SELA I ŽIVOT U NJIMA

Bitka za sela je bitka za Srbiju

Branislav GULAN

Danas, kada se vodi akciaj na oživlјavanje sela u Srbiji, njihov opstanak i ostanak, postavlјa se pitanje šta je najveći problem za pristojan život na selu.  Odogvop je da je sumroan sliak sela Srbije danas. Jer, po Usavu u SRbiji nepostoji niejdni selo, već naselјena mesta. Od 4.700 tih naselјenih mseta, nesaje svako četvrto ili njih oko 1.200! U 86 odsto sela beleži se oapdanje broaj stanovnika!. Vieš od 1.000 sela nema prodavnicu, a u 500 ni ptu sa svetom… U njiam je 50.000 kuaćbez vlasniak i još 150.000 u kojiam trenutno niko ne živi. U 1.034 nanjselјa ima manje od po 100 stanovnika. Poštu ni bankomat nema 2.000 stanovnika… Stočarstvo SRbiej se nalazi u dubokoj krizi, proizvodnja je na niuvou 1910. godine. Srbija od izvoznika mesa postaje njegov uvoznik… U 1990. godini kada snje raspadala Jugsoalvija, iz Srbije je u svet bilo izvezeno svinjskog mesa za 726 miliana dolara. U 2019. godini je za uvoz zamrznutog svinjskog mesa potrošeno 71, a u 2020. godini 58 milioan dolara. Stočarstvo već nekoliko decenije iam pad proivzvodnje od dva  – tri odsto godišnje. Zalј psoeldnje tri i poi deceniej rat polјoprivred ejs amo 0,45 odsto godišnje. Vrednsto proizvodnje po jednoim hektaru je 1.000 dolara, a ukupan godišnja vrednost proizvodnje u popolјoprviredi je između četiri i pt milijardi dolara. Rast proizvodnje od 4,6 odsto odsto bio je jedino u 2020. godini kada je i ukupna vrednost bila 5,6 milijardi dolara, pema pdoacima RZS. Sve to se u svakoj strategiji stavlaj kao želčaj za znbatno više… Ciulj je da proizvodnaj po hektaru bude bar 5.000 dolara po hektaru, da ukupna proizvodnja bude 10 do 15 milijrdi dolara, izvoza najmanej 10 miliajardi doalra, pa i više… Sve to ostaju želej na poapairu vladajućih oligarhija i mintara koji doalez i odlaze, a njohvo0e želej nasleđuju nove političke garniture.

Autor ovih redova se pola  veka bavim selomima, njihovim nestajanjem i životom u njima. Problema je niz… Sumorna je sliak sela Srbiej danas. Svo to vreme sam ukazivao naprobleme zašto nema zadruga kakve su potrebne selima,  Treba stvoriti iste uslove  života na selu kao i u gradu… Selo treba da ima crkvu, školu, kafanu, igralitše, bioskop, telefon, internet…  Dakle, sve što ima u gradu trea da bude i u selu. Mladima ponuditi da žiove i ostanu da stvalјraju porodice i da mogu da žive od rada u selu. Na to treba da pristanu mladi, ali i devojek da se udaju.

Mladi treba da imaju posao i od čega da žive. Cilјna grupa treba da budu i mladi iz srednjih polјoprivrednih škola.Svake godine iz njih iozađe oko 2.500 svršenih srednjoškolaca. Roditelјi im imaju njive, gazdinstva… Oni koji odlaaze na studije mogu da se vrate na selo. Oni koji to ne žele nudi im se odmah da osanu na selu. Jedan broj njih, koji  hoće da ostanu na selu da žive na imanju, treba im ponuditi privlačne uslove. Analize pokazuju da ima dostlј takvih.

