SAVETOVANJE AGRONOMA I POLJOPRIVREDNIKA SRBIJE I REPUBLIKE SRPSKE

Država zavisi od semenarstva

Budžet za poljoprivredu u 2024. godini biće oko 119 milijardi dinara. Ovo je obećano poljoprivrednicima na sastanku u Vladi Srbije, krajem 2023. godine prilikom razgovora sa predstavnicima 60 agrarnih udruženja iz čitave Srbije.  U tom razgovoru premijerka Ana Brnabiće je navela da je namera da ovakvi dijalozi između poljoprivrednika i Vlade budu redovni. Predsednica Vlade Srbije najavila je i subvencije za poljoprivredu u iznosu od milijardu evra u 2024. godini. Poljoprivrednici međutim kažu da nisu zadovoljni jer im je Vlada Srbije ponudila  „već skrojen“ agrarni budžet.  Ovo je i najveći agrarni budžet u Srbiji do sada, od kada je on donet 1996. godine. Posle toga donet je i Zakon po kome budžet mora da iznosi najmanje pet odsto od ukupog budžeta Srbije.Taj deo zakona se do sad nije primenjivao.  Ovo je prvi put da agrarni budžet prelazi pet odsto! Obećano je i da će se narednih godina povećavati za 10 odsto.

Piše: Branislav GULAN

O razvoju, ali i teškoćama agrara Srbije, kao i neostvarivanju planova iz Strategije razvoja poljoprivrede od 2014. pa do 2024. godiine razgovarano je i na 58. tradicionalnom savetovanju agronoma i poljoprivrednika Srbije i Republie Srpske, na Zlatiboru, u hotelu ,,Palisad’’, od 29. januara do 2. februara 2024. godine. Skup na Zlatiboru otvorio je direktor Uprave za zaštitu bilja u Ministarstvu poljoprvirede Nabojša Milosavljević. On je istakao da je ovo najveće okupljanje proizvođača hrane u zemlji i regionu. Prisutnima, koijih je bilo više stotina, ali manje nego prethodnih godina, obratio se i pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu APV Mladen Petreš, koji je istakao da je Sekretarijat prezadovoljan saradnjom sa Institutom za ratarstvo i povrtarstvo, koji je institucija od nacionalnog značaja, i da očekuje da se saradnja iz godine  u godinu unapređuje radi održavanja i očuvanja naše nezavisnosti u pogledu proizvodnje hrane u semena. Pomoćnik ministrqa poljoprivrede u Vladi Srbije Aleksandar Bogićević, naglasio je da do ove godine poljoprivredncii imaju podsticaj za kupovinu deklarisanog semena jer naša zemlja zbog sejanja takozvan semena sa tavana gubi godišnje po devet milijardi dinara. Po njegovim rečima taj gubitak je veliki ne samo za državu već i za poljoprivrednike pošto setvom nedeklarisanog semena gubi se na prinosima i zaradi. Naglasio je da će poljoprivrednicima, osim podsticaja države, novac stizati i iz inofondova, putem IPARD-a 3 i konkursa ,,Konkurentna poljoprivreda’’, ali da ga mogu dobiti i u lokalnim samouporavama gde žive i privređuju.

Agrar i Srbija

Prema rezultatima najnovijeg popisa poljoprivrede,  u Srbiji danas ima 508.365 poljoprivrednih gazdinstava. Oni hranu proizvode na 3.257.100 hektara. Prilikom popisa RZS je zabeležila da u Srbiji postoji i 725.408 goveda, pa  2.263.705 svinja, 1.702.682 ovaca, 149.558 koza, 22.022.39 živine, 1.261.323 košnica pčela. Poljoprivredom se u Srbiji bavi 1.150.653 lica.

Jesenas zasejano 18,3 odsto manje pšenice.

U Republici Srbiji u 2023. godini u jesenjoj setvi zasejano je 726.436 hektara površine, što, u odnosu na konačne rezultate jesenje setve u 2022. godini, predstavlja smanjenje od 16,8 odsto, saopšteno je iz Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Posmatrano po kulturama, prošle jeseni zasejano je manje: pšenice (za 18,3 odstol), ječma (za 12,4dsto), uljane repice (za 6,9 odstpo), ovsa (za 18,4 odsto) i raži (za 14,3 ofdzp). U poređenju sa desetogodišnjim prosekom jesenje setve (2013‒2022), površine pod pšenicom smanjene su za 8,4 odsto. Jesenas je pšenicom zasejano 543.762 hektara, a godinu dana ranije 665.718 hektara. Desetogodišnji prosek površina pod pšenicom iznosi 593.805 hektara.

