Uspeh, najbolje uspeva

Zadrugarstvo, i zadruge predstavljaju put kojim Vojvodina i Srbija treba da idu dalјe. Ali odlučno, bez zastajkivanja. To je imperativ vremena i već potvrđeno iskustvo razvijenih zemalјa Evrope. Uspešne zadruge mogu da posluže kao dobar primer za svako veće selo. Tamo gde postoji dobra zadruga, u selu se dobro i živi. Ništa ne uspeva tako dobro kao uspeh

Branislav GULAN

Ministar u Vladi Republike Srbije zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić posetio je banatsku opštinu Žitište gde je u selu Srpski Itebej otvorio „Prvu letnju zadružnu školu“ u organizaciji Zadružnog saveza Vojvodine. Trodnevnu školu sa stručnim predavanjima u zemlјoradničkoj zadruzi „Mrkšićevi salaši“ i praktičnim obilascima nekoliko uspešnih zadruga Vojvodine, pohađalo je 54 učesnika i namenjena je svim članovima zadruga koji žele da svoje znanje obogate praktičnim stručnim savetima. Krkobabić je, govoreći o razvoju zadrugarstva i nespornom uspehu projekta „500 zadruga u 500 sela“, istakao:  „Ovo je put kojim Vojvodina i Srbija treba da idu dalјe. Ali odlučno, bez zastajkivanja. To je imperativ vremena i već potvrđeno iskustvo razvijenih zemalјa Evrope. Ova uspešna zadruga može da posluži kao primer za svako veće selo. Ovde se vidi, čuje i oseća uspeh. Ništa ne uspeva tako dobro kao uspeh.“ Ministar je istakao da je Vlada Srbije spremna da podrži ulaganja u zadruge, da je uz transfer znanja i tehnologija ovo recept za opstanak seoskih sredina i pozvao povratnike iz inostranstva da razmisle o ulaganjima u polјoprivredu, na osnovu stručnih saveta članova Akademijskog odbora za selo SANU. Podsećamo, za tri godine osnovano je 715 novih zadruga, a država je direktno pomogla rad 152 zadruge sa ukupno 1,7 milijardi dinara za nabavku opreme, mehanizacije, matičnih zasada, osnovnog stada… Uskoro se očekuje konkurs u 2020. godini, po kome će oko 60 starih i novih zadruga treba bespovratno da dobije oko 600 miliona dinara.

Prilikom pokretanja akcije ,,500 zadruga u 500 sela“, 2017- godine,  saradnik u Ministarstvu za regionalni razvoj Risto Kostov, predložio je i da se pokrene škola zadrugasrstva. To je prvi put urađeno već 2018. godine prilikom prolećnog orezivanja voća kod zadrugara u Novom Slankamenu. Tradicija je nastavljena pa je pred leto 2020. godine održana i prva letnja škola zadrugarstva. Pohađalo ju je 54 zadrugara. Rad trodnevne škole o zadrugarstvu počeo je u Srpskom Itebeju i zadruzi ,,Mrkšićevi salaši“, drugog dana su posetili složenu voćarsku zadrugu u Slankamenu i zadrugu u Karavukovu. Trećeg dana predavanja su bila u Novom Sadu, pa je o značaju zadrugarstva u privrednom sistemu Srbije govorio profesor Ekonomskog fakulteta dr Koviljko Lovre. Govoreći o neoliberaliztmu i uticaju na agrar, on je naglasio da je teza neoliberalizma uvek bila profitiraj ili bankrotiraj. Kada je reč o zadrugarstvu, naglasio je da kooperative moraju služiti članovima. Govoreći o renti, kada je reč o agraru, rekao je da nju prisvajaju, u najvećem delu prerađivači i trgovci. Po analizi Koviljka, Lovra,  od devet milijardi evra, ove rente u poslednjoj deceniji čak četiri milijarde pripalo je ovim granama. Odnosno, otišlo je zaq političku rentu. U tome se i nalazi jedan od uzroka lošeg stanja na selu, jer od subvencija ovog grani, čak 30 odsto novca pripada političkoj renti. A, da nije subvencija cene bio bile više za deo koji odnosi politička renta.

