PRIKAZ KNJIGE: Pravosudna logika autora prof. dr Dragoslava Slovića

16. септембра 2024. 0 Branislav Gulan Ostavite komentar 172 Pregleda

Sa zadoljstvom sam čitao radnu verziju teksta knjige, PRAVOSUDNA LOGIKA, autora prof. dr Dragoslava Slovića, iz Beоgrada, u kojoj se nalaze i podaci od kojih sam neke i lično obrađivao i prezentirao ih autoru. Reč je o podacima koji se odnose na onaj deo knjige koji je posvećen kampanji izgradnje šećerana i po tom, kampanji njihove privatizacije. U prvom ciklusu radilo se o investicionim ulaganjima koja je sprovodila jedna vlast gradeći sa oduševljenjem, vredne objekte. U drugom ciklusu ih je druga vlast prodavala u vremenu njihove propasti!

Kao građanin koji je u oba slučaja bio na izvoru informacija slušao sam svečane govore kad su šećerane aktivirane, ali i reakcije javnosti kad su one prodavane.

Logička dilema koja se u ovoj knjizi sa pravom otvara glasi:

Ko je odgovoran za gubitke i štete koje je država imala u tim kampanjama:

Oni koji su u njih investirali „velike novce“?

Oni koji su ih doveli u stanje bankrotstva?

Ili

Oni koji su ih potom kupili po niskoj ceni?

Kao čovek koji veruje da zna delimične odgovore na ova pitanja ističem da su:

Oni koji su investirali dobijali ordenje.

Oni koji su ih doveli do bakrotstva su mirno otišli u „zasluženu“ penziju.

Oni koji su ih u tom stanju prodavali, a posebno kupci su, završili pred sudovima, često kao članovi organizovanih kriminalnih grupa!

Tu istinu, očigledno nikad nećemo razjasniti.

Velika je mudrost i to da će onaj ko nikad nije saznao istinu o svojim greškama ponovo praviti nove greške.

Kao analitičar iz ove oblasti imao sam teškoće da pratim komentare javnosti po kojima se kao argumenti optužbe onih koji su kupovali već upropašćene firme, koristi dokaz da su investiciona ulaganja u njih bila daleko veća. Ona su stvarno bila veća, ali se nikad niko nije upitao:

Da li su i to bile „promašene investicije“?

Čitaocu preporučujem da se zabavi i onim delovima ove knjige koji su posvećeni pitanju čišććenja korova u svojoj bašti, odnosno kriminala u svom društvenom ambijentu. Podsećamo ga da korov koji se razvija, kao bolest, guši zdravo tkivo.

Nalazim da je potrebno da se istakne i to da se u ovoj knjizi dokazuje da privredna društva svojim postojanjem i radom daruju, dakle poklanjaju toj državi celokupnu svoju vrednost za sedam godina ako su u vlasništvu domaćeg subjekta i za 21 godinu ako je u pitanju strani kapital.

Prijatno me iznendila aktuelnost sadržine Aristoteleove poruke po kojoj:

Nije važno koliko je nešto plaćeno, već kako se koristi.

I najpoštenija kupovina imovine postaje zlo u rukama onog ko ne ume da je koristi! Ovi dokazi su vidno naglašeni u ovoj knjizi. Zločin nije u sticanju, već u korišćenju materijalnih i svih drugih resursa. Pravne kriterijume ipak treba usaglasiti i sa ovim stavovima.

To je nedvosmisleno istaknuto u ovom delu. Zato i prepporičujem ovu knjigu svima koje interesuje privatizacija u Srbiji.

MOTO KNJIGE

Tužilac je advokat koji brani nevinost nemoćnih,

a sudija tragač za istinom i neimar pravde.

I tužilac i sudija su časni kad se bore za pravo i pravdu,

a čine zlo svaki put kad se nevin nalazi pred njima

i dok je pred njima.

Nevinom koji se našao pred sudom je naneto zlo,

samim tim što sedi na optuženičkoj stolici.

Najuspešnije karijere u tom poslu grade oni koji žive u uverenju

da zakoni ipak ne važe za sve građane na isti način!

Radi duševnog mira, oni koji se bave pravom i pravdom, treba da znaju da u životu postoji i sutrašnji dan, ali i ona druga, kosmička ili božja pravda koja sve nas čeka.