SLATKI KOREN I ŠEĆER U SRBIJI I HRVATSKOJ

Šećerna repa je u Srbiji ove 2024. godine bila posejana na 47.500 hektara. Kompanija ,,Sunoko’’ će ove godine preraditi više od 1,9 miliona tona šećerne repe u sva tri prerađivačka centra ,,Sunoka’’, što će rezultirati proizvodnjom oko 275.000 tona šećera. Proizvodnja  je kenula mesec dana nego proteklih godina. U  Hrvatskoj šećerna repa je bila zasejana na 10.800 hektara. Ove se godine šećerana ,,Sladorana’’ proizvešće oko  60.000 tona ,,s;latkog kristala’’ , a očekivali su duplo više, čak 120.000 tona. Treba napomenuti kako je Hrvatska, pre ulaska u EU i neposredno posle, u tri šećerane proizvodila 300.000 tona šećera od čega je polovina bila potrošnja u RH, a ostalo je bilo izvozni proizvod broj jedan. Sad radi samo jedna šećerana!

„Uprkos rekorodno visokim temperaturama i dugotrajnoj suši, Sunoko i ove godine planira proizvodnju blizu 275.000 tona šećera. Ova količina podmiruje potrebe domaćeg tržišta za šećerom, a omogućava nam i izvoz. Naši strateški planovi ostaju usmereni na povećanje plasmana na CEFTA i EU tržišta, ali za jačanje pozicije neto izvonika šećera neophodni su visoki prinosi i kvalitet u proizvodnji šećerne repe, što se dovodi u pitanje u sušnim godinama kao što je ova. U odnosu na druge ratarske kulture, kod šećerne repe očekujemo najmanje smanjenje prinosa, ali je ulaganje u sisteme za navodnjavanje definitivno prioritet i pravi veliku razliku kad je u pitanju prihod po hektaru koji poljoprivredni proizvođači mogu da postignu. Navodnjavanje je strateška tema za razvoj srpski agrar, posebno imajući u vidu posledice klimatskih promena”, izjavio je Slobodan Košutić, generalni direktor ,,Sunoka’’.

Šećerna repa je ove2024. godine u Srbiji posejana na oko 47.500 hektora, a Sunokove šećerane će sirovinu prerađivati sa oko 33.400 hektara. Poljoprivredni proizvođači šećerne repe ove godine susreli su se sa brojim izazovima, prvenstveno zbog izuzetno nepovoljnih klimatskih uslova, koji su posebno

Srbija jedna od malobrojnih zemalja u Evropi koja ima šećera i za izvoz! Srbija je jedna od malobrojnih zemalja u Evropi koja, osim za svoje potebe, ima šećera i za izvoz. U 2023.godini se sa 42.000 hektara zasejanih šećernom repom proivzelo  više od 250.000 tona šećera.  Nekada je pod tom kulturom u Srbiji bilo čak 80.000 hektara, a poslednjih godina je u Evropi ugašeno više od 20 šećerana, da država danas daje subvenciju od 35.000 dinara po hektaru zasejanom šećernom repom.  Domaće potrebe su oko 200.000 tona godišnje ili 11 kilograma po stanovniku. Analiticari ističu kako je važno da je država prepoznala potrebu da subvencioniranjem proizvodnje šećerne repe u trenutku kad je proizvodnja šećera u Evropi u krizi.

Ovogodišnja kampanja prerade šećerne repe, u 2024. godini, počela je ranije nego prethodnih godina i to zbog dugih sušnih perioda, što je za posledicu imalo značajno odbacivanje lista i sušenje korena šećerne repe. Sunoko i njegov Istraživačko razvojni centar kontinuirano pružaju stručnu pomoć i podršku svojim partnerima, kako bi se što veća količina šećerne repe preradila i sačuvala od propadanja. Podsećanja radi, Sunoko pruža najbolje uslove ugovaranja proizvodnje šećerne repe svojim kooperantima, a u septembru će biti poznati i uslovi ugovaranja za 2025. godinu.

