Riba za dug život

Samostalna savetnica u PKS mr Mirjana Miščević dodaje da potrošnja ribe u Srbiji po jednom stanovniku iznosi između pet i sedam kilograma godišnje i po tome smo među poslednjima u Evropi, a najmanje se konzumira u poljoprivrednim domaćinstvima. Inače, ribarstvo u Srbiji pre nekoliko godina je vraćeno u nadležnost Ministarstva poljoprivrede, a pre toga dugo je bilo u nadležnosti Ministarstva ekologije. Potrošnja je uslovljena i cenom, a riba se najviše kupuje u vreme, posta. Najveća potrošnja je za vreme slava, primera radi, na Svetog Nikolu i na Badnje veče… Prema nezvaničnim podacima u Srbiji se godišnje pojede oko 32 miliona kilograma ribe, a domaći izlov i proizvodnja obezbeđuju po slobodnoj proceni profesora za ribarstvo na novosadskom poljoprivrednom fakultetu dr Miroslava Ćirkovića oko 12 miliona kilograma. Tako nam nedostaje gotovo 20 miliona kilograma ribe, što znači da uvozimo blizu 65 odsto potreba. Uvoz ribe i prerađevina od ribe u Srbiju u 2007. godini bio je u vrednosti 61,4 miliona dolara i za 15 odsto je viši nego u istom periodu prethodne godine. Računa se da je rast uvoza bio u tom procentu i u protekle četiri godine, dakle od 2010. godine. Gotovo polovinu uvezene ribe čini oslić koji se najčešće uvozi iz Argentine i Norveške, Kine, Španije i Vijetnama. Ribu uvozi više od 30 firmi i većini je to samo dodatna delatnost. I dok uvozimo dve trećine potrebne ribe, istovremeno, samo u Banatu imamo oko 100.000 hektara zemlje slabije plodnosti u blizini kanala i reka, koja sada služe za ispašu stoke koju nemamo, a pa bi se ta zemlja olako mogla prevesti u u ribnjake.

 

Neiskorišćeni potencijali

U Srbiji se pod ribnjacima, prema statisti;kim podacima, nalazi nešto više od 14.000 hektara  (od toga su 14.000 hektara šaranski, a ostalo samo na 14 hektara su pastrmski ribnjaci). U njima se godišnje proizvede do 15.000 tona ribe, što podmiruje tek 30 odsto domaćih potreba za ovom hranom. Međutim, od ukupnog broja ribnjaka, čak 20 odsto šaranskih ribnjaka je zapušteno i nalazi se van upotrebe. Na površini od oko 11.000 hektara ribnjaka koji su u funkciji, godišnje se proizvodi 12.500 do 15.000 tona ribe. Od toga oko 11.000 do 13.000 tona je šaranska i od 1.500 do 2.000 tona pastrmska riba. Ovo je između ostalog konstatovano na sednici Grupacije za ribarstvo Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu Privredne komore Srbije.

,,Iako je proizvodnja ribe u poslednjoj deceniji povećana dva do tri puta, i dalje se zajedno sa količinom ribe koja se izlovi iz reka i jezera, podmiruje manje od 30 odsto potreba za domaćom ribom u Sriji, dok se više pod 70 odsto uvozi (morske i slatkovodne ribe).  Za razliku od rastućeg uvoza, izvoz je simboličan i poslednjih godina se kreće te oko nekoliko stotina tona“, kaže profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu dr Zoran Marković. Potencijal Srbije za povećanje proizvodnje ribe je ogroman, pre svega, u šaranskom ribarstvu. Jer, trenutno u Srbiji postoje četiri fabrike hrane za ribe, sa potencijalom ukupne proizvodnje preko 40.000 tona (u 2012. godini je proizvedeno samo 11.000 tona). Treba istaći i to da višne ribnjaka u Srbiji od pre nekoliko godina realizuju jednu od najsavremenijih tehnologija gajenja šarana u Evropi, koja se bazira na korišćenju ekstrudirane hrane, a Srbija je i jedna od retkih zemalja u kojoj se radi na programu selekcije familija šarana, čime se stvara osnov za proizvodnju kvalitetne selekcionisane mlađi, navodi Marković.

 

Evropska unija je najveći uvoznik ribe na svetu (40 odsto uvoza se ostvaruje u njoj). Ona godišnje uvozi 1,65 miliona tona, a izvozi svega 100.000 tona, tako da postoji odličan potencijal za plasman ribe iz Srbije u države EU. Da bi se i ostvario taj izvoz neophodno je da se šaran, kao glavni izvozni proizvod preradi (filetira, odimi, upakuje…) i plasira na evropsko tržište, za šta je neophodna pomoć države kroz podsticajne mere kroz unapređenje proizvodnje na postojećim ribnjacima. Pored šarana, kao glavne, svakako ne treba zanemariti i ostale vrste koje se proizvode u Srbiji: kalifornijska pastrmka, potočna pastrmka, beli amur, beli i sivi tolstolobik, som, smuđ…

 

Inače, proizvođači ribe u Srbiji stalno se sukobljavaju sa podređenim položajem u odnosu na ostale grane poljoprivrede. Jer, kako se ističe, u Srbiji nema podsticajne politike za proizvodnju, preradu i marketing ribe. Ipak, u poslednjih nekoliko godina, zahvaljujući aktivnostima Grupacije za ribarstvo PKS, kao i donošenju nekih novih zakona i pravilnika, desile su se pozitivne promene odnosa nadležnih institucija prema ribarstvu Srbije. Jer, ono je preneto u nadležnost ministarstva poljoprivrede Srbije, hrana za ribe je oporezovana sa osam odsto… Ali, i dalje je prisutno niz problema, jer se naknada za korišćenje voda obavlja po kilogramu prodate ribe, što je destimulativno. Predlog je da se plaćanje obavlja preko korisne proizvodne površine šaranskog ribnjaka. Još uvek je prisutno puno problema u sprovođenju postupka davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, pa je potrebno definisati ,,uslovno grlo“ za ribnjake, odnosno za farme na kojima se obavlja gajenje šarana. Profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta dr Miroslav Ćirković u ime proizvođača ribe predlaže da se voda plaća ne samo po kvantitetu nego i prema kvalitetu i zahteva da cena koštanja vode bude simbolična. On navodi primer da je Hrvatska koja je ukinula plaćanje vode ribnjacima.

 

Samostalna savetnice u Udruženju za poljoprivredu i prehrambenu industriju PKS Mirjana Miščević, ističe da je riba savršena hrana. Kad pogledate statistike o životnom veku Španaca, Italijana i Japanca, nema sumnje da količina ribe koju jedu igra važnu ulogu. Nijedan lekar ne propušta priliku da ponovi koliko je riba važna za ishranu. Pomislite na svoje umorno čulo ukusa, sažalite se na srce, učinite sebi uslugu – jedite ribu najmanje dva puta nedeljno. Ovako o ribi u tanjiru govori svetska kuloarska zvezda Džejmi Oliver, u svojoj poslednjoj knjizi ,,Srećni dani uz Goli ručak’’. Šarmantni Džejmi popularan je i u Srbiji, samo ga ovde slabo slušaju, pa smo tako poslednja zemlja u Evropi po količini ribe koju pojedemo.Nutricionisti ističu da ribu treba jesti tri puta nedeljno po 150 grama, da bi se postigao maksimalan efekat u organizmu. Ona pomaže u prevenciji mnogih bolesti (raka na primer) i obezbeđuje dug život. Među Eskimima koji se hrane ribom, nije zabeleženo da je neko umro od kardiovaskularne bolesti, moždanog udara ili visokog krvnog pritiska.