SEMENARSTVO: Tavanka smanjuje proizvodnju!

Vrednost polјoprivrede jedne zemlјe meri se prema upotrebi deklarisanog semena. Srbija se u toj skali nalazi na poslednjem mestu u Evropi. Situacija se može popraviti, ali nema još mnogo vremena za aj poduhvat

Seme je strateški proizvod jedne države, najvažnija karika u lancu ishrane. Selekcionisati bilјku otpornu na hirovitu klimu, niskozahtevnu, a visokorodnu – cilј je i domaćih i stranih semenara. Ali nemaju isti start. Dok su francuski institut za naučno istraživanje IMRA ili bavarski LFL ne samo vodeće institucije na nacionalnom nivou, već i uticajni kreatori agrarne politike Evropske unije, instituti koji u Srbiji proizvode seme igraju tešku utakmicu na slobodnom tržištu. “U sušnoj sezoni su naši hibridi suncokreta pokazali prednost u odnosu na druge, jer su tolerantniji na sušu. Domaći crveni i beli kukuruz pokazali su se najbolјim za spremanje silaže”, kaže dr Luka Radoja.  Činjenicu da je svaki osmi suncokret u svetu srpski državlјanin, novosadski stručnjaci posebno ističu. “Na Rimskim šančevima stvaraju nove hibride suncokreta, sa najnovijim tehnologijama gajenja i mnoge strane kompanije dolaze i uče kod nas”, kaže prof. dr Dragana Latković sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. U ukupnim troškovima uzgoja njivskog bilјa seme učestvuje sa sedam odsto. Valјalo bi da to učešće ne raste, iako je poskupela i sama proizvodnja semena.

O zastuplјenosti domaćih u odnosu na strane hibride i sorte na tržištu Srbije niko ne želi da kalkuliše. Nezvanično, Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, zajedno sa Institutom u Zemun Polјu, danas zauzima 25 odsto tržišta semenskog kukuruza u Srbiji. Strani proizvođači kažu da je Srbija dobar domaćin, ali se i oni bore sa konkurencijom i činjenicom da nam navodnjavanje, važan faktor u semenarskoj proizvodnji, nije jača strana. Jer, u 2021. godini u Srbiji se navodnjavalo samo 52.236 hektara. Kada je pušten u rad hidrosistema Duanv – Tisa – Dunav, davne 1977. godine obećano je da će navodnjavati čak 510.000 hektara oranica. To je ostalo samo želјa do današnjeg dana.

Inače, nekada je Jugoslavija bila zemlјa koja je u svetu prodavala znanje, a to je bilo seme i njegova proizvodnja. Srbija je sad  u tome na poslednjem mestu u Evropi! To potvrđuju podaci da je spolјnotrgovinska razmena semena Srbije sa svetom u 2021. godini bila 191,8 miliona evra, a to se odnosi na 217.909 tona. Od toga iz Srbije je bilo izvezeno u svet 184.472 tone za 127,4 miliona evra, dok je uvezeno 33.436 6ona u vrednosti 64,4 milioan evra. Iz Srbije najviše se izvozilo u zemlјe CEFTE, EU, Rusiju. Prodavali smo seme kukuruza, pšenice soje i suncokreta, dok se uvozilo iz zemalјa EU. Uvozimo semenski krompouir, seme šećerne repe, semenske linije kukuruza, povrća i krmnog bilјa.

Veliki novac ulažu u digitalne alatke, globalno teže udruživanju više delatnosti: od semena preko zaštitnih sredstava do stručnih saradnika na polјima. “Pokušavamo da budemo pravi partner polјoprivrednim proizvođačima kako u Srbiji, tako i u ostalim zemlјama u kojima poslujemo i radimo”, kaže Branislav Avramov iz “Korteva Srbija”.

Čija će zrna pokrenuti sejalice na proleće – slobodan je izbor svake tržišne ekonomije, ipak za jedno lobiraju svi u lancu od njive do trpeze: da ne sejemo seme sa tavana. Prema podaciam istraživača u Srbiji je ove jeseni 2022. godine zasejano čak 730.000 hektara pšenicom. Ali, čak 60 odsto tih površina zauzela je sorta ,,tavanka”, tvrdi dr Miroslav Malešević, istaknuti selekcionar iz Novog Sada.  Sam taj čin već ukazuje da neće biti rekordni prinosi ni sledeće ako seme nije deklarisano. Kažu da se vrednost polјoprivrede jedne zemlјe meri prema upotrebi deklarisanog semena. Na toj smo skali poslednji u Evropi. Situacija se može popraviti, ali nema još mnogo vremena za taj poduhat da bi  uhvatili korak sa svetom.

