Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Agrar pliva nizvodno
Strategija agrara doneta 2014. godine u kojoj se predviđao godišnji rast proizvodnje je bilo samo plan nerealnih želјa. U 2021. godini pad je bio pet odsto! Godišnja vrednsto proizvodnje godinama stagnrka u vrednsoti od oko pet miklijardi doalra godišnje. Od izvozniak psotali uvoznici svinjskog mes. Samo za prva četiri meseca 2022. godine uvezeno je u zemlјu oko 12.679,2 tona zamrznutog svinjskog mesa. To nas je koštalo 27,6 milina evra. Iz Srbije je pre tri decenije bilo izvezeno svinjskog mesa za 762 miliona dolara! Sad su mesare pune samo zahvaujući uvozu i pokolјu domaće stoke!
Piše: Branislav Gulan
Jugoslavija je nekad bila zemlјa za koju se govorilo da može da hrani 100 miliona stanovnika. Uzrečica je bila da može da hrani i pola Evrope, koja je tada imala oko 500 miliona stanovnika! Hvalili smo se da imamo dovolјno hrane za sopstvene potrebe, odnosno za 22 miliona žitelјa! Tada smo obrađivali oko 10 miliona hektara njiva i sa njih obezbeđivali dovolјno hrane za sebe. Proizvodili smo šest miliona tona pšenice u SFRJ, i bilo je dovolјno svega, ne samo za sopstvene potrebe nego i za izvoz. Činilo nam se da će tako večno trajati i posle raspada Jugoslavije. Jer, proizvodimo i oko 3,5 miliona tona pšenice, što je dvostruko više nego što trebga Srbiji za ishranu. To je 1,55 miliona tona. U žetvi koja je u toku učestvuje oko 450.000 traktora i 25.000 kombajna. Dobar deo ove mehanizacije star je više od tri decenije. Jedan deo stariji je i od svojih vlasnika.
Pola veka se čeka bolјi život u agraru, o kome se ponajviše govori pred izbore. Posle toga odlazi u zaborav. Dakle, zaraziti nekog čekanjm je najbolјi način vladanja nad njim. Jednima vek prođe u mučnom i uzaludnom keanju, a drugi bez imalo čekanja dobiju sve što žele i čemu se nadaju (I. Andrić). Agrar nije ni strateška grana!? Zašto? Zar smo tako očekivali i bolјi i lakši život u samostalnoj Srbiji. Međutim, dogodilo se sve obrnuto. Hrana u Srbiji je najskuplјa u regionu, ona odnosi čak više od 40 odsto zarada. Više od 500.000 njenih žitelјa svakog dana je gladno, (procena je da danas u Srbiji ima oko 6,5 miliona stanovnika).
Samo obećanja i očekvianja!
Ljudi koji se bave agrarom u Srbiji proteklih decenija, godina, meseci i dana uglavnom žive na obećanjima i čekanjima bolјeg života, a rezultat je da radnici i selјaci sad imaju imaju nesiguran i neizvestan – prekarni rad! Dakle, imaju samo obećanja i očekivanja.
Govoreći tako o mogućnostima proizvodnje i bogatoj Srbiji, nakon intervecije Rusije na Ukrajinu, odjednom smo se uplašili gladi u bogatoj zemlјi (za koju se nekada govorio da može da hrani pola Evrope), blokirali planirane viškove hrane za izvoz. To je bila i šansa, da seljaci, posle obezbeđenja domaće sigurnosti, u izvozu viškova nešto i zarade. Posle, uvidevši greške, vlast je uredbama ,,odmrzavala’’ svoje zabrane. Tako je i ,,gasila požare’’ neadekvatne agro – ekonomske politike. Čudno je da se nije znalo da u zemlјi uvek mora da postoji 10 odsto zaliha nekoliko osnovnih potrepština. Zalihe pšenice smo navodno imali u 88 privatnih skladišta i tri državna u zemlјi. Ali je ta roba bila prepuštena na čuvanje nesavesnim, skladištarima, što je utvrđeno tek nakon prinudne kontrole, nakon izbijanja rata u zemlјama od kojih i zavisimo (Rusija i Ukrajina). Strah je stigao u vlast, pa su zbog neznanja ili… činili pogrešne poteze. Taj strah nije stvoren samo zbog brige o narodu koji navodno može biti gladan, već, pre svega, zbog mogućnosti gubitka vlasti koja je sad produžena posle aprilskih izbora 2022. godine.
