Regionalizacija polјoprivredne proizvodnje

Raspoložive polјoprivredne i obradive površine, posebno oranične, mogu se racionalno koristiti povećanjem stočarske proizvodnje i izmenom proizvodne strukture u bilјnoj proizvodnji. Bez sela Srbije, nema ni Srbije! Zato se i s pravom kaže da je spsavanje sela, spasavanje i Srbije! Republika Srbija je bogom dana za polјoprivrednu proizvodnju. Ogromne obradive i kvalitetne površine, bogatstvo bilјnog i životinjskog sveta, klima prilagođena svim kulturama, bogata tradicija bavlјenja polјoprivredom, naučne institucije koje više od 100 godina obrazuju polјoprivrednike i trenutno 25.000 agronoma bez posla, najveće su blago agrara Srbije. Država Srbija raspolaže sa 5,11 miliona hektara polјoprivrednog zemlјišta od kojeg je 4,2 miliona hektara obradivo. Proteklih godina maksimalno se koristi oko 3,47 miliona hektara

Piše: Branislav GULAN

Danas se veoma često postavlјa pitanje čija je naša zemlјa? Odgovor je: Zemlјa u Srbiji je danas ponajviše vlasništvo selјaka, zatim tajkuna (domaćih i stranih) i nešto malo u vlasništvu zadruga. Srbija i zemlјa u njoj poseduje i potencijal reka i kanala i ima dobre hidrološke uslove za korišćenje vode. Međutim, dok se u svetu navodnjava 17 odsto površina, u Srbiji je to od 1,4 do odsto. Poslednjih decenija stalno se govori o velikim šansama, a proizvodnja u tonama i vrednsoti stagnira ili opada već decenijama. Vrednost agrarne proizvodnje u 2015. godini bila je tek 4,7 milijardi dolara i imala je pad od osam dosto.  Uz pomoć Boga, ona je u 2016. godini imala rast od osam odsto i vrednost od pet milijardi dolara.  U 2017. godini suša je nanela štete od oko 1,5 milijardi dolara, pa je procenjen pad proizvodnje na više od 10,7 odsto. U 2018. godini koja je bila rodna, nadoknađen je pad iz 2017. godine, pa je zabeležen rast veći od 18 odsto. U 2019. godini agrar je jedina grana koja je imala pad proizvodnje od 0,1 odsto, dok je 2020. godine konačno dočekan rast proizvodnje od 4,6 odsto! Rast po količinama Srbija bi trebala da ima svake godine. Jer, samo dva njena agrarna instituta iz Novog Sada i Zemuna, stvorila su više od 1.500 visokorodnih sorti i hibrida raznih kultura. Nјihove genetske mogućnosti koristimo samo od 30 do 50 odsto. Dakle, kada bi slušali i primenjivali reč nauke, proizvodnja bi bila znatno veća! Morala bi svake godine da ima vrednost od najmanje 6,6 milijardi dolara, koliko je bila pre tri decenije. Po ovom budućnost se nalazi povratkom u prošlost!Prema informaciji za javnost ministra polјoprivrede u Vladi Srbije Branislava Nedimovića u 2020. godini rast proizvodnje je bio 4,61 odsto!

           Bruto i neto vrednost proizvodnje

 Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna bruto vrednost polјoprivredne proizvodnje u 2020. godini iznosi 5,81 milijardi dolara, što je za 4,61 odsto veća od realizovane u 2019. godini. Istovremeno, neto ostvarena vrednost polјoprivredne proizvodnje, u visini od 4,85 milijardi dolara i veća je za 5,11 odsto u odnosu na 2019. godinu. Fizički obim polјoprivredne proizvodnje predstavlјa vrednost iskazane u proizvođačkim cenama kako bi se izbegao uticaj subvencija. Proteklih godina fizički obim polјoprivredne proizvodnje značajno varira, pod uticajem nepovolјnih klimatskih uticaja.

Značaj proizvodnje i prometa bilјnih proizvoda proizilazi iz činjenice što je njihov najveći obim neophodan u svakodnevnoj ishrani lјudi i stoke. Privredni rast, urbanizacija i rast životnog standarda stanovništva, kao i neophdonost svakodnevne potrošnje doprinse i rastu tržišne potrošnje bilјnih proizvoda, prerađenih i pripremlјenih za prodaju i neposredno doprinose širenju, usavršavanju, moderniazciji proizvodnje i tržišta ove grupe proizvoda. Udeo bilјnih proizvoda u ukupnom prometu polјoprivrednih proizvoda ceni se na osnovu pokazatelјa o udelu bilјne proizvodnje u ukupnoj polјoprivrednoj proizvodnji u zemlјi i u svetu. Smatra se da u svetskim okvirima ratarska proizvodnja zauzima najveći deo obradivih površina, pri čemu daje najveću masu bilјnih proizvoda i oko tri četvrtine vrednosti ukupne svetske polјoprivredne proizvodnje.

U realizovanom fizičkom obimu ukupne polјoprivredne proizvodnje u Srbiji, u 2020. godini ratarska proizvodnja zajedno sa povrtarskom proizvodnjom je učestvovala sa preko 80 odsto u ukupnoj vrednosti bilјne proizvodnje, a u ukupno ostvarenoj vrednosti polјoprivredne proizvodnje sa preko 54,70 odsto. Struktura ratarske proizvodnje ukazuje na značaj ratarskih proizvoda u ishrani lјudi i stoke, kao i sirovina za širu industrijsku preradu, što ukazuje na potrebu stalnog usavršavanja i razvijanja organizovanog tržišta ovih proizvoda.

U 2020. godini ukupna vrednost  realizovane bilјne proizvodnje u Srbiji ostvarena je u vrednosti od 3,93 milijarde dolara, što predstavlјa rast od 6,95 odsto u odnosu na 2019. godinu, sa učešćem od 67,7 odsto u ostvarenoj vrednosti ukupne polјoprivredne proizvodnje.