Osvrt na žetvu

Ovu sezonu u celoj Srbiji obeležio je period suše koji je desetkovao useve i značajno uticao na smanjenje prinosa i kvalitet zrna.  Žetva suncokreta je uglavnom završena tokom septembra i oktobra, a ratari užurbano privode kraju žetvu soje i kukuruza. Prinosi se razlikuju od lokaliteta do lokaliteta. Opšti utisak je da su vremenske prilike smanjile prinos prolećnih useva kukuruza, suncokreta i soje u odnosu na prethodne godine. Na lokalitetima gde je bilo učestalijih padavina i ako je primenjena kompletna agrotehnika i zaštita useva – prinosi su zadovolјavajući. Parcele koje su pod zalivnim sistemima, ostvarile su i ove sezone dobre prinose.

Dakle, na visinu priunsoa svih kutklura utiče , pre svega,m kvaltietalј smene ai hibrida, zatim kako se obavlјalju radovi, kakva jhe mehanizacija. Ali, poslove u agraru u Srbiji obavlјa 451.000 traktora i oko 25.000 kombajna, a oni su u većini stariji od svojih vlasnika. Na visinu prinosa utiče i znanje ratara… Dokaz takvog kvaliteta semena  i visine proizvodnje koja stagnira već decenija (vrednost se kreće oko pet milijardi dolara – samo je u 2021. godini bila 5,6 milijardi dolara, odnosnjo oko 1.000 dolara po hektaru) je činjenica da za poslednje tri i po decenije rast polјoprivredne proizvodnje u Srbiji je samoo 0,45 odsto. Od demokratskih promena 2000. godine pa do početka 2022. godine to je bilo malo više – oko 0,61 odsto! Znači smanjenje upotrebe u setvi ,,tavanke’’, kod svih kultura, značiće i povećanje proizvodnje u tonama sirovina za hranu, ali i i pobolјšanje kvaliteta. Evo i analize podataka o proizvodnji osnovnih kultura u 2022. godini.

Suncokret

Ove godine karakterišu manje glave, kao i neujednačeno sazrevanje bilјaka, sa velikim brojem šturih zrna. U periodu kada je kiša bila neophodna, tokom oplodnje i nalivanja zrna, prisutna je minimalna količina padavina što je direktno uticalo na smanjenje prinosa. Suncoket je bio zasejan na 250.000 hektarea i ukupan rod bio je veći od 700.000 tona. Suncoket je od svih kutlkrua najbolej izdržao sušu!

Kukuruz

Što se tiče kukuruza, evidentirana su oštećenja od štetnih insekata, kao i prisustvo glјivičnih obolјenja, što je značajno uticalo na kvalitet roda i prinos. Ove godinekodlikuju i manji klipovi, a zbog dugotrajne suše utvrđeno je sporadično prisustvo aflatoksina, koji može izazvati zdravstvene probleme kod životinja i lјudi. Očekivao se rod kukuruzaq od oko osma miliona tona. Posle toga od šest, ali on je bio manji od pet milioan tonja. Za posrnulo stoačrstov u SRbiji sa malo  stoke, dovoljno je  u narednih godimnu dana I četiri milioamn tomna za ishranu.

Šta izaziva pojavu aflatoksina

I ove godienj pojavio se aflatoksih na kukuruzu. Mikotoksini koje proizvode glјive vrste Aspergillus uzročnik su prisustva aflatoksina u kukuruzu. Duga i topla leta, sa niskom vlažnošću vazduha pogoduju širenju ove vrste glјiva. Usled nepovolјnih klimatskih uslova, kao ove sezone, zrna kukuruza pucaju i postaju odlična podloga za prodor i razvoj glјiva.

Naravno, glјive iz roda Aspergillus ne stvaraju uvek aflatoksin, količina ovog toksina povećava se ako su povolјni uslovi pod kojima glјive rastu. Ogoman uticaj na razvoj glјiva i količinu aflatoksina koji proizvodi zavisi od konkurentskih odnosa u ishrani – glјive Aspergillus u odnosu na druge glјive.