Prednost za domaće semenaPredsednik Upavnog odbora novosadskog Instituta prof dr Dragana Latković, predočila je da Institut ima velika dostignuća u oplemenjivanju više od 53 biljne vrste pa je i stvoreno više od 1.500 sorti i hibrida koje se gaje u 33 zemlje. Tržište se prostire od Kanade, do severne Evrope, Dalekog istoka, pa sve do Japana. Naš celokupni učinak je nacionalno dobro koje moramo da čuvamo i podižemo na još vši nivo. Učinjeno je mnogo i zahvaljujem se svima koji su doprineli da brend NS seme nagrađuje rodom i uživa povernje velikog broja poljoprivrednika. Institut stalno raste, osnovan je 1938. godine i izrastao je u moćnog giganta evropske i svetske poljoprivredne nauke. U njemu radi oko 540 zaposlenih među kojima je više od 100 doktora nauka. On je davno prerastaso okvire naše zemlje. Pohvalno je to što je institut u 2023. godini posle oluja uspeo da vrtai svoju semensku proizvodnju na na njive dobrih proizvođača. Studentima uvek govorim: Ako želite da naučite nešto o kukurzu, idite u Ameriku, ako hoćete da naučite o šećernoj repi – idite u Nemačku, ako želite da učiite o ječmu – putujte u Kanadu, a ko želi da uči o suncokretu ostanite u Srbiji, odnosno u Novom Sadu. Jer, suncokret je Zaštitni znak Novosadskog instituta. Svaki sedmi suncokret koji se gaji u svetu (i on se proizvodi na više od 25 miliona hektara i donosi rod veći od 31 milion tona) potiče iz Novog Sada,  navodi Dragana Latković. 

Koliko je taj podatak vredan najbolja potvrda je činjenica da je jesenas, 2023.godine, bilo dovoljno semenske robe, a očekuje se da će je u predstojećoj prolećnoj setvi u Srbiji na 2,5 miliona hektara, biti još više. Govoreći o aktuelnom ekonomskom trenutku, Dragana Latković je istakla da je institut prešao na zdravu ekonomiju. Po njenim rečima radi se planski, jer je uspostavljena dobra sprega između domaće i inostrane komercijale koja osliškuije i ispituje tržište. Odnosno, proizvodi se onoiliko semena koliko će se i prodati. Plan je da se i ove godine značajne površine zaseju pod semenskim usevima kod dobrih proizvođača. Ali, ne smemo gubiti iz vida da se na našim oranicama nalaze sve svetske kompanije i da u   takvoj konkurenciji nije lako opstati. Proizvođači u Srbiji ne trba da brinu. Semena će biti dovoljno.Ne treba da zaboravimo da domaće seme ne zaostaje za stranim i da pri izboru njemu treba dati prednost.

Sorte i hibridi na našim njivama!

Država koja ima razvijeno sopstveno semenarstvo netreba da brine za svoju sigurnost i nezavinost. Ali, oni koji nemaju sopstvenog semena, uvek prvi dođu pod udar onih koji imaju nameru da zauzmu tu teritoriju. Jer, im uvek to lakše polazi za rukom. Kada je reč o Sribji ona je nekada imala razvijeno semanarstvo, dovoljno za sebe, pa i značajne količine za izvoz. Međutim, danas je situacija drugačija.

Zato je ova tema zauzela značajno mesto i na skupu na Zlatiboru, a o njoj je govorio dr Vladimir Miklič, istaknuti savetnik o semenarstvu, ekspert svetslog glasa.

Seme pšenice i soje uglavnom je domaće, kukuruza pola – pola, a ostalo zauzeli stranci. Mada je semenarstvo u Srbiji razvijeno, ima dugu tradiciju i priznato je u svetu, polјoprivrednici malo koriste u setvi domaća semena i hibride, priznate širom sveta. Na našim polјima ratari najviše seju uvozno seme ulјane repice i suncokreta, a najmanje kupuju strano seme za zasnivanje proizvodnje pšenice i soje, čulo se na savetovanju polјoprivrednika i agronoma Srbije i Republike Srpske na Zlatiboru, čiji je domaćin novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo, ustanova od nacionalnog značaja.

O temi „Semenarstvo u Srbiji izazovi i perpektive” nisu izneti podaci  koliko iznosi izvoz domaćih semenskih kuća na strana tržišta u novcu i količinama ni koliko se godišnje uveze stranog semena u Srbiji. Ali je rukovodilac Odseka za suncokret na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo dr Vladimir Miklič istakao da je udeo stranog semena u setvi pšenice oko tri procenta, a soje oko pet. Istovremeno, u setvi ove dve kulture – soje koristi se samo 30 odsto deklarisanog semena, a kod pšenice najviše 50 odsto.

