POVRATAK SRBIJE NA BIVŠA TRŽIŠTA: Afrika, kontinent budućnosti

Afrika  ima najveću stopu nataliteta i najmlađe stanovništvo, koje sada sa informatičkom erom mnogo brže prelazi faze razvoja za koje je državama na drugim kontinentima trebalo znatno više vremena. Među deset zemalјa u svetu sa najvećom stopom rasta sedam je afričkih. To su stope rasta od deset odsto i više, koje su u nekim državama poput Nigerije ili Angole omogućene proizvodnjom nafte. Srbija ima šanse da tržen viškove hrane prodaje u bivšem nesvrstanom svetu

Branislav GULAN

Za početak, prema tržištu 49 podsaharskih država Afrike od milijardu stanovnika treba da pokažemo više ambicije i ojačamo političku saradnju. Među deset zemalјa u svetu sa najvećom stopom rasta sedam je afričkih. Kakve poslovne poduhvate firme iz Srbije mogu da ponude državama Podsaharske Afrike u kojima su nekada, za vremena Jugoslavije, uveliko radile i gradile? Tokom dugogodišnje pauze nestale su i firme po kojima smo u tom delu sveta bili dobro poznati, ali se uveliko promenio i taj deo Afrike. Sve češće se održavaju skupovi na kojima učestvuju predstavnici nekadašnjih nesvrstanih zemalja. Prijateljski su raspoloženi prema Srbiji, dobar deo njih je završio fakultete na prostorima nekadašnje SFRJ i žele da razgovaraju na njima razumljivom, srpskom jeziku. Sa setom se sećaju Jugoslavije, zemlje čije su firme nekada  sa njihovim državama saradjivale, uspešno izvodile građevinske radove, pomagale u izgradnji hidromeliracionih sistema, proizvodnji hrane… Kada su u poseti Srbiji, gosti iz Afrike pozivaju predstavnike poslovnih zajednica iz Srbije da ulažu kapital i zarađuju u njihovim zemljama. U 2016. godini Srbija je na ta tržišta izvezla robu vrednu 71,3 miliona dolara, a uvezla uglavnom sirovine za 96,3 miliona dolara.

Afrika je kontinent budućnosti. Ona  ima najveću stopu nataliteta i najmlađe stanovništvo, koje sada sa informatičkom erom mnogo brže prelazi faze razvoja za koje je državama na drugim kontinentima trebalo znatno više vremena. Među deset zemalјa u svetu sa najvećom stopom rasta sedam je afričkih! To su stope rasta od deset odsto i više, koje su u nekim državama poput Nigerije ili Angole omogućene proizvodnjom nafte. Mozambik je pak veliki proizvođač uglјa, pa je energetika sve bitnija oblast poslovanja.

Kada se pomenu sirovine kojima je Afrika prebogata obično se, kaže, pomisli se na rude, ali je podjednako reč i o drvetu i polјoprivrednom zemlјištu oko kog se nadmeću Kina, Brazil, Južna Koreja i bogate zemlјe Zaliva. Skoro dve trećine kontinenta, ili bar 60 odsto, predstavlјa izuzetno plodno zemlјište. Takva je JAR, Zimbabve, sve okolne države. Tu uspevaju kukuruz, pšenica, duvan, ali i drugi polјoprivredni proizvodi. Neke države poput Kenije su veliki izvoznici rezanog cveća za Evropu.

Bivši studenti u SFRJ, danas ministri…

Zato se deo naših mogućnosti za saradnju vidi upravo u oblasti polјoprivrede, posebno semenske proizvodnje, ali i u sferi informatike i kompjutera i namenskoj industriji, tim pre što se oružje već nalazi na našoj izvoznoj listi. U Beogradu i na prostorima SFRJ nekada je bilo puno afričkih studenata. Analize pokazuju da je u SFRJ fakultete završilo 32.000 studenata iz bivših nesvrstanih zemalјa, prijatelja SFRJ. Zato se smatra da treba razmisliti i o saradnji na planu obrazovanja, a posebno u okviru Vojne akademije i pilotske škole u Vršcu. Tehnološki i privredno najrazvijenija na afričkom kontinentu je JAR, čiji su poslovni lјudi, kako se napominje,  mnogo bogatiji od naših, tako da su u tom slučaju pre moguća neka zajednička ulaganja u trećim zemlјama u okruženju. U tome bi, mogla da učestvuju naša preduzeća koja su sačuvala stručnost, pre svega u polјoprivredi i donekle rudarstvu, informatičkim tehnologijama, sistemima za vodosnabdevanje. To je ono što možemo i da im ponudimo. A, pre svega, trebalo bi otkloniti probleme u transportu i ukloniti carinske i birokratske procedure. Mišlјenja su da nam nedostaje i ambiciozniji pristup svemu tome. Odnono kompletnom tržištu bivšeg nesvrstanog sveta sa kojim je nakadašnja Jugoslavija uspešno sarađivala. I dok su se članice EU vratile u taj nesvstani svet gde imaju dugoročnu saradnju, posebno u oblasti, hrane rukovodstva Srbije to nisu na vreme shvatila i nisu činila poslednje tri decenije. Ko je predlagao povratak na tržišta nesvrstanih važio je za recidiv prošlosti i socijalizma! Sva budućnost se videla u neoliberalnom kapitalizmu. Sad se uviđaju promašaji takve politike.