Realizovane vrednosti bilјne proizvodnje po delatnostima u 2020. godini su:

• U 2020. godini u vrednosti bilјne agrarne proizvodnje Srbije žita su učestvovala sa 1,83 milijarde dolara, što je bilo učešće od 46,5 odsto u ukupno ostvarenoj vrednosti bilјne proizvodnje i povećanje za 6,92 odsto u odnosu na 2019. godinu;

• Povrtarsko bilјe, učestvovalo je sa 470 miliona dolara, sa učešćem i bilјnoj proizvodnji od 11,9 odsto i padom proizvodnje od 1,26 odsto u odnosu na 2019. godinu;
• Industrijsko bilјe učestvovalo je u agrarnoj polјoprivrednoj proizvodnji sa 623 miliona dolara, imalo je učešće od 15,8 odsto i povećanu proizvodnju za 4,71 odsto;
• Krmno bilјe, je imalo učešće od 257 miliona dolara, sa učešćem od 6,5 odsto i proizvodnju na nivou 2019. godine;
• Voćarstvo je imalo proizvodnju vrednu 693 miliona dolara, sa učešćem od 17,6 odsto u ukupno ostvarenoj agrarnoj proizvodnji. Rast proizvodnje u odnosu na 2019. godinu bio je 7,94 odsto;
• Vinogradarstvo je imalo vrednost proizvodnje od 63 miliona dolara, sa učešćem od 1,6 odsto. Ono je zabeležilo smanjenje proizvodnje u odnosu na 2019. godinu za 1,56 osto;

Postojeći stočni fond, i pored nezadovolјavajućeg broja stoke u odnosu na raspoložive polјoprivredne površine, predstavlјa značajan razvojni resurs, uz uslov da se sistematski i veoma intenzivno unapređuju genetske osobine stoke, kao i tehnologija i organizacija proizvodnje. Intenziviranje proizvodnje u stočarstvu i povećanje učešća ove delatnosti u strukturi ukupne polјoprivredne proizvodnje može se obezbediti podsticanjem izmene rasnog sastava stoke i povećanjem proizvodnje mesa i mleka po jedinici kapaciteta. Struktura stočarske proizvodnje Srbije prema ostvarenoj bruto vrednosti polјoprivredne proizvodnje u 2020. godini je takva da učsetvuej u BDP agrara sa 31 odsto. Razvoj ove grane u visokom stepenu uslovlјen je mogućnostima plasmana na domaćem i stranom tržištu.

Stočarstvo

Stočarstvo Srbije je i pored izazito povolјnih prirodnih uslova u velikoj krizi. Broj stoke je u poslednjih decenija opada po godišnjoj stopi od dva do tri odsto. Pala je proizvodnja mesa sa 650.000 tona (devedesetih godin prošlog veka),  na oko 517.000 tona, smanjena je godišnja potrošnja mesa sa 65 na oko 50 kilograma po stanovniku.  Prve procene ukazuju da je ukupna vrednost realizovane stočarske proizvodnje u Srbiji 1.87 milijardi dolara, a to je na nivou 2019. godine.

Procenjene vrednosti stočarske proizvodnje po delatnosti u 2020. godini:

• Govedarstvo, 770 miliona dolara, sa učešćem od 41 odsto (u ukupno ostvarenoj vrednosti stočarske proizvodnje) i skromnim rastom proizvodnje od 1,45 osto;

• Svinjarstvo, 641 miliona dolara, sa učešćem od 34,13 odsto i većom proizvodnjom za 2,23 odsto;
• Živinarstvo, 289 miliona dolara, sa učešćem od 15,39 miliona dolara i većom proizvodnjom za 3,96 odsto;
• Ovčarstvo, vrednost proizvodnje je 155 miliona dolara, sa učešćem od 8,25 odsto i smanjenom proizvodnjom za 3,12 odsto u odnosu na 2018. godinu;
• Pčelarstvo, je imalo vrednost proizvodnje od 23 miliona dolara, sa učešćem od 1,22 odsto i sa manjom proizvodnjom od 32,35 odsto;

Zaparloženo zemlјište

Država je za poslednje tri godine dala u zakup više od 5.000 hekara zaparloženog zemlјišta. Na njemu su investitori, uglavnom podigli zasade voća i vinvoe loze, navode iz Uprave za polјoprivredno zemnjište.

Agrarni buddžet

Pošto Agrarni budžet od 2012. do 2020. godine nikada nije bio zakonom zagarantovanih pet odsto od ukupnog budžeta Srbije, polјoprivrednici i sela su zakinuti za 103 miliajrde dianra što je po agarnom budžetu iz 2021. godine na nivou njegovog dvogodišnjeg angažovanja, kaže prof dr Miladin Ševarlić. Agrarni analitičar Milan Prostan ističe: Godinama se zalažem da se uspostavi korelacija između učešća polјoprivrede u BDP-u i učešća agarnog budžeta u ukupnom budžetu Srbije. Dakle, polјoprivreda ,,gradi“ BDP zemlјe sa 10 odsto, a budžet polјoprivredu sa pet odsto!? Prema mom predlogu, Agrarni budžet bi trealo da bude dupliran i da iznosi 100 milijardi dinara. Rangirani polјoprivredni proizvodi prema ostvarenoj bruto vrednosti agrarne proizvodnje u 2020. godini  (vrednost  u milionima dolara)

Pojašnjenje: Rangiranih 12 polјoprivrednih proizvoda prema ostvarenoj vrednosti učestvuju u ukupnoj bruto vrednosti polјoprivredne proizvodnje sa 77,56 odsto u procenjenoj vrednosti za 2020. godinu, što ukazuje na još nedovolјnu doversifikovanost polјoprivredne proizvodnje u Srbiji.

Istovremeno, na samom vrhu rang lestvice nalaze se četiri proizvoda stočarskog porekla i pored nepovolјnog položaja stočarstva u ukupno ostvarenoj vrednosti polјoprivrede. Međutim, pomenuti rezultati ukazuju da stoačrstvo daje proizvodnju sa najvećom dodatnom vrednošću u agrarnoj proizvodnji. Prema analizi kod rangiranih bilјnih proizvoda prema ostvarenoj vrednosti u ukupnoj bilјnoj proizvodnji nema značajnijih promena. U odnsou na prošlu i prethodne godine. Proizvodnja kukuruza dominira sa učešćem od 22 odsto u procenjenoj vrednosti agrarne proizvodnje, što predstavlјa izuzetno visoko učešće s obzirom na smanjenu domaću potrošnju zbog krize u stočarskoj proizvodnji, dok je motiv za povećanom proizvodnjom su još visoke otkupne cene zbog relativno visokog učešća ove žitarice u izvozu. Na rang listi visoko se kotiraju ulјarice (suncokret i soja) dok je udeo voća i povrća pored značajnih investicija u nove zasade skroman, navodi analitičar Vojislav Stanković.

Analitičari ukazuju da kreatori agrarne politike u Srbiji sa svojim ambijentalističkim pristupom očekuju neku vrstu spontanog oporavka koji za sada izostaje i nema perspektive. Bez dugoročno definisanog programa razvoja stočarstva, sa skromnim sredstvima u agrarnom budžetu i bez većih investicija namenjenih razvoju stočarstva, neizvodlјiv je process oživlјvanja proizvodnje. Istovremeno, visok nivo protekcionizma u svetskoj stočarskoj proizvodnji, posebno u govedarstvu EU, subvencije dostižu i 50 odsto vrednosti proizvodnje, otežavaju postizanje veće konkurentnosti ove proizvodnje u tržišnim uslovima poslovanja.