O ketanju zadrugarstva u svetu polaznike škole je upoznala mr Jelena Bizonj – Nestorov, sekretar Zadružnog saveza Vojvodine. Ona je naglasila da u Vojvodini postoji 468 mesta, a da čak u 440 postoje zadruge u čiji rad je uključeno oko 100.000 ljudi. ,,Udruživanje danas predstavlja snažnu okosnicu u ekonomski razvijenim zemljama u svetu, a udružuju se i farmeri koji poseduju po nekoliko hiljda htektara zemlje i drugi, ne mali kapital. Koliko je udruživanje značajan svetski proces i trend za visok respekt, najbolje ilustruju podaci da na planeti Zemlji udruženo radi i posluje više od milijarde zadrugara koji su organizovani u više od 750.000 zadruga. Procenjuje se da je oko tri milijarde ljudi povezano, na razne načine, sa radom zadruga. Zadruge obezbeđuju više od 100 miliona poslova širom sveta, što je za 20 odsto više od multinacionaonalnih kompanija. Naš cilj je da jednog dana u Srbiji imamo i voćarsku zadrugu, giganta, poput španskog ,,Anekoop“-a, koji okuplja 27.000 farmera. Udruživanjem i uvođenjem novih tehnologija i višeg stepena prerade, povećali bi se prihodi proizvođača voća, smanjila nezaposlenost i odliv stanovništva iz ruralnih područja. Prva zadruga na teritoriji današnje Srbije osnovana je u Petrovcu (danas Bački Petrovac) u Vojvodini 1846 godine – samo dve godine posle prve zadruge u Ročdelu, kao treća zadruga na svetu. Njen osnivač, evangelistički kapelan Štefan Homola,m okupio je Slovake, koji su imali visoko razvijenu zadružnu svet. Organizovali su se u zadrugu prvenstveno radi samopomoći, udruživanejm novčanih sredstava.

Predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov izjavio je da su zadrugama potrebni mladi, stručni lјudi i da oni danas imaju mogućnost da ostaju i zapošlјavaju se u svojim sredinama. Jovanov je zahvalio ministru Krkobabiću na zalaganju i istakao  da je Vlada Republike Srbije proteklih godina napravila istorijski korak napred u zadružnom sektoru, davanjem bespovratnih podstnog novca zadrugama. To što je urađeno predstavlja pravu revoluciju u zadrugarstvu. O akcijhama Vlade Vojvodine na podršsci zadrugarstva i pomoći poljoprivredi, govorio je Mladen Petković pomoćnik sekretara za poljoprivredu  u vladi Vojvodine.

Ugledna zadruga

ZZ „Mrkšićevi salaši“, koja je bila domaćin pve letnje škoel zadruzgara,  posluje već 28 godina, ima 21 člana, 307 kooperanata i čak 314 zaposlenih. Danas ovo banatsko mesto ima 1.900 stanovnika i skoro trećina stanovništva je na neki način ekonomski vezana za zadrugu, a ako se tom broju dodaju i članovi njihovih porodica može se reći da mesto opstaje zahvalјujući zadruzi, kaže osnivač i direktor zadruge Vojislav Mrkić.

Pandemija i jabuke

          Značajno mesto u školi bilo je posvećeno voćarstvu zadrugama u ovoj oblasti. Stručnjaci upozoravaju da će oni koji ne proizvode voće visokog kvaliteta teško pronalaziti kupce zbog rasta troškova logistike. U 2019. godini u Srbiji je bio rekordan rod jabuka od 499.000 tona. Srbija je samo u prva tri meseca 2020. godine izvezla oko 56.000 tona jabuka, po prosečnoj ceni od 0,73 evra, i to najvećim delom na tržište Rusije. Izvoz srpske jabuke 2019. bio je vredan 120 miliona dolara, a da li će do kraja godine taj rezultat biti ostvaren za sada je neizvesno zbog posledica pandemije, koje, po mišlјenju stranih stručnjaka, neće zaobići ni ovaj sektor agrara. Ruski mediji u toku najjačeg talasa širenja virusa u Evropi preneli su prognoze stručnjaka FAO koji je upozorasvaju na izuzetno tešku sezonu, kao i da bi globalna trgovina jabukama (vrednu osam milijardi) mogla da padne za oko jednu milijardu. Smanjenje tražnje, prema tom scenariju moglo bi da dovede do kolapsa i rekordno niskih cena svežih jabuka. Ukoliko se to dogodi, najveće posledice mogle bi da imaju Polјska, Moldavija, Srbija, Kina, Turska, Ukrajina… Prema proceni predstavnika FAO Rusija će naglo smanjiti uvoz jabuke, što bi direktno pogodilo našu zemlјu i Moldaviju, koje su gotovo potpuno zavisne od izvoza na rusko tržište. Na svetskom nivou pad tražnje za jabukama, pa tako i cena dogodiće se, između ostalog, zbog problema u turizmu, zatvorenih hotela, devalvacije nacionalnih valuta i složenosti logistike… Inače, u 2019. godini iz Srbije je u svet izvezeno ukupno hrane i siorovina za njenu proizvodnju u vrednosti od 3,62 milijarde dolara. Od toga je voće bilo u vrdnosti od 600 miliona dolara (ov e godine se očekuej većiizvoza za 50 milioan dolara), dok je vrednost izvezenog povrća veća od 150 miliona dolara. Iste godine je i uvezeno zua oko 2,1 milijardu dolara, pa je suficit u 2019.godini bio 1,5 milijardi dolara. Cilj je d se izvoz dugoročno poveća bar na 10 milijardi dolara. To su želje duge već trio deceniej, a cilkj je povećaqti izvoz za tri potua u odnosu na onaj iz 2019. godine.

