PROIZVODNJA I POTROSNJA MEDA

Šansa da Srbija postane slatka

Cilj: 10.000 tona i 20.000 proizvođača

U organizaciji Akademijskog odbora za selo u Kruševcu je od 24.do 26. septembra 2015. godine održani interdesciplianrni naučno-stručni skup Pčelarstvo u Srbiji na kome su se kroz naučne i stručne referate iskristali zaključci i i predlozi koji se predočavaju široj društvenoj javnosti i upućuju nadležnim državnim organima

Piše Branislav Gulan

 

1. Pčelarstvo u Srbiji danas je organizovano preko pčelarskih udruženja po gradovima kioja povezuje Savez pčelarskim organizacija Srbije (SPOS) koji su, zajedno sa Ministarstvom za poljoprivreedu i ekologiju životne sredine, posle popisa poljoprivrede 2012. godine, registrovali 673651 košnicu u posedu 15.020 pčelara. Godišnje se u Srbiji proizvede od 5.000 do 9.000 tona meda, od čega se poslednjih godina izveze od jedne do dve trećine ukupne proizvodnje u zemlje Evropske unije, Severne Afrike, Indije i Japana. Procenjuje se da devizni priliv od izvoza meda može biti veći od onog koji Srbija ostvaruje od ivzoza mali i mesa, ne računajući  posredni fenomen – efekat medonosne pčele u savremenoj biljnoj proizvodnji, koja je umnogim slučajevima nezamenljiv oprašivač.

 

U Evropi je registrovano oko 620.000 pčelara koji prosečno proizvedu oko 220.000 tona meda, dok je u Severnoj Americi registrovano 212.000 pčelara koji poseduju oko 2.500.000 košnica. Najveći svetski proizvođač meda je Kina u kojoj se proizvede 450.000 tona, a u Evropi to je Španija gde se proizvede 30.000 tona meda. Najveći potrošač meda u Evropi je Nemačka sa prosečnih 1.100 gram po čoveku godišnje, zatim sledi Francuska sa 600, Italija i  Srbija sa po 300 grama po žitelju. Upotreba meda u ishrani je valjan pokazatelj njegovo kvaliteta i stanja zdravlja stanovništva.U Srbiji je potrebno što više raditi na edukaciji provođača meda, a posebno na povećanju potrošnje meda.

 

2. Med proizveden u Srbiji je izuzetno kvalitetan i tražen u Norveškoj i zemljama EU, a od nedavno je za njegovu potrošnju primećena velika zainteresovanost arapskih zemalja. Srpski med je veoma kvalitetan i u svet možemo izvesti sve što se proizvede! Pčelarstvo u Srbiji postaje sve profitabilniej zanimanje, pa stoga niej višpe samo hobi već i profesionalno zanimanje. Osnivanjem i registracijom izvoznih obejakta za prodaju meda u zemljama EU, raste potražlja za ovom hranom proizvede3nim u Srbiji. Cena mada u EU je višestruko veća nego u Srbiji, tako da je realno očekivati da će i u buduće ona da raste. Zato se i s rpavom ističe da med predstavlja veliku izvoznu šansu Srbije. Da bi se to realizovalo potrebni su dodatni sistemski i finansijski podsticaji za razvoj i unapređenje pčelarstva u Srbiji.

3. Na naučno-stručnom skupu nekoliko radova se bavilo i bolestima koje napadaju pčelinje zajednice u svetu i kod nas. Kako je izneto, bolesti medonosnih pčela svake godine nanose ogromne gubitke pčelarstvu. Zbog njih velike količine proizvedenog meda i drugih pčelinjih proizvdoa se smanjuju, ali istovremeno dolazi do manjeg oprašivanja biljaka kojima su pčele glavni prenosioci polena. To donoisi i veliku ekonosmku i ekološku štetu koaj se povećava iz godien u godinu. Obolenja pčela virusne etiologiej su mnogo  češća nego što se misli, ali je ve3liki problem njihova dijagnostika. Bolesti bakterijske etiologije su znatno češće i nanose značajne gubitke pčelinjim društvima. Najznačajnije su američka kuga lega. Evropska kuga lega i majska bolest  pčela. Gljivična obolenja imaju posebnu ulogu u poatologiji pčela s obzirom da mogu inficirati i čoveka. Parazitske bolesti se najčešće sreću na pčelinjacima, a kao najznačajnije se izdvajaju: varooza, akaroza, tropileloza, etinoiza, amebna bolest i brauloza (pčelinja vaš). Da bi pčelari sačuvali zdravlje  pčelinjih društava potrebno je da budu obrazovani o biologiji pčela i informisani kako da postupe kada se postavi sumnja na obolenje, kako uzeti i gde poslati uzorak radi postavnjanja dijagnoze, a zatim kako i čime lečiti pčelinje zajednice.