52 odsto kukuruza u setvi zauzima strano seme

,,Nažalost, imamo pad u korišćenju deklarisanog semena, ali nam nadu ulivaju podsticaji koji će od ove godine dobijati ratari za setvu deklarisanog semena’’, kazao je Miklič, spomenuvši da se prednosti deklarisanog semena ogledaju, između ostalog, i u povećanju prinosa, sprečavanju širenja bolesti i korova bilјaka… Naglasio je i da se korišćenjem deklarisanog semena pomažu semenske kuće jer novac kojim kupuju deklarisano seme proizvođači ulažu u stvaranje novih sorti i hibrida koji su u uslovima klimatskih promena, čiji smo svedoci u proteklih desetak godina, i te kako potrebni. Po rečima  Mikliča, udeo stranih sorti ulјane repice u domaćoj setvi iznosi 85 odsto, suncokreta 80, a kukuruza 52 procenta, dok se proizvodnja šećerne repe u potpunosti zasniva na stranim sortama!

U semenarstvu smo bolјi od Italije          

Na savetovanju je ukazano da su temelј uspeha u domaćem semenarstvu postavili ovdašnji stručnjaci kod nas školovani, koji su napravili sistem bolјi od mnogih drugih zemalјa. U semenarstvu smo uspešniji od Italije, a to ovdašnja javnost ne zna niti očekuje da smo u tom domenu polјoprivredne nauke uspešniji od drugih razavijenijih zemalјa.

Iz ovih podataka se vidi da je veliki udeo stranih sorti i hibrida pri setvi najvažnijih polјoprivrednih kultura i to je velika šteta, ne samo za semenske kuće već i za dorađivače, laboratorije, proizvođače… Korišćenjem domaćeg semena širi se proizvodnja u semenarstvu ali jača i polјoprivreda i ekonomija zemlјe.

Srbija ima razvijenu mrežu istraživačko razvojnih institucija koji su se bavili oplemenjivanjem i semenarstvom poljoprivrednih kukltura, pa su stvoreni uslovi da Srbija bude zemlja sa značajnim potencijalom za semensku industriju. Pored toga ima stručne kadrove, savremene kapacitete za doradu semena. Ocena je i da državne institucije u semenarstvu u nekim segmentima funkconišu bolje od mnogih zemalja, čak i Italije.

,,Ali treba istaći i to da su proizvođači u Srbiji u neravnopravnom položaju u odnosu na okruženje. Pre svaga, po subvencijama. Jer, domaći oplemenjivači su često u neravnopravnom položaju u odnosui na strane kompanije. Visoka upotreba nedeklarisnog semena (samo kod pšenice to je do  60 odsto – primedba B.G.) ugrožava kvalitetnu proizvodnju, ali i semenske kuće. Zakonska regualtiva ponekad čini uvoz semen jednostavijim od proizvodnje u Srbiji’’, navodi Miklič.

Zato upotreba deklarisanog semena znači dobijanje većih prinsoia za 10 do 30 odsto! Deklarisano seme znači i sprečavanje širenja korovskih biljaka putem semena, te smanjenje troškova za kupovinu herbicida. Deklarisano seme znači i sprečavanje širenja bolesti koje se prenose putem semena. Povećanje ,,povrata“ novca oplmenjivačima – inovacije u oplemenjivanju bilja su glavni  put za iznalaženje novih osobina, vrednosti i tolerantnosti sorti, koje jedine mogu da odgovore povećanom pritisku za prinosom, efikasnijom i stabilnijom proizvodnjom. Finansijski gubitak Srbije zbog upotrebe nedeklarisanog semena, je ponajviše zbog umanjenja prinosa. To je na pšenici godšnje 80 miliona evra, a u proizvodnji soje 50 miliona evra. Kada je reč o semenarstvu novosadskog instituta treba istaći da je on godinama bio lider u prodaji semena u Ukrajini, poslednjih četvrt veka on učestvuje proizvodnji semena na preko 100.000 hektara. Novosadski Institut je uvek među liderima u uvođenju novih tehnologija u svetu, na primeru suncoketa.

Čak 85 odsto ulјane repice je posejano semenom iz uvoza, a 80 odsto površina suncokreta! 

Miklič  je podvukao da domaći sortiment zaslužuje pažnju, jer da ne zavređuje poštovanje ne bi bio tražen. ,,Uvozimo seme suncokreta, a naše seme je traženo svuda u svetu. Novosadski Inistitut za ratarstvo i povrtarstvo, ustanova od nacionalnog značaja, izvozi seme suncokreta u Rusiju i Ukrajin, istakao je dr Miklič. U svakom slučaju, tržište je otvoreno i tako treba i da bude, ali i udeo domaćeg semena treba da bude veći, jer semena imamo dovolјno da od našeg sortimenta u potpunosti možemo da zasnujemo proizvodnju’’, zaklјučio je Miklič.