Danas imamo i dobra i privlačna sela, gde postoje uspešne zadruge. Sa višdesetina zadrugara i kooperatana. Cilј je da svako selo iam uspešnu zadrugu. Zadruga koja je proizvođačima hrane pri ruci kada treba da obavlјju setvu, kada proizvedu da prodaju ono  šta su radili i da za to dobiju novac. Jer, smao udruženi u zadruge lјudi na selu  će opstati i ostati.  Da proizvede za sebe, ali i da psotoaju robni proizvođači. To je najbitniej za oenh male sitne. A, u zemlјi imamo blizu 570.000 gazdinstava. Od toga čak 217.623 su mali sitii proizvođači sa imanjem do dva hektara. Cilј je da oni postanu robni proizvođači.

Pola veka su zapostavlјena ne samo sela, nego sva ruralna područja u Srbiji. Ne samo u Srbiji nego na prostorima ex Jugoslavije gde je sa sela u grad za pola veka od 1950. do 2000. godine  prešlo da živi na tim prostorima osam miliona lјudi!

I danas lјudi odlaze sa sela, ali sa kartom u jedniom pravcu. Van granica zemlјe poslednjih godina je odlazilo  po 30.000 lјudi, a u poslednje dve godine po 60.000!?

Ruralne sredine se i dalјe prazne. Broj stanvoniak oapda u 86 odsto sela. Ima ih u Srbiji oko 4.700.  Srbija gubi bitku za seoske sredine, a rastu samo tri najveća grada Beograd, Novi Sad i Niš.

Od 2,5 miliona domaćinstava u Srbiji čak svako četvrto čini jedan član. Najbrojnija su domaćinstva u centralnoj Srbiji gde imaju prosčno po 3,06 članova… Prevaga je broja umrlih nad rođenima (u 2020. godini to je 116.000 umrlih i samo 61.000 rođenih), daleko je veći krivac za pusta sela, nego same migracije. Dramatično se ubrzava smanjivanje u malim sredinama. U celoj Srbiji se smanjuje broj stanovnika, a samo raste u tri najveća grada. Broj stanovnika u gradovima od 2000. do 2010. godine povećao se za 70.000, a u selima smanjio za više od 310.000. Svake godine oko 250.000 žitelјa Srbije danas promeni adresu iz jedog mesta ode u drugo, pa pravilu iz manjeg u veće.

Najkritičnije stanje je u Pčinjskom, Topličkom, Nišavskom, Jablaničkom i Pirotskom upravnom okrugu, kao i u pograničnim područjima Srbije. Mora posebno da zabrine  da nesraje i nekada najrazvijeniji deo Jugoslavije, sela u Vojvosini.  Nekada najrazvijeniji deo Bačke, kod Bačke Topole, gde je nestalo sa mape selo Obornjača, koje viš nema stanovnitšva. Samo  u toku leta dođe jedan pastir sa stadom ovaca i tu bude…

Ako želimo ravnomerniju naselјenost bilo bi dobro i da se privuku i vrate lјudi koji su otišli u svet. Ali, kada je država siromašna to još uvek ide teško. Mali je borj lјudi koji se vraćana selo da bi se promenila slika u celoj  Srbiji!

Formirano je Ministarstvo za brigu o selu, vodi ga Milan Krkobabić. Tu je i nacionalni tim za preporod sela Srbije. Uz spasavanje sela, a nestaje ih oko 1.200, sad treba spasavati i varošice. Jer, godišnje nestaje, jedna Bačka Palanka,  Bečej, Negotin… Jer, prosečno se u poslednjoj deceniji rađalo oko 65.000 lica, a umiralo je po 102.000. U 2020. godini Korone, umrlo je oko 116.000, a rođeno samo 61.000 beba! To je bilo najmanje rođenih za poslednjih 100 godina!

IMA LI SMISLA GOVORITI LjUDIMA DA IDU I DA ŽIVE U SELU A U VEĆINI KRAJEVA NEMA OSNVONIH USLOVA ZA ŽIVOT?