Fabriak pod otvorenim nebom
Srbija pod otvorenhim nebom poseduje ogromnu fabriku sirovian za hanu. One se proizvode na 5,1 miliona hektara njiva, a od toga je 4,1 miliona hektara polјoprivredno zemlјište, dok se koristi 3.476.000 hektara. Na tim površinama ostvarujemo po hektaru proizvodnju vrednu tek 1.000 evra po hektaru. Holandija ima 24.000, Danaska 17.000 evra. U tim zemlajma koej nam služe za uzor, klјuč uspeha se nalazi u brzini obrta kapitala. Tamo se obrće svake nedelјe (najmanje 48 ptua godišnje pa i češće), a u Srbiji uglavnom jednom do pet puta godišnje. Oni koji to rade nedelјno u Srbiji imaju kao i razvijeni. Imka ih ali je mali broj takvih. Za poslednje tri i po decenije rast agrarane proizvodnje je samo 0,45 odsto. Godinama pa i decenijama godišnja vrednost agrarne proizvodnje se kreće između četiri i pet milijardi dolara godišnje. Ponekad se samo približimo brojci od šest milijardi.
U strategijama su bile mnogo veće nerealne i neostvarive želјe. Na svim tim površinama i u ovako skromnoj prozvodnji Srbija ima dvostruko više hrane svake godine nego što joj je potrebno! Jer, treba nam 1,55 miliona tona tona pšenice, i oko četiri miliona tona kukuruza za skroman stočni fond (proizvodimo i do osam miliona tona kukuruza, ali nema stoke da ga jede). Trenutno u stajama imamo zvanično 891.055 goveda (stočari kažu da nema ni 500.000 grla) oko 2,8 miliona svinja (poznavaoci prilika kažu da imamo manje od dva miliona, 1,7 miliona ovaca, 14.000 konja 1.000 magaraca). Stručnjaci kažu da bi morali da imamo bar 1,6 miliona goveda, oko 6,5 miliona svinja, tri miliona ovaca, 95 miliona pilića, više desetina hilјada konja, bar nekoliko hilјada magaraca…
U svim budućim projektima razvoja Srbije polјoprivreda mora postati strateška grana. Znači, zvanično a ne samo deklarativno kao do sada! To znači da treba da dobijemo novi koncept realnu dugoročne agrarne politike, strategiju, nacionalni ili akcioni program, nazovimo ga kako god hoćemo, ali da živi u praksi. Sadašnja Strategija razvoja polјoprivrede Srbije, doneta je krajem jula 2014. godine i važi do 2024. godine. Predviđala je godišnji rast proizvodnje od 9,1 odsto, ili 6,1 odsto, u otežanim uslovima. To je bila nerealna i netačna strategija, štetna po državu i to se pokazalo tačnim. To je prognozirao dr Kovilјko Lovre, nekadašnji savezni ministar polјoprivrede. Nјu je napisalo 200 naših eksperata na 145. strana. Ništa se nije ostvarilo pozitivno, jer, je već prve godine njene primene 2015., bio pad proizvodnje od osam odsto, zatim rast od osam odsto u 2016. godini, pa je 2017. godine suša odnela trećinu proizvodnje u vrednosti od 1,5 milijardi dolara i imali smo zanuična pad od 10,7 odsto, u 2018. godini je država proglasila rast od 18 odsto, u 2019. godinji bio je pad od 0,1 odsto, a u godini Korone (2020. g) rast od 4,6 odsto!? Potom već u 2022. godini Republički zavod za statistiku Srbije je javio da u 2021. godini imamo pad proizvodnje u agraru od pet odsto! Za protekle tri i po decenije agrar ima prosečan rast od samo 0,45 odsto! Sadašnje stanje pokazuje da su nam pune mesare, ali prazne staje i obori. To je veoma opasno i kritično. Jer, su mesare jedino pune posle bojkota selјaka ili uvoza zamrznutog mesa iz EU. To je slučaj i ove godine.
Sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije Nenad Budimović kaže da najviše uvozimo svinjskog mesa iz Španije, a da je u Evropi dozvolјena upotreba GM sojine sačme, čime se te svinje hrane. Naša zemlјa ne zna da li je neko i ko je upotreblјavao ovo meso, i da li je imao problema. U prva tri meseca 2021. godine uvezli smo 61.000 komada prasadi, a svinjskog mesa u vrednosti od 18,8 milioan evra. Proizvode od mesa, trajne i polutrajne platitli smo iz uvoza 18,5 miliona dolara. Živi prasići najviše stižu iz Danske i Holandije. Procenjuje se da je proizvodnja svinjskog mesa u Srbiji u prvom kvartalu 2022. godine manja za 48,2 odsto u odnosu na isto vreme 2021. godine. Ovu godinu smo dočekali samo sa 180.000 krmača, a pre nekliko godina ih je bilo čak 1,1 miliona! U pokolјu matičnog stada se i nalaze uzroci zašto su nam obori pusti i u punim i u praznim kućama. Rezultat toga je brojka koja kaže da je desetogodišnja proizvdonja svinja smanjena za 6,5 odsto. Zato sad i važi preporuka potrošačima da kupujudomaće proizuvode, a to važći za meso koje je proizvod naših selјaka, a ne iz uvoza. Jer, sigurno nije GMO proizvod. Jer je u Srbiji zabranjen uzgoj, promet i prodaja bilo čega što ima veze sa genetičkom modifikacijom.
Kada je reč o uvoznicima, prerađeivne najviše uvoze trgovinski lanci, a meso klaničari za preradu. Recimo samo da je za prva četiri meseca u zemlјu koja se nekada dičila tovom svinja i izvozom ovog mesa, uvezeno je 12.679 tona zamrznutog svinjskog mesa u vrednosti od 27,59 miliona evra. Ostvareni uvoz je za 88 odsto veći u odnosi na vrednost uvoza za isti period 2021. odine!
Prasad uvoze farmeri za dalјi tov. Naša zemlјa mora da uvozi, jer inače ne proizvdimo dovolјno svinja za naše potrebe. A, daleke 1866 godine smo u priozvodnji svinja bili ispred SAD. Tada je u Srbiji na 1.000 stanovnika bilo 1.300 svinja, a u SAD na isti broj stanovnika je bilo tek 800 svinja. Ili još jedno poređenje 1990. godine je iz Srbije bilo u svet izvezeno svinjskog mesa u vrednosti 762 miliona dolara. Vojska SAD se hranila sa konzervama iz Srbije. Sad je to prošlost i mi naše mesare punimo sa uvoznim svinjskim mesom ili pokolјem domaćeg stočnog fonda!
Međutim, to moramo da činimo jer nam uvek nedostaje oko 10 odsto ovde hrane od potreba. A, naročito sad, kada nemamo dovolјan broj ni prasadi ni krmača! Sve ovo ukazje na stanje u kome se nalazi Srbija koja je od izvoznika postala uvoznik svinjskog mesa! Jer, godišnje prosečno proiozvodimo oko 270.000 tona, nekada to bud ei 330.000 tona. Više mesa imamo samo kada nezadovolјni stočari u znak protesta pokolјu svinje. Tada trenutno prividno budu punije mesa, ali kasnije se to nadoknadi samo uvozom, za koji je u 2021. godini potrošeno 64 miliona dolara. Ono što nije dobro je činjenica da to meso živih svinja, je proizvod od GMO ishrane tovlјenika.
Traži se zabrana uvoza mesa!
Predsednik Pokreta ,,Da se struka pita“ Vladiomir Kovačević, kaže da je u Prvom kvartalu ove godien uzgoj tovlјenika u SRb iji manji za 48 odsto u odnosu na posledn+nji kvartal 2021. godine. On ističe da je potrebno hitno zabrantiio uvoz prasadi iz EU, jer to guši domaći tov. ,,Upoređujući poslednji kvartal 2021. godine sa prvim kvartalom 2022. Godine vidi se da je on u Srbiji smanjen za 48,2 odsto. On traži da se htino zabrani uvozu mesa iz sveta i da se stimuliše domaća proizvodnja koaj je ,,putšena nizh vodu“. Dopdao je da je u SRiobji neakda bilo 1,1 milina krmača, a da danas ima manje od 180.000. U tpoem, treba i tražiti uzuroek zašto u Srb iji nema domaće prasadi. Zbog pokolјa krmača smanjen je i borj prasadi za 875.000 kom,ada. Uzgajivači svinja više nemaju gde da kupe prasad. Zbog toga je porastao uvoz iz Danske, ali i drugihzemalј EU. Samo prošle godine u dva navrata u Srbiju je stiglo 300.000 prasadi iz uvoza. Sve to je razlog za smanjenje domaće proizvodnje.
