Smena suša i poplava

Najveća mrtva investicija u Evropi, čija gradnja započeta posle Drugog svetskog rata, bio je hidrosistem DTD. Obuhvata 960 kilometara kanalske mreže, 24 regulacione i pet sigurnosnih ustava, šest crpnih stanica i 84 mosta. U Republici Srbiji u 2018. godini navodnjavano je samo 46.823 hektara polјoprivrednih površina, što je za sedam odsto manje nego u 2017. godini, saopštio je Republički zavod za statistiku. Ukupne materijalne štete izazvane ekstremnim klimatskim i vremenskim uslovima od 2000. do 2015. godine u Srbiji procenjuju se većim od pet milijardi evra, a više od 70 odsto gubitaka izazvano je sušom i visokim temperaturama. Već deceniju i po je problem i odvođenje suvišnih voda!

Branislav Gulan

          Na Tamišu je opet uvedena odbrana od poplava i u 2020. godini.  Poslednje velike poplave bile su 2005. godine i posle toga nisu očišćeni kanali da primaju suvišne vode. U hidrosistemu D-T-D potrebno je očistito oko 15 miliona kubika mulja. Za tri decenije gradnje sistema od, 1947. do 1977. godine iskopano je 135 miliona kubika zemlje. Sistem nije održavan (čitaj čišćen) i sad zbog mulja nije u stanju da prime svušne vode. A, cilj je bio da ih prima sa milion hektara. To je funkcionisalo sve do 2005. godine. Za vreme suša njive su suve, jer se ne navodnjavaju. A, bilo je planriano da će se navodnjavati čak 500.000 hektara što je ostala samo želja i obećanje svih dosadašnjih vlasti. O tome se svake godine govori, a mulj se gomila. Kada je građen sistem bilo je planirano da se odvode suvišne vode sa million hektara. To je funkcionisalo do 2005. godine. Pošto se decenijama kanali neodržavaju, nije sisema odbrane od poplava, ove godine je uvedeno da se brani i desni nasip od Sečnja do ušća kanala Banatska Palanka – Novi Bečej, kao i levi nasip od Sečnja do ustave „Tomaševac“, jer je vodostaj dostigao 700 csantiemetara, saopšteno je iz JVP „Vode Vojvodine“. Na delu od rumunske granice do Sečnja vanredna odbrana od poplava 23. juna 2020. godine, je na snazi već treći dan, a pa je  vodostaj 740 cm, za 24 centimetra više nego dan pre, što predstavlja mnogo manji porast vodostaja u odnosu na prethodne dane. Ukupna dužina linije na kojoj se sprovodi vanredna odbrana od poplava iznosi 61,64 kilometra. Ustave „Tomaševac“ i „Botoš“ su od danas takođe u vanrednoj odbrani od poplava, dok je na reci Brzavi ukinuta redovna odbrana nakon što se vodostaj spustio na 187 cm.Prema merenjima RHMZ u narednim danima se očekuje smanjenje i stagnacija vodostaja na Tamišu. Direktor JVP „Vode Vojvodine“ Slavko Vrndžić obišao je lokacije na kojima se sprovodi odbrana od poplava, kako bi se uverio da su preduzete sve neophodne mere za zaštitu stanovništva, naselja i obradivih površina. Na terenu je situacija pod kontrolom, nasipi su uređeni, a mehanizacija, radnici i volonteri spremni ukoliko bude potrebe da se reaguje. To su bila oibećanja do ok nisu stigle prve veće kiše. Takva obećanaj su data I 2014. godine posle velikih poplava, uz rečći da se to vieš neće dogoditi i da će nam voda biti sluga. Ali, ona je opet gospodar!

Dramatične scene poplava u Srbiji

Poplave su pogodile 14 opština u Srbiji, u kojima je proglašena vanredna situacija, a potresne scene poplava šire se društvenim mrežama. Najviše su pogođene opštine u zapadnoj Srbiji, ali izlivanja ima i u drugim krajevima, kao što je Banat. Poplava je načinila veliku materijalnu štetu u mnogim mestima.Stradale su kuće, putevi, mostovi, njive… Sa vodenom stihijom bore se građani, pripadnici Sektora za vanredne situacije, vojnici. Bujica je nastala zbog velike količine padavina, jer je za 48 sati u nekim mestima palo i do 210 litara kiše po kvadratnom metru. Vanredna situacija proglašena je u Osečini, Krupnju, Loznici, Mionici, Ljuboviji, Malom Zvorniku, Arilju, Kosjeriću, Lučanima, Ivanjici, Kraljevu, Ljigu, Koceljevi i Vladimircima. Meteorolozi su upozorili da će vodostaji pojedinih reka rasti i narednih dana. Ovaj puta najavljeno je da će rasti vodostaj na Mlavi, Peku, Timoku, Jasenici, Kubršnici, Crnici, Lepenici, Lugomiru, Resavi, kao i na slivu Južne Morave. Više desetina građana evakuisano je do sada iz svojih kuća zbog poplavaMaterijalna šteta je takođe ogromna, jer su ne samo poplavljene kuće, već srušen i i oštećeni i mostovi, putevi, usevi…

Suša odnela kanale    

Uglavnom su nam problem suše i nenavodnjavane. Ali sad su i suvišne vode. BA je to na smenu. Tako nam je sve ređe dobar slua, a sve češeć zao gospodar. U Republici Srbiji u 2018. godini navodnjavana su samo 46.823 hektara polјoprivrednih površina, što je za sedam odsto manje nego u 2017. godini, saopštio je Republički zavod za statistiku početkom ove godine. Dakle, navodnjava se manje od 1,5 odsto obradivih površina, a u svetu je to čak 17 odsto. I u 2019. godini navodnavjalo se 77 hetkara manje od tih povšrina. U Srbiji se navodnjavaju oranice i bašte (95,3 odsto) i one imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a slede voćnjaci (sa 4,3 odsto) i ostale polјoprivredne površine (sa udelom od 0,4 odsto). Navodnjavanjem je u 2018. godini ukupno zahvaćeno 54.540 kubnih metara vode, što je za 27,5 odsto manje nego u 2017. godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 88,3 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže. Najzastuplјeniji tip navodnjavanja bio je orošavanje. Od ukupne površine orošavanjem se navodnjavalo 93,9 odsto površine, kapanjem šest odsto, a površinski se navodnjavalo svega 0,1 odsto njiva. Sve do pre dve godien u Srbiji je objavljivano kako se navodnjava oko 100.000 hetkar aili tri odsto obradivih povšrinba. To je bila obmana javnsoti nekoliko decenija, odnosno sve dok sa zvaničnim podaciam svakog 9. januara nije počeo da izlazi Republički zavod za statistiku. U sušnim godinama voda se pokazala kao dobar sluga, ali je i zao gospodar, kad je ima previše. A, to je sad slučaj ne samo u Vojvodini nego i u centralnoj Srbiji, gde su poslednje velike poplave bile 2014. godine. Posle toga veoam malo je urađeno da se nešto uradi na odbani ukoliko se u buduće nešto dogodi, pa sun as opet ovioh dana izennadiel bujice i uvedneo je vanredno stanje.

