Agrar, fabrika pod vedrim nebom
Česte promene vremenskih prilika – blage zime, neočekivani mrazevi, obilne padavine i dugi sušni periodi – jedan su od najvećih izazova za domaće poljoprivrednike. Prema navodima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO): „Srbija ima potencijal da uveća prinos pojedinih poljoprivrednih kultura za najmanje 20 odsto, a povećanje roda može direktno uticati na izvoz i rast bruto društvenog proizvodaˮ
Pravilna i preciznija upotreba sredstava za zaštitu bilja pre svega omogućava biljkama razvoj bez štetnih agenasa poput korova, bolesti i štetnih insekata, ali takođe može umanjiti uticaj nepredvidivih poljoprivrednih faktora i doprineti stabilnijem prinosu u predstojećoj poljoprivrednoj sezoni. Ovo je zaključak „BASF AgroKonferencije 2020ˮ organizovane pred više od 350 stručnjaka i proizvođača pšenice, ječma, soje, suncokreta i uljane repice iz svih krajeva Srbije. Jesenja setva u Srbiji 2019. Godien obavljena je na oko 700.000 hektara. Najveće površien zauzela je pšencia, kioja je psoejana na oko 570.000 hektara. Uskoro će početio i prolećna setva na oko dva milioan hektara. Najveće površine blizu milioan hetkara zauzeće ,,žuto zlato“, kukuruz.
Kako navode iz kompanije BASF, česte promene vremenskih prilika – blage zime, obilne padavine i dugi sušni periodi – jedan su od najvećih izazova za poljoprivrednike, a zaštita bilja je jedan od osnovnih koraka u očuvanju useva.
„Usled čestih promena vremena poljoprivrednici u Srbiji su suočeni sa neizvesnostima, jer ne mogu da planiraju sezonu na način na koji su to činili prethodnih godina. Na primer, u decembru i januaru su nas zatekle neuobičajeno visoke temperature za ovo područje, a blaga zima takođe može pogodovati prevremenoj pojavi korova, štetočina i bolestiˮ, objašnjava Andrija Lilić iz BASF-a i dodaje: „Ovakva situacija sa razlogom muči poljoprivrednike, jer neke bolesti mogu da unište celokupan usev. Na sreću, danas postoje načini da se odgovori na ove izazove, a dobra strategija zaštite useva – je jedan od njih.ˮ
U BASF-u ističu da zaštita useva uvek daje rezultate, ali da mora da bude pravilna da bi bila efikasna. Potrebno je precizno odrediti najbolje vreme za primenu preparata, upotrebljavati ih u propisanim dozama i pravilno ih kombinovati.
Milan Mašić, iz kompanije BASF ističe da su korovi u soji poseban izazov pred našim proizvođačima: „Usled neadekvatne upotrebe preparata za zaštitu bilja, pojedine korovske vrste razvile su rezistentnost, odnosno otpornost, na veliki broj preparata koje trenutno poljoprivrednici imaju dostupne na tržištu. Ovi korovi sad stvaraju velike probleme u procesu proizvodnje ratarskih kultura i zbog toga se nameće neophodnost promene pristupa u borbi protiv korova. Da bi se sa ovim problemom izašlo na kraj, neophodno je konsultovati stručnjake, zaštitare, kako bi proizvođači dobili pravu informaciju kako da se u određenom regionu, izbore sa određenom vrstom korova. U tom smislu, uvođenje integralnih mera borbe, koje između ostalog podrazumevaju i „pametnuˮ upotrebu sredstava za zaštitu bilja, jedan je od ključnih prioriteta u borbi protiv širenja nerezistentnih korova.ˮ
Sandra Laušević je istakla da BASF tim ima znanje i strategiju koja može da odgovori izazovima savremene proizvodnje: „Saradnja proizvođača i stručnjaka za zaštitu bilja je jedini način da se osiguraju visoki prinosi i profitabilna proizvodnja. Osim toga, mi smo pripremili brojne pogodnosti za poljoprivredne proizvođače u Srbiji. Nudimo kompletna rešenja za profesionalce, uz proizvode vrhunskog kvaliteta po odličnim uslovima.ˮ
U kompaniji BASF smatraju da je spremnost proizvođača da se prilagodi novonastalim uslovima – način za ostvarenje stabilnog prinosa i porast izvoza srpskih poljoprivrednih proizvoda.
„Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija procenjuje da Srbija ima potencijal da uveća prinos pojedinih poljoprivrednih kultura za najmanje 20 odsto. Da bi se to ostvarilo neophodna je, između ostalog, konstanta saradnja i razmena znanja kako bi se unapredile postojeće tehnologije i odgovorilo na savremene izazove u poljoprivrednoj proizvodnjiˮ, zaključuje Andrija Lilić.
B. Gulan
Hemija za održivu budućnost
U kompaniji BASF, mi stvaramo hemiju za održivu budućnost. Kombinujemo ekonomski uspeh sa zaštitom životne sredine i društvenom odgovornošću. Više od 122.000 zaposlenih u kompaniji BASF doprinosi uspehu naših kupaca u gotovo svim segmentima i gotovo svakoj zemlji na svetu. Naš portfolio organizovan je u šest segmenata: Hemikalije, Materijali, Industrijska rešenja, Površinske tehnologije, Ishrana i nega i Poljoprivredna rešenja. BASF je ostvario prodaju od 63 milijardi evra u 2018. godini. Deonicama BASF-a trguje se na berzama u Frankfurtu (BAS) kao i deonicama American Depositary Receipts (BASFY) u Sjedinjenim Američkim Državama.