Vodič kroz zadrugarstvo 5

9.1. Према делатностима

9.1.1. Потрошачке и набавно-продајне – када се оснивају и остварују своју делатност у области промета роба и услуга.

9.1.2. Штедно-кредитне – у области новчаног и платног промета и

9.1.3. Произвођачке задруге – у занатској привреди и пољопривреди, ус­лужним делатностима друштвеног стандарда – стамбене, здравствене, штампар­ско-издавачке, интелектуалне итд.

9.2. Према циљевима

9.2.1. Профитне – оснивају се у производним делатностима ради стицања профита.

9.2.2. Непрофитне – оснивају се ради задовољавања потреба задругара на принципима узајамности и солидарности, подмирујући трошкове пословања. Такве су: интелектуалне, омладинске, ђачке задруге.

9.3. Према начину одговорности и степену сношења ризика

9.3.1. Задруге са ограниченом одговорношћу – задругари за пословање задруге гарантују делом своје имовине, по правилу једноструком вредношћу оснивачког удела.

Две године пре почетка Другог светског рата, на 15. конгресу Међународног задружног савеза 1937. године у Паризу, прихваћени су, као општеважећи, сле­дећи принципи:

10.1. Самопомоћи (задругари сами, чланским уделима, обезбеђују средства за почетак рада задруга; сами одређују величину удела).

10.2. Добровољности чланства, слободе уласка и изласка из задруге – прин­цип отворених врата (начело слободе добровољног уласка и изласка из задруге, чиме је изражен универзални карактер задружних организација; без тог принципа, задруге би постале затворени круг интересената и претвориле би се у предузећа).

10.3. Демократичности (подразумева демократичну управу и равноправност чланова – задругара при одлучивању; средства и капитал задруге потчињени су задругарима; принцип је био промовисан као начело један човек – један глас при одлучивању у органима управе задруга, посебно скупштинама).

10.4. Ограничене камате на уделе, капитал (прихваћен је 1937. године, а има за циљ да задругарима да карактер организације која доходак остварује на бази рада, а не само на бази капитала).

10.5. Плаћање у готову (уведен је због праксе да су многе задруге пропадале, јер су давале робу на кредит; развојем кредитног система, као и да би се остварила конкуренција, продаја за готово је постала застарела, превазиђена пракса).

10.6. Расподела добити – вишка прихода над расходима, сразмерно оби­му пословања преко задруге; (примењиван је у Рочдејлској потрошачкој задрузи, у којој се приход, по одбитку свих трошкова, делио међу задруга­рима пропорционално куповини обављеној у задрузи (ристорно). Развојем кредитних и произвођачких задруга, вишак прихода над расходима делио се према обиму пословања задругара са задругом, сразмерно кредиту који су користили, или роби коју су уносили у задругу).

10.7. Политичке, националне и верске и расне неутралности (у задруге могу да се учлањују људи без обзира на верска и политичка убеђења и националну припадност – сви који желе да решавају своја социјална и економска питања. Овај принцип генерално поштује већина земаља, иако је било примера ње­говог кршења).

10.8. Задружног васпитања и образовања (на почетку појава задруга овај прин­цип је, због недостатка образовања, имао за циљ да помогне задругарима у општем васпитању – у задружном духу; касније је добио нови смисао: ширење задружних идеја, стручно образовање задругара у задружним школама, на факултетима се уводи предмет о задругарству, оснивају се институти и развија задружна публицистика).

Задружни принципи из 1937. године задржани су до 1966. године, када су на

23. конгресу Међународног задружног савеза у Бечу модификовани, али не и битно измењени.

О задружним вредностима и принципима погледај члан 4. важећег Закона о задругама, који је саставни део овог приручника.