Promenjena zadrugarska mapa

Šansa poljoprivrednika, seljana je u udruživanju. Samo tako će ostvariti svoje ciljeve, postati konkurentni opstati i ostati

I pored toga što je zadrugarstvo u Srbiji, a pre toga u SFRJ, osporavano i decenijama sistemski uništavano, poverenaj zadrugara je veoam brzo vfraćeno. Pokretanjem akciej ,,500 zaruga u 500’’, čiji cilj je regionalni razvoj u Srbiji, vraćen je duh zadrugarstvu. Za samo godinu dana, od aprila 2017. do sredine 2018. godine, osnovano je 250 novih zaruga (bilo je 1.543 zadruge u Srbiji aprila 2017. godine). Tako je promenjena zadrugarska mapa Srbije, jer je broj poljoprivrendih zadruga povećan čak za 15 odsto. Projekat je prerastao u misiju sa jasnom vizijom i realnim  izgledima da se spasi Srbija pražnjenja i odumiranja. Šansa poljoprivrednika, seljana je u udruživanju. Samo tako će ostvariti svoje ciljeve, postati konkurentni opstati i ostati. U suprotnom će ih veliki ,,pojesti’’ pa će – nestati. Cilj ove akcije je da se pomognu mali poljoprivrednici, sa posedom do 2,5 hektara. Vlada Srbije je 2017. godine odlučila da sa 25 miliona evra bespovratno pomogne razvoj zadrugarstva u Srbiji, u naredne tri godine.Već prve, 2017. godine dodeljeno je besplatno 196 miliona dinara za 22 zadruge u Srbiji, a u 2018. godini taj iznos je povećan za četiri puta. Po odluci Vlade Srbije 825 miliona dinara biće dodeljeno za 70 zadruga. Krenulo se i u osnivanje složenih zadruga, poput nekadašnjih kombinata koje smo ukinuli. Sad im se ponovo vraćamo kroz osnivanje složenih zadruga. Ovo je i prvi put za poslednjih sedam decenija da se zadrugarstvo u Srbiji pomaže novčano. Po prvi put u Srbijijedna projekat nema opoziciju,a to je projekat ,,500 zadruga u 500 sela’’. To je i sredstvo za brže korčaanje ka razvijenim zemljama, u kojima je zadrugarstvo značajan činilac ekonomskog razvoja. Podsetimo u svetu je danas oko milijarda zadrugara organizovanih u više od 750.000 zadruga. A, oko tri milijarde ljudi posredno ili neposredno zarađuje zahvaljujući saradnji sa zadrugama. Pomaže se i stočarima i voćarima i pčelarima povrtarima, proizvođačima lekovitog bilja…

 

 

 

 

 

 

STOČARI:

1. 1. ZZ „AGRODUNAV“ KARAVUKOVO

Ekonomski efekat – isplativost uloženog novca najbolјe se vidi na primeru Zamlјoradničke zadruge „AGRODUNAV“ u Karavukovu. Prošle 2017. godine dobili su 12,5 miliona dinara, kupili 50 steonih junica, a već sledeće godine mogu da računaju da će od tih 50 imati čak 170 grla! Junice su se u međuvremenu uspešno otelile i donele na svet 48 teladi. A time počinje jedan dug ciklus povećanja stočnog fonda te zadruge. Junice su simentalske – mlečne rase, pa je i proizvodnja mleka duplirana, sa 1.000 na 2.000 litara dnevno!

1. 2. SPECIJALIZOVANA ZEMLjORADNIČKO – STOČARSKA ZADRUGA „1. DECEMBAR“ ŽITORAĐA
2. 3.

Na jugu Srbije, u izrazito nerazvijenom kraju – u Žitorađi, Specijalizovana zemlјoradničko-stočarska zadruga „1. Decembar“ je jedini privredni subjekt i nosilac razvoja. Godišnje ta zadruga tržištu Srbije isporuči oko 20.000 tovlјenika, odnosno oko 2.000 tona svinjskog mesa. Prošle godine dobili su 11 miliona dinara bespovratno i već postigli odlične, vidlјive rezultate: Ugradnjom podnih grejnih ploča, ne samo da su osavremenili proces proizvodnje, već su svakodnevni utrošak električne enrgije smanjili za 5 do 6 puta! A još je smanjena opasnost od požara jer su u prasilištima ranije vazduh zagrevali – običnim grejalicama!? Oplemenili su i rasni sastav: sa 28 novih grla landrasa i jorkšira, u unapređenim tehnološkim uslovima očekuje se godišnje povećanje proizvodnje do 1.000 tovlјenika!

VOĆARI

1. 1. ZZ „AGRO EKO VOĆE“, ARILjE (MALINARI)

 

Imaju 162 kooperanta i 6 zadrugara osnivača, koji na 100 hektara proizvode godišnje 200-300 tona malina. Naravno, svake godine imaju ogroman problem s otkupnim cenama. Bespovratnim sredstvima (12,5 miliona dinara) kupili su opremu za preradu malina u gotove proizvode: kompote, džemove, sokove. Očekuju da u narednim godinama preradom malina svoju zaradu povećaju za čak 50 procenata!