Tačno je da je sumorna slika  sela u Srbije danas. Trend smanjenja stanovništva nastaviće se do 2050. godien kada će Srbija imati oko 6,3 miliona stanovnika (podaci RZS), što će se po broju vrtaiti na nivo od pre 100 gdoina! Nastavlјanje trenda gubitaka stanovništva traži radikalnu preorijentaciju javnih politika u pogledu klјučnih pitanja kao što su promene strategije razvoja i stavlјanje akcenta na ravnomerniji regionalni razvoj,  na razvoj polјoprivrede i sela i na masovno zapošlјavanje.  

U 86 odsto sela opada broj stanovnika!

Po Ustavu Srbije nema nijedno selo, već naselјena mesta. To treba menjati, sad kad su u toku izmene Ustava;

U nselјima selima se nalazi oko 50.000 praznih kuća bez stanvonika, a na još 150.000 piše da trenutno u njima niko ne živi!

Čak 1.000 sela nema prodavnicu, a 500 njih nema asfaltni put ni vezu sa svetom!

U Srbiji čak 73 odsto sela nema ni dom kulture ni biblioteku;

Poštu ni bankomat nema oko 2.000 sela!

U 2.760 sela nema vrtića;

U 230 sela nema osnovne škole;

U 200 osnovnih škoal danas ide po jedan đak!

U 1.034 naselјa – sela je manje od po 100 žite!

Danas u Srbiji ima više od 200 sela bez ijednog stanovnika mlađeg od 20 godina!

Akcija je počela 2017. godine pa je vraćen duh zadrugarstva. Imovina još nije. Sad je najbitnije vratiti poverenje… Za to je potrebno i vreme.  Razlika između zadruga osnovanih posle Drugog svetskog rata i danas je ogromna. Nekada su zadrugari u njih u zadruzge unosili svu svoju imovinu, pa su bez nje ostali u plјačkaškoj privatizaciji kombinata kada je bez posla ostalo i 100.000 radnika. Danas se oni udružuju u zadruge i tu unose samo svoj proizvod da bi ga prodali! Cilј je da ti mali proizvođači, uz intenzivnu proizvodnju mogu da žive i od malog poseda.

Do srediuen 2017. godine Srbija je imala 1.543 zadruge. Poslednjih decenija smo bili zemlјa u kojoj se godišnje gasilo po 100 zadruga. Do sredine 2021. godine osnovano je 950 novih zadruga. Direktno je sa bespovratnim novcem  od 1,7 milijardi dinara pomognut rad 152 zadruge. To predstava i otvaranje isto toliko fabriak pod otvorenim nebom. Bolјitak je osetilo 6.120 porodica ili oko 30.000 žitelјa Srbije. Sad je u toku razmatrfanje raspdoele bespovratnog novca od 500 milioandianra iz četvrtog konkursa. Molbe je podnelo oko 300 zadruga, a novac će dobiti oko 50 do 60 njih.

Republika _Srbija raspolaže sa 5,1 miliona hektara polјoprivrednih povšrina. To je 0,97 hektara postanovniku. Od toga 4,2 miliona hetkara su obadive pvoršine ili 0,47 hektara po stanovniku. Prema psolednjem popisu polјopriv rede iz 2019. Godine koristio se 3.476.788 hektara. Vrednsto agrarne proizvodnje se kreće između četiri i pet miliajrdi dolara (samo je u 2020. godini to bilo 5,6 milijardi dolara).  Za protekel tri i po decenije rast agrarne proizvodnje je samo 0,45 odsto godišnje. Samo u 2020. godini taj rast je bio 4,6 odsto. Proizvodnja po hetkaru u Srbiji je je 1.000 dolara po jednom hektaru.Cilј je da to bude najmanje 5.000 dolara.

Prosečan broj zapslesnih po jednom gazdinstvu je 2,3 člana.

Agrar Srbije od 2000. godine do danas vodilo je 13 ministara polјoprivrede.

 U Srbiji se uzgaja 891.000 goveda, 2, 7 miliona svinja, 1,7 miliona ovaca, 196.000, koza, ima oko 914.000 košnica pčela i oko 26,6 miliona živine;

Od ukupno obradivih pvošršina navodnjava se samo 1,4 odsto ili oko 52.000 hektara u 2020. godini; U svetu se navdnjava 17 odsto obradivih površina.

Svake godin nevreme odnese dobar deo useva. Osigurava se samo 10 odsto površina;

Hrana se proizvodi uz pomoć 451.000 traktora i 25.000 kombajna. Prosečna starost mehanizacije je oko tri decenije;

KAKVA ĆE BITI ŠTETA AKO SELA NASTAVE DA SE PRAZNE?

To ne bi bilo dobro da imamko državu i sela bez nardoa. Ovo je poslednji trentuiak da može netšo da snje uradi u toem. Jer, već su nam pogranična mesta prazna. Počev od Vojvdoine i granice sa Mađaskom, pa Rumunije, Bugarske… Dakle, bitka za selo je bitka za Srbiju!

Jer, cilј je da se dobiej naklonost i poverenje mladioj žena da ostanu i zasnuju porodicu na sleu, jer bez toga će biti prazna priča. Krenulo se sa zadrugama, njih osnviaju domaćini Srbije. Učinjen je rpvi kroak jer je smo an putu povratka poverenja. Jer, u selu gd epostoji dobra zadruga, poput Kle,a Karavukova i drugih mesta,  vidi se poečtak bolјeg života. To je još jedan dokaz i priemr da selo nemože bez zadruge. Zadrugarstvo je ekonomsii temelј za opstanak sela, a to je onda i opstanak Srbije. Praksa je pokazal da uspešna zadrzuga omogućšava žitelјima sela kulturno umetniučki,  zabavni i spoprstki život. Dakel, istorijski pomak je učinjen oživlјavanjem zadrugarsta. Krenulo se od polјopreivredngo zadrugarstvas, a sad se kreće u turističek, zanhatske, osijalne, zadrvstvene i druge zadruge. Strateško predelenje je da to bude horizontalbio i vertiklano (gransko) povezivanje zasdruga, kroz specijalizoivnau proizvodnju, a ne svaštarenje., Osnvoane su i četgiri složebne zadruge. Sad treba osnovati i izvozbno uvozen zadruge. To treba da bud epo ugeldu na nekladašnji ,,Geneks“, ,,Progres“  id ruge firme koej su se bavile spoljnotrogivnksim poslovima. Te zadruge treba da se bave izvozom mesa, junadi i drugih prerađevian, voća i povrća…

Dakle u Srbiji se stvara ekonosmki ambijent i podstiče se njihovo osnivanje. To je od posebnog značaja u brdsko – planinskim i pogrančnhim krajevima, jer je njihov bezbednosni i geostrateški značaj ogroman za našu državu. Jer, ako se to nebi ostvarilo preti nam da iamo teritoriju bez naroda. To znači da nam preti ,,usud puste zemlјe.“ To bi bila ogromna šteta.

Dakle, očuvanje sela nije usputna nostalgija, već imperativ ovog vremena – populacioni, bezbednosni i ekonomski.

KAKO MOŽE DA SE POMOGNE?

Preporod sela u koji smo krenuli zaheva zbilјnu socijalnu i agrarnu reformu. Te reforem snja sopstvenim snagama moraju biti u provm planu. Zadrugarstvo mroa biti salna tema,a sad smo krenuli i da mogućnsoti da mladi do 45 godina starosti dobije kuće na selu. Seluz su potrebi i stručnjaci, lekri, stoamtolozi agronomi, veterinari, tehonolozi, pa će oni imati dvostruko veću zaradu od njihovim kolega u gradu. U Brdsko planinskim područjiam je nužno umanjioti ili ukinhuti popjeidne poreze, PDV, doprinose i takse, što bi sve zajedno doprinelo  normalnhomj život8u i stimulisalo lјude da ostanu,a neke iz tralјdea da dođu da žive na sel. Tu se još razmišlјa o ddlčei oko 200.000 hetksra državne zemlјe (do 50 hektara po gazdinstvu). Oni je nemogu otuđivati i njihova je sve dok je obrađuju.

Ovi planovi ostali bi bez investicionog plana ,,Srbija 2020 – 2025“. Tim plannom i stpom rasta BDP-a od minimum šest odsto na godišnjem nivou mogući su značajniji pomaci na bolјe u selima Srbije. Plan predviđa pet miliajrdi evra za izgr4adnju 5.000 kilometara regionalnih i lokalnih puteva, tri milijarde evra za izgradnju vodovoda i kanalizacije južno od Save i Dunava, ali i 300 miliona evra, mimo budžeta Republiek SRbije, namenjenih kupovini mehanizacije, navodnjavanju i komasaciji.

,,Stoga se naša misioja da se sačuvaju sela Srbije bazira na tim izdvajanjima, jer za to su nam potrebne veliek apre,a još više rada i znanja“, kaže ministar za brigu o selu Milan Krkobabić.

Stari na selu napušteni i bolesni!

U 63 odsto staračkih seoskih domaćinstava nema mlađih od 65 godina, 76 odsto ispitanika ima neku bolest već duže vreme,a više od polovine potomaka starijih lјudi u ruralnjim područjima živi van porodičngo doma, poakzuje istraživanje Crvengo krsta Srbije realizovano uz podršku poverenice za zaštitu ravnopravnosti Brankice Jankovićš i Kancelraije Populacionog fodna UN u Beogradu (2016. godine). Istražoivanje takođe pokazuje da u našoj zemlјi 56 osto stanovništva živi u gradovima i da će se taj broj uvećavati shodno procenama da će do 20550. Godine dve trećione svetske populacije živteu gradovima.

Nataša Todorović, predstavncia Crvenog krsta Srbije ukazuje, da podaci pokazuju da je broj lјudi koji žive u selima Srbije u vremenu od 2002. do 2011. godine, manji za 311.000 i po prvi put se broj stanovnika sela Srbije spustio ispod tri miliona. Osobe koje su ostale da žive u ruralnim područjima, s jedne strane, lišene su tradicionalen podrške porodice, jer sve manji broj mladih ostaje na selu. Sa druge strane, zbog loše infrastrukture, otežan im je pristup instititucijama zdravststvene i socijalne zaštite.

Analitičari upozpravaju na problem, depopulizacije sela i veliek migracije stanovništva u gradove, zbog čeg su oslablјene sve usluge socijalnij i zdravstvenih službi ruraljim područjima. Najteža sitaucioja je u selima koiaj su dosta udalјena od gradova, gde su medicinske službnje i socijalnji servisi nesdotiupni. Za tako nešto potrenbo su nam zdrvastvene zadruge. One su poznate u sveut, ali kod – za sada postoji samo jedna takva utanova.

Prema ovom istraživanju, 56 odsto starijih na selu čine žene, a prosek godina starijeg stanovništva je čak 74,6 godija, uz 10 odsto starijih od 85 godina. Osnovno obrazoanje nema 41 odsto ispitanika, 59 odsto su poljoprivrednici i domaćice, 38 odsto se ne bavi poljoprivreodm, 38 odsto su poljopr4ivredni poenzioneri,a 43 procenta starosni i invaldiski penzioneri.

Okvir

Agrar, izvoz i uvoz u 2020.