     Proteklih decenija vladalo je mišlјenje da se u Srbiji navodnjava bar 100.000 hektara. U svakoj sušnoj godini štete od suša budu veće od po milijardu dolara. Tako je u Srbiji bilo 2003, 2005, zatim 2012, pa 2017. godine, (kad je šteta bila 1,5 milijardi dolara) uz pad proizvodnje od 10,7 odsto. Loša će biti i 2019. godina. Za novac koji samo u jednoj godini odnese suša, mogli bi se izgraditi sistemi za navodnjavanje.

     Naučnici su zabrinuti za sudbinu polјoprivrede u Srbiji, pogotovo stočarstva, koje godišnje opada po stopi od dva do tri odsto. Dokaz višedecenijskog uništavanja stočarstva je da ono u godišnjem bruto proizvodu agrara učestvuje u Srbiji sa 30 odsto, dok to u svetu nije manje od 60 odsto. Sad je počelo da se gradi 18 sistema za navodnjavanje u Vojvodini. To je dobro. Ali ukoliko hitno u stajama ne bude najmanje 100.000 grla goveda, biće veća šteta nego korist. Jer, ako u narednih pola veka budemo zalivali plodne oranice, čiji kvalitet zemlјišta stalno opada (sad u zemlјištu imamo manje od tri odsto humusa), a ne bude prirodnog đubriva, od žitnice zemlјe, po prinosima, stvorićemo pustinju.

     Da se u Srbiji ne koristi prirodno bogatstvo voda, ali ni ono što je čovek stvorio, najbolјi dokaz je hidrosistem DTD. Ako je gazdovanje vodama jedno od osnovnih merila civilizacije, onda ne treba da čudi to što je bečkom dvoru 1791. godine bilo potrebno samo deset dana da odobri plan inženjera Jožefa Kiša o spajanju Dunava sa Tisom, kanalom dugim 100 kilometara. Kanal je trebalo da skrati vodeni put između te dve reke za 260 kilometara, a iznad svega „da ocedi” plodnu bačku zemlјu. Plan je dvoru upućen 12. decembra, a razmatran je i povolјno ocenjen 22. decembra iste godine. Kanal Dunav–Tisa–Dunav, poznatiji kao Franc Jozefov ili Veliki bački kanal, počeo je da se gradi 1793. godine, a pušten je u rad 1802. godine.

     Tada je to bio najveći zahvat u Jugoistočnoj Evropi, na kojem je 150 godina kasnije, 1947. godine, začeta ideja o premrežavanju čitave vojvođanske ravnice. Jer, Nikola Mirkov, idejni tvorac Hidrosistema DTD, shvatao je režim kao „živi organizam”. Kanal je pušten u rad 1977. godine. Danas obuhvata 960 kilometara kanalske mreže, 24 regulacione i pet sigurnosnih ustava, 16 malih i šest velikih crpnih stanica i 84 mosta. U toku njegove izgradnje iskopano je 135 miliona kubika zemlјe i ugrađeno pola miliona tona kubika betona. Danas u njemu ima oko 15 miliona kubika mulјa koji treba da se očisti. Procenjuje se da je tada u kanal uloženo više od milijardu dolara. PO današnjoj vrednosti to je nekoliko puta više!

     To je danas najveća mrtva investicija u Evropi. Potrebno ga je oživeti kako bi njime plovili brodovi i zalivale se njive u Vojvodini, gde ima 1,7 miliona hektara oranica. Dakle, ako se uzme da u Vojvodini ima 22.000 kilometara pod kanalskom mrežom, ako bi sa jedne i druge strane kanala obuhvatili po 100 metara, može se navodnjavati 44.000 hektara. Cilј njegove izgradnje bio je da odvodi suvišne vode sa milion hektara i da navodnjava 500.000 hektara. Prvu funkciju je ispunjavao sve do 2005. godine, a drugu nije nikada. I ove godine sredinom, juna poplave prete Vojvodini, od nabujalog Tamiša, prete posebno regionu oko Jaše Tomića. To zanlči da hidrosistem D-T-D psoel izgradnej prvi put 2005. Godien niej mgoao da primi suviđšen vode, pa je bilo poplavljeno više od 350 kuća. Kod žitelja Jaše Tomića opravdan strah se javio i ovih dana, kada je nabujala reka Tamiš. U međuvremenu i kanali hidrosistema i pored obećanja, datog 2005. godine, o čišćenju nisu očišćeni, da  primaju suvišne vode!

Sve manje njiva navodnjava

      Od ukupno 3,47 miliona obradive površine u Srbiji 2018. godine navodnjavalo se tek 1,4 odsto, odnosno nekih 46.863 hektara što je za nijansu manje (0,2 odsto) nego godinu dana ranije. Smanjivanje navodnjavanih površina nastavljeno je i u 2019. godini. Površine na koje stiže voda smanjene su za oko 77 hektara. U svetu se navodnjava prosečno 17 odsto obradivih povšrina. Sad prete i poplave jer kanali su puni mulja pa nisu u mogućnosti da prime suvišne vode. Najugroženiji je Jaša Tomić, kojik je bio poplavljen 2005. godine.