To znači da se u Srbiji mora stvoriti novi koncept agrara u kome će proizvoditi i donositi profit, umesto gubitaka. U suprotnom, ostažem,o I bez sela I bez seljaka koji su samo zua nekoliko godina ugasili više od 6.000 farmi! Mora se bolјe koristiti bogatstvo od 4,1 miliona hektara obradivog zemlјišta. Sad se koristi 3.476.000. Nužno je da se poveća godišnja vrednost agrarne proizvodnje novčano i u tonama. Sad se njena ukupna vrednost već decenijama kreće između četiri i pet milijardi dolara godišnje. Ima izuzetaka, ali su retkost. Vrednost proizvodnje po hektaru je samo 1.000 dolara. Takva polјoprivreda nije konkurentna. Vrednost proizvodnje po hektaru mora biti najmanje 10.000 dolara! Jer, u Holandiji je 24.000, a u Danskoj 17.000 dolara! Tek kada sa novim konceptom krenemo u njegovu realizaciju i stignemo do najmanje 10.000 dolara po hektaru, možemo da se nadamo bolјitku! Za to je potreban godišnji obrt kapitala od najmanje 50 puta. Sad imamo u proseku tek nekoliko puta ili deeet puta manji!
U svakoj delatnosti mora se stvoriti realna mogućnost, a ne plan želјa. Takvo stanje smo imali i do sada. Te želјe nisu ispunjene. U 2021. godini izvoz sirovina za proizvodnju hrane je bio 4,9 milijardi dolara. Decenijama se izvoze sirovine za proizvodnju hrane. Mi to ne zovemo pravim imenom. Primera radi nalazimo se među deset izvoznika kukuruza u svetu. Sa tim se i hvalimo! Izvoz ,,žutog zlata’’ 2021. godini u zemlјu je doneo 557 miliona dolara. Ali, kada se bolјe razmisli, to je za odgovornost, a ne za pohvalu. Jer, od kukuruza može da se proizvede 10.000 različitih proizvoda, pa tada bi imali mnogo veću vrednost u izvozu finalnih proizvoda! Agrar učestvuje u BDP zemlјe sa blizu 10 odsto. Mnogo više nego u razvijenim zemlјama. Subvencije u agraru su u 2022.godini su oko 62 milijarde dinara. Vlasti kažu nikada veće… Ali i sada ispod zakonskih pet odsto državnog budžeta. Ako se dobro rasporede i kontroliše potrošnja novca, mogu doneti pomak u agraru. A, tek decenijama kada bi bilo tako, i rezultate.
Subvencije bez rezutlata!
Subvencije za agrar Srbije po hektaru nedavno su povećane sa 4.000 na 8.000 dinara po hektaru! To je oko tek 70 evra po hektaru. U EU one su od 480 pa do 900 evra po hektaru. Agrar Srbije sa tim subvencijama nemože biti konkurentan u proizvodnji sa zemalјama EU. Sada kada se moramo uklapati i u politiku EU, i to se mora izjednačiti. U novom programu o subvencijama mora se narodu i reći gde je ,,nestalo“ 54 milijarde dinara namenjenih (28 milijardi stočarstvu plus 26 za ruralnom razvoju) u vremenu od 2016.do 2020. godine. To su pare od 457 miliona evra. Pare su utrošene su ili nestale, ali nisu donele boljitka niti rezultate za šta su bile namenjene. Nema para, a ni povećanja proizvodnje u stočarstvu, ali ni bolјeg života na selu od tog novca!
Kolika je to vrednost samo da se zna da je u 2021. godini Agrarni budžet Srbije bio u vrednosti od oko 400 miliona evra. On ove godini iznosi 62 milijarde dinara ili 525,4 miliona evra. Da su namenjene pare, odnosno subvencije stigle do stočara, sigurno bi ova grana, koja se nalazi na izdisaju, osetila bolјitak i danas bi drugačije izgedala! Na to je ukazala prilikom kontrole i Državna revizorska institucija Srbije u svoja dva izveštaja. Ona je prilikom kontrole utrošenog novca namenjnog stočarstvu utvrdila da nema rezultata u ovoj grani. Ni u povećanju broja grla, kvalitetu, stoke, povećanju proizvodnje u tonama i izvozu mesa… A, navodno je uloženo 28 milijardi dinara (ili 237 miliona evra) od 2016. do 2018. godine. za dve godine.
