S obzirom na to da je tržište junećeg mesa varljivo i da pojedini kupci za tov kupuju težu telad, 250-300 kg, predlaže se da se za ovu kategoriju gajenja uvede premija od 15.000 dinara i da pripadne odgajivaču
Udruženje „Agroprofit” iz Novog Sada, koje okuplja odgajivače tovnih rasa goveda, u stalnom je kontaktu sa farmerima i u prilici smo da prenesemo aktuelne probleme i predloge za razvoj ove grane stočarstva u 2022. godini. O ovim temama razgovaralo se tokokm godien na niz skupova širom Srbije. Jedan od njih bio je I u Čačku, kada su se stočari okupili da prisustvuju dodeli priznanja FARMA DOBRE POLjOPRIVREDNE PRAKSE gazdinstvu Čutović, koje na svom imanju ima 150 grla rase hereford.
,,Tokom razgovora usaglašene su pojedine ocene o sadašnjem stanju u tovnom govedarstvu i predlog mera za narednu 2022. godinu. godinu. Nesumnjivo je da je zahvaljujući izdvajanjima države putem resornog Ministarstva za tovno govedarstvo u Srbiji ostvaren napredak i da gajimo od nedavno sve najkvalitetnije tovne rase. Udruženje je pomoglo svakom zainteresovanom gazdinstvu da se na bazi iznetih iskustava opredeli za odgajivački program i odgovarajuću rasu. Farmeri koji su prihvatili preporuke uglavnom napreduju i danas u priplodu imamo više od 4.500 krava, oko 2.500 steonih junica i isto toliko mlađih kategorija – ukupno oko 11.000 kvalitetnih grla. Iduće godine broj tovnih rasa biće brojniji – najverovatnije 20.000 grla, jer se očekuje dobar model za kupovinu priplodnog materijala’’, kaće Čedomir Keco, predsednik Udruženja tovnih stočara u Srbiji.
Odgajivači smatraju i mole da se što pre isplate sve pristigle obaveze iz Uprave za agrarna plaćanja, od premija za nabavku grla, do redovnih podsticaja za kvalitetne krave. Ovaj novac je preko potreban, jer su neki farmeri ostali bez dovoljno kabaste hrane, a preti im i nedostatak kvalitetnog kukuruza za silažu. U sistemu krava – tele jedini prihod stočarima su premije i prodata muška telad. Ako ostanu bez podsticaja, onda u zimu ulaze bez dovoljno hrane, što neke može opredeliti i da odustanu od ovog posla, navodi Keco.
Svi odgajivači tovne junadi još uvek nisu primili novac za podsticanje poljoprivredne proizvodnje, podsticaje za isporučenu junad, za koju je Ministarstvo finansija poodavno izdvojilo oko dva miliona evra. Zbog razvijanja pašnjačkog govedarstva i zloupotreba koje su nastale u korišćenju pašnjaka, Udruženje apeluje na Upravu za zemljište da ispravi propuste i zakonske prekršaje koji su evidentni u dodeli pašnjaka za preoravanje. Od Uprave za zemljište očekujemo da raskine ugovore sa svim zakupcima koji su pašnjake pretvorili u oranice i koji nemaju stoku u svom registru.
,,Udruženje ne želi niti ima kapacitet da se bavi istragom o zloupotrebama u ovom sektoru, iako su pojedini farmeri došli do podataka da su sva rešenja i programe za korišćenje pašnjaka mimo propisa overile službe u Upravi za zemljište. Procenjujemo da bi bilo izuzetno korisno da se lokalnim upravama da uputstvo o korišćenju pašnjaka, jer još važi zakon donet 1993. godine, a u praksi se primenjuje i nedorečeni Zakon o poljoprivrednom zemljištu, što stvara pometnju u gazdovanju i korišćenju pašnjaka’’, navodi Čedomir Keco.
Za 2022. godinu Udruženje tovnih junadi Srbije Ministarstvu poljooprivrede predlaže sledeće mere koje se odnose na tovno govedarstvo:
1) S obzirom da je tržište junećeg mesa varljivo i da pojedini kupci za tov kupuju težu telad, 250-300 kilograma, predlažemo da se za ovu kategoriju gajenja uvede premija od 15.000 dinara i da pripadne odgajivaču. Gledano ukupno, ovom merom, odgajivač bi dobio premiju za kravu 20.000-40.000 i za othranjeno tele 15.000 dinara – što isključuju premiju za utovljeno june. Ova mera se može realizovati ako se telad uvedu i u kooperantski tov. Tele ne bi promenilo vlasnika, već samo držaoca, što je regulisano i propisom. U ovom slučaju premiju ne bi mogla da ostvare gazdinstva koja ceo ciklus ostvaruju na svojoj farmi (utovljeni bik), niti farmeri koji kupuju telad u inostranstvu.
2) Predlažemo da podsticaj za kupovinu kvalitetnih priplodnih grla tovne rase goveda bude 20 odsto veći ako naš farmer grla kupuje u inostranstvu (kupovinom priplodnih grla u inostranstvu povećava se broj kvalitetnih goveda u Srbiji, za razliku od toga kada naši farmeri trguju među sobom).
3) Predlažemo da u podsticaje koji se odnose na nabavku opreme za stočarstvo, za iduću godinu predvidite elektronsku opremu za praćenje kretanja životinja na pašnjaku i evidentiranje pripusta (imamo elaborat o ovom sistemu), bilo bi korisno da u stimulaciju nabavke omogućite i kupovinu kontejnera kuća za čobane, jer deo stoke duži deo godine boravi na otvorenom i neophodno je prisustvo čoveka.
S obzirom na to da do donošenja novih mera ima dovoljno vremena, očekujemo da ćemo sarađivati u realizaciji ovih predloga.
B. Gulan