stanovniku samo 3,1 pa možda do 3,5 kilograma junetine godišnje! U EZ to je za 10 puta više! Ali, daju se i drugi podaci pa u svet odlazi da smo mnogo bogatiji i jedemo daleko više, mesa, posebno junetine i teletine. Poneka bogata porodica, a retke su?! Ne zna se tačno ni koliko junadi ima u tovu, jednom su viškovi jer se ne može prodati, drugi put kada se javi tržište nema goveda!

I to je ISTINA o Srbiji u ovoj oblasti!

Tovljači stoke u Srbiji su se odlučili da vide kako to rade, susedi. Nedavno, vlasnici farmi i analitičari su posetili farme u Hrvatskoj u kojoj se tada tovilo oko 120.000 junadi. U Srbiji čas ima viškova, a najčešće manjkova, kada je reč ovoj, ali i drugoj stoci. Ni u Hrvatskoj nisu zadovoljni, jer je među tovnom stokom najviše uvozne teladi (iz Mađarske i Rumunije), ali su daleko ispred Srbije bar nekoliko decenija po tome. Rešili su probleme zemljišta i pašnjaka… Daju stimulacije stočarima, veće nego u Srbiji. Tove u stajama po 120.000 junadi. Od toga 20.000 imaju za turiste, koji hoće da jedu baš junad koja je tovljena na pašnjacima u Hrvatskoj, a ostalo izvoze u 60 zemalja bivšeg nesvrstanog sveta.

U Srbiji je tov te stoke još uvek simboličan, u povoju, i naša proizvodnja ne može biti konkurentna. Zato su i staje prazne. I EU, godišnje iz Brazila i Argentine uvozi 700.000 tona junećeg mesa. Ali, narod u EU neće to meso, već traže da kupe meso proizvedeno od tova stoke na hrvatskim i drugim evropskim pašnjacima. Jer, u goveda sa takvim tovom nisu GMO, postiže se izuzetan kvalitet. Baš zbog takvog mesa dolaze i turisti na Jadransko more u Hrvatsku.

Dakle, i u Srbiji se vidi svetlo na kraju tunela zahvaljujući, entuzijastama, koji su se udružili, samoorganizovali i posle prevara, države, pojedinaca i svih drugih koji se bave ovim poslom, sudbinu ove delatnosti (i stočarstvo u BDP poljoprivrede uzeli u svoje ruke). Zbog toga što se ne čuje glas proizvođač iz sela i sa njiva. Zato su i probolemi počeli da se rešavaju na ulici! Jer, Vlada je to pokušavala uredbama. A, uredbe nikome nikada nisu donele ništa dugoročno dobro! Samo su ,,gasile požar”. Potrebna su sistemska rešenja.

                                                                            (Nastaviće se)