     Iako je Srbija sa Razvojnim fondom Abu Dabija još pre šest godina potpisala sporazum o kreditu od 100 miliona dolara koji bi se iskoristio isključivo za razvoj sistema za navodnjavanje u našoj zemlji, očigledno da to još ne daje željene rezultate. Srbija je tek prošlog proleća platila prvu ratu kredita od 3,2 miliona dolara, a tada, kao ni sada od Ministarstva poljoprivrede nismo uspeli da saznamo koliko je projekata završeno i kakvi su planovi za ubuduće. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je, međutim, pre nekoliko dana na Agro sajmu u Beogradu rekao da se priprema program komasacije, odnosno ukrupnjavanja zemljišta i „elektrifikacije njiva“ kako bi se olakšalo navodnjavanje i pojeftinila poljoprivredna proizvodnja.  „Izdvojen je ogroman novac u programu ‘Srbija 2025’ i za ovu bolnu temu ukrupnjavanja poseda. Za poljoprivredu je iz tog programa namenjeno 300 miliona evra“, rekao je Nedimović, rekavši da se za ovu godinu priprema 14 projekata za navodnjavanje i još deset koji će biti finansirani iz Fonda Abu Dabi.

     Do prošlog proleća u prvoj fazi izgradnje sistema za navodnjavanje u Vojvodini završeno je osam projekata, plan je bio da cela ta faza bude gotova do kraja 2019. Projekti, međutim, još nisu završeni iako se radovi, kako su za Danas rekli u preduzeću Vode Vojvodine privode kraju. Prva faza radova koji se finansiraju preko Abu Dabi fonda, kako kažu u ovom preduzeću, završena je na 11, od ukupno 12 projekata a poslednji projekat koji je naknadno dodat – Regionalni podsistem „Mali Iđoš“ uskoro će biti gotov. „Trenutno su u toku pripreme dokumentacije i tenderskih procedura za izvođenje radova na drugoj fazi izgradnje sistema za navodnjavanje u Vojvodini iz Abu Dabi fonda“, ističu u ovom preduzeću. Oni podsećaju da su radovi u prvoj fazi vredeli 15 miliona evra i da su od 2017. do danas završeni dvonamenski sistemi Međa, Itebej I, Jankov Most I i II, Bečej, kao i sistemi Jegrička, Pesir, Kaloča, regionalni podsistemi Nova Crnja-Žitište, Tisa-Palić, Kikinda i Mali Iđoš. „Radovima iz prve faze izgradnje sistema za navodnjavanje u Vojvodini preko Abu Dabi fonda omogućeno je navodnjavanje oko 37.000 hektara zemljišta“, napominju iz Voda Vojvodine.

     Prošle godine je lista projekata za finansiranje iz Abu Dabi fonda, kako kažu, proširena na drugu fazu razvoja navodnjavanja za Banat, Bačku i Srem. „Predviđeno je da ove godine u Vojvodini počnu radovi na novim projekata koji će se finansirati iz Abu Dabi fonda, a procenjena vrednost radova je 18,3 miliona evra. Pripreme tenderske dokumentacije se privode kraju, a kada ovi radovi budu gotovi u Bačkoj i Banatu moći će se navodnjavati novih 44.870 hektara, dok će se u Sremu preko ovih sistema navodnjavati oko 24.000 hektara“, ističu u Vodama Vojvodine. Oni napominju, da se u Vojvodini trenutno navodnjava oko 70.000 hektara obradivih površina, slično kao i prethodne godine.

    Analitičar i publicista Branislav Gulan za javnost je izjavio da veruje podacima iz državne statistike i da je tačno da je u Srbiji 2019.godine godine bilo navodnjavano 77 hektara manje nego godinu ranije. Kod nas se navodnjava tek 1,5 odsto od ukupne površine, u svetu je to 17 odsto. Da je samo svaki od 13 ministara poljoprivrede, koliko ih je bilo na tom mestu od 2000. naovamo, izgradio sistem za navodnjavanje bar 10.000 hektara sada bismo imali drugačiju priču. Ovako, sve se svodi na obećanja, ističe Gulan. On podseća da ni kanal DTD u Vojvodini, koji je izgrađen još 1977. za potrebe navodnjavanja i odvodnjavanja 500.000 oranica nikada u potpunosti nije zaživeo. Autorovih redova ističe da se on koristio jedino za odvodnjavanje, ali da od 2005. čak ni tome ne služi jer je sistem zbog neodržavanja zapušten.

     Polovina plodnog zemljišta nalazi se u Vojvodini, ali moram da podsetim da je poljoprivredni rast u Srbiji u poslednje tri decenije 0,45 odsto i da nam uz sisteme za navodnjavanje treba i bar 100.000 junadi jer će bez njih, odnosno bez đubriva koje nam je neophodno, Vojvodina postati pustinja. Kvalitet zemljišta je izuzetno loš, procenat humusa u Vojvodini sa pet spao na svega jedan odsto. Razlog je nedostatak prirodnog gnojiva. Ako se budu koristili budući sistemi za navodnjavanj, koji su u izgradnji već niz godina, a ne bude najmanje 100.000 junadi, krava i slične rogate stoke u vojvođanskim stajama, koje daju prirodno gnojivo, od žitnice zemlje, bar po prinosima će se već za tri decenije stvoriti pustinja. Ne od peska kako štoeu u FArici već po prinos9ima. Tome se Srbija i približava jer prinosi stagniraju decenijama. Rast proizvodnje poslednje tri decenije je samo 0,45 odsto! Biljitak se obećava uvek za sutra, a nikada da stigne već danas!

