REBALANS DRŽAVNE AGRARNE KASE: Alat za isplatu duga gazdinstvima

Prema reagovanju gazdinstava o isplati duga za razne vidove podsticaja i najave da je moguće da se to i dogodi i ne dogodi, povećana je briga i strah za opstanak poslova kojima se bave – zaključio je Upravni odbor udruženja Agroprofit i istakao da naši farmeri ostvaruju manje od pet odsto  ukupnog prihoda po gazdinstvu ostvarenom od državnih subvencija, u odnosu na EU, što nije dovoljno za konkurentnost. Potrebno je kod nas novčano zapostavljenu povezanost biljne i stočarske proizvodnje, kao i sisteme za navodnjavanje uvesti u konkurentnost.

Udruženje Agroprofit u poslenjih 30 dana registrovalo je na 100-tine pitanja i prijava vezanih za isplate. O reagovanju poljoprivrednika neki očekuju novac i za 2021. godinu.

Upravni odbor Udruženja, uputio je detaljan predlog Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, o merama za stabilizaciju stanja u govedarstvu – posebno tovnog. Ovo Udruženje podržava inicijativu da odbor za poljoprivredu Narodne skupštine razmotri nastalu situaciju i utvrdi razloge i potrebu za izradu Rebalansa budžeta za 2023. godinu i da takav predlog uputi nadležnima.

U celini prenosimo pismo upućeno Odboru za poljoprivredu Narodne skupštine.

Poljoprivrednicima nisu u potpunosti isplaćeni podsticaji, premije i pespovratni novac za nabavku opreme i priplodnih kvalitetnih grla stoke za 2023. godinu, a pojavljuju se i dugovi i za nekoliko godina unazad. Ukupan iznos duga nije još utvrđen, a među gazdinstva stigla je vest sa kolegijuma da Ministarstvo poljoprivrede razmišlja da ne isplati pomenute stečene obaveze.

Odavno je poznato da se iz godine u godinu, prenose finansijske obaveze i da se isplate starog duga obavljaju iz tekućeg budžeta, što ministarka Jelena Tanasković ocenjuje kao nezakonito, i tu praksu želi da „preseče“, što za gazdinstva koja očekuju novac iz državne kase nije prihvatljivo.

Lista davanja koje je Ministarstvo poljoprivrede minulih godina povećavalo bez priliva novca iz centralne kase, je uticalo na sadašnje gomilanje duga, pa poseban teret je bila dodela 2.200 traktora, nabavka mehanizacije i nedavna davanja za proizvodnju suncokreta…

Poseba problem je činila organizacija rada Uprave za agrarna plaćanja u kojoj su gazdinstva tragala za svojim predmetima bez odgovarajućeg arhiviranja i moguće identifikacije. Na sve to je odgovor bio „vaš predmet je u radu“, a pokazalo se da i danas neke prijave iako uredno prebace, ne postoje, pa je proizvođačima predloženo obave „rekonstrukciju“ – znači sve papire ponovo poslati na istu aadresu.

U nastalim prilikama je sasvim jasno da na stavkama iz državne kase novac namenjen poljoprivredi ne postoji, i da je za svaku intervenciju za isplatu duga potreban rebalans, a pre toga popis svih dugova što ni jedan Ministar za dve decenije unazad nije uradio kod primopredaje funkcije.

Postojeći sastav kabineta Ministarke Tanasković ima volju, a znanje ćemo tek videti, da napravi reda u finansijskim tokovima i odnosima sa gazdinstvom. Priča o zanemarivanju isplate duga ipak govori o pokušaju da se u ovom sektoru uštedi više desetina milijardi dinara, i omogući Ministarstvu finansija da i dalje govori o stabilnosti budžeta, ili da se podkopa politika vladajuće partije među poljoprivrednicima. Bez razlike koje prioritete ima državni vrh u investicijama, sasvim izvesno je da će uvažiti potrebno finansijsku intervenciju u sektoru Agrara, i proceniti da je važno u ovom času da se neko obrati i objasni da ova struktura nije odbačena i da se neće vratiti teškoće koje su preživaljavali u sankcijama.