Lokacije

Da bi se unapredilo stočarstvo Srbije, da bi bilo više stoke, veća proizvodnja i potrošnja mesa, kao i veći izvoz, između ostalog se predlažu moguće lokacije novih ili rekonstruisanih klanica: Za svinje farme i klanice se predlažu u Zrenjaninu, Pančevu, Somboru, Nišu i Jagodini. Lokacije za klanice za goveda trebalo bi da budu u Kralјevu i Pirotu. Klanice za živinu treba izgraditi u Žitištu, Bačkoj Topoli, Požarevcu i Leskovcu. Ukupne investicije u sve ove klanice osim transportnih sredstava i infrastructure najmanje bi iznosile 350 miliona evra. Investicije u matična stada i proizvodnju sirovina kod domaćih farmera treba da obezbede strateški partneri.

Agrar je u Srbiji, sporedna, a ne strateška grana, i stalno govimo da predstavlјa neiskorišćenu šansu potvrda je u tome što od 2002. do 2010. godine ima prosečan rast od 0,6 odsto! Inače, za poslednej tri i po decenije agrar Srbije ima skromnu stopu rata od samo 0,45 odsto godišnje. Smenjuju se više padovi nego što imamo rast proizvodnje! Posle svakog rasta, uglavnom, je pad proizvodnje. Iako je Strategija doneta 2014. godine za narednu deceniju predviđala je prosečan  godišnji rast od od 9,1 odsto odsto, ili najmanje najmanje 6,2 odsto, to je bila samo želјa! Najbolјi dokaz lošeg stanja je činjenica da je u 2016. godini obavlјena setva pšenice tek na 440.000 hektara. Poslednjih godina prosečno se seje pšenica na oko 600.000 hektara. A, to je i višedenijska želјa svakog ministra polјoprivrede, da se žetva obavlјa na tim površinama,. Odnmosno bial je praksa da se u medijiam obajkvi da se žeta obalјa na 600.000 hektara, bez obzia na kolio je hlebno zrno bilo posejano. Bilo je godina kada su stvaren povšrien bile znatno manje od onih koje su bile u javnosti i medijima!

  Pad potrošnje hleba

 U Srbiji je pala i potrošnja hleba. Konačno  smo u njeogovoj potrošnji na nivou koji od nas zahteva EU! Prema zvaničnoj statistici, godišnja prosečna potrošnja, po članu domaćinstva, 2006. godine iznosila je 101,5 kilograma hleba i peciva zajedno, dok je 2019. godine ona bila 66,7 kilograma. U Srbiji koliko god se pšenice zaseje – biće dovolјno za proizvodnju hleba. Samodvo0olјnost može da se obezbedi i sa setvom od 300.000 hektara! Jer, mesečno je potrebno oko 110.000 tona pšenice. Ili godišnje zajedno sa semenskom pšenicom i rezervma, potrebno je oko 1,55 miliona tona u Srbiji. Sve što se više proizvede, ostaje za izvoz. Proizvodnja u 2020. godini bila je oko 2,9 miliona tona zrna. To znači da treba da se borimo za što veće prinose, ali i kalitet, kako bi je što više bilo za izvoz (koji je  2019. godine bio vredan oko 99 miliona dolara). Cilј nam je da se, uz kvalitet, povećaju i prinosi po jedinici površine. Zbog veće proizvodnje i izvoza, ali i da za domaće potrebe ne moramo da uvozimo pobolјšivače za hleb, kao što je to bilo u 2020. godini.

Ni bogati rod kukuruza veoma često, između sedam i osam miliona tona, ne koristimo dovolјno. I ove, 2021. godine izvešćemo više od 3,5 miliona tona žutog zrna (lane je izvoz ,,žutog zlata’’ doneo prihod od 1,28 milijardi dolara, stranci će ga kupovati i njim hraniti svinje i prodavati meso Srbiji). I sada se za uvoz svinjskog mesa godišnje izdvaja oko više od 70 miliona dolara. Tako je Srbija od izvoznika ovog mesa postala njegov uvoznik. Pre tri decenije se u svet izvozilo godišnje svinjsko meso sa prostora Srbije u vrednosti od oko 726 miliona dolara!

Inače, setimo se da je u Srbiji je 2014. godine bilo proizvedeno oko 320.000 tona svinjskog mesa, što je tada bilo za 50.000 tona više nego prethodnih prosečnih godina. Verovalo se da je porasla proizvodnja za 50.000 tona, u odnosu na prosečne godine! Međutim, višak ili kako smo tada govorili povećanje proizvodnje (što faktički nije bilo) javio se zbog zbog protesta 330.000 stočara, jer nisu mogli da prodaju svinje, pa je nastao pokolј stoke. Tako je viškova bilo u mesarama zbog pokolјa i niske cene kod stočara, a ne zbog stvarno veće proizvodnje!

Manje goveda više svinja

I broj lјudi u Srbiji je jednak broju od oko 1963. godine (6.789.654 pri popisu 1961. godine i 7.212.000 smo imali 1971. godine bez podataka za KiM), ali sa dramatično promenjenom starosnom strukturom. Tada je bio posleratni ,,bebi-bum“, a sada babe da rađaju ne mogu, a žene neće ili ne smeju, navodi dr Miroslav Zdravković, analitičar.

U Srbiji je 2020. godine, u poređenju s prethodnom, bilo manje goveda i živine, a više svinja, ovaca i koza – objavio je Republički zavod za statistiku. Na početku decembra prošle godine bilo je 2,9 miliona svinja (2,8 odsto više nego prethodne godine), ovaca je bilo 1,7 miliona (2,6 odsto više), a koza 202.325 (5,8 odsto više).

Broj goveda je opao za 1,3 odsto, na 886.127, a živine za 3,4 odsto, na oko 15,2 miliona. Goveda je najviše u Šumadiji i Zapadnoj S4 odsto svih u Srbiji), a svinja je najviše u Vojvodini (42,3 odsto). U odnosu na desetogodišnji prosek (2010-2019), ukupan broj goveda je opao za 2,8 odsto, svinja za 4,4 odsto, koza za 4,7 odsto i živine za 12,7 odsto, dok je broj ovaca u Srbiji porastao za 2,4 odsto.

U 2020. godini, prema podacima RZS, smanjen je broj goveda za 1,3 odsto, na 886.1270 grla. Broj je bio manji u 2018. godini za  (878), pa je sad najmanji od 1947. godine kada je bilo 1.375.000 goveda. Ni ratna pustošenja za četiri godine nisu mogla da srozaju broj grla goveda kao ova naša popularna ekonomska tranzicija, koja kao i revolucija teče bez namere da se završi, komentariše Miroslav Zdravković.