Psenica traži kupce

Srbija trenutno na zlaihama ima oko 2,5 miliona tona pšenice. Ovaj stari rod traži kupce, kao što se dogodilo i godinu dana ranije, kada je na zalihama bilo 1,5 miliona tona. Ali za razliku od žita kukuruz se bolje prodaje. Uposlednja tri meseca 2023. godine izvezeno je oko 720.000 tona žutog zrna. Ovo ističe Sunčica Savović, direktorka ,,ŽitoSrbije“.  Govoreći na Panelu zlatiborskog savetovanja ,,Analza tržišta žitarica i uljarica u 2023. godini“, Sunčica Savović je istakla da smo u šest meseci prošle tržišne godine prodali svega 575.000 tona pšenice i brašna i da trenutno na zalihama imamo ukupno višak žita od 2,5 miliona tona, kada se oduzmu domaće potrebe. Po njenim rečima u decembru 2023. godine bilo je malog poboljšanja u spoljnotrgovinskoj razmeni, kada smo prodali oko 70.000 tona, ali to su simbolične količine ukoliko ih poredimo sa izvoznim rezultatima od pre tri – četiri godine. Dobro je što smo u poslednja tri meseca uspeli da prodamo oko 720.000 tona kukuruza.

Inače u poslednjoj žetvi 2023. godine dobili smo oko 3,4 miliona tona hlebnog zrna, i tog trenutka smo imali neprodate pšenice u kolčini od 1,2 miliona tona. Ona je navela da je u jesen 2023. godine posejano 14 odsto manje pšenice nego u setvi 2022. godine. Međutim, to se i očekivalo zbog pada cena žita, visokih troškova repromaterijala i zaliha koje nismo uspeli da prodamo. Pored toga manje je posejano i uljane repice za šest odsto, a ječma za oko tri odsto, te da se u setvi od aprila – maja može očekiati povećanje hektara pod kukuruzom i sojom.  

,,Zadovoljni smo što se sad kukuruz odlično prodajde na stranim tržištima i ne bi trebalo da se strepi da se rod neće prodati do žetve krajem septembra, odnosno početkom oktobra 2024. godine. U poslednjoij žetvi Srbija je dobila 6,8 miliona tonaa kukuruza i od oktobras 2023. godine imali smo preostalih 350.000 tona. U ovom trenutku neračunajući januar 2024. godine, za koji još nema podataka kako se kukuruz prodaje, imamo skoro 2,5 miliona tona kukuruza za izvoz. Zalihe mogu biti i veće ukoliko se bolest afrička kuga bude širila, pošto nam za stočnu hranu treba oko četiri miliona tona. Cena pšenice sporo ide nagore, a ukoliko i dođe do poskupljenja, ono može biti samo simbolično. Raspon cena je mali pa kilogram pšenice kod nas se kretao poslednjih meseci od 18,3 do maksimalnih 21 -22 dinara. A kukuruza od 17,5 do 19 dinara po kilogramu.

Slavko Jovanović, predsednik Upavnog odbora ,,ŽitoSrbije’ ističe da je naša pšenica lošeg kvaliteta, pa zato ima i nisku cena. Većina roda koji se nalazi na zalihama je uglavnom za stočnu hranu. To znači da na tržištu neće dobiti više od 170 dolara po toni. On zato i tvrdi da ukoliko se pojavi kupac sve treba odmah prodati.

Život od poljoprivrede

Novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo posebnu pažnju posvećuje mladim poljoprvirednoicima Tako je na savetovanju na Zlatiboru učestvovalo više desetina mladih proizvođača hrane iz Srbije koji su učestvovali na Panelu mladih poljoprivrednika, gde su iznosili svoja iskustva, primedbe i pohvale na račun kreatora agrarne politike. Evo ša je ispričao jedan od najmlađih učesnika i poljoprivrednika Miloš Spajić iz Bečeja. Panel je vodila predsednik Upravnog odbora Insituta za ratarstvo i povrtarstvo prpof dr Dragana Latković.

Dvadesettrogodišnji polјoprivrednik Miloš Spajić iz Bečeja veruje da polјoprivreda ima budućnost. Seje pšenicu, kukuruz, ulјanu repicu, ali i pivarski ječam. Uz to, ima planove za razvoj vlastitog posla i gazdinstva. Na savetovanju polјoprivrednika i agronoma upriličenom na Zlatiboru, u organizaciji Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, od nacionalnog značaja, predstavlјeni su mladi ratari koji su se opredelili da ostanu na gazdinstvima svojih roditelјa i od polјoprivrede obezbede egzistenciju. Insitut je okupio mlade od severa do juga zemlјe, koji u polјoprivrednoj proizvodnji slede uputstva struke i nauke. Bilo je zanimlјivo čuti razmišljanje Miloša Spajića, zašto je prekinuo setvu soje čim je dobio manji prinos od prosečnih 400 kilograma po jutru.

