PUT DO HRANE NIJE JEFTIN: Troškovi seju pšenicu

Hrana više nije jeftina, jer je i put do nje skup. Kako se u ovom poslu snalaze naša gazdinstva i koliko troškovi ulaganja utiču na krajnju cenu? Sve počinje od brazde i njive. Poljoprivrednici koji planiraju upotrebu mineralnih đubriva za setvu pšenice, od čije cene zavisi cena brašna i hleba, različito se pripremaju za ovaj posao. Mnogi su uplatili nabavku mineralnog đubriva, koji uveliko i pristiže. Tako je Kompanija Promist od 100.000 tona NPK đubriva ratarima za jesen isporučila oko 50.000 tona.

U poljoprivrednim savetodavnim službama i među organizatorima poljoprivredne proizvodnje vlada strah da će setva pšenice biti otežana i „posna” i, što je poseban problem, uglavnom, sa sopstvenim semenom. Sve će to uticati na kvalitet u celom lancu proizvodnje.

Ipak, ima i ratara koji ne žele da banalizuju setvu hlebnog zrna i planiraju da primene svu agrotehniku na vreme i kvalitetno, ukoliko bude optimalne vlažnosti u oranicama. Ratari koji su ostvarili  ove godine prinos od 6.500 do 9.000 kilograma po hektaru procenjuju da će biti korisnije da se ove jeseni povećaju setvene površine sa pšenicom, uz umanjenje setve prolećnih useva, pre svega, zbog većih troškova i izmenjenih klimatskih uslova. Dve godine unazad gazdinstva beleže povećanje troškova u svom poslu, na čega utiče cena goriva i đubriva. Kretanje ovih troškova u narednom periodu je neizvesno. Nedostatak pouzdane predvidljivosti o troškovima mineralnih đubriva, kaže za „AgroServis plus” potvrdio Nebojša Petrić, vlasnik Kompanije Promist.

Naš plan za jesenju setvu se ostvaruje u nabavci i distribuciji mineralnih đubriva, jer su ratari na vreme poručili neophodne količine. Istina, zahtevi su manji nego u protekloj godini, pre ove krize. Sa NPK ćemo podmiriti potrebe ratara, ako obezbedimo još 120.000 tona ovog đubriva. Prolećna setva gde se upotrebljava azot je već danas veliki trošak po ceni đubriva, a kako će biti krajem ove i početkom iduće godine, nije moguće predvideti. Urea kao osnovno mineralno đubrivo je sa 700 evra po toni ponovo dostigla 1.000 evra za tonu. Kada se to događa onda poskupljuje i AN i KAN, a sve to može da utiče na smanjenje upotrebe đubriva, kaže Petrić.

Ovih dana smanjile su proizvodnju ili potpuno stale fabrike za proizvodnju mineralnih đubriva u Engleskoj i Norveškoj, a neizvesna je proizvodnja u Francuskoj zbog nedostatka gasa. U Engleskoj, gde farmeri imaju najveće posede u Evropi, očekuje se znatno manja upotreba mineralnih đubriva, što može uticati na ukupnu poljoprivrednu proizvodnju više od 30 posto u narednoj godini. Građani su zabrinuti zbog mogućih enormnih poskupljenja hrane i energije, pa se u pojedinim zemljama o ovoj temi otvaraju i parlamentarne rasprave.

O cenama proizvoda, od sirovina do finalnih artikala, nema niko dovoljno podataka za pouzdanu kalkulaciju. Prema računici Zadružnog saveza Vojvodine pšenic  koja je požnjevena ove godine, dobijeno je ukupno 3.184.000 tona,. Proizvodnaj je koštala po hektaru viuše od 163.000 dinara. Odnosno, 38,5 dinara po kilogramu, računajući prosečan prinos od 4,25 toba po hektaru. Da napomenmo da je pšenica ove godine požnjevena u Srbiji na oko 630.000 hektara. Srbiji za isrhanu, rezerve  semensku pšenicu godišnje treba oko 1,55 miliona tona. Uz prosčena prinos od pet tona po hektaru to se može proizvesti na 300.000 hektara. Sve ostalo što se zaseje može da se planira za izvoz.

Svi se danas više u računicama osvrću na aktuelne cene, koje u gotovo svim zemljama, kada je reč o hrani, beleže rast i potrošači u pomoć pozivaju vlade. Kupci oštro reaguju zbog preko noći duplih cena šećera, brašna ili velikog skoka cena ulja i proizvoda za higijenu. Prema nekim anketama, objavljenim u naprednim zemljama, čuju se zahtevi da se zamrzne spisak najpotrebnijih roba i da o njihovoj ceni odlučuje vlast. Potrošači u Evropi se najviše plaše cenovnog stampeda u zimskom periodu i iduće godine, kada je sasvim izvesno da će mnoge cene biti podignute. Vlada u Srbiji drži pod kontrolom cene osnovnih artikala, ali se pre novih uvećanja očekuje potpunija analiza.

Ombudsman za hranu

U naprednim i agrarno razvijenim zemljama postoji ombudsman za hranu, koji je nadležan za zaštitu primarne i prerađivačke proizvodnje, ali i potrošača. Ova institucija je, zapravo, moralno poslovni korektor u sektoru hrane. Iako postoji opravdanje za uvođenje ombudsmana u našoj zemlji i dobri primeri u EU, ideja ne nailazi na podršku, jer je u celom sektoru previše korupcije. Najbolji primer je uvoz svinjskog mesa u trenutku kada naši farmeri zbog niskih cena gase proizvodnju. Ili slučaj: dozvola na uvoz živih svinja 100.000 tovljenika po potrebi klaničara. Inače, u 2021. godini u Srbiju je uvezeno oko 300.000 živih svinja i isto toliklo prasića. Uvoz je naasavlhjen I u ovoj godijni kada je smao za oprva tri meseca u zemlju uvezeno 12.769 tona zamrznutog svinjskog mesa. To je plaćeno 27 miliona dolara. Inače, te svinje, od kojih je uvezeno meso, hranile su se sa GM stočnom hranom.

Uvoz mesa i prerađevina bio je 166,9 miliona evra u celoj 2021. i za 7 meseci 2022. iznosio je 122,2 miliona evra.  

U julu 2022. zabeležena je rekordna mesečna vrednost uvoza mesa i mesnih prerađevina od 26,7 miliona evra.

                                                                         B. Gulan