 

4. Razvijeno pčelarstvo utiče ne samo na zdravlje nacije, nego i na bolji rod voća, a znatno doprinosi povećanju proizvodnje suncokreta, uljane repice i svih nekaronosnih biljnih kultura. Zato je potrebno ostvariti bolju saradnju pčelara sa voćarima i ratarima, poljoprivrednim savetodavnim službama, školam a i fakultetima, sa zdravstvenim ustanovama, privrednim komorama, izvozno-uvoznim preduzećima i trgovačkim lancima. To su najvažniji zaključci i glavne prepeopurke više autor4a podnetih radopva koji se predočavaju samim pčelarima, navedenim institucijama, a nmaročito nadležnim državnim organima od kojih se očekuje da sistemskim finansijskim, organizacionim i svim drugim podsticajima pomognu da pčelarstvo u Srbiji dodbije ono mestu u ekonomskio0j, ekološkoj, zdravstvenoj i razvojnoij poolitiki koje odavno zaslužuje i kako vima u razvijenim evroppskim zemljama. Na osnovu prezentovanih referatga i diskusioje, mogu se izvesti i sledeći akcioni zadaci:

 

• Širom društvenom akcijom potrebno je napraviti plan da se u roku od pet godina poveća broj pčelinjih košnica na jedan milion i proiizvodnja meda da se stabilizuej na 10.000 tona godišnje;
• Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao i međunarodne organiazcije koej pomažu razvoj pčelarstva u saradnji sa pčelarskim organizacijama Srbije, treda ba podsticajinim merama stimulčišu zapošljavanje mladih ljudi u pčearstvu kako bi se povećala zaposlenost, a posebno u seoskim sredinama i tiem formirao beći broj robnih proizvođača meda;
• Obrazovanju pčelara treba posvetiti posebnu pažnju, kako bi ove aktivnosti poprimile permanentan zadatak. Potrebno je napraviti akcioni plan koji bi raz vijao ljubav prema pčelama od prvog razreda osnvone škoel pa do univerziteta;
• Potrebno je kadrovskio ojačati naučno-stručni kadar u srednjim školama i na odgovarajućim fakultetima (poljoprivredni, veterianrski, biološki…);
• Treba obezbediti veću angažovanost stručnih poljoprivrednih službi u Srbiji kako bi bili u što većoj funkciji razvoja pčelarstva;
• Pošto je nestajanje pčela globalni problem, treba obezbediti veće učedšće naših stručnjaka kroz međunarodne projekte u rešavanju ovog problema zajedno sa stručnjacima iz sveta;
• Razviti koordinirani sistem kontrole bolesti pčela, kojim će biti obuihvaćene sve pčelinje košnice u Srbiji. Potreban je sistem preventivnog delovanja, i on treba da bude domin antan u sprečavanju bolesti pčela. Izvršpiti optimlana izbor lekova za suzbijanje bolesti i razviti njegovu primenu;
• Posebnu pažnju treba posvetiti u selekciji pčela na otpornost prema bolestima. Neophodno je formirati referentni nacionalni istraživački centar za selekciju sa dovoljnim brojem naučno-stručnog kadra, koji će moći uspešnoi da rešava probleme i stvara nove sojeve pčelinjih društava. Pored postojećih izvora finansiranja, potrebno je doneti odluku da se kroz cenu meda obezbede dodatna sredstva, izdvajanje odredđenbgo iznosa od svakog prodaljtog kilograma meda;
• Nužno je osmišljeno prići po regionima pošumljavanju odredđenih površina sa medonosnim drvećem (lipa, bagrem…). Zatim treba povećati udeo medonosnog bilja na pašnjacima i livadama kroz uvođenje novih medonosnih biljaka;
• Formirati referentnhu nacionalnu laboratoriju koja bi se bavila ocenom kvaliteta meda i druih pčelinjih proizvoida,a posebno onih količina koej idu u izvoz;
• Obezbediti potpuno horizontalno i vertikalno udruživanje svih pčelara u Srbiji, kako bi oni postali prepoznatljiv partner u razvoju pčelarstva;
• Formirati naciobnalnbu organiazciju koja će se baviti marketinogm, plasmanom i reljalizacijom pčelinjih proizvdoa na domaćem i međunarodnom tržištu;
• Uraditi i sve druge oblike udruživanja u funkciji osmišljenog razvoaj pčelarstva, kao važnog privrednog subjhekta. Istovremeno značajno je razviti i sve oblike međunarodne saradnje, a posebno na projektima selekcije i zaštite pčela od bolesti;