SRBIJA DEO GLOBALNE INICIJATIVE UN: Izgraditi održive prehrambene sisteme

U Srbiji cveta nestandardizovana proizvodnja koja zadovoljava potražnju potrošača za većom raznovrsnošću proizvoda, uključujući tradicionalnu hranu, kao i organske proizvode. Srpski proizvođači takođe razvijaju direktne kontakte sa potrošačima. Uz odgovarajuću podršku, ovo tržište bi se moglo dodatno proširiti i razviti direktne veze sa sistemima nabavke državnih i lokalnih vlasti. Lokalni proizvođači bi takođe mogli dodatno diverzifikovati svoje aktivnosti postajući čuvari ekosistema i životne sredine, na primer razvojem agroturizma i učešćem u projektima obnove koji se finansiraju iz javnih fondova

U organizaciji Ujedinjenih Nacija u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Gradskoj kući u Sremskoj Mitrovici održana je konferencija u formi dijaloga na temu: “Izgradnja održivih prehrambenih sistema kroz inkluzivne lance vrednosti”.

Srbija, kao članica UN, kroz održavanje nacionalnih dijaloga sa svim zainteresovanim učesnicima daje svoj doprinos Samitu o prehrambenim sistemima, globalnoj inicijativi Ujedinjenih nacija. Ovi dijalozi rezultiraće oblikovanjem nacionalnih smernica ka održivim prehrambenim sistema i poslužiće u kreiranju budućih politika.

Prehrambeni sistemi obuhvataju čitav niz aktivnosti, dobara i usluga uključenih u proizvodnju, trgovinu, preradu, marketing i potrošnju dobara koja potiču iz poljoprivrede, šumarstva ili ribarstva.

Osnovni elementi prehrambenog sistema su: lanci snabdevanja hranom, životna sredina i ponašanje potrošača. Na panelu je rečeno da lokalnu zajednicu vide upravo kao glavnog pokretača promena i ističu njenu veliku ulogu u uključivanju šire zajednice.

O ovoj temi u okviru nacionalnog dijaloga govorili su Vedrana Ilić, pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede; Nada Lazić, posebni savetnik ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog; Biljana Petrović, direktor Uprave za agrarna plaćanja; Aleksandar Alimpić, upravnik Kazneno-popravnog zavoda u Sremskoj Mitrovici; predstavnik udruženja Original Srbija i lokalni proizvođači.

Najavljene su nove mogućnosti za srpske poljoprivredne proizvođače, uz naglasak da će u oni u naredbim periodu biti u dobroj poziciji da iskoriste mogućnosti ako dobiju odgovarajuću podršku.

Preovlađujući sistem proizvodnje hrane pokazao je svoje granice, zaključeno je, te izazovi postaju sve evidentniji svakim danom, uključujući s jedne strane uticaj koji ovaj sistem proizvodnje ima na životnu sredinu, kao i na zdravlje životinja i ljudi. S druge strane, kako je rekla Lorenza Jachia iz Kancelarije stalnog koordinatora Ujedinjenih nacija u Beogradu, ovaj sistem je, sam po sebi, pokazao veoma nisku otpornost na uticaj klimatskih promena, i ovaj sistem pruža veoma nizak prihod primarnim proizvođačima hrane.

„Veliko mi je zadovoljstvo što sam se pridružila ovom nacionalnom dijalogu, kao pripremi za veliki međunarodni samit u Njujorku o poljoprivrednim održivim sistemima koji će biti održan u septembru. Ovde sam da, pre svega, sa dubokim poštovanjem saslušam poljoprivredne i prehrambene proizvođače koji su ovde zastupljeni. Oni igraju vitalnu ulogu u našem društvu: bave se proizvodima od kojih svi zavisimo; čuvaju našu životnu sredinu; održavaju i vraćaju kvalitet zemljišta, vazduha i vode. Ove uloge nisu bile dovoljno vrednovane, a ruralna područja su zaostala što je rezultiralo većim siromaštvom i manje razvijenim uslugama i infrastrukturom.

Međutim, alternativni sistemi su iskoristili svoj potencijal da odgovore na ove izazove, rekla je Lorenza Jachia i navela da u Srbiji cveta  nestandardizovana proizvodnja koja zadovoljava potražnju potrošača za većom raznovrsnošću proizvoda, uključujući tradicionalnu hranu, kao i organske proizvode.

„Srpski proizvođači takođe razvijaju direktne kontakte sa potrošačima. Uz odgovarajuću podršku, ovo tržište bi se moglo dodatno proširiti i razviti direktne veze sa sistemima nabavke državnih i lokalnih vlasti. Lokalni proizvođači bi takođe mogli dodatno diverzifikovati svoje aktivnosti postajući čuvari ekosistema i životne sredine, na primer razvojem agroturizma i učešćem u projektima obnove koji se finansiraju iz javnih fondova,“ dodala je Lorenza Jachia i dodala da ovi primeri pokazuju kako možemo dozvoliti primarnim proizvođačima da zadrže veći deo vrednosti, a istovremeno zadovoljiti preferencije potrošača i zabrinutost javnosti, kao i usporiti degradaciju okoline.

„Mišljenja sam da ovi primeri mogu postati standard. Relevantni partneri moraju biti adekvatno osposobljeni, kroz inkluzivan i participativan proces, na primer kroz obuku, poboljšani pristup tehnologijama, bolju infrastrukturu, na primer za precizno navodnjavanje, kao i kroz podršku za sertifikaciju, uključujući i sertifikaciju za organsku proizvodnju, zaključila je Lorenza Jachia.

Petar Samardžić, zamenik gradonačelnice Sremske Mitrovice naglasio je da je konferencija okupila tridesetak lokalnih proizvođača poljoprivrednih prehrambenih proizvoda, u cilju zajedničkog rešavanja problema, odnosno, razmene iskustava, definisanja aktuelne situacije u ovoj oblasti, pravaca razvoja, kao i trenutnih i budućih potencijalnih izazova koji se mogu pojaviti u oblasti prehrambene industrije.

Takođe, razmotrene su i mere i aktivnosti koje treba preduzeti, odnosno, uzeti u obzir prilikom kreiranja budućih politika ne samo na lokalnom, nego i na nacionalnom nivou.

                                                                                         B.Gulan

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *