Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Ekonomske 2016./17. godine Srbija je izvezla 252.000 tona brašna, što je bilo najviše u istoriji i to u proizvodnoj godini u kojoj je pšenice bilo manje za 500.000 tona. Domaće tržište zbog tog izvoza nije bilo ni na koji način oštećeno, ističe predsednik „Žitounije“. „Ove proizvodne godine izvezli smo svega 84.000 tona brašna, što je samo nastavak petogodišnjeg pada izvoza brašna.“
Šajatović kaže i da se smanjuje tražnja na ino-tržištu. Naše tržište je snabdeveno – krenuo je izvoz brašna na KiM, a kvasac u Republiku Srpsku! „Isto tako, mi pune tri godine ne prodajemo brašno na Kosovu, jer su oni uveli posebnu taksu za uvoz brašna iz Srbije koja je 40 evra po toni. Uz tu taksu mi nismo konkurentni njihovom velikom proizvođaču koji uvozi pšenicu iz Srbije i prodaje svoje brašno. Za tri godine zbog toga što je stao izvoz na Kosovo manje smo kumulativno izvezli 100.000 tona brašna, navodi direktor ,,Žitounije’’. To je bio najveći gubitak tržišta. Manja je potražnja bila i kod drugih kupaca. I šta se onda dešava? Zbog trenutne međunarodne situacije skočila je tražnja i cene berzanskih roba“, objašnjava Šajatović i dodaje da svi hoće da obezbede prehrambenu sigurnost.
„Na naše mlinove bila je strahovita navala i kupci su davali avans od 100 odsto samo kako bi osigurali kupovinu. I sada je to presečeno., navodi Šajatović.
Domaće tržište nikada nije bilo ugroženo
Upitan za komentar na to što je Vlada uvela zabranu da bi zaštitila svoje tržište i obezbedila količine za domaće kupce, Šajatović kaže da domaće tržište nikada nije bilo ugroženo. „Srbija je na CEFTA tržištu najveći proizvođač pšenice i izvoznik brašna. Znači, nikakav problem nije proizvesti toliko brašna da se zadovolje i potrebe domaćeg tržišta i inostrani kupci.“ Ne treba zabraniti izvoz brašna – imamo ga i previše! Uvesti kvote na izvoz žitarica
Dodaje da će sada domaći proizvođači pšenice biti očajni, zbog prolećne setva koja će biti najskuplja u istoriji Srbije.
„Samo da podsetim: cena mineralnih đubriva otišla je gore za 300 odsto, a neće moći da se nabaviti, gorivo je poskupelo. Zamislite sada jednog proizvođača koji ima disperziju proizvodnje i na zalihama robe, čija je cena na berzi nikada bolja i sada umesto da svoju robu proda po dobrim cenama i narednu proizvodnju finansira svojim novcem on za setvu mora da se zaduži“, ističe Šajatović i pita zašto bi mlinovi sada kupovali pšenicu po 36 dinara kad ne mogu da prodaju brašno?
Analiza regiona…
U ITALIJI DIVLJA CENA GORIVA I STRUJE, A U SRBIJI ZA SADA MIR I STABILNOST, KAŽU ANALITIČARI. Hrvati se UGLEDAJU na Srbiju i savetuju: Radite ono što Vučić radi ako želite da SAČUVAMO ekonomiju!
Vlada usvojila: Dozvoljeno sipanje goriva u kanistere do 60 litara!
– Komplikuju se stvari oko izvoza hrane, jer je očigledno da će biti velikih nedostataka, bez obzira na cenu na svetskom tržištu. U Srbiji će biti dovoljno hrane, jer imamo i više nego što nam treba, ali se mora rasporediti i u region, da ne bi bilo prelivanja, zbog toga što nema dovoljno hleba, brašna kukuruznog ili pšeničnog i ulja.
I ministarka trgovine Tatjana Matić objasnila je za javnost da su Robne rezerve pune, a da je tržište Srbije dobro snabdeveno. Da će vlada, ukoliko bude potrebno, produžiti ograničenje cena, koje po važećim uredbama traje do početka maja.
– Kada govorimo o Robnim rezervama, one su pune – istakla je Matićeve.
– Već se dva puta reagovalo, sa pozajmicom brašna odnosno pšenice, prvo je bilo 20.000 i 30.000 tona, što je išlo ka mlinarima i pekarima. Reagovali smo zbog cene hleba i kako bi snabdevenost tržišta bila dobra.
Milun Trivunac, savetnik predsednika Privredne komore Srbije, ocenio je za javnost, da je sa izvozne strane naš sektor polјoprivrede najviše pogođen, jer agrar učestvuje oko trećine u ukupnom srpskom izvozu na rusko tržište. Takođe, kriza u nabavci proizvoda hemijske i naftne industrije može imati veliki uticaj na sektor polјoprivrede posebno na mala i srednja preduzeća. Poskuplјenje goriva, jednog od primarnih inputa u polјoprivredi će imati dalekosežne posledice i uticaj na proizvođačku cenu polјoprivrednih proizvoda, rekao je Trivunac i dodao da se u dijalogu sa Vladom Srbije i nadležnim istitucijama traže alternative i održiva rešenja.