,,Moji od 2012. godine vode statistiku o prinosima soje. Kako smo svake godine imali manji rod po jutru, odlučili smo da je ne sejemo one godine kada je sojinog zrna bilo manje za 400 kilograma po jutru’’ rekao je Miloš Spajić. Ne vredi sejati i praviti gubitke, samom sebi praviti bespotrebno probleme.  Sad je prvi put posejao ječam, ali ne običan već pivarski, za čiji rod ima obezbeđenog kupca. Čim je prinos soje bio niži za 400 kilograma po jutru, odustali smo od setve’’, kaže Miloš Spajć. Pošto se mnogo priča o malim pivarama, došao sam na ideju da posejem pivarski ječam, ali sam se za njega opredelio i zato što je pouzdaniji od običnog ječma. Ne mora da se prihranjuje i manje mu treba zaštitnih sredstava, a prosečan prinos, kao i kod pšenice, kreće se od četiri do pet tona po jutru. I uvek je za dva dinara skuplјi od običnog ječma. Prošle godine koštao je 24 dinara, a običan je bio 22 dinara, po kilogramu, navodi mladi polјoprivrednik Miloš Spajić.

U planu i crni luk

Polјoprivrednik Miloš Spajić razmišlјa o tome da počne proizvodnju crnog luka. Ima mehanizaciju za mašinsku obradu pa mu neće biti potrebna radna snaga, a ima i mogućnost da ga zaliva. Druge planove u vezi s povrtarstvom nema.Moji su pre desetak godina gajili paštrnak, kojeg u bečejskom ataru nije bilo. Nije nam se to baš isplatilo i odustali smo, rekao je Spajić. Osim ječma, seje i ulјanu repicu, jer bolјe podnosi sušu u nekim kritičnim periodima u godini nego kukuruz. Repice smo imali prošle godine 2,7 tona po jutru, što je bio rekordan prinos. Miloš napominje da se od polјoprivrede može lepo živeti, ali treba biti racionalan, ne rasipati, već kupovati ono što je potrebno. I ne treba samo od zemlјe uzimati već u nju i ulagati. Logika u našem domaćinstvu je da se obezbedi mesečna plata, podmire troškovi proizvodnje i nađe vreme za odmor, zaklјučio je Miloš Spajić.

Kraj strategije pada!

Već godinama se niko u vrhu vlasti nije preterano uzbuđivao što je proizvodnja u agraru u poslednje tri i po decenije, do pandemije virusa  kovid – 19, u proseku godišnje rasla samo 0,45 odsto. Pošto strategiji razvoja agara, koji je prakti’no naš ustav u poljoprivredi Srbije, ističe validnost krajem 31. jula 2024. godine, izradu nove strategije sad su najavili nadležni iz Vlade Srbije, rekao je učestvujući u rasrpavi o tržištu autor ovih redova Bransialv Gulan, analitičar i  publicista.

Ako se vide ovi podaci u tabeli, onda i nije čudno što je  Srbija od izvoznika hrane postala zavisna od uvoza. Samo u 2022. j godini uvezeno je 300.000 prasića i oko više od 300.000svoinja za klaničnu indjustriju. A i  2023. godine do jula uvezeno je 180.000 prasića i 18.000 tona zamrznutog svinjskog mesa. Odobren je uvoz ukupno 500.000 prasića u 2023. godini. U oborima je pre jedne decenije bilo 1,1 miliona krmača prasilja, a sad je manje od 100.000. Kada se raspadala SFRJ iz nje se u svet izvozilo oko 30.000 tona ,,bebi bifa“gpdošnje, a danas se izvozi samo između 300 i 400 tona godišnje. Dakle, 100 puta manje! Tada se u Srbiji godišnje proizvdilo i oko 650.000 tona svih vrsta mesa, i trošilo po stanovniku oko 65 kilograma godišnje. Danas se proizvodi oko 400.000 tona svih vrsta mesa i troši godišnje po jednom stanovniku manje od 40 kilograma. To je Srbija danas i slika njenog razvoj agrara u poslednje tri i po decenije! Zato se  i kaže da je ovo bila strategija, pada a nerasta proizvodnje. Jer, poali smo zuavisni od uvoza svinjskog mesa. Poslednji veći izvoiz svinjskogmes au EU i SAD, biolo je 1991. Godien kada je prodato za 762 milioan doalra. Polse toga stigli su ratovi, pa sankcije, zatim klasična, pa frička kuga. Ispažnjenki su obori gde su bile svinje. Srbija je tako imala više svinja posle Drugog sveskgo rata nego danas!