           Profesor Zoran Keserović, stručnjak za voćarstvo, sumnja u ovakve prognoze o kretanju sa jabukama. Po njegovim rečima, cena jabuka i dalјe je dosta visoka za one koji je još imaju u hladnjačama. Koliko imam informacija od proizvođača, ne žale se, kaže Keserović i dodaje da, s obzirom na to da je bilo velikog izmrzavanja jabuka u Evropi i Polјskoj, koja je jedan od najvećih evropskih proizvođača, ne veruje da bi nešto drastično moglo da se promeni na tržištu. Sve je moguće. Mada mislim da ne bi trebalo da tako naglo pada potrošnja, ali ni cena jabuke. Posebno zbog toga što se, posle virusa, potrošači sve više opredelјuju za voće i povrće, smatraju stručnjaci Zorabn Keserović i Žarko Ilin.  Oni kaže da su, pre tri godine, mnogi najavlјivali da će naglo početi da se krči jabuka u Srbiji, ali da je naša jabuka izuzetnog kvalitetna i da je od tada našla i nova tržišta. Jeste da 85 odsto jabuke ide u Rusiju, ali tu su još mnoge države Evrope, izvozimo je u čak 27 zemalјa, navodi Keserović. U analizi FAO pominje se da će prilično teško biti onima koji ne proizvode jabuku visokog kvaliteta i da će takvi proizvođači teško pronalaziti kupce zbog rasta troškova logistike. To će isporuke jabuka slabijeg kvaliteta učiniti ekonomski neisplativim. Keserović ističe da se s tim potpuno slaže i da naši proizvođači ove godine moraju da idu upravo na kvalitet, kao što je bio slučaj pre dve godine. Kvalitet će biti presudan. Za prva tri meseca 2020. godine pokazatelјi su dobri, 56.000 tona je jako dobar izvoz , smatra on.

         Srbija bi ove godine od izvoza voća mogla da ostvari ukupni devizni priliv od oko 650 miliona dolara iako će rod zbog posledica suše u 2019. biti manji za oko pet odsto. Prve prognoze su bile da će rod biti veći od osam do deset odsto nego prošle godine. Suša u julu, avgustu i septembru 2019. oštetila je voće i ove godine ima oko 30 odsto plodova, naročito kod šlјiva koji su se formirale kao blizanci i mogu jedino u preradu. U 2020. godini očekuje se rod voća od 1,2 do 1,3 miliona tona, voće će biti traženo, ali će zbog smanjene ponude cene biti visoke, najviše u poslednjih deset godina. Srbija danas ima pet voćnih vrsta koje preporučuje onima koji hoće da se bave ovom delatnošću od kojih može da se živi. To su borovnica koja je trenutno najisplativija. Slede je jabuke, pa jagode, maline, trešnje.