Mogućnosti

          Dakle, ako uzmemo da u Vojvodini ima 22.000 kilometara pod kanalskom mrežom mi možemo, primera radi, 44.000 novih hektara da navodnjavamo, ako sa jedne i druge strane kanala obuhvatimo po 100 metara. Nauka nije ube|ena da se sve to mo`e tako posti}i ali se mo`e u~initi napredak u tom pogledu. To bi se moglo postići i kod drugih vodotokova. U Vojvodini postoji 315 sistema za odvodnjavanje. Sistemi obuhvataju više od 22.000 kilometara odvodnih kanala i oko 16.000 objekata na kanalskoj mreži. I pored toga mnoga mesta u Pokrajini imaju velikih problema sa visokim podzemnim vodama, jer se kanali nedovoljno čiste i (ne) održavaju, a jedno od njih je i selo Lokve u op{tini Alibunar. Selo Lokve je okru`eno plodnim oranicama i me{tani ovdežive od poljoprivrede. Zbog podzemnih voda, čiji je nivo viši za metar i po od višegodišnjeg proseka, ratari dobar deo godine ne mogu uđu u njive. Kako bi rešili veliki problem u lokalnoj samoupravi su angažovali Vodoprvredno preduzeće za čišćenje 120 kilometara kanalske mreže koja okru`uje selo. Jedan meštanin je zahavlan svima koji su se angažovali oko čišćenja kanala, jer kako kaže 2014. godinne, kod mnogih poljoprivrednika kukuruz je prvi put posle 50 godina ostao neobran, jer nisu mogli odvode da uđu u svoje njive. Ovaj sliv pored njiva uz glavni kanal prvo treba da sečisti kako da bi suvišna voda mogla da ode u kanal Dunav-Tisa-Dunav.

          Ovo je izuzetno važno da se uradi ne samo zbog efikasnog odvodnajvanja, već što se na ovaj način poboljšati i kvalitet zemljišta. U poslednje dve decenije ovde se malo ulagalo u održavanje kanalske mreže što je dovodilo dom čestog plavljenja oranica. Novac za ove radove obezbe|enje iz bud`eta opštine, a pomoć je stigla i iz Pokrajinskog fonda za poljoprivredu. Za ovu malu opštinu ova investicija od 10 miliona dinara bila je veoma značajna. Sve to doprineće normalnom radu sistema za odvodnjavanje što će smanjiti trenutno visok nivo podzemnih voda.

Propadanje hidrosistema

         Ako je gazdovanje vodama jedno od osnovnih merila civilizacije, onda ne treba da čudi to što je bečkom dvoru 1791. godine bilo potrebno samo deset dana da odobri plan inženjera Jožefa Kiša o spajanju Dunava sa Tisom, kanalom dugim 100 kilometara. Kanal je trebalo da skrati vodeni put izme|u te dve reke za 260 kilometara, a iznad svega “da ocedi” plodnu bačku zemlju. Plan je dvoru upućen 12. decembra, a razmatran je i povoljno ocenjen 22. decembra iste godine. Kakva je to brzina bila, primećuje u knjizi “Vojvodina, propadanje jednog regiona” autor

Dragomir Jankov. Kanal Dunav – Tisa – Dunav, poznatiji kao Franc Jozefov ili Veliki bački kanal, počeo je da se gradi 1793. godine, a pušten je u rad 1802. godine. Tada je to bio najveći zahvat u Jugoistočnoj Evropi, na kojem je 150 godina kasnije, 1947. godine, začeta ideja o premre`avanju čitave vojvođanske ravnice. Jer, Nikola Mirkov, idejni tvorac Hidrosistema Dunav – Tisa – Dunav, shvatao je da režim kao “živi organizam” kome treba pristupiti celovitoi sveobuhvatno.

          Kanal D – T -D pušten je u rad 1977. godine. Posle tri decenije izgradnje, branu kod Novog Bečeja otvorio je tadašnji visoki funkcioner SFRJ Stane Dolanc. Kao jedna od najkompleksnijih vodoprivrednih objekata u Evropi. On danas obuhvata 960 kilometara kanalske mreže, 24 regulacionih i pet sigurnosnih ustava, 16, šest velikih crpnih stanica i 84 mosta! U toku njegove izgradnje iskopano je oko 135 miliona kubika zemlje i ugra|eno pola miliona kubika betona. Procenjuje se da je u kanal uloženo ukupno milijardu dolara. To je na početku gradnje bila i najveća investicija u Evropi. Cilj njegove izgradnje bio je da odvodi suvišne vode sa milion hektara i da navodnjava 500.000 hektara. Prvu funkciju je ispunjavao sve do 2005. godine, a navodnjava se tek 30.000 hektara. Dakle, navdonjavanje je do danas ostala neostvarena `elja u planovi svih valsti. Svi su obmanjivali narod da se navodnjava mnogo više njiva nego što je to stvarno istina! I niko se nije bunio zbog lažnih vesti! Ni vlasti koje su se menjale, ni narod koji je to slu{ao i verovao netačnim informacijama. U javnosti je govoreno da voda sti`e na tri odsto povr{ina ili 100.000 hektara, dok je to, po podacima RZS – samo 1,4 odsto pov{rina! U svetmu se prsoe~no navodnjava 17 osto obradivih njiva! Hidrosistem je do 1988. godine odr`avan i ispunjavao je svoju prvu ulogu (odvodnjavanja) oko milion hektara. Međutim, 1988. godina je bila ključna godina koja je izmenila lice vojvođanske vodoprivrede jer je ubrzo posle “jogurt revolucije” do{lo do decentralizacije nadle`nosti. Dr`ava je sve to preuzela na sebe, a nije bilo novca za odr`avanje i počela je erozija. Za deceniju i po do{lo je do zamuljenja koja sprečavaju protok vode i plovidbu. U tim kanalima danas ima oko 15 miliona kubika mulja koji treba očistiti.

Šete veće od pet milijardi evra

         Ukupne materijalne štete izazvane ekstremnim klimatskim i vremenskim uslovima od 2000. do 2015. godine u Srbiji procenjuju se većim od pet milijardi evra, a više od 70 odsto gubitaka izazvano je su{om i visokim temperaturama. Samo poplave 2014. godine prouzrokovale su tako|e velike {tete. Izrada strategije borbe protiv klimatskih promena jedan je od prioriteta i bio je plan da se do kraja 2018. godine definišu ciljevi smanjenja efekta promene klime na nacionalnom nivou. Srbija sa svojim ukupnim emisijama gasova sa efektom staklene ba{te ne doprinosi značajno globalnim emisijama, ali je ona u 2013. Smanjena za 3,5 odsto u odnosu na 2010. godinu i 25,1 odsto u odnosu na 1990. godine. Suštinski je potrebno učiniti maksimalne napore kako bi mogu}nosti smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte bile takve da maksimalno doprinose globalnoj borbi protiv klimatskih promena, ali da ne ugro`avaju nacionalne interese i ciljeve razvoja.