BROJ ŽIVINE u Srbiji najmanji je od 1966. godine, (a lјudi od 1963.godine). Pošto sam ekonomski, a ne politički, analitičar, ukazuje Miroslav Zdravković, ovde samo sa žalјenjem konstatujem činjenicu iz naslova, da nam je i broj kokoški, i druge živine najmanji od 1966. godine. Živine smo imali na kraju 2020. godine, 15,2 miliona, malo više od po dve po glavi stanovnika i njihov broj je smanjen za 3,4 odsto u odnosu na kraj 2019. godinu. Povećan je u Južnoj i Istočnoj Srbiji za 3,8 odsto, a najviše je smanjen u Beogradu (-8,3 odsto) i Vojvodini (-6,5 odsto). To su bile loše vesti.  Dobra vest je da je povećan broj svinja, ovaca i koza. Broj svinja bio je 2.983.000 i drugu godinu uzastopno je povećan nakon minimalnih 2.872.000 tovlјenika u 2018. godini i ovako mali je bio samo 1969. godine (2.920.000). Broj ovaca povećan je za 2,6 odsto i iznosi 1.684.006. Koza je bilo 202.300 i broj je povećan za 5,8 odsto.

Bez sela Srbije, nema ni Srbije

Sumorna je slika sela Srbije. Od 4700 sela, odnosno naselјa (jer po Ustavu Srbija nema nijedno selo) u procesu nestajanja je svako četvrto ili njih oko 1.200. U 86 odsto sela nestaju broj stanovnika. Sa selima nam nestaje i Srbija. Zračak nade vidi se u formiranju prvog ministarstva za brigu o selu u Srbiji koje vodi ministar Milan Krkobabić. Dokaz takvih činjenica je da u 1.034 naselјa ili sela ima manje od po 100 stanovnika. U 550 sela je manje od po 50 stanovnika. Danas u Srbiji ima više od 200 sela bez ijednog stanovnika mlađeg od 20 godina. Čak 1.000 sela nema prodavnicu, a 500 sela nema asfaltni put. U 2.000 sela nema pošte ni bankomata, U selima je oko 150.000 kuća bez vlasnika i na još 50.000 piše da trentuno u njima niko ne živi. U 2.760 sela nema ni vrtića, dve trećine naselјa – sela nema ambulante. U odnosu na to da se u Srbiji koristi ili obrađuje oko 3,47 miliona hektara i da imamo 451.734 traktora i oko 25.000 kombajna, mi smo premehanizovana zemlјa. Ali, sve te mašine imaju više od tri decenije u proseku. Da bi išli u njive selјaci sklapaju tri stara traktora da bi dobili jedan koji može da ide u njive. To je sudbina čak 217.623 vlasnika malih gazdinstava koji imaju u proseku do dva hektara zemlјe.  Sve ovo su negativni trendovi koji su zahvatili selo koje nestaje, a sa njim i Srbija. Ljudi se plaše povratka u selo. Vraćaju se oni koji su bili tinejdžeri kada su otišli, a sad su u trećem životnom dobu, pa dolaze u selo da u njemu završe život. Međutim, u selima koja nestaju čeka se ko će biti poslednji da ugasi lampu. Dokaz takvog stanja je da se ruralni krajevi u Srbije prazne, da se gube bitke za seoske sredine, a da rastu samo tri najveća grada to su Beograd, Novi Sad i Niš. Od ukupno 2,5 miliona domaćinstava u Srbiji čak svako četvrto ima samo po jednog člana. Najbrojnija su domaćinstava u centralnoj Srbiji gde je prosečno po 3,06 članova. Dokaz teškog stanja je i analiza Državne revizorske institicje, koja ni sa analizom  o potrošnji 26 miliajrdi dinara u poslednje dve godine nije mogla ni da utvrdi da je nešto pobolјano u ruralnom razvoju Srbije (podatke je počtkom 2021. godine izneo diektor DRI).  Slično je bilo i sa kontrolom potrošnje 28 milijardi dinara uloženih u podsticaje u stočarstvu od 2016. do 2018. godine. Zaklјučak je bio da nije došlo do pobolјšanja, a to znači do povećanja broja grla niti do veće proizvodnje mesa! Dakle, bolјitak na selu nije doneo uloženi novac od 54 milijarde dinara poslednjih pet godina  (koliki je približno i agrarni budžet) 2021. godine!? Za to nema utvrđene nečije odgovornosti, samo su otišla upozorenja iz DRI šta trea da se otklanja da se to ne bi više ponavlјalo!?

Uvidevši sve ove probleme Milan Krkobabić, sadašnji ministar za brigu o selu, u 2017. godini pokrenuo je akciju ,,500 zadruga u 500 sela“. Cilј mu je bio da se kroz zaruge zadrže mladi u selu, da se zadrugarastvu vrati duh, i da od malih proizvođača da stvorimo robne proizvođače. Želјa i cilј su da se kroz udruživanje u zadruge poveća proizvodnja, da se vrati život u sela. To znači da se zadrže mladi de više neodlaze sa sela.  Ali to je dug proces. Jer, da bi se selima vratio život, moraju se stvoriti isti uslovi kao i u gradu, da postoji frizer, mehaničar, bioskop, crkva, kafana, pošta, banka, igralište, put, prodavnica, internet… Danas toga u većini toga sela nema. Sve su to pionirski koraci, ali je akcija donela i početne rezultate. Za tri i po godine u Srbiji je osnovano više od 830 novih zadruga. Dakle, vraćen je duh zadrugarstva. Pre tog procena Srbiaj je bila zemlјa u kojoj se godišnjer gasilo po 100 zadrua. To znači, po oceni analitičara Riste Kostova, da je promenjena zadružna mapa Srbije.

Čak 152 stare i nove zadruge bespovratno su dobile u akciji pomoć od 1,7 milijardi dinara. To je značajno pobolјšalo život 6.120 porodica  ili oko 30.000 stanovnika u Srbiji. U 2020. Godini Srbija je po prvi put dobila i ministarstvo za brigu o selu koje vodi Milan Krkobabić. On je na početku 2021. godine pozvao zadrugare u Srbiji da se pripreme i iskoriste bespovratni novac od oko 500 miliona dinara u 2021. godini. Očekujem da ćemo u ovoj godini pospešiti rad 50 do 60 fabrika pod otvorenim nebom, istakao je Krkobabić u izjavi za javnost. Novoformirane zadruge će dobiti do 7,5 miliona dinara, a stare do 15 miliona dinara. To su bespovratna sredstva. Klјuč svega je  da se selima omogući egzistencija, da se polјoprivredna gazdinstva povežu, udruže i postanu robni proizvođači. Dobra zadruga, uspešna zadruga, znači i razvijenoi uspešno selo. U akciji se krenulo od pet upravnih okruga na jugu Srbije, zatim u rubna brdsko – planinska područja, ali se nije zapostavila ni Vojvodina. Jer i u njoj ima nerazvijenih opština kao što su Alibunar, Plandište, Opovo i druge. Osećaju se posledice tranzicije, što je zemlјište završilo u rukama nekolicine lјud, kaže ministar za brigu o selu Milan Krkobabić. Govoreći i potrebama sela danas i sutra, on ističe da su potrebna velika sredstva, rešenost Vlade Srbije, puni konsenzus vlade i opozicije, lјudi koji će voditi akciju kao i medijia Hoćemo da sačuvamo sela Srbije, jer, bez sela Srbije nema ni Srbije“, zaklјučuje Krkobabić.

