SRBIJA I STO: GMO zamrzlo članstvo

Već godinama se nalazimo u „statusu kvo“, te da su benefiti koje bismo ostvarili pristupanjem Svetskoj organizaciji ogromni, te da nas na tom putu, između ostalog, najviše koči, kako je rečeno, „loš zakono o GMO“. STO je jedini regulatorni okvir za međunarodnu trgovinu koji danas uklјučuje 164 države, carinske teritorije, od kojih su 159 države članice UN, od ukupno 193 članice

Članstvo Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) je godinama „zamrznuto“, a time je usporen put ka pristupanju Evropskoj uniji, jer je Zakon o genetički modifikovanim organizmima iz 2009. godine, u suprotnosti sa pravilima STO, rečeno je na skupu o pristupanju Srbije STO i EU.

Na panel diskusiji u beogradskom Medija Centru – „Pristupanje Srbije STO i EU u doba populističkih izazova međunarodnoj trgovini“, istaknuto je da Srbija neće moći da postane članica EU, ukoliko prethodno nije postala članica Svetske trgovinske organizacije, te da je pregovaračko poglavlјe 30 – Ekonomski odnosi sa inostranstvom, veoma značajno za dalјi napredak zemlјe.

Rečeno je da se već godinama nalazimo u „statusu kvo“, te da su benefiti koje bismo ostvarili pristupanjem Svetskoj organizaciji ogromni, te da nas na tom putu, između ostalog, najviše koči, kako je rečeno, „loš zakono o GMO“.Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i savetnik u Svetskoj trgovinskoj organizaciji Predrag Bjelić, kaže da se Srbija nalazi na kraju pregovaranja pristupanju STO, ali da su ostala „neka nerešena pitanja“. „Imamo pitanje režima trgovine genetički modifikovanim organizmima. Srbija je zakonom iz 2009. godine uvela opštu zabranu bilo kakvog uvoza i izvoza takvih proizvoda, što je suprotno opštim pravilima STO“, ističe Bjelić.On kaže da se ta zabrana mora ukinuti, a za genetički modifikovane proizvode se može uvesti, objašnjava, poseban režim odobravanja njihovog prometa, „s tim da se proizvodnja može zabraniti, ali promet ne, ali se može staviti poseban režim“. „Ovo je jedino pitanje iz multilateralnog okvira gde pravila Srbije nisu usklađena sa pravilima STO“, kazao je Bjelić.

Bivša pomoćnica ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Bojana Todorović, kazala je da je proces pristupanja Srbije STO pokrenut još 2005. godine, a da do sada nije bilo političke volјe da se ovaj proces završi do kraja.“Članstvo u STO omogućava svim državama članicama pod jednakim uslovima da pristupe tržištu od oko sedam milijardi lјudi koje obuhvata 98 odsto svetske trgovine“, rekla je Todorović.Na skupu je istaknuto da je od osnivanja STO-a 1995. godine, nominalna vrednost trgovine robom i uslugama porasla 273 odsto ili prosečno 7,2 odsto godišnje. Rečeno je i da usklađivanje domaćih propisa sa postojećim pravilima STO nije podložno pregovorima i da, kako je naglašeno, nijedna zemlјa nije pristupila ovoj organizaciji dok nije u potpunosti usaglasila propise sa postojećim pravilima Svetske organizacije.

Aleksej Tarasjev iz Institua za biološka istraživanja kaže da Srbija „stoji u pregovorima“ za pristupanje u članstvo Svetske trgovinske organizacije zbog zakona o GMO, te da su ranije zakonske regulative bile bolјe od postojećih. „Zakon kakav imamo iz 2009. godine nije u skladu sa pravilima STO, a da bismo bili član EU prvo moramo postati član STO. Problem je opšta zabrana. Zakon iz 2009. je istovremeno krajnje restriktivan i nebezbedan, a mi ne bi imali nikakakv problem sa STO da imamo onaj zakon koji smo imali od 2001. do 2009. godine“, objašnjava Tarasjev. Po njegovim rečima, stari zakon omogućavao je dobijanje dozvola za sve vrste upotrebe genetički modifikovanih organizama, ali da „za tih osam godina ni jedna dozvola nije dobijena ni za kultivaciju ni za upotrebu i stavlјanje na tržište kao hrane za lјude“. On kaže i da Evropa, i neke druge države koje nisu članice EU, imaju veoma restriktivan sistem o prometu GMO, ali nemaju opštu zabranu kao Srbija. Karlos Gimeno Verdejo iz Evropske komisije, istakao je da zatvaranje granica, ograničavanje prometa, nije rešenje, te da se globalizacija ne može zaustaviti. „Članstvo u STO ima svojih troškova, ali ima i svojih prednosti. Treće zemlјe imaju pristup tržištima, istovremeno, dobija se transparentnost i predvidlјivost“, kaže Verdejo i naglašava da multilateralizam doprinosi miru.

STO je jedini regulatorni okvir za međunarodnu trgovinu koji danas uklјučuje 164 države, carinske teritorije, od kojih su 159 države članice UN, od ukupno 193 članice.

 

 

SRBIJA I EU

Prvo u STO, a do tada da prihvatimo promet GMO

Srbija neće moći da zatvori Poglavlje 30 u procesu priključenja Evropskoj uniji (EU) koje se odnosi na ekonomske odnose sa inostranstvom, pre nego što ne postane članica Svetske trgovinske organizacije (STO), navodi bivši Stalni predstavnik Srbije pri toj trgovinskoj organizaciji Bojana Todorović. O pristupanju Srbije STO u vreme „populističkih izazova međunarodnoj trgovini“ kaže da populisti žele da smanje važnost te trgovinske organizacije.

Članstvo u STO daje mogućnost malim zemljama da prihvatanjem opštih pravila trgovanja zaštite i svoja prava i robu plasiraju na druga tržišta pod jednakim uslovima, rekla je Todorović. Dodala je da od 194 članice UN, samo 21 nisu članice STO.Srbija za ulazak u STO treba da prihvati opšte pravilo te organizacije o prometu sve robe bez ograničenja. To podrazumeva i promet genetski modifikovanih organizama (GMO), ali se kasnije mogu propisati posebni uslovi za uvoz, izvoz i uzgajanje takvih biljaka kao što su to uradile druge države – objasnila je Todorović. Mnoge zemlje su, prema njenim rečima, posle ulaska u STO višestruko uvećale izvoz, Makedonija je od 2009. do 2014. godine vrednost izvoza sa 1,9 milijardi podigla na 3,1 milijardu evra.Dodala je da je Srbija 2005. godine otvorila postupak pregovaranja o pristupanju STO i od tada završila pregovore sa većinom članica, osim sa nekoliko zemalja među kojima su SAD, Ukrajina i Rusija.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Predag Bjelić ističe da su države još u 15. veku shvatile da ne mogu da se razvijaju bez otvorenih ekonomija. Srbija je još 1966. godine pristupila Opštem sporazumu o trgovini i carinama (GATT) koji je prethodio STO jer je shvatila prednosti članstva u tim svetskim organizacijama i uvela tržišnu ekonomiju. To je važna lekcija iz prošlosti, rekao je Bjelić. Danas je, kako je rekao, teško dokazati domaće poreklo robe jer se najčešće proizvodi u globalnim lancima kompanija i privrede se ne mogu razvijati uvođenjem protekcionizma i zatvaranjem sopstvenog tržišta.

Predstavnik Generalnog direktorata za trgovinu Evropske komisije iz Brisela Karlos Gimeno Verdeho istakao je da Srbija mora da se saglasi sa odredbom koja se odnosi na GMO. Puna zabrana prometa i kultivacije GMO nije u skladu sa pravilima STO. Možemo da se saglasimo da zemlja ima određeni period tranzicije, rekao je Verdeho.

Tweet