Strategija proizvodnje agrara u procentima od 2014. do 2024. godine

2014. godine                             + 2,0           odsto

2015. godina                             –  7,7           odsto

2016. godina                            +  7,7           odsto

2017. godina                            -11,4            odsto

2018. godina                           +15,1            odsto

2019. godina                             – 1,7            odsto

2020. godina                            + 2,2            odsto 

2021. godina                             – 5,7            odsto

2022. godina                             – 7,8            odsto

2023. godina                                ?               odsto

2024. godina                                ?               odsto

Izvor: Republički zavod za statistiku/2023.g

Strategija pada, a ne rasta

Dakle, važeća stgrategiaj, koja nikad anije stigla do Skupštoienj da je iona usvoji, planarila je godišnji rast od 9,1 odsot, ili u lošijim godinama 6,1 odsto. To su bile samo nerealne želje njenih tvoraca. A, da nešto nije kako trega sa poljoprivredom Srbije, ukazuju i činjenice da je vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji po jednom hektaru samo 1.200 dolara. To je u zemljama kojima težomo od 20.000 pa do 37.000 evra. Ukupna vredsnto agrarne proizvodnje u nikada nij prešla 5,6 milijardi dolara! Dakle, portreban nam je novi, nordijski sistem agrara, a njega nema dok se u sela nevrati prerađivačka industtrija.

Za vreme prezentacije ove strategiej pada na Zlatiboru, kojuje obavio autor ovih redova,  među panelistima među panelistima se nalazio i Aleksandar Bogunović, rukovpodilac biljne proizvodnje u Pirvrednoj komori Srbije, koji je celo vreme prezentacije dok je publika pažljivo slušala izlagača negovodovao na ove zvanične države podatke. U negativnom smislu drmao glavom da su netačni zvanični državni podaci, od službe RZS! U jednom trenutku došlo je i do prekida zlaganja. Moderator Goran Eroro, novinar RTS, je upozorio čin Bogunovića, pa je onda auto ovih redova, panelista Bransialv Gulan, dobio i najveći aplauz publike za izlaganje o agraru. Posle toga svoje neznanje član Privredne komore Srbije koji vodi biljnu proizvodnju pokazao je još na jednom primeru.

Neuzimakjućči za zlog nedolilno ponašanje za vrfme održavanaj Panela,  lično sam mu poslao na viber poruku sa podacima sa poslednejg popisa poljoprivrede, koji je saopštio na PRESS konferenciji Miladin Kovačević, direktor RZS. Uvaženom kolegi da bi mu upotpunio znanje, na viber sam poslao informackiju vlade sa podacima RZS, a to je da imamo 508.365 gazdinstava, zatim da se sad u Srbiji obrađuje 3.257.100 hektara njiva, da imamo 725.408 goveda, pa da je u oborima 2.263.705 svinja, u torovima da imamo 1.702.682 ovaca, 149.558 koza, pa 22.022.439 živine, 1.261.323 košnice pčela, i ida imamo 1.150.653 u poljoprivredi radne snage.

Kada je dobio podatke, slabo informisani kolega Bogunović je znatiželjno pitao … iz koje godine jsu ti podaci, odnosno tabela. Moj odgovor je bio da je to saopštio direktor RZS Milan Kovačević, na PRESS konferenciji o rezultatima popisa poljoprivrede. Toliko o znanju rukovodica za biljnu proizvodnju u PKS. Inače, nudio sam mu ako ima drugačije podatke, osim ovih državnih koji se nalaze u tabeli i analizi o sprovođenju strategije o razvoju agrara, da pripremi pa du mu objavim… Nije ponudio jer nema drugih podataka, osim državnih, a ja verujem državnim institucijama. Slično negoodovanje imao je i u 2023. godini takođa kada smo bili u istom panelu, ali sam i tada i sad sa više podataka, iznosio  činjenice koje daje strategija pada, a ne rasta.

 Inače autori ove strategije pad asu 240 naših eksperata koji su napisali u strategiji 145 strana. Za to delo koej se nije dokazalo u praski, sebe su častitkli sa oko 8,2 milioan evrfa strancih donacija pristiglih iznekoliko zemalja za ovaj posao! Vlada je strategiju usvojila 31. jula 2014. godine, a važi do 31. jula 2024. godine.  U to vreme premijer je bio današnji predsednik države, a tih dana mesto ministra poljoprivredede i  završenu strategiju preuzeo je prof dr Dragan Glamočić.

Pre početka sednice, u razgovoru Bogunović mije rekao da je strategija njegovo delo. Evo i podataka kakvo je to delo.  Strategiju je napisalo 240 naših eksperata agrara na 145 strana. Njihova želaj je bila da poljoprivreda Srbije ima godišnji rast od 2014. do 21. gula 2024. godine 9,1 odsto, ili u slabijim godinama 6,1 odsto. Za pisanje strategije autori su sebe častili sa donaciom iz nekoliko zemalja EU za taj posao u iznosu  oko 8,2 miliona dolara!