Važno je poručiti poljoprivrednicima da neodustanu od gašenja, pre svega, stočarske proizvodnje, organske proizvodnje i održivih investicija. Poljoprivrednici ne mogu zanemariti istinu da je svaki napredak na njihovom gazdinstvu u poslednjih 10-15 godina ostvaren uz učešće države, a da smo svi zajedno bili racionalniji ostvarenja bi bila i veća – od primene Iparda do prerađivačke industrije.

Nema te oblasti u poljoprivredi kojom se naši ljudi ne žele da bave – od mlečnog govedarstva do vinarstva, ali bez prijema predvidljivih državnih novčanih podsticaja, to je za njih neostvarljivo.. Bez državne pomoći, naša poljoprivreda neće zadržati ni minimum konkurentnosti, jer u EU najmanje 20 odsto prihoda farmeri ostvaruju iz različitih fondova i davanja njihovih država.

Gazdinstva, a pogotovo ona prihodovno ugrožena, očekuju od Odbora za poljoprivredu da temeljno sagleda informaciju u sektoru isplate svih davanja iz državne kase, i da podrži program finansiranja prema zakonu, što obuhvata i visinu izdvajanja iz budžeta za poljoprivredu.

Očekujemo da će Odbor proceniti organizacionu i kadrovsku kompetentnost sadašnjeg sastava Ministarstva poljoprivrede, uz uvažavanje činjenice da su pojedini sektori stručno i materijalno zapostavljeni, a da se u pojedinim oblastima često događa kršenje zakonskih propisa.

Udruženje je voljno da pomogne u sektoru tovnog govedarstva, uz zaustavljanje pada, i da aktivnostima u regionima podstaknemo korišćenje najracionalnijih uslova za ekonomičnost u ovom delu stočarske proizvodnje, kaže se u pismu koje je upućeno Odboru za poljoprivredu Narodne skupštine.

Udruženje je sačinilo i pregled stanja u tovnom govedarstvu u Srbiji, gde je ostvaren napredak ali i uočilo nedostatke u pojedinim segmentima – od uvoza teladi, prometa i prodaje.

Sakrivena istina od naroda!

U novom programu o subvencijama mora se narodu, pre svega, stočarima, reći gde je ukupno ,,nestalo“ 54 milijarde dinara. To je novac, namenjen stoačrimka od 28 miliajrdi dianra I selima od 26 milijardi. Stoćarstvo se gasi, a sela nam nestaju!

Radi se o subvencijama namenjenih stočarima (28 milijardi dinara ili u evrima 237,29 milina evra), u vremenu od 2016.do 2018. godine. Kada je reč stočarstvu radi se o izveštaju na 85 strana s naslovom IZVEŠTAJ O REVIZIJI SVRSISHODNOSTI POSLOVANJA ,,EFEKTIVNOST PODSTICAJA U STOČARSTVU’’ od 17. decembra 2019. godine pod brojem 400-1115/2019-04/15. Sve to je u  kontroli utvrdila i Državna revizorska institucija!  Kada je reč o stočarstvu u izveštaju DRI doslovce piše ,,Iako je u periodu 2016. – 2018. godine Republika Srbija iz budžeta izdvojila oko 28 milijardi dinara za podsticaje u stočarstvu, nije došlo do povećanja broja grla kod pojedinih vrsta životinja, proizvodnje mesa i povećanja izvoza u oblasti stočarstva’’. Dakle, nema rezultata u namenskom trošenju para, ali ni traga gde su pare.  Utrošene ili gde su nestale!

