ROGALJ – 5. FESTIVAL VOJVOĐANSKIH FESTIVALA

Spasavanje sela i države

Država je prvi put pоsle Drugog svetskog rata pomogla zadrugarstvo sa 1,7 milijardi dinаra bespovratnog novca. Taj novаc dobile su 152 zadruge u zemlji. On je uticao na boljitak života 6.120 porodica u zemlji. Spasavanje sela i države vidi se u tome da se stvore isti uslovi života u selu kao i u gradu

Na “Salašu 137” kraj Novog Sada održan je peti susret organizatora turističkih, gastronomskih i etno manifestacija u Vojvodini pod nazivom  ROGALJ FESTIVAL VOJVOĐANSKIH FESTIVALA. Praktično, posetioci su imali priliku da na jednom mestu vide podsetnik ponude i proizvode više od 1.000 manifestacija koje se u toku godine održavaju u Vojvodini. Inače, u zemlji se godišnjе održi oko 3.000 sličnih manifesacija. Onе daju pun doprinоs da se ponudi i proda ono što se proizvede na selu, a samim tim da se poveća poljoprivredna proizvodnja kojа je na niskom nivou. U zemlji se vrednost proizvodnje kreće godišnje između četiri i pet milijardi dolara, a vrednost proizvodnje na 3,47 miliona hektara je samo 1.000 dolara po hektaru. Takva proizvodnja nije ni konkurentna u svetu. Izvoz će ove godine biti vredan oko tri milijarde dolara, što je za 600 miliona manje nego prethodne godine.

Učesnici i posetioci su takođe, u dobro organizovanoj tribini, imali prilike da čuju i zabrinjavajuću statistiku sadašnjeg stanja srpskog sela. Nažalost, i ova manifestacija, iako se održala na otvorenom prostoru, organizovana je uz poštovanje mera i preporuka Vlade Srbije u vezi sa virusom Covid-19.

Učesnici ovogodišnjeg Roglja bili su predstavnici sledećih manifestacija:

Manić-Tisa 63, Beloblatska kobasica, Klob-kob Fest, Kobasicijada, Klobasafest, Štrudlijada, Gastro Srem, Tamiški dani, Sajam poljoprivrede, Bosanski lonac, Sremska kulenijada, Vidovdanski sabor, Parastos dudu, Festival Dani tradicije, Dani vesele mašine, Dan Kisačke sarme, Čenej u maju, Festival čvaraka, Vojvođansko venčanje, Vivo sajam voćarstva i vinogradarstva, Opasuljivanje Novobečejaca, Siriško prelo, Srbobranski kotlić, Čerević u maju, Al se nekad dobro jelo, baš, Pudarski dani, Palanačke zabijačke, Pitijada i Zlatni sač Vojvodine, Jesen ide dunjo moja, Dani vina i Bean festival.

Posetioci su takođe imali priliku da se upoznaju i sa manifestacijama koje organizuju specijalni gosti Roglja – Turistička organizacija grada Loznice.

Nakon svečanog otvaranja, u letnjoj bašti Gazebo Salaša 137, održana je tribina “Snaga sela danas i značaj seoskih manifestacija”, uz učešće eminentnih predavača iz ove oblasti: Branislav Gulan, član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, novinar i publicista, koji se već 50 godina bavi selom i seljacima,  Nikola Božović, novinar i voditelj; Miomir Filipović Fića, novinar i publicista i glavni urednik lista za selo i domaćin Dragan Vukotić, dugogodišnji organizator mnogih manifestacija po Vojvodini.

Branislav Gulan je upoznao skup sa ni malo “ružičastom” slikom sela u Srbiji. On kaže da brigu o sеlu vodi 35 institucija u zemlji, a da su rezultati katastrofalni.

Nestaje svako četvrto selo!

Branislav Gulan

-Rezultati te ,,brige” su katastrofalni jer nestaje četvrtina sela. A, bez seoskog stanovništva nije moguće povećati ni broj stanovnika Srbije. Nestajanjem sela, nestaje i Srbija. A, tamo gde nema naroda, neće biti ni države. Uostalom, i šta da radimo sa zemlјom bez naroda – kaže Gulan navodeći podatak da je u 1.034 naselјa manje od 100 žitelјa, da ih 550 ima manje od 50 stanovnika, da u Srbiji čak 73 odsto sela nema dom kulture ni biblioteku.