Tov junadi, tov gubitaka

I u 200.000 praznih kuća u Srbiji trebalo bi toviti junad. Uslov za to je da selјaci imaju garancije da će ona biti prodata. Po garantovanoj ceni troškova koje stoačri imaju za tov. Znači potrebno je u Srbiji za stočare formriti garantni fond. To znači da ako nema potraženje da im država pokrije troškove. Jer, i sad smo ih nagovarali da tove junad, čije meso traži EU, ali opet kupaca nema. Pored brojnijh problema, koji ji se bave tovom junadi, nemaju kupaca, pa sad uz junad tove i gubitke. Trenutno zvanično u stajama stočara kupce čeka oko 10.000 junadi. Poznavaoci prilika tvrde da ih je bar 5.000 više. Jer, svaki tov junadi kada dostigne težinu od 650 kilograma, posle predstavlјa tov gubitaka. Predsednik Udruženja tovnih junadi iz Srbiji Čedomir Keco, kaže da je udružio tovlјače stoke, da se on bavi plasmanom i izvozom isklјučivo tržnih viškova! Inače, u Srbiji se godišnje proizvodi od 76.000 do 86.000 tona junećeg mesa, a potrošnja po stanovniku je svega oko četiri kilograma godišnje. Po njegovim rečima, cilј mu je, kako ističe, da pomogne ovim stočarima. Kada već tove juand, da mogu da ih prodaju i da naplate svoj rad.

,,Država treba i da formira izvozno uvozne zadruge koje bi u ovom periodu zamenile nekadašnje velike izvozno uvozne firme poput ,,Geneksa’’, ,,Progresa’’ i sličnih. To je i uslov da bi stočari stalno mogli da imaju stoke u stajama i oborima. Jer, do sada, u novije vreme, kada su tovili stoku nikada nisu bili bez problema. Ili nisu moggi da prodaju, ili kada su je prodali nisu naplatili ili je to bilo znanto manje ispod troškova’’, dodaje Zlatan Đurić, stočar iz Srema.

Učešće polјoprivrede u BDP (2020.g.):

• Ukrajina, 10 odsto;
• Srbija, 9,5 do 10,5 odsto;

(kažu da je to u 2020. godini bilo i 15 odsto?)

• Slovenija, oko 1,92 odsto;
• Rumunija 4,3 odsto;
• Mađarska 3,60 odsto;
• Holandija 1,63 odsto;
• Nemačka 0,68 odsto;

U vremenu posle 2000. godine polјoprivreda Srbije je tri puta imala veći pad proizvodnje od 10 odsto, dok je pad veći od pet odsto zabeležen šest puta. Najavlјene su veće subvenmcije za tov junadi. Veća sredstva za kupovinu nove mehanizacije se takođe najavljuju uz koncept 10, 40 i 50. To znači da je kupcima potrebno samo 10 odsto keš novca. Odobreno je oko 38 milijardi dianra za prehrambeni sektor.

Od 2015. godine rezultati u agaru su sledeći:

• 2015.g. pad osam odsto;
• 2016.g. rast osam odsto;
• 2017.g. priznat pad od 10,7 odsto. Suša odnela trećinu roda u vrednosti od 1,5 milijardi evra. Bila je elementarna nepogoda, ali nije priznata od strane države;
• 2018.g. rast od oko 18 odsto. Bila je rodna godina zahvalјujući pomoći Boga. Nadoknađen pad iz prethodne godine;
• 2019.g. pad od 0,1 odsto. Jedino agrar je imao pad u Srbiji;
• 2020.g. rast od 4,6 odsto. Godina sa dobrim rodom, ali bez većih rekorda!

Probemi sa prodajom junadi!

Nemogućnost prodaje junadi samo nam govori da smo olako verovali i obećavali stočarima da u svet možemo godišnje da izvozimo čak po 50.000 tona ,,bebi bifa”, a mi smo u 2015. izvezli tek 315 tona, a do 2020. godine ta prodaja se kretala do 400 tona godišnje. Od 1996. godine Srbija je imala dozvolu za izvioztu EU od 8.875 tona godišnje. Toj brojci se nikada nije približila. Prošle godine nešto više od 400 tona!? Pre tri decenije Srbija je izvozila po 30.000 tona ,,bebi bifa” godišnje! 