Šećerna repa u Hrvatskoj

Ove je godine prema procenama ratara i stručnjaka rod kukuruza uHrvatskoj je podbacio 50, soje 70, a šećerne repe i 80 odsto. Apokaliptične slike njiva pod ovom kraljicom ratarskih kultura dolaze iz Hrvatske, iz Vukovarsko-srijemske i Osječko-baranjske županije. Tu se poljoprivrednici pitaju isplati li se uopšte vaditi je, jer koren nije imao dovoljno vode da bi se razvijao, list je suv, kiša nije pala dva jeseca, a pritom je temperatura bila iznad 33, a u pojedinim periodima i do 40°C. 

Drago Perij ovu ratarsku kulturu uzgaja više od 40 godina, a u prilogu emisije Plodovi zemlje kaže kako ovako nešto ne pamti.

„Svaka je trebala imati kilu i po do dve, a nema 50 grama, nema ništa u njoj. Šta smo mi proizveli od sveg našeg truda„, očajno zaključuje ovaj poljoprivrednik iz Vrbanje

Poljoprivrednica Miluška Besek iz Soljana kaže da je proizvodnja do 15. jula bila idealna i obećavala barem osam vagona po hektaru, da bi danas, kada treba da je vade, bila potpuno bolesna, trula i bez šećera.

„Upitno je uopšte ulaziti s vadilicom, nemoguće ju je povaditi“, izjavila je protekle nedelje pre ovih obilnih kiša koje repu neće spasiti, a što nam je potvrdio i profesor dr  Bojan Stipešević s Fakulteta agrobiotehničkih nauka u Osijeku.  Čak i ona koja je ostala zdrava, podbacila je u težini i loše je digestije. 

Dodatni problem – repa u zemlji.  A, sve je krenulo gotovo idealno, kaUU proizvođači u Hrvaskoj. Posejana je na vreme, nikla kako treba, sklopovi idealni, bilo je dovoljno kiše, a onda je u sedmom mesecu krenula suša. Osim toga, neke njive je čak dva puta pogodio i grad.

Pritom, treba napomenuti, ulaganja u ovu kulturu su ogromna. Đuka Golubčić iz Bošnjaka precizira da su uložili 2.200 do 2.600 evra po hektaru. Naime, godina je zbog korova bila specifična.

„Imali smo sedam špricanja radi korova i dva zbog bolesti, a onda je došao kobni led. Kasnije se nije ni isplatilo ići u njivu“, komentarisao je on dodajući da uprskos svoj agrotehnici, ona trune na poljima i da bez obzira na kišu koja je došla prekasno, od repe neće biti ništa. 

Proizvođači šećerne repe kažu  prinosi su drastično smanjeni, zbog truleži rod završava na deponiji!  Osim što su na gubitku, veliki je problem i to što slatki koren ostaje u zemlji, povećava kiselost zemljišta i ugrožava setvu useva koji treba da dođe na njeno mesto. 

Ratari smatraju da je s vađenjem trebalo započeti već kada je krenula kampanja i da sada već dolazi do retrovegetacije. Ne smeju da je zaoru zbog povećanja kiselosti zemlje, a uložiti u njeno vađenje bi im dodatno povećalo već ogromne troškove. „Računamo na Sladoranu i državu“, složno poručuju. 

Kako će se naplatiti šteta? 

Predsednik Uprave Hrvatske industrije šećera (HIŠ) Željlo Zadro za javnost kaže da su štete ogromne, nikad viđene. „U dve županije šteta je više od 80 odsto, gotovo sva repa je neuslovna“, kaže on dodajući da su ove godine krenuli s nikad ranijom preradom, umesto oko 15. septembra, ona je započela već 20. avgusta. Prvoih dana rada reradili smo  gotovo 100.000 t šećerne repe. U normalnim uslovima bi trebali dobiti 14.000 tona šećera, a mi smo dobili nešto manje od 7.000″, izjavio je dodajući da su njihovi kooperanti izgubili ogroman novac, jer su i ulaganja po hektaru bila ogromna. A mi pritom proizvodimo šećer duplo skuplje nego u normalnim godinama jer su svi drugi troškovi isti“, tvrdi Zadro. Kaže kako su već uputili zahtev resornom ministarstvu kako bi se aktivirala EU krizna sredstva. Ono što traže je da se barem polovina ulaganja po hektaru, a koja iznose oko 2.600 eura isplati kroz štetu. Ono što mi kao šećerana možemo da uradimo, obavezu koju kooperanti imaju prema nama, razvući kroz tri, četiri godine kako bi ublažili ovu situaciju“, Zadrino je rešenje. 

