SELO I ZADRUGE: „Mrkšićevi salaši“ ponos zadrugarstva

• Zemlјoradnička zadruge „Mrkšićevi salaši“ u Srpskom  Itebeju odnedavno je bogatija za savremeni pogon za preradu mesa. Povodom završetka izgradnje objekta, u koji je uloženo više od 3,5 milioan evra. Među gostima bila je i mr Jelena Nestorov, predsednica ZSV, koja je tom prilikom izjavila da je ZZ „Mrkšićevi salaši“ ponos zadrugarstva. U obrazloženju je navela da je ZZ „Mrkšićevi salaši“ po mnogo čemu specifična, u pozitivnom smislu. Da zapošlјava 330 lјudi, što je najveći broj zaposlenih u jednoj zadruzi u Vojvodini i Srbiji. Da osim klasične ratarske proizvodnje ima i razgranatu preradu u smeru stočarstva i ratarstva i da na tržište plasira brojne proizvode i to preko svoje mreže maloprodajnih objekata, kojih je za sada 21, a u perspektivi još 19. Ovde je celo selo Srpski Itebej, sa 650 stanovnika u stvari zadruga. Svi su u njoj zaposleni na raznim poslovima ratarstvu, stočarstvu, ugostitelјstvu trgovini. ZZ „Mrkšićevi salaši“ je jedan izuzetno kvalitetan primer kako možemo od primarne proizvodnje stići do potrošača sa zadružnim proizvodima, domaćim i visokog kvaliteta, na osnovu standardizacije svake faze proizvodnog procesa.Uskoro će proizvodi ZZ iz Srpskog Itebeja biti sve poznatiji na našem tržištu, rekla je zadovolјna viđenim, mr Jelena Nestorov. Bez investicija nema zadrugarstva – istakla je ona i dodala da se ni u vreme opšteg poskuplјenja repromaterijala, energenata, a posledično i svega ostalog, ne sme odustati od investiranja.

Zadruga „Mrkšićevi salaši“ osnovana je 1992. godine, ima 21 člana, 307 kooperanata  i trenutno 330 zaposlenih. Gotovo trećina žitelјa je na neki način ekonomski vezana za zadrugu, a ako se tom broju dodaju i članovi njihovih porodica jasno je da mesto opstaje zahvalјujući zadruzi.

Direktor ZZ „Mrkšićevi salaši“, Vojislav Mrkšić je rekao da su imali sreću u investiranju jer je objekat završen pre nego što su cene ovakvih projekata porasle, a bez njih razvoja u polјoprivredi nema. Do sada je uloženo oko 3,5 miliona evra. Zadruga će godišnje od kooperacije skoju ima sa oko 200 selјaka otkuplјivati i godišnje prerađivati oko 120.000 tovlјenika. Najnovija investicija Zemlјoradničke zadruge „Mrkšićevi salaši” je savremena klanica.  Izgradnja objekta, na površini od 8.000 kvadratnih metara je završena. U Srpskom Itebeju je proradila klanica u kojoj će se obrađivati 300 svinja dnevno i još 30 grla goveda i proizvoditi 25 tona mesnih prerađevina, a brend su domaća šunka i slanina. Mesom će se snabdevati sa farmi iz okruženja, pouzdanih saradanika u zajedničkim naporima da se ovaj kraj razvija i unapređuje, da se živi bolјe, da porodice ostaju na selu. Osnovna delatnost zadruge je ratarska proizvodnja sa skladištenjem žitarica. Na površini od 2.800 hektara polјoprivrednog zemlјišta u vlasništvu i oko 3.000 hektara zemlјišta od kooperanata gaji se suncokret, pšenica i kukuruz, kulture koje najbolјe „podnose“ banatski tip zemlјišta i mikroklimat kojeg odlikuje suvlјi vazduh sa dosta vetra i rasporedom padavina koji nijeidealan.