Inače, izvoz hrane, odnosno sirovina za njenu proizvodnju već godinama stagnira da bi tek 2020. godine dostigao 4,1 milijardu dolara, a uvoz je bio 2,8 milijardi dolara. I dalјe samo govorimo o šansama i želјama za povećanje izvoza koji bi mogao da dostigne, prvo 10, a potom i 30 milijardi dolara godišnje, koliko je pre jedne decenije planirano u Privrednoj komori Srbije. To je ostao sam plani i neostvarenalј želјa tadašnjih i današnjih lreatora agroekonomske politike u Srbiji. Dakle, to su još uvek samo želјe i priče i obećanja narodu na dugom štapu. Jer, Srbija prvo treba da proizvede. A, ako se proda, a selјak nedobije novac za svoj trud i znoj – džabe su onda proizvodili i radili! Treba nam bude za ugled susedna Hrvatska koja ima u tovu oko 120.000 junica. Nisu zadovolјni jer nemaju sopstveni podmladak stoke pa uvoze oko 80.000 teladi. Ali, od tova 120.000 junadi, čak 100.000 se proda na tržištu bivšeg nesvrstanog sveta, ponajviše Bliskog istoka. Cena nije visoka kreće se sad najčešće oko 2,15 evra po kilogramu žive mere. Ali, sve se proda i naplati! Na ovom tržištu još ima mesta, ali naši trgovci neznaju ilio neće da nađu kupce za izvoz? Lakše im je da uvezu zamrznuto svinjsko meso (u 2020. godini i za to je potrošeno 58 miliona dolara). Ako se pitamo zašto odgovor je da se na uvozu više zaradi! Odgovor se m nalazi u tome da je lakše uvesti i više zaraditi nego ovde toviti i prodavati! Međutim, kupci u EU i na Bliskom istoku radije bi kupovali juneće mesto u Srbiji (primer Turske) nego ono koje se uvozi iz Brazila i Argentine. Jer, je kvalitetniej i stoka ne troši GMO hranu. Trebga zanti da u EU  iz Brazila i Argentine godišnje stigne  oko  700.000 tona ovog uvoznog mesa. Poznavaoci prilika, ističu da je različiti kvalitet mesa i tova u Srbiji i Hrvatskoj, i mesa koje stiže preko okena. Jer, stoka koja se uzgaja na ovim prostorima, ne troši GMO hranu, već uglavnom hrani na pašnjacima i u otvorenom tovu. Očito da to neznamo da iskoristimo prilikom prodaje stoke. Posebno u nesvrstanom svetu gde su sad na ministarskim mestima lјudi ili njihova deca koji su nekada završili fakuletee na prostorima SFRJ. Svi su bili prijatelјi Jugoslavije, a i danas kada dolaze na ove prostore prijatelјski su raspoloženi za saradnju. Hoće da razgovaraju traže proizvode koji su proizvedeni na ovom podneblјu. Podsetimo se samo da je u SFRJ, čak 32.000 studenata iz bivšeg nesvrstanog sveta, na ovim prostorima, završilo fakultete i posle su bili na visokim funkcijama u svojim zemlјama. Neki su i sad, ili su te pozicije zauzela njihova deca, unuci… Kada dođu ovde hoće da razgovaraju na srpskom jeziku, sećaju se vremena koje su ovde proveli, hoće da kupe proizvode ovde, prijatelјski su reaspoloženi.

Plan i želјe na papiru

Kada bi ovako kreirali agrarnu politiku Srbija bi, uz izmenu setvene strukture, mogla da poroizvodi hrane u vrednosti od najmanje 6,6 milijardi dolara godišnje, koliko je nekada i imala. Decenijama se ta proizvodnja kreće između četiri i pet milijardi dolara. U 2020. godini bruto vrednost ukupne proizvodnje bila je 5,8 milijardi dolara uz rast od 4,6 odsto, odnosno neto ostvarena prolјoprivredna proizvodnja bila je 4,8 milijardi dolara, uz stopu rasta od 5,1 odsto.

Rešenje

Proizvodnja mesa bi se sa sadašnjih 400.000 tona povećana na 644.000 tona (koliko se proizvodilo pre dve i po decenije). U tom slučaju bi bilo realno da Srbija već 2022. godine izvozi godišnje milion tona pšenice, tri miliona tona kukuruza, 250.000 tona šećera, 100.000 tona ulјa… Uz to bi mogla da izvozi voća i povrća za 400 miliona dolara godišnje, žive stoke i mesa za 250 miliona dolara, vina i žestokih pića za 50 miliona dolara i duvana u vrednosti 20 miliona dolara. Da bismo ovo ostvarili Srbija do para može da dođe ako bi polovinu državnih oranica koje poseduje prodala domaćim selјacima, a oni bi to platili što u gotovom, što kroz predaju proizvoda za izvoz. Drugu polovinui bi trebala da pokloni mladim polјoprivrednciima  da oni na njoj proizvode hranu i predaju je zadrugama i tako naplate. Zemlјa bi bila njihova sve dok bi je obrađivali. Ne bi mogli da je preprodaju…

 U cilјu racionalnog korišćenja raspoloživih zemlјišnih površina, u narednom periodu neophodno je započeti sa regionalizacijom polјoprivredne proizvodnje. Na teritoriji Srbije trebalo bi organizovati u okviru tri velika regiona, i to:

1. Ravničarski region sa intenzivnom polјoprivrednom proizvodnjom, koja bi obuhvatala područja do 250 metara nadmorske visine, a činila bi ga teritorija AP Vojvodine, Mačve, Pomoravlјa, Stiga i Posavine;
2. Brdski region koga bi činilo područje centralnog dela Srbije sa polјoprivrednim površinama na nadmorskoj visini od 250 do 600 metara i
3. Brdsko-planinski region koga bi činile polјoprivredne površine iznad 600 metara nadmorske visine.

Polјoprivrednu proizvodnju bi trebalo regionalizovati na sledeći način:

• Ravničarski region– u ovom regionu bi se obavlјala intenzivna proizvodnja: žita, industrijskog bilјa, povrća, izuzev krompira, semenska proizvodnja žita i industrijskog bilјa, intenzivna proizvodnja u svinjarstvu i intenzivna proizvodnja u živinarstvu.
• Brdski region– obavlјala bi se proizvodnja: poluintenzivna proizvodnja žita za govedarsku i ovčarsku potrošnju, ograničena proizvodnja industrijskog bilјa, intenzivna proizvodnja u govedarstvu – meso, mleko, intenzivna proizvodnja u ovčarstvu – meso, intenzivna proizvodnja u voćarstvu, a posebno: šlјive, maline, jagode, kupine, višnje, jabuke i kruške.
• Brdsko-planinski region– u ovom regionu treba iskoristiti raspoložive prirodne resurse – pašnjake i livade, poluintenzivnom proizvodnjom u ovčarstvu, kozarstvu i govedarstvu, uz plantažnu proizvodnju i sakuplјanje i doradu lekovitog bilјa i šumskih plodova, a kao alternativnu delatnost organizovati korišćenje i eksploataciju šumskog bogatstva, uz istovremeno i njegovu obnovu.
• Prikazani model predstavlјa grubu podelu koja treba da omogući racionalno korišćenje raspoloživih resursa za obavlјanje polјoprivredne proizvodnje. Istovremeno, neophodna je intenzivna saradnja i dopuna proizvodnih programa između regiona, npr. između ravničarskog i brdskog regiona u podeli rada u tovu junadi i proizvodnji junećeg mesa namenjenog izvozu, kao i eventualnu saradnju u proizvodnji ovčijeg mesa namenjenog izvozu.

 Izvoz i uvoz

Srbija je u 2020. godini izvezla polјoprivredno prehrambenih proizvoda u vrednosti od 4,14 milijardi dolara (2019. godini to je bilo 3,62 milijarde dolara), što predstavlјa rast izvoza od 14,4 odsto. Izvoz agrara u ukupnom robnom izvozu Srbije učestvuje sa 21,3 odsto. Istovremeno uvezeno je 2020.  godini kada je vladala korona virus, agrar je ostvario suficit sa svetom u vrednosti od 1,8 milijardi dolara. Stopa pokrivenosti uvoza sa izvozom bila je 180 odsto, iznosi u izjavi za javnost ministar polјoprivrede Branislav Nedimović.