Niko do sada se nije bavio analizom kako se sprovodi ta strategija i kako su njeni rezultati u praksi,  a Strategiaj agara je u stvari, Ustav poljoprivrede. Da prati kako kako se ostvaruej ono što predvijđa stgrategija bio jezadatak Vlade Srbije, Privredne komore Srboije, Akademijskog odbora za selo SANU… Nije ih intersovala poljoprivreda jer ona nije ni strateška grana!

Na sednici Panela autor ovih redova, prisutnima je izuneo podatke o nekadašnjim rekordnim prinosima  osnovnih kultura u agraru. Na osnovu tih zvanuičnih državnih podataka, on je ukazao da se naša budućnost nalazi u prošlosti, odnosno da se vratimo takboj proizvodnji. Prema zvaničnim podacima RZS, u Srbiji rekordnu proizvodnju pšenice imali 1991.godine od 3.736.503 tone.To nikada nismo ni do danas stigli. Ili recimo 1986. godine u Srbiji je bila rekordna proizvodnja kukuruza od 8.062.020 tona, dok je rekordna proizvodnja šećerne repe od  4.920.000 tona  bila 1989. godine. Sad već daleke 1969. godini u Srbiji je bilo ubrano 886.540 tona šljiva, a iste godine rod grožđa je bio 748.530 tona. U 1974. godini bio je i rekordan rod od 1.148.660 tona krompira, paradajz koji sad uvozimo kod nas je imao rekordnu proizvodnju od 244.960 tona daleke 1977. godine. Rekordan rod trešnje od  od 30.823 tone u 2004. godini…

Problem je u tome sto Aleksandar Bogunović  jedan od 240 autora strategije, koja ima lose ocene gde  god se pojavi. Zbog toga nije ni  upućena na usvjanje u Skupštinu Srbije. Posle javne rasrpave u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, nekadašnji savezni ministar poljoprivrede, profesor Ekonomskog fakutleta u Subotici  dr Koviljko Lovre, napisaoje recenziju strategiju, kojoj jedao negativnu ocenu pre nego što je otišla na usvajanje u Vladu Srbije, 31. Jula 2014. Godine.

I baš te 2014. godine prilikom donošenja te još uvek validne strategije, Vlada je obećala poljoprviredi med i mleko. Premijer u vreme donošenja Strategije razvojaa poljoprivrede bio je današnji predsednik Republike Srbije, a već kada je pisanje Strategije završeno, ministarsko mesto za poljoprivredu u Vladi Srbije preuzeo je prof dr Dragan Glamočić.

Kada je Vlada 31.jula 2014. godinr usvojila Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2014. do 2024. godime, u kojoj je piše da će se agrar u narednom period godišnje razvijati tempom od 9,1 odsto, odnosno po 6,1 odsto godišnje, ako jelošija godina.  

Međutim, Ispostavilo se da do sada, za proteklih devet godina nikakvog rasta nije ni bilo. Čudan je i rast zabeležen za vreme korone, 2020. godine u vreme bolesti Korone 19.  Jer, poljoprivrednici su starosti 60 godina, a tada je onima koji su imali 65 godina bio zabranjeen izlaz. Pa ako im je bo zabranjen izlaz iz kućča, pitanej je ko im e onda obrađivao njie koje su denele rast od 2,2 odsto? Naprotiv, u 2021. godini agrarna proizvodnja je imala pad, kao i u 2022. godini kada je pad bio blizu osam odsto. Vlada nikada nije dokument uputila Parlamentu na razmatranje i usvajanje. Možda i zato što niko ozbiljno nije ni msilio da tu strategiju sa reči pretoči u dela. Jer, da je usvojena u Skupštini Srbije, ona bi obavezivala sve vlade da je sprovode. Ovako ona je bila samo neostvareno očekivanje – i onima koji su je pisali, proizvođačima, kao i Vladi Srbije.

Žedna zemlja

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je 2023 godine, od ukupno 3,4 miliona hektara korišćenih poljoprivrednih površina, lane je bilo  navodnjavano samo 1,4 odsto, odnosno 47.579 hektara! To je bilo manje za 12,9 odsto nego 2022. godine. Isti izvor navodi da je u 2023. godini u 2023. godini bilo utrošeno 29,1 odsto  manje vode nego u 2022. godini. Najviše đvode crpelo se iz vodotokova (93,5 osto), a preostale količine iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže.

Cilj nekadašnej izgraadnje hidrosistema D-T-D bio je da se navodnjava 510.000 hektara i da se odvode suvišne vode sa million hektara. Analize pokazuju da je u poslednjih deset godinasupa odneka prinos eu vrednsoti od oko 7,5 milijardi dolara vrednstoi. Prognoiza je da će uvek u 100 godina najmanej 52 biti sušne. Zadatak nauike je da sad pronađe nove sorte I hibride koji će biti prilagođeniu ovom vremenskkim uslovima.