-U naselјima se nalazi 50.000 praznih kuća, a na još 150.000 piše da trenutno niko u njima ne živi. Poštu nema 2.000 sela, čak 500 sela nema asfaltni put ni vezu sa svetom. U 1.000 sela u Srbiji nema ni prodavnice. Žitelјi moraju na put da kupe hranu. U 2.760 sela nema vrtića, u 230 sela nema osnovne škole, U dve trećine naselјa nema ambulante. Danas u Srbiji ima više od 200 naselјa – sela, bez ijednog stanovnika mlađeg od 20 godina, a više od polovine stanovništva u zemlјi živi na selu – navodi Gulan.

Naglašava da pojam selo ne postoji u Ustavu Srbije, što dovoljno govori o brizi države za selo i njegove stanovnike.

Govoreći o procesu depopulacije sela u Srbiji svakako ne treba gubiti iz vida to da je trend napuštanja ruralnih sredina imanentan i drugim zemljama. Urbanizacija u celom svetu je u neprestanom porastu i to je sasvim legitiman proces koji ne treba zaustavljati. Neke zemlje su urbanizovane i 90 odsto, a Srbija je i dalje izrazito ruralna. Međutim, osnovna razlika je u tome što razvijene zemlje vode politike u kojima je prosperitet ruralnih sredina jedna od prioritetnih oblasti, pa ulažu u infrastrukturu, zdravstvo, poljoprivredu… Srbiji su usta puna sela samo u političke i promotivne svrhe, sva ulaganja su svedena na minimum.

-Najblaže rečeno, licemerno je pozivati na povratak na selo u uslovima kakve imamo. Hajde da poboljšamo kvalitet života ljudi koji već žive tu. A to znači, da se uloži u savremenu infrastrukturu, u domove zdravlja, u škole, puteve… Postoje li uopšte podaci o tome koliko ova zemlja ulaže u ruralni razvoj? Iz godine u godinu, iz dana u dan, vidimo samo propadanje, nikako prosperitet. Ljudi su demotivisani, ojađeni. Usuđujem se reći i uplašeni sasvim realnog scenarija da ovdašnja sela naseli stanovništvo iz drugih kultura, to jest migranti s Bliskog istoka – kaže Gulan.

Po njemu, probleme sa kojima se suočava seosko stanovništvo generalno uzrokuje to što se “na čelo lokalnih samouprava postavljaju poslušnici a ne ljudi od ugleda izabrani po volji građana”.

-Takvi kadrovi rade isključivo po direktivi njihovih centrala, ne vodeći računa o potrebama građana. Naučeni su da nemaju inicijativu već se njihov rad svodi na zadovoljenje partijskih zahteva, kao što je prikupljanje autobusa za miting .

Spasavanje sela i države

•    u Srbiji postoji 4.709  sela
•     1.200 je u fazi nestajanja;
•    u 1.034 sela je manje od po 100 žitelja;
•    u 550  ima manje od po 50 stanovnika;
•    u Srbiji je danas oko 100 praznih sela, a još toliki broj ima manje od po deset    stanovnika;
•    razvoj poljoprivrede za poslednje tri decenije je samo 0,45 odsto godišnje. Od 2000. do 2018. godine to je 0,61 odsto;
•    danas u Srbiji ima više od 200 sela bez ijednog stanovnika mlađeg od 20 godina, a više od polovine stanovništva u zemlji živi na selu;
•    u 86 odsto naselja opada broj stanovnika;
•    čak 500 sela nema asfaltni put;
•    u 1 .000 sela u Srbiji nema ni prodavnice;
•    u Srbiji  čak 73 odsto sela  nema dom kulture ni biblioteku;
•    u naseljima se nalazi 50.000 praznih kuća bez vlasnika, a na još 150.000 piše da trenutno niko u njima ne živi;
•    poštu nema oko 2.000 sela;
•    u 230 sela nema osnovne škole;
•    Oko 200 osnovnih škola imaju po jednog đaka;
•    u 2.760 sela nema vrtića;
•    Srpsko selo karakteriše i nešto starije stanovništvo (43,6 godina) nego što je ono u gradu (41,3); Poljoprivredno stanovništvo je u proseku staro 61 godinu, među najstarijima u Evropi;
•    U dve trećine sela nema ambulante;