Slično je utvrđeno i prilikom kontrole trošenja novca od 26 milijardi dinara (što je oko 220 miliona evra) za ruralni razvoj preko Ministarstva polјoprivrede, u vremenu od 2018. do 2020. godine. Dakle, nema rezultata, ali ni para. Da je taj novac otišao do stočara i sela kojima je bio namenjen stanje u ovim granama bi bilo mnogo bolјe. A, i u državi i narodu koji sad jede najskupnju hranu u regionu!
Samo ,,gašenje požara“
Ima dosta problema i sa mlekom, posebno kad su subvencije u pitanju. Zvanično po statistici u stajama imamo oko 891.055 grla stoke. U stvarnosti to je mnogo manje., ne više od 500.000 grla stoke! Od oga je između 270.000 i 300.000 krava mlekulјa, tvrdi stočar Zlatan Đurić iz okoline Sremske Mitrovice. Proizvodi se oko 1,5 milijardi litara mleka, ali sa manjim brojem grla, jer je povećana mlečnost grla. Ali, od toga je tek oko 800 miliona litara u redovnim kanalima, a ostalo u sivoj emisiji. Proizvođači mleka su nezadovolјni, država im premije poveća za tri dinara. Neće biti bolјitka u ovoj oblasti sve dok je mineralna voda skuplјa od mleka. To se dešava već decenijama. Od ukuioenh proizvdonej mleka kretala oko 1,5 milijardi litara u 2021. Godini je manja za 100 milioan ltiara. Pored toga, stoačri tvrde das u oko 100 milioan liara popili prasićui koji su hranjeni sa domaćim mlekom umesto sa skupom stočnom hranom. Problem se ne rešava sistemski, već se samo uredbama ,,gasi požar“.
Srbija je 1990. godine na tadašnjim i današnjim prostorima proizvodila oko 650.000 tona svih vrsta mesa. Danas proizvodi oko 200.000 tona mesa manje godišnje. Dakle, da su te pare (čitaj subvencije) stigle u stočarstvo bili bi drugačiji rezultati proizvodnje koja učestvuje u BDP agrara samo sa 29 odsto! To je karakteristika nerazvijenih zemalјa. Subvencije u agraru moraju da budu po zakonu, koji postoji na papiru. To je najmanje pet odsto od ukupnog budžeta Srbije. Postoji zakon o tome, ali se ne primenjuje. Ako hoćemo bolјtiak, sve se mora bolјe kontrolsiati. Očito je da nije bilo ni kontrole ni odgovornosti odgovornih za neurađeno ili pogrešno urađeno u trošenju subvencija. Najbolјi primeri su za stočarstvo i ruralni razvoj! Svedoci smo i opšteg pokolјa stoke, goveda i svinja. Pune su mesa ali prazne saje i obori. Kako će biti sutra? Zbog neadekvatne agroekonomske politike, poklali smo goveda i svinje. A, sve je to trebalo da služi za reprodukciju.
Srbija je 1990. godine bila izvezla u svet svinjskog mesa za 762 miliona dolara. Sad smo od izvoznika postali uvoznici ovog mesa, Zahvalјujući lošim merama i njihovom sporovođenju ona je od izvoznika postala uvoznik ovog mesa. Tako je, prema podacima RZS, u 2021. godini je uvezeno zamrznutog svinjskog mesa za 64 miliona dolara. Prethodnih godina i za mnogo više. Stočarstvo je danas na najnižim granama. Stanje se poredi sa vremenom pre Prvg svetskog rata! Ljudi iz prakse kažu da u oborima imamo manje od dva miliona svinja, stajama najviše oko 500.000 goveda, zatim oko 1,7 milion ovaca, pa 191.280 koza, 26 miliona pilića, milion košnica za pčele, 14.000 konja, 1.000 magaraca…
Voda i navodnjavanje
Prema izveštaju RZS statistiku za 2021.godinu u Srbiji se navodnjavalo samo nešto više od 52.236 hektara njiva, što je manje za 0,4 odsto nego godinu dana ranije! Inače, od njiva koje se obrađuju u Srbiji, a to je 3.476.000 hektra navodnjava se samo 1,4 odsto! A, svaki dan slušamo o izgradnji novih sistema za navodnjavanje na više stotina hilјada hektarara. Sad u 2022. godini agrar Srbije vodi 13 ministar polјoprivrede od 2000. godine. Da je svaki od njih izgradio sisteme na po 10.000 hektara, sad bi u Srbiji bilo novih sistema na 130.000 hektara. A, najveća promašena investicija u Evropi D-T-D je završena 1977. godine. Tada je rečeno da će se navodnjavati najmanje 510.000 hektara samo iz ovog sistema i odvodnjavati milion hektara. Tog obećanog navodnjavanja nije nikad bilo, dok je odvodnjavanje funkcionisalo do 2005. godin kada sistem nije mogao da primi suvušne vode. Prošle 2021. godine u Srbiji je bilo i 14.000 hektara poplavlјenih obradivih površina. Kada je građen hidrosistem D-T-D iz njega je iskopano voko 135 miliona kubika zemlјe, a sad ga treba očistiti od najmanje 15 miliona kubika mulјa, kako bi mu vratili plovne funkcije.