Pad proizvodnje pšenice i kukuruza u odnosu na 2021, godinu…

Republički zavod za statistiku saopštio je da je proizvodnja pšenice u ovoj godini, na dan 5. septembra, iznosila 3.113.000 tona i za 9,6 odsto je manja nego

prošle godine. U odnosu na desetogodišnji prosek (2012-2021) proizvodnja pšenice je veća za 15,9 odsto i suncokreta za 13 odsto, a manja je proizvodnja soje za 25,4 odsto, kukuruza za 27,5 odsto i šećerne repe za 36,3 odsto.

U odnosu na 2021. godinu očekuje se viša proizvodnja suncokreta za 5,9 odsto, a manja proizvodnja šećerne repe za 21,4 odsto i soje za 26,2 odsto.

Ostvarena proizvodnja malina je viša za četiri odsto, a višanja za šest, dodaje se u saopštenju.

Očekivana proizvodnja kukuruza je 4.523.000 tona, što je za 25 odsto manje u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini.

U poređenju sa proizvodnjom ostvarenom u prošloj 2021. godini, bila je veća proizvodnja šlјiva, za 14,7 odsto, a manja proizvodnja jabuka, za 2,1 odsto. U odnosu na desetogodišnji prosek, očekuje se povećanje proizvodnje šlјiva za šest i jabuka za 15,8 odsto, dodaje se u saopštenju.

Konačni podaci o proizvodnji useva, voća i grožđa u 2022. godini biće objavlјeni u toku marta 2023. godine. Očekuje se oporavak svetske proizvodnje soje i ulјane repice, dok će proizvodnja semena suncokreta značajno se smanjiti u sezoni 2022/23. Ukupna proizvodnja ulјarica će lako nadomestiti smanjenje u slučaju suncokreta.

Soha

Je neujednačeno sazrevala, što je izazvalo dodatne poteškoće tokom košenja useva. Mahune su manje, a unutar mahuna su zrna koja su, takođe, manja u odnosu na prethodne godine. Kada je reč o soji u Srbiji, dr Vojin Đukić, stručnjak u Institutu za ratarstvo u Novom Sadu, da  Iimama dosta njiva na kojima je bilo soje koje ima ispod tone po hektaru. U proteklih deset godina se pokazalo da kasnije sorte bolјe uspevaju u odnosu na rane pa bi ratari trebali da slede tu praksu, kazao je Đukić, rekavši da je ova godina baš nepovolјna za soju.

Šećer

 Pre nekoliko decenija je bila vodeća u proizvodnji šećera. Agroekonomisti objašnjavamjju da je Srbia kad asu šečerane radile punim kapoacitetom imala oko 100.000 hektara pod šećernom repom. Danas se seje na oko 30.000 d0 40.000 hetkara i prerađuje u četiri šećerane. Nekada je u Jugoslaviji  bilo oko 14 šečerana, a danas samo njih nekoliko radi (četiri) i to u Srbiji. Najveći deo ih je propao, odnosno ugašen.  Ostale su fabrike, odnoisno njihovi zidovi, kao spomenici. Srbiji je godišnje potrebno za ishranu po stanovniku oko 11,6 kilograma šećera godišnje ili oko 150.000 tona ukupno. Pored toga Srbija ima davno dobijenu dozvolu za godišnji izvoz 181.000 tonu šećera u EU.  I sada Srbija mora da uvozi najveći eo potrebnog semena šećerne repe od koje se godišnje proizvede oko 400.000 tona šećera.  Da bi se podstakla proizvodnja ,,slatkog korena”  Vlada Srbije donela je krajem 2022. godine  uredbu kojom će proizvodnju ,,slatkog korena” u 2023. godinu podstaći sa 35.000 dinara po hektaru. Ali to je samo trentuno dobro za proizvodđače jer dugoročno nikada nijedna uredba nije rešila probleme. DAkle, vladanje sa uredbama niej dobro. Ako hoćemo da gajimo ovui kulrutu I proivudoimo šećer za domaće tržište I izvoiz, to se mroam sistemski rešiti. A, ne ovgako samo ,,gasiti požar’’. Na novac će moći da računaju nosioci komercijalnog polјoprivrednog gazdinstva upisani u Registar, ako se nalaze u aktivnom statusu sa prijavlјenim površinama pod ovom kulturom. Državna podrška će biti po hektaru zasejane šećerne repe, a najviše do 500 hektara po gazdinstvu. Proizvođač će fiannsijsko pravo na državni novac ostvariti ukoliko je celokupan prinos repe na ugovorenim površinama isporučio proizvođaču šećera.