1. 2. „VOĆAR SLANKAMEN“ NOVI SLANKAMEN

Pravi primer moderne, evropske zadruge, a u Srbiji: 42 zadrugara, 6 nacija udružili se i izgradili hladnjaču kapaciteta 3.000 tona. Proizvode godišnje 10.000 tona voća, od čega u Rusiju izvoze 80 procenata. Sa oko 7,8 miliona dinara kupili su specijalni vilјuškar za utovar i istovar jabuka na visinama od 3-5 metara, kojeg u Srbiji imaju samo još u 2-3 hladnjače, povećali efikasnost i smanjili rizične situacije.

Zahvalјujući mašini za pranje podova, dobili su sertifikat o HASAP standardu, bez koga ne bi mogli više da izvoze u Rusiju i Evropsku uniju. Dobijena sredstva direktno su uticala da se u Novom Slankamenu osnuje još jedna zadruga – „Mladi voćari“ sa oko 20 zadrugara, čija je starost svega 27 godina.

POVRTARI

ZZ „ZELENA ZVEZDA“, selo VINARCE, LESKOVAC

 

Odlično organizovana zadruga na jugu Srbije: deset zadrugara i oko 50 kooperanata na 10 zadružnih hektara proizvodi 250 tona paradajza, 100 tona crvene paprike i oko 500.000 komada zelene salate. Sa 10,4 miliona dinara kupili su sortirku za okruglaste proizvode – paradajz, baburu i pakiricu. Sortiranje i pakovanje koje su ranije završavcali za sedam dana, sada rade za samo jedan dan! Kupili su i sistem za navodnjavanje sa kompjuterskim navođenjem. Upotrebom kompjutera očekuju povećanje proizvodnje za 30 procenata i podizanje kvaliteta za čak 50 odsto!

PROIZVODNјA LEKOVITOG BILjA

POLjOPRIVREDNA ZADRUGA „ZAPLANјSKI ZASAD“, GADŽIN HAN

 

Bespovratnim sredstvima kupili su destilator za proizvodnju eteruičnih ulјa. Tim višim stepenom prerade očekuje se da profit uvećaju za 4-5 puta! Interesovanje za proizvodnju lekovitog bilјa naglo je skočilo, tako da se zadruzi pridružilo novih 50 porodica – kooperanata. Time će u zadruzi svoju životnu egzistenciju obezbediti u narednim godinama oko 2.000 građana Gadžinog hana. Za tri puta je povećana proizvodnja belog sleza, od čije oproiztvodnje može pristojno da se živi: prošle godine na 10 ari jedna porodica je zaradila 2.000 (dvehilјade) evra. Od jednog hektara ta porodica bi imala zaradu od oko 20.000 evra, odnosno oko 1.600 evra mesečno!

PČELARI

PČELARSKO-VOĆARSKA ZADRUGA „MED I VOĆE“, VLASOTINCE

 

Dobili su pčelarsku opremu i pčelarsku farmu – 150 košnica sa matičnim rojevima pčela, čime će dosadašnja proizvodnja meda od tri tone biti gotovo udvostručena! Za tri godine očekuje se da od pomenutih 150 košnica vlastitim rojenjem bude čak 600 košnica. A, za pet godina proizvodnja bagremovog meda, zadruzi može da donese oko 36.000 evra umesto sadašnjih 10.000. U zadruzi radi i Centar za Razvoj pčelarstva.

Vetar u leđa

Zadruge su prepoznate i dokazane kao uspešan odgovor na izazove liberalizovanog tržištza u poljoprivredi, i to gobalno, a ne samo u Srbiji. Na otvorenom tržištu individualni poljoprivrednici, koliko god bili veliki, teško mogu da izdrže utakmicu konkurentnosti. Iz ovih razloga, ali i sa ciljem opšteg unapređenja uslova rada u poljoprivedi putem angažovanja u dijalogu sa državom, mnoge zemlje i međunarodne institucije angažovane su u agraru, daju zadrugama vetar u leđa.

 

Zadrugarstvo Srbije, ali i drugih istočnoevropskih zemalja, nakon Drugog svetskgo rata nosi teško breme nasleđa kolektivizacije i sa njom prisajedinjenih negativnih asocijacija na tui vrstu organizovanja. Kada se na tu dodaju pravne, svojinske i institucionalne poteškoće sa kojima se zadruge susreću u svakodnevnom radu, ne treba da čudi što one kod nas nisu biel na niovu zaprimer, zapadnoevropskih. Ipak, sve je više uspešnih priemra ljudi okupljenih oko zajedničke ideje i sa istim ciljem – unapređenje sopstvenog poslovanja. Za sve je potrebno vreme i ne treba zaboraviti da se sistem u Evropi gradio duže od 100 godina dok se u Srbiji počinje skoro pa ispočetka.

 

Zaključak

Srpsko selo se nalazi na raskršću između nestanka i opstanka. Proces devastacije ruralnih područja je veoma intenzivan. Manifestuje se u raznim formama. Da bi se zaustavili negativni trendovi na srpskom selu potrebna je nova i ofanzivna politika ruralnog razvoja. Prema prihvaćenom gledištu ekonomske teorije cilj ruralnog razvoja jeste bolja valorizacija ruralnih resursa, njihov doprinos povećanju bogatstva i blagostanja, posebno ruralnih stanovnika, a takođe i društva u celini. Sela nisu samo proizvodni pogoni, već i mesta za život, boravak, odmor, rekreaciju… Evropska iskustva treba da nam budu poruka u politici ruralnog razvoja, koja mora biti prilagođena lokalnim resursima i inicijativama.