Poljoprivrednii i žitelji sela traže i izveštaj i o nestalih 26 milijardi dinara koje su upućene iz Ministarstva poljoprivrede za ruralni razvoj. Radi se o izveštaju Državne revizorske institucije IZVEŠTAJ O REVIZIJI SVRSISHODNOSTI POSLOVANJA ,,PODSTICAJI MERAMA RURALNOG RAZVOJA’’, OD 14. decemba 2020. godine, napisan je na 125 strana. Broj dokumenta je: 400-738/2020-04/38. U izveštaju doslovce piše ,,Iako je izdvojeno najmanje 26 milijardi dinara za podsticanje merama ruralnog razvoja, nije moguće oceniti stepen ostvarenja ciljeva politike ruralnog razvoja, zato što planska akta nisu blagovremeno doneta i ne sadrže očekivane rezultate pojedinih mera. Radi se o trošenju 26 milijardi dinara ili o (220,03 milijardi evra). Nema rezultata o trošenju para, ali ni gde  utrošeni nova. Jer, mu je trag izgubljen.

Jer, nestao je novac naroda, koji su oni stvorili, pa bi ga opet reprodukovali, imali bi dovoljino hrane. Ovako nemamo mesa, nemamo mleka i zahvaljujući lošoj agroekonomskoj politici nemožemo više da proizvodimo ni koliko nama treba. A, da se ne govori o rastu izvoza. Jer, vec decenijama samo u stočarstvu imamo godišnji pad stoke za dva do tri odsto. Vlada pogrešna teza vlasti, ako nemamo uveščemno, ali važno je da je naša partija, pa i mi na vlasti. Reyultat toga svega je da već decenjujaqma  se vrednost agrarne proizvodnej u sribji kreće najviše do 5,6 milijardi dolra. DA je godišnji rast proiizvodne već tri I po deceneije samo 0,45 odsto I da naši poljoprivrednici godšnej po hetkaru ostvaruju proizvodnjud vrednu samo 1.000 do najviđše 1.200 evra ili dolara.  U Danskoj je to oko 17.000, a Holandiji 24.000 evra. Mi sa njima nemožemo biti konkurentni.

Jer oni novac obrču 50 puta godifpšnje, a naši proizvošači hrane dva do tri puta. U toime se nalazi u speh agarra u zatvorenoim ciklusu proizvodmnje od njvie do trpeze. Dok ovde kod njas svaka vaška, radi obašak i svi loše živimo.

Dakle, samo u ova dva maerijala koja je utvrdio i potpisao generalni državni revizor dr Duško Pejović, radi se o nestalih 54 milijardi eva ili o 457 miliona evra! Kolika je to suma najbolja potvrda je sama činjenica da je u 2021. godini agrarni budžet iznosio 400 miliona evra. Ili još jedna podatak da je u 2022. godini agrarni budžet iznosio 62 milijarde dinara ili 525,4 miliona evra. DAkle, nema jednsog celog agrarnog budžeta! Od običnog nardoa koji stvara te pare, niko ne zna gde je! A, ima i onih koji znaju, ali neće da kažu!

Da je novac došao stočarima, kojima je navodno upućen, bile bi nam pun staje, obori i torovi stoke. Bilebi puen mesa rei prdoavncie domaćče, a ne uvozne robe. Umesto uvoznika mesa bili izvoznici. Stočari bi rešili probleme proizvodnje i umesto u protestima na ulicama, kojih će uskoro opet biti, nalazili bi se u svojim ekonomskim dvorištima i stajama. Mesare bi bile pune domaće hrane, umesto uvoznog GMO mesa sa kojim namerno trujemo svoj narod. Dokaz je nam je za jednu deceniju u Srbiji manje stanovnika za 500.000! Jer, sad su nam mesare pune od uvoznog mesa, ali i zbog pokolja stoke. Ostale su prazen kućče u selima, staje i obori. Stanje je opet posledica nezadovoljstva proizvođača koji nezadovoljni i gase farme! Zbog toga je bezi egzzistencije ostlao oko 150.000. Gladno je sad više od njih 500.000 u Sribji, a to će uskoro biti 1,5 mliona  koji su na granici.