Ovako se gradio “Vojvođanski Suec”

          Pre 43 godine završen je jedinstven sistem kanala na našim prostorima, Dunav-Tisa- Dunav, Koji je bio i ostao najveći vodoprivredni objekat na teritoriji Srbije. Za Suecki i Panamski kanal, svetska čuda građevine, samo retki nisu čuli. A za Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav, ili, kako je u izgradnji nazivan – “Vojvođanski Suec”, teško da je čuo neko van Balkana, ukoliko nije vodoprivredni stručnjak. A, trebalo bi da je drugačije… Za to, kako ka`u upu}eni, ima mnogo razloga. Ovo “domaće” čudo hidrogra|evinarstva, dugo je ukupno 939 kilometara. Na njemu ima 26 ustava, 16 brodskih prevodnica i pet crpnih stanica. Pri njegovoj izgradnji iskopano je 135 miliona kubika zemlje, samo 50 miliona manje nego u gradnji Panamskog kanala, a u brane i ustave ugra|eno je pola miliona kubnih metara betona, pričao mi je višegodišnji pok. Direktor D-D-D Sava Vujkov, koji je jedno vreme bio i predsednik Saveznog komtieta za poljoprivredu u SFRJ. Uz to, u nastajanju ovog sistema, kako objašnjavao Slavko Vrndžić, v. d. generalnog direktora JVP “Vode Vojvodine”, koje gazduju ovim sistemom, snimljeno je 1,7 miliona hektara teritorije Vojvodine, a za njega je “bataljon” od 400 inženjera uradio 1.300 elaborata na 135.000 kucanih strana i više od 35.000 grafičkih crteža.

          Mora se znati da su upravo vodoprivredni radovi stvorili u Vojvodini uslove za život kakav imamo i poznajemo. Prvi kanali u Vojvodini izgrađeni su još u 18. veku. U Banatu je 1718. godine započeto iskopavanje veštačkog kanala dužine 70 kilometara na Begeju, od Temišvara do Kleka, u delu koji je bio najugroženiji od poplava. U Bakoj su napravljena dva kanala – prvi 1785. godine između Kule i Vrbasa i drugi izme|u Sivca i Vrbasa, izgrađen 1787. godine. Samim tim, bilo je logi~no da se ovi radovi, u drugoj polovini 20. veka, kruni{u izgradnjom sistema koji }e sve to povezati. Samoj izgradnji prethodila je cela decenija pripreme, od kada je, 1947. godine, Nikola Mirkov, idejni tvorac Hidrosistema DTD izložio ideju o izgradnji ikada su otpočele pripreme za gradnju. Prava izgradnja je počela 1957. godine, deset godina nakon planiranja i projektovanja. Pre nego {to je Mirkov nastavio rad na HS DTD postojalo je samo 170 kilometara mkanala, pet prevodnica – Bezdan, Mali Stapar, Bečej, Klek i Itebej, a takođe, i četiri ustave.

Plovidba

          Magistralnim kanalima HS D-T-D omogućena je plovidba na 606,6 kilometara – u Bačkoj 355,5, a u Banatu 245,1 kilometar. Na kanalima HS DTD ima oko 30 pretovarnih mesta, godišnje plovnim kanalima ovog sistema mo`e da se preveze oko sedam miliona tona tereta. Danas, posle više radova, i još 43 godine održavanja i čuvanja, Hidrosistem DTD jedan je od najvećih takvih sistema u Evropi, i sa svojih više stotina kilometara kanalske mre`e povezuje tokove reka Dunav i Tisa kroz Vojvodinu. Uklju~uju}i i prirodne delimično rekonstruisane vodotoke ukupno je dugačak 939 kilometara, a u okviru sistema postoji 26 ustava, 16 brodskih prevodnica, pet crpnih stanica, dok je najveći i najznaiajniji objekat brana na Tisi kod Novog Bečeja. Među značajnim izazovima koje su rešavail graditelji HS DTD izdvaja se prokopavanje vododelnice u Potpornju u ju`nom Banatu, gde su se javili visoki arterski pritisci koji su onemogućavali kopanje kanala, kao i obaranje podzemnih voda u gradilišnoj jami za vreme izgradnje Hidro~vora “Kajtasovo”. I pored poboljšanja u finansiranju održavanja i funkcionisanja HS DTD u pore|enju sa prethodnim periodom ratova, sankcija, generalno gledano, poslednjih četvrt veka godina karakteriše nedovoljan iznos finansijskih sredstava potrebnih za propisano redovno odr`avanje. Program radova na HS DTD finansira se iz Bud`etskog fonda za vode APV i u taj posao 2017. godine planirano je da se uloži 600 miliona dinara. Ovaj iznos sredstava bilo je planirano povećanje u odnosu na prethodni period i ujedno predstavlja pravo polazište i nadu da }e se ovaj trend ulaganja u odr`avanje ovog kompleksnog infrastrukturnog objekta nastaviti. Ali, i to je još uvek u obećanjima i očekivanjima.

Navodnjavanje

          Prema projektima, HS D-T-D bi trebalo da obezbedi koli~inu vode potrebne za navodnjavanje 210.000 hektara u Bačkoj, a u Banatu 300.000 hektara. Za obezbeđivanje potrebnih količina vode za navodnjavanje u periodu malih voda Dunava. Kada je gra|en hidrosistem D-T-D planirano je da se ove površine navodnajvaju, što nikada nije ostvareno i da se odvode suvišne vode sa million hektara. To je funkcioniosalo sve do pre deceniju i po, odnosno 2005. godine, kada kanali hidrosistema u Vojvodini nisu mogli da prime suvišne vode. Od tada pa sve dok se iz kanala neizvadi više od 15 milioan kubika mulja, on predsavlja najveću zamrznutu i neiskorišćenu investiciju u zemlji. Kada je građen bilo planirano je da se uloži 700 miliona dolara. Potrošeno je znatno više, od milijardu dolara, tada, a procene su da je to pema današnjoj vrednosti čak i više od dve milijarde dolara.