O novim sistemima samo slušamo priče, a ovo su zvanični rezultati. Gradi se nešto za pare koje su stigle iz Afrike (pominje se 100 miliona dolara, ali to je još uvek samo u izgradnji. Onio što iznlsi RZS je u upotrebi i koristi se za proizvodnju hrane u 2022. godini.
Dakle, u Srbiji se, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, objavlјenog 9. januara 2022. odine, u 2021. godini navodnjavalo samo 1,4 odsto njiva. U svetu je to prosečno 17 odsto. U Albaniji recimo, iz koje se u SRibju uizvoizi dosta povrća, pod sistemima za navodnjavanje nalazi se 380.000 hektara površina. U tome što nema navodnavjanja, čpa nepsotoje ni dve ni tri žetve godišnej kao u svetu kome Srbija teži, treba i tražitii zašto nam proizvodnja stagnira već decenijama i pored toga što nauka nudi dobre rezutlate. Ali, genetske mogućnostim naših kultura se koriste samo od 30 do 50 odsto! Kada kažemo staginra decenija, to znači da se vrednost agrarne prioizvodnje hrane kreće između tri do pet milijardi dolara godišnje (bude nekad izuzetak) u rodnim godinama, zatim godišnja vrednost agrarne proizvdodnje po hektaru je zbog malog obrta kaptiala tek 1.000 evra. Cilј je da se proizvodnja po tonama i u vrednosti poveća za nekoliko puta pa da se i izvoz udvostruči (u 2021. godini iznosio je 4,9 milijardi dolara), a tada će i vrednost proizvodnje po hektaru biti najmanje bar 5.000 dolara. Cilj je da bude basr 10.000 dolara. tćoi se može postići samo sa punim stajama i oborima i bržim obrtom kapitala.
Vraćen duh zadrugarstvu
Sumorna je i slika sela u Srbiji. Od 4.700 naselјenih mesta ili sela, u Srbiji nestaje svako četvrto selo. Po Ustavu Srbije u njoj nepostoji nijedno selo, već se zovu naselјena mesta. U fazi nestajanja je njih 1.200, u 1.000 nema prodavnice, 500 nema puta, u više od hilјadu sela ima manje od po 100 stanovnika. U 1.034r sela u SRbii ima manje od po 100 žitelјa na sapavanju!U Srbiji je i oko 200.000 praznih kuća, 2000 sela nema poštu ni bankomat. U seliam je I oko 260.000 neoženjenih momaka koji su u petoj decneiji života, zatim oko 100.000 devojaka… Da su svi oni zasnovali porodice u vremenu optimalnim za toda imaju potomke, danas bi Srbija imala najmanej 500.000 stanovnika više. Prvi boljtaiku slue je to što čimini Milan Krkobabiščća pa je za godinu dana otklupio na seliam zahvaljujući državnom, novcu oko 1.000 praznih kuća. U njih si+u stigli novi sanovnici koji hoće da žive i da rade u selima. Al, i to je sproro da se napune prazna sela. I 200.000 prazniuh kuać u njim. Dok se ne vrate velike izvozne firme, treba osnivati izvozne zadruge, da preuzmu nekadašnju uloge bivših izboznika firmi poput ,,Geneksa’’, ,,Generalekksporta’’, ,,Progresa’’… T