Šta u narednim godinama? 

Ipak, kako podstaći ratare da nakon ovako velikih gubitaka i dogodine, kao i u vremenu koje će uslediti seju šećernu repu, pitanje je na koje Zadro odgovara kako treba primenjivati tehnike i tehnologije koje se koriste u Italiji i Španiji. To znači ranu setvu u januaru s preuzimanjem rizika od izmrzavanja od strane šećerane, kretanje u kampanju prerade u vreme vršidbe pšenice, dakle početkom sedmog meseca. 

„Kada smo radili uzorkovanje 7. jula, imali smo prosečan broj biljaka po hektaru 100.000 i 700 gama po biljci. Repa u tom trenutku nije bila u potpunosti zrela, ali sve što se nakon toga događalo je bila katastrofa“, priseća se Zadro koji rešenje vidi i u navodnjavanju jer od suvog ratarenja više ne može biti ništa. 

„Francuska ima dobar primjr. Tamo je država farmerima koji su sami uložili u sisteme za navodnjavanje odobrila korišćenje vode bez naknade u vremenu od pet godina. To je najbolji podsticaj“, smatra Zadro koji je ipak izdvojio jedan primer u Hrvatskoj gde ni natapanje zemljišta nije pomoglo. 

Jedan od njihovih dugogodišnjih kooperanata u normalnim godinama uz sistem navodnjavanja ima 90 do 100 tona, a ove je imao samo 51 tona po hektaru „Problem ove godine nije samo nedostatak padavina nego i ekstremne vrućine iznad 33 stepena, u trajanju gotovo 60 dana i premala razlika između dnevne i noćne temperature“, podseća. 

Ipak, pitanje koje sada muči ratare je šta s repom koja je u zemlji, a koja je i pre kiše počela da trune i smrdi. Treba li je vaditi, sme li se zaorati, hoće li Sladorana (fabrika za proizvodnju šećera, prim.aut.) u tome pomoći? 

Zadro ističe dva problema – prvi je taj što postoji količina koja je još koliko toliko uslovna. Otkriva  Zemlja je bila raspucala i kao beton kako kriterijume smanjuju svaki dan, primaju sve lošiju „Ideja je da se uzme ono što je dobro i preradi, bez obzira na gubitke. Drugi problem je što nemamo dovoljno kombajna, a i do sada se nije mogla vaditi jer je zemlja bila doslovno poput betona, mašine su se lomile“, opisuje on dodajući da je jedino rešenje tu biljnu masu proslediti u bioplinska postrojenja. 

Ove je godine šećerna repa posejana na 10.800 Hrvatskoj,  u Mađarskoj na 1.000 hetkara gde je situacija sa sušom slična kao i kod nas. Zadro kaže kako nema smisla voziti truli koren iz Mađarske da bi se zbrinula u Hrvatskoj i da u toj zemlji još nisu krenuli s isporukom.  Zbog svega navedenog opravdano je očekivati da će i šećer poskupeti. Ove se godine Sladorana nada proizvodnji od 60.000 tona, a očekivali su duplo više, 120.000 tona. Treba napomenuti kako je Hrvatska, pre ulaska u EU i neposredno posle, u tri šećerane proizvodila 300.000 tona šećera od čega je polovina bila potrošnja u RH, a ostalo je bilo izvozni proizvod broj jedan. 

Dakle, ne da neće biti dovoljno za domaće potrebe nego je sasvim legitimno razmišljati i o zatvaranju šećerane u Županji. „Sve je moguće, ali ćemo i učiniti sve da se to ne dogodi. Verujemo da ćemo s promenom agrotehničkih mera uspeti da uverimo kooperante da ostanu s nama“, zaključak je Zadre koji veruje u pomoć resornog ministarstva i Vlade RH.  Šećerna repa je industrijska biljka koja se gaji za proizvodnju šećera, zbog visoke koncentracije saharoze u njenom zadebljanom korenu. Iz šećerne repe se dobije 16 odsto svetske…  (B.G.)