БРOJ СВИЊA

    GODINA           BROJ

1984.                              5.492.000                                               

      1985.               5.000.000

1987.                              5.079.000

1988.                              4.981.000

1989.                              4.311.000

1990.                              4.238.000

1991.                              4.263.000

1992.                              3.752.000

1993.                              3.998.000

1994.                              3.599.000

1995.                              4.086.000

1996.                              4.345.000

1997.                              4.119.000

1998.                              4.058.000

1999.                              4.293.000

2000.                              4.066.000

2001.                              3.615.000

2002.                              3.587.000

2003.                              3.634.000

2004.                              3.439.000

2005.                              3.165.000

2006.                              3.999.000

2007.                              3.832.000

2008.                              3.594.000

2009.                              3.631.000

2010.                              3.489.000

2011.                              3.287.000

2012.                              3.139.000

2013.                              3.144.207

2014. 3.235.658

2015. 3.284.000

2016. 3.021.000

2017. 2.911.000

2018. 2.782.000

      2019.              2.700.000

      2020. manje od 3.000.000 grla

Čeka se oporavak stočarstva

           O stannju stočarstva Srbije zadrugarima je govorio profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta dr Vitomir Vidović. On naglašava da se devdesetih godina prošlog veka u Srbiji proizvodilo više od 650.000 tona svih vrsta mesa, i trošilo po stanovbiku oko 65 kilogama godišnje. U svet se izvozilo  oko 30.000 tona ,,bebi bifa’’, najkvalitetnijedg crvenog mesa. Posle je došlo do oscilacija, u tovu junadi, pa najčešće ih nije bilo, pa se i izviz snmanjio, na 300 do 400 tona godišnje. Međutim, sad je ponovo počeo tov, u stajama se nalazi i čeka na prodaju oko 12.000 junadi. Dakle, novi problemi, kome sad prodati junad! Dakle, problem su kada ih nema, eto sad i još veći kada ih ima! Posle toga došlo je do velikih oscilacija pa su se ispraznile staje za tov goveda, ali i obori za tov svinja. Danas u Srbiji u tovu imamo oko 878.000 goveda. To je najmanje za poslednjih pola veka. U oborima se nalazi  samo 2,27 miliona svinja. To je na nivou 1955. godine. U 2019. godini Srbija je iz sveta uvezla i oko 56.000 tona zamrznutog svinjskog mesa. Tako je ona od zvoznika postala uvoznik ovog mesa. Šansa za oporavak postoji jer, je 15. decemba 2015. godine ukinuta i vakcinacija svinja protiv bolesti kuge. Da bi krenuli u oporavak stočarstva to mora da bude i politička odluka, a ne samo verbalna podrška. Dakle, kad se obnovi stočni fond, u naredne tri godine, postojaće šansa da se vratimo izvoziom svinjskog mesa na bivša tržišta, ali i da osvojimo nova sa izvozom ovog mesa. Jer, genetika je napredovala pa se veoma brzo može povećati stočni fond i vratiti na vreme od pre tri i po decenije kada je u oborima bilo oko 5,4 miliona tovljenika godišnje.

(БРОЈ У 2019. ГОДИНИ ПРE ПОЈАВЕ AФРИЧКE КУГE КAДA СУ УНИШTEНA ЛEЖИШTA ГДE ЈЕ БОЛЕСТ ПРOНAЂEНA) (Извор: документација Б. Гулана)    

Proizvodnja i prerada mesa u svetu, Evropi i  Srbiji

 

          U Srbiji stočarstvo u BDP  polјoprivrede stočarstvo učestvuje samo sa 30 odsto. To je karakteristika nerazvijenih zemalјa (sve ispod 60 odsto). Na početku 2020. godine u Srbiji je u tovu bilo 1,72 miliona svinja što je na nivou 1955. godine! Srednje razvijena zemlјa, čemu teži Srbija, treba da ima svinj koliko i stanovnika, dakle 1:1. Godišnje se uvozi oko 56.000 tona svinjskog mesa. U Srbiji postoji preko 400 klanica za stoku, od čega samo oko desetak velikih industrijskih.