,,Najznačajniji proizvodi agrarnog porekla u izvozu 2020. godine bili su: merkantilni kukuruz u vrednosti od 621 milion dolara, zamrznuta malina od 296 miliona dolara, duvan za pušenje u vrednosti od 221 miliona dolara, cigarete od duvana su prodate za 210 miliona dolara, a ostali prehrambeni proizvodi za 128 miliona dolara. Sveže jabuke su donele iz sveta 125 miliona dolara, soja u zrnu 106 miliona dolara, hrana za pse i mačke čak 102 miliona dolara, merkantilna pšenica 99 miliona dolara, proizvodi za ishranu životinja izvezeni su za 89 miliona dolara, a ostalo zamrznuto voće je prodato u svetu za 882 miliona dolara. Posmatrano po regionima Srbije, najveće učešće u izvozu polјoprivrede i prehrambene industrije Srbije u vremenu od januara do novembra 2020. godine imao je region Vojvodine (43 odsto), a sledi Beogradski region sa 34 odsto, Šumadija i Zapadna Srbija sa 21 odsto, Južna i Istočna Srbija sa dva odsto“, iznosi u javnsot analitičar Vojislav Stanković.

Prema analizi RZS na uvoznoj strani, među agrarnim proizvodima dominiraju:  ostali prehrambeni proizvodi u vrednosti od 121 miliona dolara, duvan ižilјeni u vrednosti od 79 miliona dolara, sveže banane su kuplјene uza 62 miliona dolara, svinjsko zamrznuto meso u svetu kuplјeno je za 58 miliona dolara, sirova kafa sa kofeinom koja je uvezena u Srbiju plaćena je 55 miliona dolara i cigarete od duvana su kuplјene i uvezene su u vrednosti od 49 miliona dolara. Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (42 odsto), a slede regioni Vojvodine (40 odsto) Šumadije i Zapadna Srbija sa 11 odsto, region Južne i Istočne Srbije sa sedam odsto.

Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima.

NAVODNјAVANјE: Rast za 11,9 odsto

Prema podacima u Srbiji je 2020. godine navodnjavano 52.441 hektara polјoprivrednih površina. To znači da je je bilo navodnjavano više površina za 11,9 odsto u  nego 2019. godine. Za navodnjavanje je upotreblјeno 2,1 odsto više vode nego u prethodnoj godini, a najviše vode se crpelo iz vodotokova, 93,2 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže. Najveće površine su navodnjavane orošavanjem, 92,5 odsto površine, zatim kapanjem 7,3 odsto, dok se površinski navodnjavalo samo 0,2 odsto površine. Najviše su se navodnjavale oranice i bašte, 91,7 odsto, zatim voćnjaci pet odsto.

POLITIČKA RENTA: Agraru uzeto četiri milijarde evra!

Koncept neoiliberalizma ostavio je loše i duboke tragove na polјoprivredu Srbije. Korporativni cilј je stvaranje i prisvajanje profita. Cilј kooperativa ili zadruga je služiti svojim članovima i zajednici! To znači da postoji politička renta u Srbiji, kaže eks ministar polјoprivvrede u SFRJ dr Kovilјko Lovre. Istraživanje pokazuje da je u vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su namenjene polјoprivredi, a  koje su iznosile devet milijardi evra, isceđeno čak četiri milijarde evra! To ukazuje da od dodelјenih subvencija 70 odsto pripada polјoprivredi, a 30 odsto ostalim učesnicima. Tu je i deo političke rente koja se uzima! I taj se novac se uzima od onih koji obrađuju njive, koji proizvode hranu za opstanak i ostanak zemlјe. Niti se to priznalo da im se novac uzima, niti im se nekada kaže gde taj ukradeni nvaoc se troši! Nikada im se za to niko nije izvinuo, a svake godine im zavlače ruku u džep! Polјoprivredu u tom vremenu karakteriše nizak nivo investicija od samo 2,5 odsto od ukupnih bruto investicija. Kada je reč o stranim direktnim investicijama, tu nema velikog interesovanja jer je od ukupnih SDI u agrar godišnje ulagano od 0,6 do najviše 1,7 odsto.

Drastičan rast smrtnosti u Srbiji u 2020. godini

Prošle,  2020. godine u Srbiji je rođena je 61.693 beba, što je za 2,8 odsto ili 1.791 manje nego u 2019. godini kada je rođeno 63.484 beba, objavio je Republički zavod za statistiku. Samo u tri prošlogodišnja meseca i to u januaru, junu i septembru rođeno je više dece nego u istim mesecima 2019. godine, dok je u svim ostalim mesecima zabeležen manji broj rođene dece.

Lane, 2020. godine umrlo je 114.954 lјudi, što je za 13,9 odsto ili 13.991 više nego 2019. godine. Najveća razlika u broju umrlih zabeležena je u decembru. Naime, u decembru 2020. je umrla 17.321 osoba što je skoro duplo više nego u decembru 2019. kada je umrlo 8.803 lјudi.

Veoma su nepovolјni i novembarski podaci, jer je u novembru 2020. godine takođe umrlo više od 10.000 lјudi, tačnije 10.835 što je za 2.843 više nego u istom mesecu godinu dana ranije 2019. godine.

ZELENI PLAN: Kako nahraniti sve više lјudi

Kako proizvesti hranu za narastajuću svetsku populaciju uz ograničene resurse i poštovanje ekonomskog, socijalnog i ekološkog stuba, suština je održivosti polјoprivredne proizvodnje, rečeno je na onlajn panelu „Od njive do kuhinjskog stola“. Panel je deo serije vebinara pod nazivom „Zeleni plan za Srbiju“, a organizuje ga EU info mreža. Govoreći o održivosti polјoprivredne proizvodnje profesorka Polјoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, dr Vesna Rodić, kaže da kao što proizvodnja koja nije ekonomski i socijalno opravdana nije održiva na duži rok, tako ona mora zadovolјi i ekološku komponentu. Po njenim rečima, razvoj svesti je klјučan u očuvanju životne sredine, a on je kod nas u nekim segmentima i bolјi od očekivanog. U prilog tome je navela da su domaća istraživanja pokazala da naši lјudi, kako obični građani tako i polјoprivredni proizvođači, visoko vrednuju važnost zdrave životne sredine. Ipak, puno je nepravilnosti od strane proizvođača kada je reč o primeni hemijskih sredstava. Tako u Vojvodini samo osam odsto gazdinstava uradi analizu zemlјišta pre nego što ga tretira mineralnim đubrivom, a ispravno bi bilo da to uradi svako gazdinstvo koje koristi ovu vrstu đubriva. Takođe je loše i što petina gazdinstava pitanje ambalažnog otpada od pesticida rešava na, kako su rekli neki drugi način, a ne onaj koji je propisan. Izvršni direktor Evropske trening akademije i predstavnik StrengtFood projekata, Horizont 2020, Ratko Bojović je predstavlјajući ovaj projekat rekao da je reč o velikom istraživanju u polјooprivredi u kome učestvuje 30 partnera, od kojih je pet iz Srbije. Među glavnim cilјevima projekta su unapređenje ishrane u školama koje same pripremaju obroke, unapređenje sistema javnih nabavki kako bi škole kupovale ne samo najjfetnije nego i najkvalitetnije proizvoide. Cilј su i tzv.kratki lanci snabdevanja hranom, kojima bi se omogućilo da proizvođači, a pre svega, oni mali, direktno prodaju hranu školama i drugim javnim institucijama na lokalu. Dodao je da se u okviru projekta radi sa 30 škola i to u Beogradu, Novom Sadu i zapadnoj Srbiji.