Gulan je, između ostalog, konstatovao:

– Da je država  posle sedam decenija uništavanja zadrugarstva i zapostavljanja sela konačno shvatila da je došlo vreme da se i ovom problemu ukaže dužna pažnja. Ne zbog tih oblasti, već zbog sebe same, odnosno vladanja u vremenu koje dolazi… Zračak nade za rešenje i boljitak vidi se u akciji ,,500 zadruga u 500 sela koju vodi Milan Krkobabić. Za tri godine osnovano je oko 800 novih zadruga. Država je prvi put posle Drugog svetskog rata pomogla zadrugarstvo sa 1,7 milijardi dinara bespovratnog novca. Taj novac dobile su 152 zadruge u zemlji. On je uticao na boljitak života 6.120 porodica u zemlji. Spasavanje sela i države vidi se u tome da se stvore isti uslovi žviota uz selu kao i u gadu. To znači da se mladi opredeljuju da u njemu ostaju da žive, mlade devojke da se udaju i da rađaju decu na selu. Za sve to potrebno je stabilizovati razvoj stočarstva u Srbiji. Jer, ono učestvuje samo sa 30 odsto u BDP agrara zemlje. To je na nivou nerazvijenih afričkih zemalja. Danas nam je uspešno svako selo koje ima dobru zadrugu! Sve to onda će doprineti i rastu poljoprivredne proizvodnje u Srbiji. Jer, za poslednje tri decenije on je smao 0,45 odsto godišnje. Strategije koje kreiraju oni naklonjeni političarima imaju mnogo veće nerealne i neostvarive želje. želje. Najavljivali su da će po postojećoj Strategiji razvoja agrara poljoprvireda od 2014. do 2024. godine da se razvija po stopi pod 9,1 odsto godišnje ili po blažoj varijanti po 6,1 odsto. To su bile i ostale samo nerealne želje. Takvu, važeću strategiju razvoaj agrara u Srbiji napisalo je 200 stručnjaka – eksperata na 200 strana. On i danas stoji u fioci, ali se neostvaruje u praksi.  I na kraju, rekao je Gulan treba uakzati na činjenicu da se  u Srbioji sad godišneij rodi samo 65.000 beba,a a umre 102.000 ljudi! U mnogim seliam se ptiaju ko će biti poslednji da ugasi svetlo!

Miomir Filipović – Fića je posebno ukazao da je nedopustivo da po Ustavu selo ne postoji kao kategorija iako je gotovo 90 odsto naselja u Srbiji seosko i da se to mora menjati. Nikola Božović i Dragan Vukotić, pored ostalog, ukazali su na značaj organizovanja privredno-turistističkih manifestacija uz razumevanje i podršku države.

Nakon ozbiljnih, ali neophodnih tema, posetioci su imali prilike da na bini isprate i kulturno-umetnički program, uz zvuke i pesme tamburaškog orkestra “Romansa”, nastupe glumaca, dobošara, etno pevačkih grupa i KUD “Branko Radičević” iz Siriga. Organizatori Roglja su i ovog puta pripremili specijalna, ali zaslužena, priznanja manifestacijama koje su se posebno istakle u nekoliko kategorija. Posetiocima je bilo posebno zanimljivo gledanje pripreme zimnice na starinski način, zatim izložbe zanimljivih starinskih eksponata, likovnu koloniju, izložbu umetničkih fotografija, kao i da se provozaju fijakerom.  

Ova zanimljiva manifestacija privukla je, kao pokrovitelja, Gradsku upravu za privredu grada Novog Sada, dok su medijski sponzori bili Radio televizija Vojvodine, list Dnevnik, TV Novosadska, časopis TOP Srbija, Komnet grupa, Vojvođanski magazin, a organizatori su bili: Agencija BIN Marketing i Razvojni centar ComNet, Novi Sad.

                                                                                                                   B. Gulan