• PROIZVODNјA I PRERADA MESA, SVET, EU I SRBIJA: U svetu se godišnje proizvede 336 miliona tona mesa (2018. godine). Pre pola veka se proizvodilo oko 70 miliona tona;
• KINA: Afrička kuga svinja se prvo pojavila u Kini gde se broj SVINјA smanjio sa 442 miliona u 2017. na 310 miliona krajem 2019. godine. Zbog toga Kina povećava uvoz sa 500.000 tona mesa u 2014. na 3,5 miliona tona u 2020. godini;
• U Evropskoj uniji ima 87,4 miliona goveda, 148,2 miliona svinja i blizu 100 miliona ovaca i koza. U državama članicama EU u 2017. godini proizvedeno  je 45,2 miliona tona mesa;
• U Srbiji stočarstvo u BDP  polјoprivrede stočarstvo učestvuje samo sa 30 odsto. To je karakteristika nerazvijenih zemalјa (sve ispod 60 odsto);
• Stočarstvom se u Srbiji bavi ukupno 444.000 gazdinstava, što je 76,4 odsto od ukupnog broja gazdinstava;
• U stalnom porastu je uvoz mesa i prerađevina. U Srbiji se  uzgaja oko 878.000 goveda (tovom se bavi 130.000 gazdinstava i proizvede se oko 76.000 tona mesa), ima manje od 2,7 miliona svinja (uzgojem se bavi 140.559 gazdinstava i proizvede oko 300.000 tona mesa), ima 1,7 miliona grla  ovaca (prosečno se gproizvede godišnje oko 30.500 tona mesa), koza 196.000 (uzgojem se bavi 46.000 gazdinstava), proizvede  se oko 16 miliona komada živine (uzgojem se bavi 340.000 gazdinstava i proizvede se oko 106.000 tona mesa godišnje). Procene su i da ima i oko 15.000 konja u Srbiji;
• Na početku 2020. godine u Srbiji je u tovu bilo 2,72 miliona svinja što je na nivou 1955. godine! Srednje razvijena zemlјa, čemu teži Srbija, treba da ima SVINјA KOLIKO I STANOVNIKA – DAKLE 1:1!
• Izvoz mesa i živih životinja u 2016. godini iznosio je 45,4 miliona dolara;
• Proizvodnja mesa u Srbiji za dve i po decenije opala je sa 650.000 na 450.000 tona godišnje! Prema podacima RZS u 2019. godini prosečno se po stanovniku potrošilo 60 kilograma mesa i proizvoda od mesa;
• U Srbiji postoji preko 400 klanica za stoku, od čega samo oko desetak velikih industrijskih;
• Fokus proizvodnje mesa u Srbiji je na zadovolјenju sopstvenih potreba, uz nazovi mali izvoz. Godišnje se uvozi oko 56.000 tona svinjskog mesa;
• Prosečna potrošnja mesa po stanovniku u 2018. godini bila je 41 kilogram. I to 5,6 kilograma goveđeg, 16,4 svinjskog, 16,9 pilećeg  i 2,3 kilograma ostalih vrsta;
• KARAKTERISTIKA ZA SRBIJU: Pozitivna je promena ukrupnjavanje poseda, a slabost je starost i malobrojnost članova gazdinstava, kao i starost mehanizacije (prosek je 25 godina);
• Prosečna sarost na selu je oko 63 godine, dok je broj lica u porodičnom gazdnstvu najčešće jedan ili dva;
• Uočeno je da ima dosta napuštenih gazdinstava;
• SRBIJI SE preporučuje podržavanje proizvodnje bez GMO, i rast organske proizvodnje (koja se sad obavlјa na 0,4 odsto obradivih njiva ili na oko 15.000 hektara) Vrednost izvoza iz organske polјoprivrede je oko 23 do 25 miliona dolara godišnje.  Tradicionalnih proizvoda, geografski zaštićenih artikala i proizvodnja proizvoda višeg kvaliteta. Činjenica je da Srbija već duži vremenski period nije konkurentna ni po ceni niti po ujednačenosti kvaliteta u izvozu mesa;

Kini će uzgajati 200 miliona svinja

Kina, najveći svetski potrošač svinjskog mesa izgradiće farme širom zemlјe za oko 200 miliona svinja kako bi obnovili proizvodnju nakon što ih je opustošila epidemija afričke svinjske kuge. Farme koje su bile smeštene u blizini gradova suočavale su se sa velikim troškovima kako bi se sprečili problemi oticanja štetnih materija u vodu i zemlјište, a to je između 2015. i 2017. godine nateralo Vladu da ih preseli što dalјe od urbanih sredina. Kineska vlada vidi stabilizaciju zaliha svinjskog mesa kao klјučnu za bezbednost snabdevanja hranom. Kako bi garantovala minimalnu snabdevenost u svakoj regiji, svaka provincija i glavna opština moraju da proizvedu određenu količinu te vrste mesa.