Ribe ne poznaju granice!

U Srbiji se riba gaji u 15.000 hektara ribnjaka i u ovoj grani je zaposleno oko 1.850 radnika. Dve trećine potreba za ribom Srbija mora da uvozi. Dok se u Evropi prosečno po stanovniku troši 21,4 kilograma ribe u Srbiji je to između pet i sedam kilograma. Proizvodnja ribe profitabilna delatnost za koju nema interesovanja

Piše: Branislav Gulan

 

U svetu se godišnje proizvede oko 52,5 miliona tona ribe čija vrednost premašuje 100 milijardi dolara, kao i da ta proizvodnja beleži trend rasta. Procenjuje se, takođe, da bi te ,,vodene njive’’ mogle da hrane veliki broj od oko 800 miliona pa i više gladnih usta kojih je u svetu sve više. To bi, s druge strane, povećalo potrošnju ribe koja je ;ija potrošnja na svetskom nivou iznosi u proseku 17,1 kilograma po glavi stanovnika. Evropski prosek je 21,4 kilograma ribe po jednom stanovniku, dok se Srbija, sa prosečnom potrošnjom od oko sedam kilograma nalazi na dnu lestvice. Situacija nije mnogo bolja ni kad je reč o proizvodnji ribe koja ne premašuje 15.000 tona. Inače, u Srbiji se riba gaji na 13.000 do 15.000 hektara ribnjaka, dok se pod pastrmskim ribnjacima nalazi samo 17 hektara. Ova privredna grana u Srbiji danas zapošljava oko 1.850 radnika, a učešće ribarstva u nacionalnom bruto društvenom proizvodu je 0,07 odsto.

 

Međutim, prema podacima ribarske privrede ove površine su veće za 30 odsto od zvaničnih, a razlog su ribnjaci koji zvanično nisu registrovani kao i činjenica da je poslednjih godina izgrađeno više malih, porodičnih, šaranskih i pastrmskih ribnjaka o čijim prinosima se ne raspolaže sa pouzdanim podacima. Prizvodnja u našim ribnjacima je poluintenzivna, a preko 95 odsto njih je u privatnom vlasništvu. Pošto u Srbiji nema dovoljno ribe, veliki deo se uvozi, a stručnjaci smatraju da bi se ribnjaci mogli proširiti čak za 100.000 hektara. Proizvodnja na postojećim ribnacima je daleko ispod mogućnosti i nedostiže ni jednu tonu po hektaru (oko 850 kilograma se proizvede na jednom hektaru), a smatra se da bi racionalnije iskorišćavanje sa drugačijim načinom ishrane taj prinos ribe odmah mogao d se poveća na 1.500 kilograma po hektaru.

 

Preveliki izlov ribe, potrošnja istorijska U jednoj trećini svetskih okeana izlov ribe je preteran, a globalna potrošnja ribe je na istorijski najvišem nivou, navode Ujedinjene nacije, upozoravajući na pretnju održivosti tog ključnog izvora proteina za milione ljudi širom sveta. Prekomeran ribolov je naročito izražen u delovima sveta u razvoju, gde se mnogi ljudi već bore sa problemom obezbeđivanja dovoljno nutritivne hrane, piše u izveštaju Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO). “Prisutan je preveliki pritisak na morske resurse i potrebna je znatno veća posvećenost vlada na poboljšanju stanja u njihovim industrijama ribolova”, izjavio je Manuel Barange, director Odeljenja FAO za ribarstvo, zabelezeno 10. jula 2018. godine.

Grana koja traži pomoć

Veoma je važno da Srbija harmonizuje svoju zakonsku regulativu sa propisima Evropske unije kada je u pitanju ribarstvo. To znači da se mora pronaći ravnoteža između različitih interesa. Jer, ribe ne poznaju nacionalne granice, ali je to veoma važna privredna grana za svaku zemlju. Ovo između ostalog ističe Alberto Kamarata iz Evropske komisije, kada je i pitanju Zajednička politika ribarstva u EU. Razvoj ribarstva je veoma važna privredna grana za svaku zemlju, pa i Srbiju, a za to je veoma bitno da se čuje i glas ribara, jer oni moraju da učestvuju u kreiranju zakona i donošenju odluka koje su za njih od bitnog interesa. Po rečima Kamarate, u ovoj oblasti je nužno krivolov svesti na najmanju meru, a mora se smanjiti i eksploatacija ovih resursa. Dakle, sektor ribarstva je veoma ranjiv i njemu treba pomoć. To znači da se kroz novu agrarnu politku Srbije moraju stvoriti uslovi za održiv ribolovni sektor. Da bi to ostvariti u ribolov Srbije moraju se uvesti evropski zakoni, a pre toga, nužno je utvrditi konkretno stanje i planove za njegov razvoj u budućnosti, navodi Kamarata. I EU će pomoći njegov razvoj iz strukturnih fondova, a to će se povećati kada Srbija postane i kandit za prijem u njeno članstvo. Da je to važna privredna delatnost, njabolja potvrda je i činjenica da je godišnji promet u ribarstvu EU oko 2,8 milijardi evra. Dakle, srpsko ribarstvo treba da bude deo evropske porodice i pre nego što Srbija zvanično postane članica EU, podvlači Kamarata. Da bi to postigli, portebno je podići svest o potrebi i politici razvoja ribarstva.

Proizvođači ribe u Srbiji predlažu da se vodni doprinos plaća po hektaru, a ne po kilogramu proizvedene ribe, ali i očekuju finansijsku podršku iz agarnog budžeta.