Srbija je u 2020. godini realizovala izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u visini 4.147,2 miliona dolara što predstavlja rekordan rast izvoza po stopi od 14,4 odsto, uz istovremeno, realizovan uvoz u visini od 2.306,3 miliona dolara, po ostvarenoj stopi rasta od 8,8 odsto. Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u  2020. godini, beleži rast od 20,5 odsto, odnosno za 312,7 miliona dolara je veći u odnosu na ostvareni u 2019.  godini i iznosi 1.840,9 miliona dolara, sa stopom pokrivenosti uvoza izvozom od 180 odsto. Pomenutim rezultatima glavni doprinos je u realizovanoj poljoprivrenoj proizvodnji u bruto vrednosti od 5.815 miliona dolara (stopa rasta od 4,61 odsto), odnosno neto ostvarenoj poljoprivrednoj proizvodnji od 4.856 miliona dolara (stopa rasta 5,11 odsto).

U bilansu razmene poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije s inostranstvom u u  2020. godini  ostvarena je vrednost izvoza od 4.147,2 miliona dolara, što predstavlja rast od 14,4 odsto u odnosu na ostvarene  rezultate u  2019. godini (iznosila je 3.624,6 miliona dolara), sa učešćem u ukupnom robnom izvozu od 21,3 odsto. Istovremeno, vrednost uvoza u visini od 2.306,3  miliona dolara je za 10 odsto veća od ostvarenog u 2019. godini (iznosila je 2.096,4  miliona dolara), sa učešćem u ukupnom  robnom  uvozu od 8,8 odsto. Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u  2020. godini, beleži rast od 20,5 odto, odnosno za 312,7 miliona dolara je veći u odnosu na ostvareni u 2019.  godini i iznosi 1.840,9 miliona dolara, sa stopom pokrivenosti uvoza izvozom od  180 odsto.

Posmatrano po odsecima SMTK, u izvozu dominiraju robne grupe: žita i proizvodi na bazi žita, u vrednosti od 990,9  miliona dolara, sa učešćem od 5,1 dolara u ukupnom robnom izvozu i ostvarenim suficitom od 831,4 miliona dolara i voće i povrće, sa ostvarenim izvozom u vrednosti od 982,6 miliona dolara, sa učešćem od pet odsto u ukupnom robnom izvozu uz suficit od 439,3  miliona dolara.  Po ostvarenoj vrednosti u uvozu najzastupljeniji su odseci: voće i povrće sa vrednošću uvoza od 543,3 miliona dolara, sa učešćem u ukupnom uvozu od 1,6 odsto i kafa, čaj, kakao i začini   u vrednosti od 256,1 milion USD, sa učešćem u ukupnom uvozu od 1 odsto.

Najznačajniji proizvodi agrarnog porekla u izvozu 2020. godini su: kukuruz merkantilni u vrednosti od 621 miliona USD, malina zamrznuta u vrednosti od 296  miliona dolara, duvan za pušenje u vrednosti od 212 miliona dolara, cigarete od duvana u vrednosti od 210  miliona dolara, ostali prehrambeni proizvodi u vrednosti od 128 miliona dolara, jabuke sveže u vrednosti od 125 miliona dolara, soja u zrnu u vrednosti od 106 miliona dolara, hrana za pse i mačke u vrednosti od 102 miliona dolara, pšenica merkantilna u vrednosti od 99 miliona dolara,  proizvodi za ishranu životinja u vrednosti od 89 miliona dolara i ostalo voće zamrznuto u vrednosti od 882 miliona dolara.

Na uvoznoj strani, među agrarnim proizvodima dominiraju: ostali prehrambeni proizvodi u vrednosti od 121 milion dolaraUSD,  duvan ižiljeni u vrednosti od 79 miliona dolara, banane sveže u vrednosti od 62 miliona dolara,  meso svinjsko zamrznuto u vrednosti od 58 miliona dolara, kafa sirova sa kofeinom u vrednosti od 55 miliona dolara  i cigarete od duvana u vrednosti od 49 miliona dolara.

                                                           (Autor je analitičar i publicista)