Kako izgleda tržište žitarica ?
Velika neizvesnost vlada na tržištu žitarica, a cene na svetskim berzama rastu.
Stanje na tržištu žitarica se menja iz časa u čas. Cene rastu zbog straha od neizvesnosti. Poseban pritisak je izazvala vest da Rusija planira obustavu izvoza žitarica do 30. juna 2022. godine javlja Agrarheute. Ovom merom bi bio pogođen izvoz pšenice, ječma, kukuruza i raži što bi imalo ozbiljne posledice po tržište.
Preostala dogovorena količina za izvoz iz te zemlje za ovaj period procenjuje se na šest do 6,5 miliona tona pšenice. Izvoz iz Ukrajine je potpuno prestao.
Odluka bi dodatno otežala ili potpuno prekinula snabdevanje pšenicom u narednim mesecima za neke zemlje. Vest je dodatno delovala na rast cene te žitarice u Evropi. Za mnoge trgovce je važno hoće li Rusija nastaviti isporuku koja je ranije dogovorena. Za Egipat, Saudijsku Arabiju i Alžir potpuna zabrana izvoza bi mogla biti katastrofalna, jer su rezervisali velike količine ruske pšenice pre početka sukoba u Ukrajini.
Izvoz žitarica iz Rusije je zatvoren za Azovsko more, a donedavni je išao preko Crnog mora. Dodatno se javlja problem u Rusiji, jer proizvođači nerado predaju ovu robu zbog trenutne situacije.
Evropi nedostaje kukuruz
Posle Kine i Meksika, Evropa je treći najveći uvoznik kukuruza. Najveće količine su dopremane iz Ukrajine. Taj izvor snabdevanja je sada prekinut što se odrazilo na njegovu vrednost. Onaj iz stare berbe je dostigao cenu nešto manje od 350 evra po toni što predstavlja najviši nivo u istoriji, izveštava Agrarheute. Pogođene su Španija, koja je najveći evropski uvoznik, Holandija, Italija, Portugal i Irska.
Kukuruz iz stare berbe košta 350 evra po toni.
Španija je pozvala Evropsku komisiju da ublaži kontrolu uvoza GMO kukuruza iz Južne Amerike. EU je do sada iz trećih zemalja uvozila 11,5 miliona tona, a od toga je 6,2 mil. t dolazilo iz Ukrajine. Iz Brazila je kupovano 3,3 miliona tona, dok su preostalu količinu najviše uvozili iz Kanade, Srbije i Rusije. Veliki proizvođači unutar EU su Rumunija, Mađarska i Francuska. U 2021. godini, prema podacima EK, Francuska i Rumunija su imale rod od 15 miliona tona, ali je najveći deo prodat. Najveći nedostatak ima Španija.
Ruska zabrana izvoza i suša u SAD
Reuters je naveo da su fjučersi za pšenicu Chicago Board of Trade ojačali najviše zbog ograničenja izvoza iz Rusije što je podstaklo zabrinutost oko globalne ponude. CBOT kukuruz je ojačao na 7,58 dolara po bušelu. Navode da bi Ukrajina ovog proleća mogla da zaseje 4,7 miliona hektara manje, što je pad od 39 odsto. „Uzmite dva najveća izvoznika kukuruza i pšenice na svetu i stavite ih po strani i dobićete mnogo neizvesnosti“, rekao je Ed Dugan, viši stručnjak za upravljanje rizicima u „Top Third Ag Marketing“-u.
Ministarstvo poljoprivrede SAD-a su potvrdile pad prinosa u saveznim državama pogođenim sušom što je izazvalo dodatni pritisak na tržište.
U ratu sankcijama najgore prolaze potrošači – vrtoglav rast cena osnovnih životnih namirnica! To će se odraziti i na Srbiju! Cedh svega će platiti potrošači!
Amerika, Evropska unija i njihovi saveznici sve više pooštravaju sankcije prema Rusiji. Istovremeno, evropske zemlјe pokušavaju da pronađu rešenja kojim bi smanjile zavisnost od ruskih proizvoda, pre svega nafte i gasa. U tom vrtlogu najgore prolaze potrošači. Poskuplјuju energenti, a zbog njih i ostali proizvodi – osnovne životne namirnice. Poslednje dve nedelјe cene goriva na evropskim pumpama beleže rekordne vrednosti. Litar benzina u Nemačkoj, Italiji, Belgiji, Grčkoj košta od 2,2 do 2,5 evra, čime je probijena psihološka granica od dva evra. Na pumpama u Londonu cene goriva su bile pale u poslednja 24 sata, pred put premijera Borisa Džonsona u Saudijsku Arabiju. Benzin košta od 1,45 do 1,63 funte, pa se tamo gde je jeftinije stvaraju redovi.
„Pesimistični analitičari očekuju da cena raste do dve i po funte za benzin i čak tri funte za dizel. Inflacija iznosi 5,6 odsto i nadmašuje rast plata, a ekonomisti predviđaju da će inflacija do leta dostići sedam odsto, a zatim početi da pada. Proizvođači hrane se ne slažu sa ovom ocenom“, kaže Ivana Miloradović, dopisnica RTS-a iz Velike Britanije.
Giros čak četiri evra
Grčku talas poskuplјenja zaplјuskuje još od prošle godine. Računi za struju su im veći čak pet puta, a posledice sukoba u Ukrajini odrazile su se na cene osnovnih životnih namirnica i tradicionalnih specijaliteta. Giros je u nekim gradovima poskupeo za više od 40 odsto, pa košta čak četiri evra. „Prema izveštaju organizacije za kontrolu tržišta pri Ministarstvu finansija kupovna cena jagnjetine na veliko poslednjih dana porasla je za 30, a junetine za 10 posto u poređenju sa istim periodom prošle godine, što samo znači da će se trend povećanja cena nastaviti“, naglašava Ivana Apostolu, dopisnica RTS-a iz Grčke.
U Italiji poskupeli ulјe, brašno, ali i struja
Italijane je vest o sukobu u Ukrajini podsetila na početak pandemije, pa su mnogi u prvi mah kupovali zalihe. Poskupeli su ulјe, brašno, hleb. „Hleb u ovom momentu ima dosta različitu cenu. U nekim gradovima košta čak i devet evra za kilogram, u Napulјu je dva. Ja sam primetila poskuplјenje svega, čak i onoga o čemu se ne priča. Meni lično je prošlog meseca došla struja 250 evra, to nije račun na koji sam ja navikla, jer je do sada bio oko 90 evra“, kaže Sanja Lučić, dopisnica RTS-a iz Italije.
U Nemačkoj očekuju najveće poskuplјenje testenine
Praznih rafova za sada nema u Nemačkoj, osim kada je reč o suncokretovom ulјu. „Suncokretovo ulјe košta sada oko 2,5 evra i to za flašu od 750 mililitara. Procene ovdašnjihanalitičara je da će najviše ubuduće da poskupe testenine, inače, omilјene među Nemcima i da bi njihova cena mogla da se utrostruči“, ističe Nenad Radičević, dopisnik RTS-a iz Nemačke. Srbija ima višak tog ulja, kada ostavi na zalihama za domaće potrebe do nove proizvodnje. Ali, i izvoz tih viškova je zabranjen. To je direktno zavlačenje ruke u džep domaćim proizvođačima hrane. U Srbiji. Kada una zalihama ima dovoljno hrane, da bi mogli neke viškvoe I da prodaju, kako binadomestili nvoac za najskuplju setuv u istoriji Srbije, vladajuća oligarhija nema razumevanja za njih, već samo za sv oej fotelje, pa donosi nepopularne odliuek o zabrani izvioza. Takve odluek niaklda nisu doib le pozitivne ocene nkiti su donele3 obre rezuzultate. Bilo ih je I ranije. U Srbiji ne tako davnmo kada je dr Slboodan Milosavlejvić, bio ministar poljoprivrede, donođene su olduke koje su povulene posle apela proizvođača. Nije dobro, što se samo psoel enkoliko godina sve te grešek vlasti, opet ponavlajju I što proivzođači opet moraju daukazhuju, kako su oštećeni. To je doklaz da se bolji žviot poljoprivrednioak u Srbioji ćčeka ve3ć decenkijhama, ali i da će to čekanje potrajati još dugo. Jer, sve vlasti pred izbore obećavaju boljitak proizvođačiam hrane, ali on nikada da stigne.
Krompirići u Belgiji skuplјi 30 do 50 odsto
U Belgiji su prodavnice, za sada, uredno snabdevene, ali se i tu cenovnici češće menjaju. Za Belgijance je uvek važno koja je cena paketa krompirića. To je poraslo 30 do 50 posto i to je indikator osnovnih životnih namirnica. I ono o čemu se govori je nestašica suncokretovog ulјa“, kazao je Dušan Gajić, dopisnik RTS-a iz Belgije.
U Austriji poskuplјuju hotelske usluge
Visoke cene energenata povećavaju i troškove u ugostitelјstvu. Tako iz Austrije stižu najave poskuplјenja hotelskih usluga za 10 do 15 odsto. Da bi ublažile negativne posledice po ekonomiju i standard građana, vlade evropskih zemalјa preduzimaju različite mere. U Belgiji je PDV na struju i gas smanjen sa 21 na šest posto, a obezbeđena je i jednokratna pomoć za one koji se greju na mazut. Mere racionalizacije i pomoći privredi i domaćinstvima u narednim danima najavlјuju i u Grčkoj i Italiji.
(Autor je analitičar i publicista)