Prazna sela

Kada je reč o selima dokaz je da od 4.700 naseljenih mesta u Srbiji, kako piše u Ustavu, (a  to su sela) nestaje, odnosno gasi se svako ćetvrto mesto. U njima je oko 200.000 praznih kuća, 1.000 sela nema prodavnicu, 500 sela nema asfaltni put ni vezu sa svetom, paorska penzija je 13.725 dinara… Dobro je što je 2017. godine Milan Krkobić krenuo sa akcijom ,,500 zadruga u 500 sela’’ sa skromnim novcem u oživljavanje zadruga i sela. I to je budđenje Srbije.

Ali, sela su uništavana sedam decenija, pa sad toliko treba i da se obnove. Za obnovu je potreban novi koncept i novi ljudi. Ne oni koji su rušili i svake godine gasili po 100 zadruga i sad evoluirali pa hoće da ih obnove. Sad jednim delom ti isti ljudi koji su u vremenu od 1950. pa do 2000. godine, kada su vladali Jugoslavoijim i Srbijom, nisu  ni pokušali da zaustave raspad sela ni gašenje zadruga. Jer, živeli su u socijalizmu kokji je za njivh već tada bio komunizam.Vladalo je mišljenje da za to vreme njihove vlasti, da čovek dok god može bori da ostane na vlsti. Od najniže do najviše. A kada izugubi vlast posle toga ostaje mu još samo da ispusti i dušu! U to vreme vladanja sela gradove je otišlo osam miliona ljudi! Jer, je bial pogrnda sama reč, seljak, paor, zemljoradnik…

Nenameski utrošene ili ukradene pare

Dakle, da su te nenqamenski utrošene ili ukradene pare otišle stočarima i selima, ona bi danas drugačij izlgedala. SVi bi bolej živeli u Srbiji. Stočarstvo ne bi učestovalo samo sa 28,1 odsto u BDP poljoprivrede, već najmanje 60 odsto koliko je to u srednje razvijenim zemljama.Ne bi bili uvoznici već izvoznici hrane, pre svega, mesa. Utrošene su ili nestale, ali nisu donele nikakve rezultate pare koej su navodno upućeena stilarima ili selima, ali su nestale na tom putu.  Nema rezultata u stočarstvu, kome su navodno date pare, ali nisu donele ni veći broj stoke, ni poboljšanje rasnog sastava, ni kvalitet,  ni više tona mesa, niti veći izvoz, a trag ogromnim parama se izgubio. Kada kažemo ogromnim, recimo da je samo 2021 godine agrarnio budžet bio 400 miliona doalra (a da je za subvencije za stočarstvo i ruralni razvoj dato 54 milijarde dinara ili 457 miliona dolara),od 2016. go 2020 godine. Uloženi novac nije doneo rezutlata onog u čega je navodno uložen. To znači da mu se izgubio trag! Nadležni u ministarswtvu odgovarajući na ovo ptianje, rekloi su da oni delimično neveruju nalazima državngo revizora, tvrdeći das u našepare kod njaših stočara.

Stočari demantuju vlasti!

Nema para, a ni povećanja proizvodnje u stočarstvu, ali ni boljeg života na selu! Kolika je to vrednost samo da se zna da je u 2021. godini Agrarni budžet Srbije bio u vrednosti od oko 400 miliona evra. On je u 2022. godini iznosio, pre revizike budžeta, oko 62 milijarde dinara ili 525,4 miliona evra. 

