STOČARI TOVNE JUNADI: Razmena kukuruza za junad

Ukupno će biti ponuđeno 10.000 tona kukuruza po paritetu 17 kilograma kukuruza za kilogram žive junadi. Trenutno u ponudi za klaničare postoji  2.500 do 3.000 junadi

 

Iz Proizvodne grupa tovlјača i odgajivača tovnih rasa goveda u okviru Udruženja „Agroprofit“ saopštili su da će Državne robne rezerve treći put organizovati naturalnu razmenu kukuruza za utovlјenu junad. Članovi ove proizvodne grupe održali su konferenciju nazvanu „Tržište junadi i neophodan nastavak razmene merkantilnog kukuruza za junad“.

Predsednik ove proizvodne grupe Čedomir Keco je rekao da su stočari nezadovolјni jer je izvoz junećeg mesa usporen i da se trenutno na tržište nudi preko 3.000 junadi. Sve ovo dovelo je do pada otkupne cene od 1,6-1,8 evra o kilogramu žive mere, koliko su nakupci i klaničari spremni da ponude stočarima. Međutim, Keco kaže da ima dobrih vesti za stočare. SVet I Evroap traže junad, a mi sad kad imamo nemožemo da prodamo. I opet smo u prblemima. Ima ih kada nema junadi, a sad nudimo pa nemožemo da prodamo. Zašto se to dešava? Gde su problem, pita se Keco.

Tovlajči junadi su se organizovali, počeli dapuen staje, i utovili prve ture junadi. Dakle, stoačri su se dokazali da mogu i da umeju da  obnoe stočarstvo. Ali, izgleda da oni koji vode agrarnu politiku nsiu u stanju da ih prate. Jer, sad nemogu da prodaju stoku Evropi koaj tražio junetinu. A, traćži je I zbog toga da bi smanjial godišnji i+uvoz izu Brazuila I Argentine količinu od 700.000 tona junećeg mesa. A, zan se da je juand utovlejna u srbiji znatno kvalitetniaj što se videlo I prošel godien kada je m,eso izvezeno u Tursku sviuam po jednoj toni plaćano oko 3.900 evra, a Srbiji čak 34 odsto više i to oko 5.400 evra za jednu tonu. Razlog je naša junad nisu trošila GMO hranu!

„Državne robne rezerve odlučile su da od polovine februara obnove razmenu kukuruza za junad. Ukupno će biti ponuđeno 10.000 tona kukuruza po paritetu 17 kilograma kukuruza za kilogram žive junadi. Ovo je odlučeno nakon inicijative Ministarstva polјoprivrede i naše proizvodne grupe“, kaže Keco. REalizacija ovog posla očekuej se do 20. febraura 2020. godine.

Ivan Radovanović iz Bogatića sa ocem Nebojšom i bratom Stefanom godišnje utovi stotinak junadi. Podržava razmenu merkantilnog kukuruza za junad ali kaže da je najveći problem stočara to što nema izvoza što junadima obara cenu.

„Trenutna cena „žive vage“ je 1,75 evra za kilogram što je ponižavajuće s obzirom na činjenicu da smo početkom prošle godine za junad dobijali 2,4 evra za kilogram. Na taj način po prodatom biku gubimo gotovo 300 evra.

Pomoćnik pokrajinskog sekretara za polјoprivredu Milorad Malić kaže da će kroz konkursne linije pomagati polјoprivrednike pa tako i proizvođače koji se bave tovnim govedarstvom.

„Prošle nedelјe je izašlo osam konkursnih linija sekretarijata za polјoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Među njima, između ostalih i konkurs za opremanje farmi, tu su još i konkursi za kupovinu plastenika, ulaganja u pčelarstvo i drugi“. Malić kaže da je pokrajnska administracija za mlade polјoprivrednike opredelila 270 miliona dinara, gde oni mogu da dobiju do milion i po dinara bespovratnog novca. Više od dvetrećine tog novca je namenjeno stočarima.

Trenutno u ponudi imamo  za klaničare oko 2.500 do 3.000 junadi. Od tog broja najmanje 1.000 je u velikim problemimna zbog produženog tova koji smo imali,  navodi Zlatan Đurić, stočar iz Sremske Mitrovice. Mere ministarstva poljopriverde za ulaganje u stočarastvo su izuzetne i ne bi valjalo da izostanemo sa akcijama u nivelaciji tržišta, gde se najozbiljnije računa na najavljene izvoze.

B. Gulan