            Nedovolјna pomoć države

Svako će reći da je stanje u srpskom agraru – teško. Cene primarnih polјoprivrednih proizvoda nerealno su niske. Da li je u pitanju čuvanje „socijalnog mira” ili nešto manje naivno, teško je reći. Očigledno je da je položaj prerađivača i trgovaca repromaterijalom za polјoprivredu (hemije, mehanizacije, semena, i đubriva), bolјi nego nas neposrednih proizvođača hrane i organizatora proizvodnje, kaže3 direktor zaderuge u Srpskom Iteeju. Gorivo je najskuplјe u regionu, a državnih subvencija za gorivo odavno nema. Srbioaj je jeidna u reigonu koaj nema te subvencije. Minimalne su i subvencije po hektaru (sad hjeto 8.000 dinara). Povedćane su ali je to samo ,,gašenje požara“. I te pare su dobro došle agraru i „pogurale” modernizaciju polјomehanizacije. Ponašanje prerađivača i trgovaca blisko je monopolskom.

Ni pozicija velikih agrosistema, gledajući šire, nije zavidna!? I veliki sistemi su u nezavidnoj poziciji, izloženi su prevelikoj konkurenciji firmi iz razvijenih zemalјa. Naša polјoprivreda, koja je još uvek najvitalniji deo domaće ekonomije, previše je izložena uticaju svetskog kapitala. Zadruga je uz pomioć ZSV uspela da se registrujete kao zemlјoradnička zadruga, što mnogima još nije pošlo za rukom. uspelo. To je veliki uspeh. Dokazali smo da je 176 hektara zemlјište koje obrađujemo, nesumnjivo zadružna svojina, navodi diredktor Vojislav Mrkšić. Obrađujemo ukupno oko 7.000 hektara polјoprivrednog zemlјišta. Imamo i proizvodnju i preradu svinjskog mesa i finalizaciju pšenice kroz hleb, testenine i zamrznute lisnate proizvode. Poznato je da razvijamo i ugostitelјstvo i turizam.

Nije bilo lako sačuvati salaš, vremena su uvek bila turbulentna, smenjivale su se vlasti, menjali zakoni i propisi. Ali, i danas je osnovna delatnost zadruge ratarska proizvodnja – pšenica, suncokret, kukuruz, ono što banatska zemlјa oplemenjuje rodom, a klima uobličava. Danas zadruga obrađuje sopstvenu, kao i zemlјu 23 zadrugara i 200 kooperanata. Imaju i skladišta za čuvanje žitarica, stočarstvo je sve zastuplјenije.

U svemu što radimo učestvuju i naši meštani, ističe Vojislav Mrkšić. Gotovo trećina ih je u ovom poslu, rade u Zadruzi ili su naši saradnici i kooperanti. I što je veoma važno, zajedno se borimo protiv diskriminacije malih sredina, jer država ne ulaže dovolјno u razvoj sela, ocenjuje naš sagovornik.

Vojislav Mrkšić je ponosan što je izdanak paorske porodice. Rado ističe poslovnim partnerima i gostima da je to nasleđe duže od stotinu godina. Moji preci, pradeda, deda i otac, bavili su se polјoprivredom i stočarstvom, mada u manjem obimu, priča Vojislav Mrkšić. Pradeda je svojevremeno podigao farmu i premestio proizvodnju na salaš. Zato naša zadruga nosi današnje ime. Na salašu je pradeda izgradio kuću, 1928. godine, a deda se rodio 1900. Bio je vredan, to je kod nas nasledno. Jedan je od osnivača zadruge 1938. godine koja je uspešno poslovala i za vreme Drugog svetskog rata. Nažalost, zadruga je bankrotirala, ali na sreću, moj deda nije.  Otac Vojislava Mrkšića je rođen 1924. godine. Starija braća su podelila dedin salaš, a on je kupio novi, na drugoj strani. Salaš me seća na detinjstvo i nikada ne bih oprostio sebi da se, kada sam odrastao, ugasio – sa nostalgijom priča Vojislav Mrkšić. Na salašu sam prohodao, progovorio, sticao prva znanja i životna iskustva.

Tu sam ostao sve do početka srednjoškolskog školovanja. Ono što se nauči u roditelјskoj kući, ostaje za sva vremena. Naučio sam da poštujem trud i rad, ono što je stečeno treba održati i razvijati. Najlakše je prodati, ali nije lako kupiti. Zato mi nismo ništa prodavali, već kupovali, koliko se moglo.  Mnogi meštani su zaposleni kod nas, kaže Vojislav Mrkšić.  Mladi imaju mogućnost da zasnuju porodicu, da rađaju decu. Mališanima je potrebno obrazovanje, želimo da pomognemo koliko možemo. I kultura je deo odrastanja, eto, nedelјu dana je kod nas bude slikarska kolonija koju, zajedno sa nama, organizuje Zavod za kulturu vojvođanskih Rumuna. Trudimo se da umetnicima obezbedimo sve uslove da mirno rade, da borave bezbrižno, druže se sa nama i đacima, probaju naše specijalitete i uživaju u okruženju. Kada krenete u razgledanje prirode, koja je umeticima inspiracija, stižete do Begeja, a uz reku su pešačka i biciklistička staza koja će uskoro povezati Srpski Itebej sa Temišvarom.