           U vojvođanskom naselju Nova Gajdobra, nedaleko od Bačke Palanke, nalazi se jedan od najve}ih i najmodernijih sistema za navodnjavanje u Srbiji, koji vodom “natapa” 1.700 hektara zemlje, javljeno je sredinim maja 2018.godine. To je investicija partnera iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, firme “Al Rawafed” koja u Srbiji investira i posluje već tri godine, a u planu je, kaže direktor te firme u Srbiji, Dragan Crnjanski, da sledeće godine bude “pokriveno” 6.500 hektara zemlje tim irigacionim sistemom. Zaposlene firme “Al Rawafed”, kao i polja na kojima se gaje tradicionalne ratarske kulture, a koje navodnjava savremeni sistem koriste i vodu iz kanala Dunav-Tisa-Dunav, obišli su srpski ministar poljoprivrede, šumarastva i vodoprivrede Branislav Nedimović i ministar klimatskih promena i zaštite životne sredine UAE Tini el Zubeidi koji su tada bili najavili nove investicije te arapske zemlje u Srbiju. Nedimović je tim povodom istakao da je ove godine u linijske sisteme za navodnjavanje u Srbiji biti uloženo 30 miliona evra, kao i da će “mini kanali” kakvi su postavljeni u poljima Nove Gajdobre biti postavljeni na četrnaest regionalnih sistemima za navodnjavanje koji su trenutno u toku. “Jedan od osnovnih razloga zbog kojih smo se sastali kolega iz UAE i ja bila je i priča oko irigacionih sistema. Ovo je jedan od primera kako treba da izgledaju najmoderniji sistemi za navodnjavanje u Srbiji”, rekao je ministar. On je dodao da će u saradnji sa “Abu Dabi” fondom i na drugim zemljištima, a koja su državna i koja će koristiti svim poljoprivrednicima, takođe biti postavljeni savremeni sistemi za navodnjavanje.Zubeidi je podvukao da je saradnja izme|u Srbije i UAE najproduktivnija u oblasti poljoprivrede, i izrazio zadovoljstvo što kompanije njegove zemlje investiraju u Srbiju i što su irigacioni sistemi uspeli da donesu boljitak u uzgaju `itarica i povrća. “Mi smo unapredili stare tehnologije novim koje danas ostvaruju mnogo bolju produktivnost. Ono što smo ovde u Srbiji uradili je odličan pokazatelj svetu da takva tehnologija može da se iskoristi i da poboljša partnerstvo dve zemlje u polju agrokulture”, ukazao je Zubeid. Najavio je da će UAE nastaviti da sara|uju sa Srbijom, ne samo u dosadašnjim oblastima, već i u “novim bizinis prilikama”. Na poljima Nove Gajdobre zaposleni firme “Al Rawafed” gaje pšenicu, ječam, kukuruzno seme, suncokret, soju, šargarepu, krompir, a kažu da će se u narednim godinama i sezonama više orijentisati uzgoju povrća.

Navodnjavanje iz Abu Dabi fonda?

         U Vodama Vojvodine koje su zadu`ene za izgradnju sistema za navodnjvanjae u pokrajinji ka`u, posle zimske pauze koja je počela u decembru, kažu da su nastavili sa radove na 11 sistema koji će, kada budu završeni, navodnjavati novih 37.000 hektara. Uslovi za nastavak radova na izgradnji sistema za navodnjavanje, koji su u decembru bili obustavljeni usled loših vremenskih prilika, stekli su se 10. aprila 2018. godine. Nakon zimskog perioda, sva gradilišta su ponovo aktivna, kažu  u Vodama Vojvodine, napominjući da je prva faza radova koji se finansiraju iz fonda Abu Dabi vredna 1,5 milijardi dinara počela avgusta 2017. godine. Za te namene, kako ka`u keratori ekonomske politike u ovoj oblasti, iz Abu Dabi fonda obezbeđeno je oko 100 miliona dolara! Kako su rekli u ovoj vojvođanskoj kompaniji, na dvonamenskom sistemu Mera završeno je 95 odsto planiranih radova, dok se radovi na tri preostala dvonamenska sistema Itebej, Jankov most I i II I Bečej nastavljaju po „predviđenoj dinamici i bi}e zavr{eni u ugovorenom roku”. Na crpnoj stanici Kaloša zemljani i betonski radovi su u završnoj fazi, na Jegrički i Pesiru u završnoj fazi su zemljani radovi. Stvoreni su uslovi i za nastavak radova na izgradnji regionalnih podsistema za navodnjavanje. Na podsistemu Tisa – Palić završeni su pripremni i zemljani radovi. Datum nastavka radova na oblaganju prve deonice kanala regionalnog podsistema Kula – Mali Iđoš pomeren je za 15. avgust 2018, kako bi se omogućilo nesmetano navodnjavanje poljoprivrednih povr{ina u periodu od aprila do avgusta, napominju u Vodama Vojvodine. U Srbiji se trenutno navodnjava oko 100.000 hektara (što nije tačno, jer podaci RZS drugačije prikazuju), a planovi države, o kojima je leta 2017. godine govorio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, jesu da se povećaju kapaciteti i da za ciklus od šest – sedam godina dođe do 300.000, odnosno 400.000 hektara koji će biti pod sistemima za navodnjavanje. Najave države bile da će do ovog leta biti nekih 150.000 hektara pod sistemima za navodnjavanje. Videćemo da li će to biti tako, ali nije sve samo do navodnjavanja jer ono samo ne znači ništa ako se paralelno sa sistemima ne radi i na razvoju stočarske proizvodnje, pre svega, govedarstva. Ako nema stajnjaka, navodnjavanjem samo se ispira zemlja, dakle, upropašćava se.

