Sela u Srbiji konačno obećavaju razvoj?

          Ako za išta važi izreka: “Mnogo babica – kilavo dete”, onda su to  sela u Srbiji.  Već decenijama o selu u Srbiji “vode” brigu oko 35 različitih institucija, kako na nivou Republike, tako na nivou lokalnih samоuprava, privrednih komora i različitih asocijacija… Rezultat: gomila obećanja bez ikakvih opipljivih rezultata. Reč “Briga u selu” je poslednjih pola veka u Srbiji postala politička inflacija kako reči, tako i rezultata…

          Sve u svemu, posle 50 godina upotrebe ove reči BRIGA O SELU  izvršna vlast u Srbiji je shvatila kakvo je stvarno stanje u selima Srbije pa je te reči uzela i za ime novog “ministarstva za brigu o selu Srbije”, koje će voditi ministar Milan Krkobabić. Da li se konačno vidi svetlo na kraju tunela za sela u Srbiji?

           Zamolili smo, za ekskluzivnu izjavu za “Štajerske novice” verovatno najkompetentnijeg znalca ove problematike Branislava Gulana, člana Naučnog  društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, analitičara i publicistu koji već 50 godina prati, objašnjava, piše knjige o problemima sela u Srbiji. Evo njegove izjave: 

          – Tačno je brigu o selu Srbije do sada je vodilo oko 35 različitih institucija. Pola veka pratim zbivanja u selima Srbije, više hiljada svojih tekstova, analiza, autorskih priloga i informacija, počinjao sam upravo rečima: Briga o selu!  Posle pola veka upotrebe te reči i izvršna vlast u Srbiji je shvatila kakvo je stanje u selima Srbije pa je te reči uzela i za ime ministarstva za brigu o selu Srbije, koje vodi ministar Milan Krkobabić. Zabrinjavajuće stanje u selima koja nestaju došlo do kritične tačke. Formiran je i Nacionalni tim za preporod sela u Srbiji, pa će vreme pokazati koliko smo bili uspešni. Da li je, i posle formiranja ministarstva za Brigu o selu, zaustavljeno nestajanje sela (naseljenih mesta kako piše u Ustavu Srbije) i odlazak iz njega?

          Vlast je to shvatila jer, bez seoskog stanovništva nije moguće povećati ni broj stanovnika Srbije. Nestajanjem sela, nestaje i Srbija: od 4709 sela u Srbiji, nestaje svako četvrto ili oko 1.200! Tamo gde nema naroda, neće biti ni države. Uostalom, i šta da radimo sa zemlјom bez naroda? (Tome dodaje podatak da je u 1.034 naselјa manje od po 100 žitelјa, da ih 550 ima manje od 50 stanovnika, da u Srbiji čak 73 odsto sela nema dom kulture ni biblioteku)!!!

U selima se nalazi 50.000 praznih kuća, a na još 150.000 piše da trenutno niko u njima ne živi. Poštu nema 2.000 sela, čak 500 sela nema asfaltni put ni vezu sa svetom. U 1.000 sela u Srbiji nema ni prodavnice. Žitelјi moraju na put da kupe hranu. U 2.760 sela nema vrtića, u 230 sela nema osnovne škole, U dve trećine naselјa nema ambulante. Danas u Srbiji ima više od 200 naselјa – sela, bez ijednog stanovnika mlađeg od 20 godina, a inače polovina stanovništva u Srbiji živi na selu.

          Branislav Gulan ističe da pojam selo ne postoji ni u Ustavu Srbije, što dovolјno govori o dosadašnjoj  brizi države za selo i njegove stanovnike, i dodaje:

         -Govoreći o procesu depopulacije sela u Srbiji svakako ne treba gubiti iz vida to da je trend napuštanja ruralnih sredina imanentan i drugim zemlјama. Urbanizacija u celom svetu je u neprestanom porastu i to je sasvim legitiman proces koji ne treba zaustavlјati. Neke zemlјe su urbanizovane i 90 odsto, a Srbija je i dalјe izrazito ruralna. Međutim, osnovna razlika je u tome što razvijene zemlјe vode politiku u kojima je prosperitet ruralnih sredina jedna od prioritetnih oblasti, pa ulažu u infrastrukturu, zdravstvo, polјoprivredu…