Ovo je samo jedna afirmativna slika koju treba da pošalјemo i našem zadružnom sektoru i polјoprivrednicima koji nisu organizovani u zadruge. Samo kudruženi u zadruge će opstati i ostati. U suprotnom će nestati.  Kao deo zadruge mogu lakše doći do tržišta, a to bez investicija nije moguće. Isto tako je teško utvrditi u kojoj meri zadruge, članice ZSV (njih oko 440), raspolažu mogućnostima da slede primer ove ZZ u pravcu razvijanja preradnih kapaciteta, jer su polazne osnove zadruga različite.

 Novi kvalitet života na selu

Kod starih zadruga nerešeni pravni odnosi bili su ozbilјna kočnica i sprečavali su svaku mogućnost investiranja. DAnas oni koji se udružuju u zaderug7u u nju unsoe samo svoj finalni proivzudo da bi ga prodali i naplatili! U agraru se problem vidi i u nedostatku finansiranja i dostupnost sredstava u investicione svrhe, koja obuhvataju i gradnju. I danas, pored niza podsticaja za polјoprivredu na državnom, pokrajinskom i drugim nivoima, malo je onih koji podržavaju ovakve projekte, osim IPARD-a za koji je, takođe, potrebno ispuniti određene uslove da bi se moglo konkurisati, što ne može svaka zadruga.

To je primer da i pored teškoća, kapaciteta za napredak i vidlјivih pomaka i oblasti polјoprivrede ima. Najviše kod zadruga koje su se pored klasičnog ratarstva opredelile i za neku od intenzivnih vrsta proizvodnje. Jer, tu se vide i pojačana ulaganja u skladišne prostore, i u hladnjače, što vodi narednom koraku – prerade. Ne treba zaboraviti činjenicu da se sa njive ne može direktno u preradu, da je to uslovlјeno mnogim faktorima, počev od mehanizacije, skladišnog prostora, hladnjače i vrste proizvodnje, uz postojeći proizvodni potencijal koji treba da se ispuni, da bi se došlo do ovoga što su postigli „Mrkšićevi salaši“.  O gorućoj temi sela kojima preti nestanak, predsednica ZSV, kao svetao primer navodi ZZ „Mrkšićevi salaši“, koja zapolјava veliki broj lјudi, a polјoprivrednim proizvođačima, bilo da se bave ratarstvom ili stočarstvom, daje siguran oslonac.

Zadruga, vera u opstanak

„Želimo da imamo zadrugu u svakom većem selu„, poručio je ministar za brigu o selu Srbije Milan Krkobabić tokom posete zadruzi „Mrkšićevi salaši“ u Srednjebanatskom upravnom okrugu. „Ovakve zadruge vraćaju veru u opstanak sela. Ovo je primer da jedno selo zahvalјujući zadruzi opstaje, ostaje i ima budućnost. Iza nas je, za nekoliko godina, preko 1.000 novoosnovanih zadruga i 2,2 miliona dinara uloženog novca“, kazao je ministar zadužen za regionalni razvoj.On je otišao u zadruge i bespovratno ga je dobilo 209 zadruga

Svaki stanovnik Srpskog Itebeja ima ekonomski, socijalni i interes druge prirode (kao što je zdravija sredina) da ostane da živi u selu. Zahvalјujući sadržajima u okviru zadruge, kojima zadovolјava svoje potrebe, život na selu dobija poseban kvalitet. Ne samo da lјudi ostaju, već se mladi, školovan kadar vraća u selo, gde ga čeka siguran posao. U selu je sve više onih koji migriraju iz Novog Sada, Zrenjanina i postaju stanovnici Srpskog Itebeja. Zato ZSV podržava ZZ „Mrkšićeve salaše“ i sve druge zadruge sa istim ili sličnim pravcem razvoja, jer sa ovakvim zadrugama sela imaju budućnost,zaklјučila je mr Jelena Nestorov. (B. Gulan)