Jedino je u ovoj oblasti počelo je nešto da se radi od 2017. godine. Pre dve godine formirano je ministarstvo za brigu o selu koga vodi Milan Krkobabić pa je više od 200 zadruga dobilo pomoć od 2,2 miliajrde dinara od 2017. godini, vraćen je duh zadrugarstvu pa je osnovno oko 1.000 novih zadruga. U 2021. godini čak 651 prazna kuća na selu je dobila nove stanare, a u 479 sela iz 18 lokalnih samouprava rešen je problem prevoza mini busevim, dok se oko 100.000 lјudi iz 961 sela družilo na ,,Miholјskim susretima“. Akcija je nastavlјena i u 2022. godini. Ali, da bi se bolјitak više osetio potrebno je da se akcija vodi pola veka. U nju treba uklјučiti i mviše od 2.500 mladih koji svake godine završavaju srednje polјoprivredne škole. Roditelјi poseduju imanja za pčetak rada. Oni koji odu da studiraju neko će kasnije da se vrati na selo da bude direktor, menadžer zadruge. Jer, selo nije samo polјoprivreda. Kada se izjednači sa urbanim delovima zemlјe za život postaje privlačno za mlade. Cilj je da se 200.000 hektara neiskorišćene državne zemlje (posedujemo oko 510.000 hektara) ustupi na besplatno korišćenje mladim bezemljašima. Dobro bi bilo kada bi se I Srpska pravoslavna cfrkva kojojo je vraćeno 80.000 hektar aoduzetih njivam uključila u tu akciju pa bila dobrotvor sa 20.000 hektara svojih njiva.
Traktori stariji od vlasnika
Treba obnoviti polјoprivrednu mehanizaciju jer imamo više od 400.000 traktora i 25.000 kombajna koji su stariji od svojih korisnilka. Treba otvarati mala i srednja preduzeća u selima, formirati razvojnu banku za agrar, više uklјučiti lјude iz dijaspore. Računa se da u svetu na svim meridijanima živi oko četiri miliona lјud iz ovihkrajeva koji raspolažu sa kapitalom od oko 80 milijardi dolara. Stimulisati rađanje dece, jer Srbija nestaje!
Samo u 2021. godini u Srbji je više umrlo nego što se rodilo čak 75.000 stanovnika. Sličan trend nastavlјen je i u 2022. godini pa je za prva četiri meseca više umrlo nego što se rodilo 24.000 žitelјa Srbije. Dakle, samo za četiri meseca nestala je jedna varošica, manji gradić.
Za sve ovo potreban je novi koncept funkcionisanja polјoprivrede. Ako ne napravimo zaokret, ostaćemo bez sela i biti sirotinja. To se posebno odnosi na 2,6 miliona lјudi koji su neposredno i posredno i žive od agrara. Novi koncept treba da podrazumeva odmicanje od primarne proizvodnje, odnosno zaokruživanje celog ciklusa od njive do trpeze, što podrazumeva prerađivačku industirju koju Srbija nema. Dao an bude u okviru zdruga I u vlasništvu neposrenjdih proizvođača hrane. Jer, ta prerađivačka indsutrija je uništena u plјačkaškoj privatizaciji koja je obavlјena uz pomoć države. Tada je oko 400 firmi dobilo nove vlasnike. Bez posla je osalo i oko 100.000 lјudi. U toj plјačkaškoj privatizaciji, selјaci, oni koji su gradili kombinate, nisu postali vlasnici te prerađivačke industrije. Pa nemaju ni uticaj na kreiranje politike u toj oblasti. A, decenijama su ulagali novac u nju. Da oni imaju uticaja, to bi donelo mnogo veći obrt kapitala i veću zaradu. Tada bi se pobolјšala zainteresovanost lјudi za ostanak na selu, ali i drugih da se orijentišu na taj vid biznisa. Cilјna grupa tu mora biti i 2.500 srednjoškolaca srednjih polјoprivrednih škola. Jer, potčiu sa sela, rodielјi im već imaju polјorpivredna imanja, pa će im biti lakši početak u bavlјenju ovim poslom. Postojeće stanje je potrebno menjati jer sadašnji koncept nekorišćenja skupe nauke u polјoprivredi daje slabe rezultate. Treba nam sistem transfera nauke preko instituta čiji us vlasnici farmeri.