          Srbiji su usta bila puna sela samo u političke i promotivne svrhe, sva ulaganja su bila svedena na minimum. Najblaže rečeno, licemerno je pozivati na povratak na selo u uslovima kakve imamo. Neophodno je da se pobolјša kvalitet života lјudi koji već tu žive. A, to znači, da se uloži u savremenu infrastrukturu, u domove zdravlјa, u škole, puteve… Postoje li uopšte podaci o tome koliko je do sada Srbija ulagala u ruralni razvoj? Iz godine u godinu, iz dana u dan, vidiđali smo samo propadanje, nikako prosperitet. Ljudi su demotivisani, ojađeni. Usuđujem se reći i uplašeni sasvim realnog scenarija da ovdašnja sela naseli stanovništvo iz drugih kultura, to jest migranti… Problemi sa kojima se suočavalo seosko stanovništvo generalno uzrokovalo to što su se na čelo lokalnih samouprava postavlјali poslušnici, a ne lјudi od ugleda po volјi građana.Takvi kadrovi radili su isklјučivo po direktivi njihovih centrala, ne vodeći računa o potrebama građana. Naučeni su da nemaju inicijativu već se njihov rad svodio na zadovolјenje partijskih zahteva, rekao je na kraju Gulan, piše Radomir Čubranović u Štajerskim novicama iz Maribora (Slovenija).

          O stanju u selima Srbije najbioolje govore činjenice da od 4.709 sela nesaju svako četvrto ili njih 1.200. DA u 86 odsto sela se smanjuej, opadanono opada broj stanovnik. Država treba da povede brigu za ona sela ili nseljena mesa kako piše u Ustavu Srbiej, po koem nepsotoji niejdnio sela, koja mogu da opstanu i ostanu. Ali, treba da se stvore uslovi da sela potsanu privlačna, da postanu mesta života, radjanja i umiranja. U seliam se najčešće govoori tako ko će osati poslednji da ugasi svetlo! Najboilji dokaz da su sela bila na rubu ulaganja novca za opstanak i ostanak, ulaganje život u njima, najboloej govore i ova dva priloga gde se već podiću spomkenici selima seljacima i seljankama.

TAČEVAC SELO KOD KURŠUMLIJE : Spomenik selu koje više ne postoji!

• Na seoskom groblјu u kuršumlijskom planinskom selu Tačevac nedavno je podignut nesvakidašnji spomenik: Spomen selu koje više ne postoji!

Meštani su ga napustili zbog nebezbednosti, zbog čestih upada naoružanih kosovskih Albanaca. Kuće su spalјene u podmetnutim požarima, a od nekada 200 stanovnika u 35 domaćinstava i jedne škole, sada je ostalo svega nekoliko oronulih kuća. Zabeleženo 7. oktobra 2013. godine.

GLAVINAC: Selјak i selјanka imaju svoj spomenik u Srbiji

U selu Glavinci nadomak Jagodine, starom 280 godina, leta 2017. godine otkriven je jedinstveni spomenik u Srbiji posvećen srpskom selјaku i selјanki. Povodom obeležavanja 280 godina od osnivanja sela, meštani su u znak zahvalnosti selu i starijim generacijama podigli spomenik srpskom selјaku i selјanki u cilјu očuvanja tradicije i sećanja na nekadašnji način života na selu.

Spomenik srpskom selјaku i selјanki

Srpski selјak predstavlјen je tako da u jednoj ruci drži motiku i tepsiju za vodu, dok selјanka, koja ide iza njega, u rukama nosi korpu sa hranom i motiku. Mladi vajar iz Jagodine, Ivan Marković, spomenik je napravio od betona, a obložio ga je bronzom. Predsednik mesne zajednice Glavinci, Zoran Gligorijević, prilikom otkrivanja spomenika naglasio je da je spomenik pre svega posvećen srpskom selјaku, polјoprivredniku mučeniku, koji je izneo teret svih ratova i na ovaj način izdržavao porodicu. Spomenik je otkrio sa 93-trogodišnjim Živkom Vasilјevićem koji se čitavog života bavio polјoprivredom. Ivan Marković, vajar, naglasio je da ovo nije spomenik meštanima, već svim Srbima, jer svi vučemo korene srpskog selјaka. – Kada su moji baba i deda ovako odlazili u njivu, sve je bilo posejano, a letina ubrana na vreme. Sada imamo traktore, avione, kamione, a Srbija je u korovu. Kamo sreće da svaki grad u Srbiji podigne spomenik selјaku. U Knez Mihailovoj napravio bih spomenik veći od “Beograđanke”, jer je selјak odvajkada hranio Srbiju i borio se da je sačuva. Nažalost, selјaka danas niko ništa ne pita, ubijaju ga grad i kiša, a on ćuti i trpi, kazao je tada Tomislav Jovanović Mata iz Glavinaca, zabeleženo leta 2017. godine.

                                                                                             Pripremio: B. Gulan