          Dakle, ako se izgrade sistemi koji su sad počeli, a ne budemo imali pune staje goveda pa tako i stajskog đubriva za tri do pet decenija u Vojvodini, pa i u celoj zemlji od njiva ćemo napraviti pustinje! U tom slučaju će njive biti neplodne! Jer, zbog alarmatntnog opadanja organske materije, odnosno humusa, u Vojvodini u kojoj se nalazi 1,7 miliona hektara obradivih površina, njive u Srbiji bi uskoro, za tri do pet decenija, mogle da budu pustinja, odnosno, neplodne. Jer, organske materije pre početka inenzivne poljoprivrede u vojvođanskim njivama u drugoj polovini 20. veka bilo je više od pet odsto, a samo u poslednje dve decenije sa 3,5 odsto slao je na tri odsto. Zbog tih činjenica krajnji je moment da, pre svega, država shvati razmeru problema i da reaguje! Najbolji dokaz takvog stanja je da opada vrednost poljorpvredne proizvodnje u Srbiji koja se kreće između četiri i pet milijardi dolara godišnje. Vrednost proizvodnje po jednom hektaru je oko 1.000 dolara. Sa takvom proizvodnjom Srbija ne može biti konkurentna. U tome stočarstvo učestvuje samo sa 30 odsto, dok to u svetu nije manje od 60 odsto! Poznavaoci priliak kažu, da je nerealno očekivati da ćemo u Srbiji nekada imati milionske površine pod sistemima za navodnjavanje, jer je to, pre svega, skupo za odr`avanje. Sisteme je dobro imati, ali ih ne treba koristiti za sve. Zna se za šta se koriste, tamo gde postoji ekonomska opravdanost, u slučaju povrća i voća, ali ne i pšenice i kukuruza. Za nas bi uspeh bio kada bismo za jedno 20 godina došli do toga da umesto sadašnjih 1,4 odsto pod sistemima za navodnjavanje imamo 20 odsto obradivih površina. Sistemi za navodnjavanje finansiraju se iz fonda Abu Dabi, vrednog 100 miliona dolara, a trećina novca izdvojena je za prvu fazu koja je počela prošlog leta i koja je, kako je tada najavljeno iz Ministarstva, trebalo da traje između sedam i 12 meseci. Nedimović je tada između ostalog rekao i da „stajanja nema u narednih 300 dana dok ne otpočnemo novu fazu”. Na podsistemu Kikinda radovi nisu bili obustavljani tokom zime, ističu u Vodama Vojvodine, dok se oni na podsistemu Nova Crnja – niti se nastavljaju „prema dostavljenom dinamičkom planu”. U toku je, kako kažu, i priprema tenderske dokumentacije za nastavak izgradnje podsistema Kula – Mali Iđoš, a početak radova na izgradnji pet kilometara kanalske mreže sa pratećim objektima planiran je sredinom 2018. godine.

Sve manje zemljišta se navodnjava!

         Od ukupno 3,47 miliona obradive površine u Srbiji 2018. i 2019. godine, pema podacima RZS, navodnjavalo se tek 1,4 odsto, odnosno nekih 46.863 hektara što je za nijansu manje (0,2 odsto) nego godinu dana ranije. Iako je Srbija sa Razvojnim fondom Abu Dabija još pre šest – sedam godina potpisala sporazum o kreditu od 100 miliona dolara koji bi se iskoristio isključivo za razvoj sistema za navodnjavanje u našoj zemlji, očigledno da to još ne daje željene rezultate. Srbija je tek prošlog proleća platila prvu ratu kredita od 3,2 miliona dolara, a tada, kao ni sada od Ministarstva poljoprivrede nismo uspeli da saznamo koliko je projekata završeno i kakvi su planovi za ubuduće. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je, međutim, nedavno na Agro sajmu u Beogradu rekao da se priprema program komasacije, odnosno ukrupnjavanja zemljišta i „elektrifikacije njiva” kako bi se olakšalo navodnjavanje i pojeftinila poljoprivredna proizvodnja. „Izdvojen je ogroman novac u programu ‘Srbija 2025’ i za ovu bolnu temu ukrupnjavanja poseda. Za poljoprivredu je iz tog programa namenjeno 300 miliona evra”, rekao je Nedimović, rekavši da se za ovu godinu priprema 14 projekata za navodnjavanje i još deset koji će biti finansirani iz Fonda Abu Dabi. Do proleća 2018. godine, u prvoj fazi izgradnje sistema za navodnjavanje u Vojvodini završeno je osam projekata, plan je bio da cela ta faza bude gotova do kraja 2019. Projekti, me|utim, još nisu završeni iako se radovi, kako su za javnost rekli u preduze}u Vode Vojvodine privode kraju. Prva faza radova koji se finansiraju preko Abu Dabi fonda, kako kažu u ovom preduzeću, završena je na 11, od ukupno 12 projekata a poslednji projekat koji je naknadno dodat – Regionalni podsistem „Mali Iđoš“ uskoro će biti gotov. „Trenutno su u toku pripreme dokumentacije i tenderskih procedura za izvo|enje radova na drugoj fazi izgradnje sistema za navodnjavanje u Vojvodini iz Abu Dabi fonda”, ističu u ovom preduzeću. Oni podsećaju da su radovi u prvoj fazi vredeli 15 miliona evra i da su od 2017. do danas završeni dvonamenski sistemi Me|a, Itebej I, Jankov Most I i II, Bečej, kao i sistemi Jegrička, Pesir, Kaloša, regionalni podsistemi Nova Crnja-Žitište, Tisa Palić, Kikinda i Mali Iđoš. „Radovima iz prve faze izgradnje sistema za navodnjavanje u Vojvodini preko Abu Dabi fonda omogućeno je navodnjavanje oko 37.000 hektara zemljišta”, napominju iz Voda Vojvodine. U 2018. godini lista projekata za finansiranje iz Abu Dabi fonda, kako kažu, proširena je na drugu fazu razvoja navodnjavanja za Banat, Bačku i Srem. Bilo je „Predviđeno da 2019. godine u Vojvodini počnu radovi na novim projektima koji će se finansirati iz Abu Dabi fonda, a procenjena vrednost radova je 18,3 miliona evra. Uvbek se govori da se pripreme tenderske dokumentacije privode kraju, a kada ovi radovi budu gotovi u Bačkoj i Banatu moći će se navodnjavati novih 44.870 hektara, dok će se u Sremu preko ovih sistema navodnjavati oko 24.000 hektara”, ističu u Vodama Vojvodine. Oni napominju, da se u Vojvodini trenutno navodnjava oko 70.000 hektara obradivih površina, slično kao i prethodne godine. Zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku koji se izdaju svake godine na dan 9. januara, sve to demantuju!