 Da su namenjne pare, odnosno subvencije stigle do stočara, sigurno bi ova grana, koja se nalazi na izdisaju, osetila boljitak i danas bi drugačije izgedala! Na to je ukazala prilikom kontrole i Državna revizorska institucija Srbije u svoja dva izveštaja. Ona je prilikom, kontrole utvrdila da nema rezultata u stočarstvu, u povećanju broja grla, kvalitetu, stoke, povečanja u u tonama proizvodnje i izvoza mesa…  A, navodno je uloženo 28 milijardi dinara (ili 237 miliona evra).  Slično je utvrđeno i prilikom kontrole trošenja novca od 26 milijardi dinara (što je oko 220 miliona evra) u vremenu od 2018. do 2020. godine u ruralnom razvoju.

Dakle, ema rezultata, ali ni para!

O ovim parama koje bi značile i spas za stočarstvo, i selo, a samu  Srbiju, narod hoće da zna istinu! Jer, sad se hvalimo sa kreditimna koji se u duiplom većem iznosu od toga donose uz visoke kamate iz UAE! Međutim, istinu o svemu tome znaju samo ljudi u vrhovima vlasti, jer je i to jedan od uslova njihovog što dužeg čivanja te vlasti, kojoj se bliži kraj.

Laboratorija za mleo otvorena i zatvorena

Mnogo je lošeg učinjeno. Dugo godina se u Srbiji čekalo da se izgradi Nacionalna referentna laboratorija, kao nezavisna institucija za ispitivanje kvaliteta mleka. Mnogo novca je i utrošeno na nju, a  i dugo je građena laboratorija od završetka raspada Jugoslavije, pa sve do pre nekoliko godina. Dok nije došao 13 ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, 2016. godine.  Iako je zvanično otvorena, u vreme pretposlednjeg 13. ministra poljoprivrede Vlade Srbije, ta institucija ni danas neradi!? Zašto – niko neće da priča o tome! A, mnogi funkcioneri iz poslednjih garnitura ove vladajuće partije su se slikali pored modernih postrojenja i hvalili kako su baš oni doprineli završetku njene izgadnje i  početku rada. I to prikazivali kao svoj životni uspeh. Međutim i sad u analizama piše da ona još uvek neradi! Čak PKS u svojim preporukama to stavlja u prioritete za 2023. odinu! U izveštajima nadležnih institucija u zadacima za 2023. godinu piše kako rad te ustanove još uvek nije pokrenut, ističući kako je potrebno to što pre učiniti, kako bi se mleko prilikom otkupa kategorisalo prema kvalitetu. Pošto sad nemamo dovoljno mleka, svo se plaća po istoj ceni, bez obzira na kvalitet, naravno ako je za ljudsku upotrebu. Odnosno ako je u skladu sa potrebnim minimalnim kvalitetom.

Ima dosta problema i sa mlekom, posebno kad su subvencije u pitanju. Zvanično po statistici u stajama imamo oko 891.055 grla stoke. U stvarnosti to je mnogo manje, ne više od 500.000 grla stoke!  Od toga je, nezvanično manje od 200.000 krava mlekulja (zvanično do je oko 270.000 do 300.00 grla) tvrde stočari Zlatan Đurić iz okoline Sremske Mitrovice i Tibor Berze iz okoline Subotice.  

Proizvodi se oko 1,5 milijardi litara mleka, ali sa manjim brojem grla, jer je povećana mlečnost grla. Ali, od toga je tek oko 800 miliona litara u redovnim kanalima, a ostalo u sivoj emisiji. Proizvođači mleka su nezadovoljni, država im premije, posle niza pritisaka, povećala za tri dinara. Ali, ima dugova iz prethodnih godina. Neće biti boljitka u ovoj oblasti sve dok je mineralna voda skuplja od mleka. To se dešava već decenijama. Problem se ne rešava sistemski, već se samo uredbama ,,gasi požar“. Takvo rešeavanje problema nije nikada i nikome donelo dugoročno rešenje problema. Samo je bilo prividno i kratkoročno radi ubiranja političkih poena, najčešće pred izbore. (B. GULAN)