Istraživanja koja su rađena pokazala su da ima dosta mesta za pobolјsanje situacije jer deca ne pojedu oko 30 odsto hrane koja im se u školama spremi, dosta te hrane se uvozi, a trebalo bi da bude lokalna. Kao zanimlјivo tržiste za moguće snabdevanje škola naveo je organsku proizvodnju, ali samo udružene proizvođače pošto pojedinačni proizvođači nisu u stanju da obezbede ni neophodan asortiman ni količine. „Srećan sam što smo okupili sedam, osam najbolјih organskih proizvođača iz Srbije koji isporučuju namirnice velikim trgovinskim lancima, a mogli bi i školama. Iako se organski proizvodi smatraju skupim, cene su manje kada proizvođači škole snabdevaju direktno jer nema posrednika“, ukazao je on, 14. decembra 2020. godine.

PLAVI DIZEL: Za koga je jeftin, a za koga skupi dizel

Polјoprivrednici u Srbiji više ne pominju potrebu da ostvare kupovinu jeftinijeg dizel goriva za obradu, iako je Vlada Srbije smanjila za 1.200 dinara izdvajanje po hektaru ratarima za ovu potrebu. Tu odluku ministar polјoprivrede Branislav Nedimović je obrazložio da je sadašnja cena dizel goriva „povolјna”  i da za vanrednu meru nema potrebe.

Koliko je ovom izmenom liste podsticaja stvorena mogućnost da se pokriju neki drugi planirani troškovi, nije objavlјeno, ali će sigurno par milijardi dobro doći za neke isplate koje kasne. Ratari koji obrađuju do 20 hektara ovom merom ostali su bez novca za kupovinu oko 150 litara dizel goriva ili bez količine potrebne za obradu tri do pet hektara. To je i zanemarlјiv trošak naspram ratarskih prihoda ostvarenih rastom prodajne cene kukuruza, soje, pšenice, kažu analitičari.

Velika gazdinstva i veliki potrošači dizel goriva imaju potpuno drugačiju računicu i komentare i ne osvrću se na umanjene podsticaje, već pitaju zbog čega godinama izdvajaju najviše za ovo gorivo. Šta i koliko polјoprivrednici kupovinom dizela uplaćuju državi? To je njihovo osnovno pitanje, kao i zbog čega imamo skuplјe ovo pogonsko gorivo od zemalјa u okruženju? Istraživači lista Gazdinstvo utvrdili su da računica o trošku za obradu 2.579.000 hektara, prema potrošnji goriva od 40 i 60 litara po hektaru, pokazuje da polјoprivredici solidno pune državnu kasu. Toliko treba da se  zaseje u Srbiji u prolećnoj setiv koja je u toku. Najveće površine od od oko milion hektara zauzeće tradicionalno kukuruz.

U cenu dizel goriva uračunat je PDV od 20 odsto i akciza od 59,48 dinara po litri. Ove dve stavke u budžet donose 90,90 dinara po litri, što je najveći trošak ove vrste u regionu. Prema potrošnji od 40 litara po hektaru, iznos PDV i akcize za površinu oranica preko 2,5 miliona hektara iznosi ukupno 9.298.840.400 dinara, a za potrošnju od 60 litara 13.948.263.600 dinara. Naši ratari troše skuplјi dizel od kolega u Mađarskoj, gde je cena 138,02 dinara po litri, u Rumuniji 128,4 dinara politrilitri, u BiH 115,97 dinara po litri, dok je najpovolјnija cena za polјoprivrednike u Hrvatskoj – „plavi dizel” plaćaju 76,70 dinara po litri. U proseku ratari u Hrvatskoj po hektaru troše 120 litara „plavog dizela”, bez ograničenja površina, a dobijaju i određene količine za stoku (po krmači 120 litara, za krave od 40-90 litara i za ovce osam litara). U svim zemlјama u okruženju učešće dizela u troškovima ratarske proizvodnje se kreće od osam do 15 odsto, a najveća je u gajenju šećerne repe i navodnjavanju.

EU 2020: Izvezla više od šest miliona tona svinjetine

Prošle godine Evropska unija zabeležila je uspeh što se tiče količine izvoza svinjskog mesa. Tako je prema podacima Evropske komisije (EK) u tom razdoblјu izvezla 6,31 miliona tona, uklјučujući i nusproizvode. Upoređujući sa podacima od prošle godine, reč je o povećanju od 12,9 odsto. Kako piše top agrar, razlog tome je prvenstveno porast isporuka u Kinu, ali I Bregzit zbog kog su počeli da računaju izvoz u Veliku Britaniju. Međutim, ako se isklјuči trgovina s UK, izvoz ove vrste mesa je porastao na godišnjem nivou za čak 18,8 odsto na 5,43 miliona tona, što je novi rekord. Prošle godine su izvoznici svinje su izvoznici svinjetine zabeležili porast prihoda, a povećali su se na 14,92 milijarde evra. (Agroklub)

EVROINTEGRACIJE SRBIJE: Napredak minimalan!

Napredak u ostvarivanju spremnosti Srbije za članstvo u EU u periodu od 2014 – 2020. godine je minimalan i nije u skladu sa proklamovanim strateškim cilјem učlanjenja u EU, zaklјučak je publikacije „Analiza politike proširenja Evropske unije i dosadašnjeg napretka Republike Srbije, koju je izradio Evropski pokret u Srbiji (EPuS). “Mi smo identifikovali četiri osnovna parametra koja je potrebno pratiti: javno i zvanično izražavani stavovi, odnosno tonalitet prema EU; aktivnosti donosilaca odluka – gde je Srbija na putu ispunjavanja kriterijuma za članstvo; proceduralna dinamika; stavovi javnog mnjenja jer se time najviše manupuliše”, objasnio je potpredsednik EpuS.

                                                                  (Autor je publicista i novinar)