         Agroekonomski analitičar Branislav Gulan, autor ovih redova, kaže da veruje podacima iz statistike. To znači da se decenjeijama u javnstoi nisu iznosilki tačni podaci o navodnjavanju, te i da je tačno da je u Srbiji 2019. godine bilo navodnjavano 77 hektara manje nego godinu ranije. Kod nas se navodnjava tek 1,4 odsto od ukupne površine, u svetu je to 17 odsto! Da je samo svaki od 13 ministara poljoprivrede, koliko ih je bilo na tom mestu od 2000. godine naovamo, izgradio sistem za navodnjavanje bar na 10.000 hektara, sada bismo imali drugačiju priču. Imali bi novih 130.000 hektara koji se navodnjavaju. Ovako imamo samo obećanja i očekivanja o čemu je autor ovih redova pisao i u svjoj knjizi pod istim naslovom. Da je to urađeno na tim njivama bile bi moguće dve pa i tri žetve, koje bi značajno doprinele povećanju proizvodnje. Ovako, sve se svodi na pomenuta obećanja i oekivanja. Autor podseća da ni kanal D-T-D u Vojvodini, koji je izgrađen još 1977. godine za potrebe navodnjavanja 500.000 i odvodnjavanja million hektara oranica, nikada u potpunosti nije zaživeo. On jedino koristio za odvodnjavanje ali da od 2005. godine, čak ni tome ne služi jer je sistem zbog neodržavanja zapušten. Navodnjavanej nikada nije ni bilo blizu obećanih 500.000 hektara polja u Vojvodini.

Spas u junadima

         Polovina plodnog zemljišta nalazi se u Vojvodini, ali moram da podsetim da je poljoprivredni rast u Srbiji za poslednje tri decenije 0,45 odsto i da nam uz sisteme za navodnjavanje treba i bar 100.000 junadi jer će bez njih, odnosno bez đubriva koje nam je neophodno, Vojvodina postati pustinja. On napominje da je kvalitet zemljišta izuzetno loš i da je procenat humusa sa pet spao na svega jedan do dva odsto.

Nespremni sistemi za navodnjavanje

         Usled suše 2017. godine i posle pompeznih najava vlastodržaca o izgradnji sistema za navodnjavanje širom Srbije radovi su počeli avgusta 2017, ali ni osam meseci nakon toga ništa od predviđenog nije u potpunosti bilo završeno. Šta je konkretno izgrađeno proteklih godina (od 2010. do 2018. godine) nismo uspeli da saznamo iz Ministarstva poljoprivrede, jer smo ovih godina, ostali bez odgovora na to pitanje. Odgovor je, međutim, stigao iz Voda Vojvodine koje su zadužene za izgradnju sistema u pokrajini, 2019. godine. Oni su, kako kažu, nastavili sa radovima na 11 sistema koji će, kada budu završeni, navodnjavati 37.000 hektara. Uslovi za nastavak radova na izgradnji sistema za navodnjavanje, koji su u decembru bili obustavljeni usled loših vremenskih prilika, stekli su se 10. aprila 2018. godine. Nakon zimskog perioda, sva gradilišta su ponovo aktivna. U Vodama Vojvodine, kažu da je prva faza radova koji se finansiraju iz fonda Abu Dabi vredna 1,5 milijardi dinara počela avgusta 2017. Kako kažu u ovoj vojvođanskoj kompaniji, na dvonamenskom sistemu završeno je 95 odsto planiranih radova, dok se radovi na tri preostala dvonamenska sistema Itebej, Jankov most I i II i Bečej nastavljaju po „predviđenoj dinamici i biće završeni u ugovorenom roku”. Na crpnoj stanici Kaloča zemljani i betonski radovi su u završnoj fazi, na Jegrički i Pesiru u završnoj fazi su zemljani radovi. Stvoreni su uslovi i za nastavak radova na izgradnji regionalnih podsistema za navodnjavanje. Na podsistemu Tisa – Palić završeni su pripremni i zemljani radovi. Datum nastavka radova na oblaganju prve deonice kanala regionalnog podsistema Kula – Mali Iđoš bio je pomeren je za 15. avgust 2018, kako bi se omogućilo nesmetano navodnjavanje poljoprivrednih površina u periodu od aprila do avgusta 2018. godini. Prema podacima vlastodržaca I ekonomskih kreatoras koji su na vlasti, u Srbiji se trenutno navodnjava oko 100.000 hektara (podaci RZS pokazuju znatno manje od 50.000 hektara), a planovi države, o kojima je 2017. goidne govorio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, jesu da „da povećamo kapacitete i da za ciklus od šest – sedam godina dođemo do 300.000, odnosno 400.000 hektara koji će biti pod sistemima za navodnjavanje, i to ne samo u Vojvodini. Ministri pre njega, a bilo je od 2000. do 2020. godine, zajedno sa njim, čak 13 u Srbiji, obećavali su da će da izgrade sistema za navodnjavanje na preko milion hektara! I da očiste kanale hidrosistema  D-T-D u kojima se nalazi više od 15 miliona kubika mulja. Da je svaki od njih izgradio samo po 10.000 hektara, Srbiji bi danas imala na 130.000 hektara novih sistema za navodnjavanje. Najava države bila je da će do leta 2018. godine biti nekih 150.000 hektara pod sistemima za navodnjavanje, nije ostvarena. To je uvek bilo samo predizborno obećanje i očekivanje, koej je ostalo i na izborima u 2020. godini. Jer, obećanja o rqastu proizvdonej i izgradnji sistema za navdnjavanje stalno rastu, tgalnjo se daju, ali količian hrane i njena vrednost stagnriaju na oko pet miliajrdi doalra vrednsoti godišnje (ponekad malo manje ili više), kao i vrednost izvoza iz Srbije u svet, već decenijhama stagniraju. U 2019.godini vrednost izvoza sirovina za proizvodnju hrane iz Srbije bila je oko 3,62 milijarde dolara, a uvoza oko 2,02 milijarde dolara. Bolje reći nema značajnijeg povećanja ni proizvodnje u tonama, ni u kvalitetu, ni u vrednosti, ni – izvoza.  Potvrda toga je vrednost proizvodnje  od oko pet milijardi dolara godišnje, koja je na tom nivou već nekoliko decenija. Učešće agrara u BDP zemlje je između devet i deset odsto godišnje!