Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Sporovi o nevraćanju imovine
Iako je savezni Zakon o zadrugama iz 1990. godine, propisao da se zadružna imovina vrati ranijim korisnicima kojima je oduzeta bez nadoknade ili iz drugih razloga, što je potvrdio i Zakon iz 1996. godine, u sudovima širom Srbije vodi se na hilјade sudskih sporova, a samo je neznatan broj zadruga i zadružnih asocijacija uspeo da vrati svoju imovinu. Samo u Vojvodini, nacionalizacijom je oduzeto blizu 700.000 hektara oranica, a za ispravlјanje ove nepravde prema vlasnicima tog zemlјišta, potrebno je da država izdvoji najmanje 800 miliona evra!
Period tranzicije i ubrzana privatizacija, otvorili su niz novih problema vezanih za zadružnu imovinu, a time i za zadrugarstvo. Iz Zakona o zadrugama od 1996. godine decidirano proizilazi obaveza da se imovina ranijih zadruga, koja je organizacionim i statusnim promenama preneta bez naknade drugim korisnicima – koji nisu zadruge – mora vratiti zadrugarima čija je to imovina bila. Ukoliko ta zadruga ne postoji, imovina se vraća zadruzi iste vrste koja posluje na području nekadašnje zadruge. Sudovi kod kojih se vode sporovi oko vraćanja zadružne imovine, uglavnom insistiraju na utvrđivanju činjeničnog stanja – da li je zadruga bila vlasnik, ili samo korisnik tražene imovine, čime se, praktično, sugeriše negativno rešenje, jer je poznato da su od 1953. godine, pa sve do 1988. godine sva pravna lica bila tretirana samo kao korisnici društvene svojine nad sredstvima za proizvodnju… Ovome se može dodati još jedna nepovolјnost, a to je republički zakon iz 1992. godine o uputstvima i načinu i postupku utvrđivanja i evidentiranja polјoprivrednog zemlјišta u državnoj i društvenoj svojini, koji uopšte ne pominje zadružnu imovinu, odnosno zemlјište u zadružnoj svojini.
Tri oblika svojine
Kako aktuelni Ustav Republike Srbije poznaje tri oblika svojine – javnu (državnu), privatnu i zadružnu, tim je veća nepravda koja se čini zadrugarstvu u ovom, savremenom trenutku. Ako institut društvene svojine više ne postoji, ako su blagovremeno predočeni dokazi o genezi sporne imovine – kupoprodajni ugovori i druga akta na osnovu kojih se nesporno može utvrditi zadružna imovina – ostaje nejasno zašto sudovi donose negativna rešenja, a spornu imovinu nadležni organi knjiže kao – državnu ili sporove beskonačno odugovlače…?
Iz svega navedenog, proizilazi zaklјučak da je zadrugarstvo u Srbiji, pored perioda uspona, imalo daleko više padova i stagnacije. Ukupna ekonomska politika oduvek se prelamala preko zemlјoradnika i njihovih organizacija u koje su se udruživali radi pobolјšanja sopstvenog života i unapređenja proizvodnje, što je, opet, preduslov za prosperitet i stvaranje bolјih uslova za život na selu.