Ljudi od nauke će farmere ,,hraniti“ pravovremenim i krajnje konkretnim znanjem koje će moći odmah da primene u proizvodnji. To je i put da se poveća proizvodnja količinski i novčano, pa i da se krene ka berićetu i bolјoj budućnosti arara u Srbiji. Taj bolјi život u agrara koji se čeka već decenijama. Jer, hrana će biti sve skuplјa, odnosno nikada više neće biti jeftina. A, Srbija ima mogućnosti da je proizvodi znatno više nego što je potrebno za ishranu sopstvenih stanovnika, kojih je na žalost sve manje. I ne samo za samodovlјnost nego i da se izvoz za koju godinu već udvostruči, da bude veći od 10 milijardi dolara godišnje. To će se moći samo uz novi koncept agrarne politike. On treba da bude zasniva na bržem obrtu kapitala. On je u agraru najsporiji na ovakan način koji se vodi u Srbiji agarna politika. Ona treba da bude zasnovana na zadružnom udruživanju i povezivanju proizvođača i prerađivača, kao i većem i bržem obrtu kapitala.
(Autor je analitičar i publicista)
Izvoz sirovina!
Ivoz agrara iz Srbije karakteriše prodaja sirovina za proizviodnju hrane. U 2021. Godini. Lane taj izvoz je bio vredan 4,9 milijardi dolara. Najveću stavku u tome je činila prodaja više od tri miliona tona kukruza koji je doneo 557 miliona dolara. Hvalimo se da smo bili među 10 izviznika ove sirovine u svetu. Izvozili smo ga čak i u Makedoniju koja je sa njim hranila svinje pa ih prodavala Srbiji! A, od kukuruza može da se proizvede čak 10.000 raznih finalnih proizvoda pa bi i vrednost izvoza bila toliko puta veća. Drugi izvoznik po visni donetog novca u Srbiju bile su maline u vrednosti od 426 miliona dolara, zatim sledi pšenica koja je izvezena u vrednosti od 255 milion dolara, a svet je popušio cigareta iz Srbije u vrednosti od 229 miliona dolara. Iznenađuje visok izvoz hrane za pse i mačke koja je prodaata svetu za 147 miliona dolara, cigarete za 229 miliona dolara, duvan je doneo 196 miliona dolara, jabuke za 127 miliona dolara, šećer je izvezen za 101 milion dolara, šećerna vodica za 102 miliona dolara, sladoled za 80 miliona dolara sirovo ulјe za 98, a ulјe od suncokreta za 86 miliona dolara, zamrznuto voće za 94 miliona dolara…
Na uvoznoj strani, među agrarnim proizvodima dominiraju: osalio prehrambeni proiizvodi u vrednstoi od 155 milioan dolara, prađeniduvan je kuplјen za 82 milioan dolara, duvan ižilјeni je kuplјen za 77 miliona dolara, za sveže banene je potoršeno 69 miliona dolara, za pekarske proizvdoe je potrošeno 63 miliona dolara, za sirovu kafu takođe 63 miliona dolara, za zamrznuto svinjsko meso 64 miliona dolara kupovali smo u svetu i hranu za pse i mačka pa potrošili 62 miliona dolra.
Agraru oteto četiri milijarde evra!
Koncept neoiliberalizma ostavio je loše i duboke tragove na polјoprivredu Srbije. Korporativni cilј je stvaranje i prisvajanje profita. Cilј kooperativa ili zadruga je služiti svojim članovima i zajednici! To znači da postoji politička renta u Srbiji, kaže eks ministar polјoprivvrede u Jugoslaviji dr Kovilјko Lovre. ,,Istraživanje pokazuje da je u vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su namenjene polјoprivredi, a koje su iznosile devet milijardi evra, isceđeno, odnosno oteto, čak četiri milijarde evra! To ukazuje da od dodelјenih subvencija 70 odsto pripada polјoprivredi, a 30 odsto ostalim učesnicima. Tu je i deo političke rente koja se uzima! I taj se novac se uzima od onih koji obrađuju njive, koji proizvode hranu za opstanak i ostanak zemlјe. Niti se to priznalo da im se novac uzima, niti im se nekada kaže gde taj ukradeni novac se troši! Nikada im se za to niko nije izvinuo, a svake godine im zavlače ruku u džep! Polјoprivredu u tom vremenu karakteriše nizak nivo investicija od samo 2,5 odsto od ukupnih bruto investicija.