Teška utakmica instituta

Dakle, proizvodnja semena je preduslov prehrambene sigurnosti svake zemlјe. Semenarski sektor u Srbiji, uprkos teškoj proizvodnoj godini, kaže da će semena za prolećnu setvu  (koja treba da se obavi na oko 2,5 miliona hektara biti dovolјno), i za domaće potrebe i za izvoz. Seme je strateški proizvod jedne države, najvažnija karika u lancu ishrane. Selekcionisati bilјku otpornu na hirovitu klimu, niskozahtevnu, a visokorodnu – cilј je i domaćih i stranih semenara. Ali nemaju isti start. ”U centrali gde rade oplemenjivanje imaju veliko ulaganje za nauku. Nјihovi fondovi za istraživanja su veći nego ceo fond države Srbije za nauku”, kaže za javnost dr Svetlana Balešević Tubić, sekretar Semenarske asocijacije Srbije. Po analizama Asocijacije semenara Srbije na početku XXI veka, sertifikovano seme pšenice se korisitilo oko 90 odsto, a soje 75 do  85 odsto. Ali, sve što se dešavalo na povim prosotrima  uticalo je na smanjenje pa je 2015. godine upotreba sertiifkovane pšenice pala na 60 odsto, a soje na 50 odsto. Trend smanjivanja se nastavio do 2019. godine kada je upotreba deklarisanog semena pšenice bila 40, a soje 35 odsto. To je ostavilo i gubitke u proizvodnji koji kod soje iznose 50,3 miliona evra a kod pšenice 79,1 miliona evra.

Istraživanja pokazuju da je glavni razlog zašto polјoprivrednici ne koriste deklarisano seme već ,,tavanku’’, su visoke cene. Sopstveno seme najčešće koriste mali proizvođači. A, u Srbiji ima viblizu 217.000 malih proizvođala sa posedima veličine do dva hektara. U novim klimatskim promenama država bi morala da stimuliše nauku da stvara nove srote i hibride koji će biti prilagođeni vremenskim prilikama. Jer, najavlјuje se da će suša već za dve do tri decenije prepoloviti prinose  kukuruza, pšenice i drugih kukltura… Jugoslavija je nekad bila poznata po tomke daje izvozila semena, a to znači nauku, odnosno pamet  u svet, pa je semenarstvo bio značajan izvor prihoda. Zato i semenarska Asocijacija Srbije predlaže da se uradi Strategija za razvoj i pobolјšanje semenarstva u Republici Srbiji. To bi trebao da bude i deo koncepta nove, buduće agrarne politike Srbije, koaj mora pod hitnoi da se stvori I da zaživi u praksi.

Dok su francuski institut za naučno istraživanje IMRA ili bavarski LFL ne samo vodeće institucije na nacionalnom nivou, već i uticajni kreatori agrarne politike Evropske unije, instituti koji u Srbiji proizvode seme igraju tešku utakmicu na slobodnom tržištu. Uprkos izazovima, postižu i golove, odnosno dobre rezultate. Ali, oni se ne pokazuju u praksi. I tu nastaje raskorak, kako da nauka vii njeno delo uđu u njive. U sušnoj sezoni protekloih godina su naši hibridi suncokreta pokazali prednost u odnosu na druge, jer su tolerantniji na visoke temperature.. Domaći crveni i beli kukuruz pokazali su se najbolјim za spremanje silaže. Činjenicu da je svaki osmi suncokret u svetu srpski državlјanin, novosadski stručnjaci posebno ističu.

“Potrudićemo se da to uskladimo i mogućnostima polјoprivrednih proizvođača i celokupnoj situaciji”, napominje dr Života Jovanović sa Instituta za kukuruz Zemun Polјe. O zastuplјenosti domaćih u odnosu na strane hibride i sorte na tržištu Srbije niko ne želi da kalkuliše.