Inače, posle javnih rasprava o Strategiji o razvoju poljoprivrede Srbije, komentar, odnosno recenziju, uoči njenog usvajanja u Vladi, radio prof dr Koviljko Lovre, sa Ekonomskog fakulteta u
Sutobici. Toje rađeno 21. jula 2014. godine. Tada nijedan predlog iz javne rasprave za strategiju nije prihvaćen. Koviljko Lovre, bivši savezni ministar poljoprivrede, posle čitanja Strategije u recenziji, između ostalog je zapisao i ovo:

…Autori Strategije koriste netačne podatke, te otuda i projekcije i vizija razvoja poljoporivrede je potpuno nelogična i besmislena. Izvedene projekcije pokazuju da će se poljoprivreda razvijati sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. Ono što autori Straategije projektuju još nijedna država nije uspela da ostvari. Šta više, bilo bi porazno za našu privredu da se to otvari… Kada je u pitanju razvoj prerađivačke industrije autori Strategije ne razumeju distinkciju iz razvojnog puta industirje čiji je razvoj uslovljen gustinom stanovništva od industrije koja svoj razzoj zasniva na geografskim uslovima proizvodnje sirovina… Pitanje je kada se desilo u našoj istoroiji da je premija za pšenicu iznosila za 50 odsto više od otkupne cene. Ovo samo ilustruje u kojoj meri su autori imali aljkav pristupo izradi Srategije… (naveo je između ostalog K.Lovre)

Strategiju je usvojila  Vlada SRbije 31. jula 2014. godine, ona treba da važi 10 godina, a to je do 31. jula 2024. godine. Očekivalo se da će Strategiju usvojiti i Skupština Srbije.  Međuitm, to se nikad nije dogodilo, niti je Strategoija upućena u skupštinu na razmatranje i usvajanje. Da je usvojena u Skupštini Srbije bi bila obavezujuća za sve naredne ministra (a od 2000. Godien do danas imamo 14 ministara agrara), a ovako je ostala u fiokama da čeka neki novi neki novi dokumetna da je zameni.  To znači da je Srbiji potreban novi koncept poljoprivrede, koji će sprovoditi i novi ljudi. 

Žitnica postaje tihi ubica

,,Ako se u narednom periodu ne popravi odnos prema zemlјištu, Vojvodina, koja poseduje oko 1,7 milioana hektara) bi od žitnice Evrope mogla da postane pustinja, upozoravaju stručnjaci i napominju da je u poslednjih 50 godina nivo organske materije drastično opao! Nekada je čak tri četvrtine oranica na severu Srbije imalo više od pet odsto humusa, dok  danas takav sastav ima tek jedan odsto njiva. Ovu degradaciju stručnjaci nazivaju sporim ubicom zemlјišta koji hara Srbijom. Ukoliko se ne zaustavi degradacija zemljišta, proizvodnja hrane mogla bi da bude upitna u narednim decenijama, ističu stručnjaci. „Postoji dosta degradacionih procesa zemlјišta. Poplave i erozije su očigledne. I tada se u kratkom vremenskom periodu deluje, kako bi se procesi zaustavili ili posledice sanirale“, naglasio je Gulan. 

Međutim, proces uništavanja zemlјišta koji je najbitniji i najizraženiji jeste gubitak organske materije. Zove se tihi ubica zemlјišta! Tihi, jer traje jako dugo. Ubica zato što je sadržaj organskih materija u oranicama i u centralnoj Srbiji, a pogotovo u Vojvodini, već došao do toliko niskog nivoa da ugrožava polјoprivrednu proizvodnju.

Manje brige tokom proizvodnje

Pažnju, poljoprivrednika, učesnika savetovanja, privukao je i panel o osiguranju u poljoprivredi. Rečeno je da se to još uvek smatra trošak. Da se nema poverenja, za nadoknadu novca posle grada, poplava, požara, oluja i drugi nepovoljni vremenski uslovi. Rečeno je da se tek oko deset odsto njiva osigurava, a veoam malo – nema broja, koliko stočari osiguravaju životinja.

Osiguravači nude da se mogu osigurati usevi i plodovi koje proizvode za sopstvene potrebe ili za plasiranje na tržištu i to uz državnu subvenciju ukoliko imate registrovano poljoprivredno gazdinstvo u upravi za trezor. Cena osiguranja se određuje na osnovu zona rizičnosti određenog područja vezano za elementarnu nepogodu koja se osigurava i osetljivosti određene biljne kulture na oštećenja. Sumu osiguranja određuje osiguranik, s tim da ona ne može preći vrednost koju će usevi, odnosno plodovi, imati u vreme ubiranja.

                                                             (Autor je analitičar i publicista)