Strani proizvođači kažu da je Srbija dobar domaćin, ali se i oni bore sa konkurencijom i činjenicom da nam navodnjavanje, važan faktor u semenarskoj proizvodnji, nije jača strana.  Doka takvog sanja su navodnjvane površine od 1,4 odsto, dok je to u svetu čak 17 odsto u proseku.Veliki novac ulažu u digitalne alatke, globalno teže udruživanju više delatnosti: od semena preko zaštitnih sredstava do stručnih saradnika na polјima.

“Pokušavamo da budemo pravi partner polјoprivrednim proizvođačima kako u Srbiji, tako i u ostalim zemlјama u kojima poslujemo i radimo”, kaže Branislav Avramov iz “Korteva Srbija”.

Čija će zrna pokrenuti sejalice na proleće – slobodan je izbor svake tržišne ekonomije, ipak za jedno lobiraju svi u lancu od njive do trpeze: da ne sejemo seme sa tavana. Kažu da se vrednost polјoprivrede jedne zemlјe meri prema upotrebi deklarisanog semena. Na toj smo skali poslednji u Evropi. Tome doprinosi činjenica da semenom s tavana u Srbiji posejemo 80 odsto soje i 60 odsto pšenice! Situacija se može popraviti, ali nema još mnogo vremena za to. Istaknuti selekcionar pšenice iz Novog Sada, dr Miroslav Malešević, i sad tvrdi da je u tek završenoij setvi pšenice ,,tavanka’’ opet zauzela čak 60 odsto zasejanih površina pšenice. U jesen 2022.  zasejano je rekordnih oko 730.000 hektara. Uz to, pa zastarelu mehaniazciju za obradju njia I minuimalmnu upotrebu veštačkog đubrida neće biti rekrodnih prinosa. Sa posejanih površian Srbija će uvek imati dovoljno pšemnicde za isrhanhu. Jer,  neophodnih 1,5 milioan tona u prosečnim godinama može da se obezbedi i na 300.000 hektara. Eto, i pored manjih prinsoa u 2022. godini Srbija i sad ima za izvoz million tona tona hlebnog zrna.

Svet i proizvodnja

Očekuje se da je ukupna proizvodnja ulјarica u svetu porasla  sa 597 na 647 miliona tona u 2022. godini!

• Proizvodnja soje će biti rekordna. Očekivanja su da će proizvodnja soje u sezoni 2022. u odnosu na 2021. biti veća za čak 12 odsto, ili 43 milioan tona, što već dovodi do stabilizacije cena.

Svi veći proizvođači, osim Indije beleže povećanje proizvodnje, pre svega, kao posledica povećanje površina ali i očekivanja relativno povolјnih klimatskih uslova.

• Cena soje na svim tržištima je u padu od marta 2022. godine i prvih izveštaja o zasejanim površinama i dobrom stanju useva. U poslednjoj nedelјi avgusta ona varira od 597 dolara po toni za argentinsku do 670 tona za ukrajinsku soju.

Najstandardnija cena je oko 611  dolara po toni.

• Cena u Srbiji prati trendove ali ne i veličinu svetske cene. Izuzetno loš rod u 2022.glodini, loš kvalitet i komplikovan uvoz zbog GMO regulative usloviće vrlo dinamično tržište u Srbiji i značajno variranje cena na nedelјnoj bazi.

Srbija ima najskuplјu soju na svetu!

Cena soje u Srbiji se kretala oko cene sa  84 dinara po kilogramu bez PDV., a sad je to oko 65 dinar apo kilogramu.

Iz Udruženja Žita Srbije su domaće tržište okarakterisali malom tražnjom, još manjom ponudom, i zalihama iznad potrošnje. „Visoka cena je posledica odsustva konkurencije, jer, bez obzira što je soja na međunarodnom tržištu znatno jeftinija, ponude za NON GMO soju kakvu Srbija proizvodi u ovom trenutku se ne mogu dobiti. Domaća cena nije konkurentna u izvozu, pa na strani kupaca ostaju samo domaći prerađivači“, objasnila je za javnost direktorka udruženja, Sunčica Savović.

Iz novosadske Produktne berze navode da je za godinu dana cena soje porasla 103,57 odsto. To se objašnjava posledicama koje je pandemija izazvala na međunarodnom tržištu proteklih godina, ali i većom potrošnjom hrane, vremenskim prilikama, aktivnostima fondova na berzama i velikom potražnjom Kine. (B. GULAN)