Primera radi, susedna Italija taj nesvrstani svet poziva na agrarni sajam svake godine u Rimini. U prošloj 2019. godini na sajmu je bilo čak 60 zemalja iz tog sveta! U Italiji se tovi oko 120.000 junadi. Najvećio deo, blizu 100.000 grla prodaje se baš u tom nesvrstanoms vetu. Cena junadi u proseku je 2,10 evra po kilogramu žive mere. Stočari u Srbiji tri decenije su tovili junad samo za sopstveno tržište. Proizvodili smo godišnje oko 75.000 tona junećeg mesa. To je za sopstvenu potrošnju, od tek četiri kilograma po stanovniku godišnje. Proizvodnja je skoro ugašena jer nije bilo prodaje! U stajam se poslednjih godian nalazilo tek po 12.000 junadi. Posle tri decenije čekanja, na nagovor aktuelnih vlasti, počeo novi tov junadi. Pre dve godine u Tursku izvezeno oko pet do sedam hiljada tona junećeg mesa. Zbog kvaltieta,m što ta junad nisu trošila GMO hranu, Srbija tonu junetine prodavala čak za oko 33 odsto više nego drugi na tržištu Turske. Drugim zemljama je po toni plaćano oko 3.900 dolara, a Srbiji oko 5.400 dolara (oko 34 odsto više).

Svi su pomisliliu da je konačno stiglo blagostanje i za stočare koji hrane stoku svih 365 dana godišnje. I stočari su krenuli u Srbiji da pune staje. Međutim, to radovanje je kratko trajalo i danas je u stajama opko 12.000 do 15.000 junadi, težine preko 650 kilograma. Oni čekaju kupce, a svaki dan njihove ishrane predstavlja i tov gubitaka. Nije to veliki borj juandi. Ali, za početak, dovoljno. Samo Vojvodini bi trebala da ima u tovu 100.000 junadi, a i južno od Beograda u Srbiji bi trebalo da bude još toliko. To bi i uticalo na poboljšanje kvaliteta zemljišta. Jer, ukoliko se izgrade obećani zalivni sistemi, a ne bude prirodnog gnojiva, od žitnice će za tri decenije postati pustinja! To pokazuju analize zemljišta.

Junad opet čeka kupce

Za sposobne ekonomske ambasadore ili komercijaliste, to ne bi trebao da bude problem da prodaji na svetskom tržištu. Taj broj stoke bi doneo godišnje najmanje 20.000 tona ,,bebi bifa’’ za izvoz. Podsetimo samo da SRbiaj od 1996. Ogind eima dozvolu godišnej da izvozi u EU 8.875 toan ,,bebi bifa’’, ali da se niakda niej primal toj cifri. Obećanja kreatora agroekonomske politike bila su da će Turska i Kina biti dugoročno tržište. Stočari su poverovali političarima, poslednjih godina počeli da pune staje i kada su junad pristigla za prodaju, znači težine 450 do 650 kilograma po jednom junetu, videli su da su opet prevarerni. Jer, ni onih koji su ih nagovarali na tov, uz obećanje da će se prodavati, a ni kupaca – sad, opet nema. To potvđuju i najnovija zbivanja na tržištu stoke, gde su ogromni viškovi. I junad opet čeka kupce. Stoka mora svaki dan da se hrani, težina ne donosi novu dobit, a hrana postaje sve skuplja. Tako stočari sad tove nove gubitke! Kada se isprazne staje moraće opet da se čeka nekoliko decenija da se stočari ubede da ponovo krenu u ovaj posao, odnosno tov. Jer, do sad su već niz puta bili prevareni, pa će morati da prođe dosta vremena da im opet neko to obeća kao boljitak i da mu oni stvarno poveruju, odnosno krenu u novi tov.

Sve ovo govori da jeSrbija je isuviše koncentrisana samo na naše okruženje, zemlјe Zapadnog Balkana i šire susedstvo, na Evropu. Na tom tržištu konkurencija za nas je velika i snjima nismo u mogućnosti da se takmičimo. Jer, stočari iz Srbije ne mogu da budu konkurentni sa drugima, pre svega, po cenama.  Jer, tamo su prisutni i proizvođači iz EU koji imaju premije po hektaru od 480 do 900 evra, a kod nas se one kreću tek oko 45 evra po hektaru.

Potpuni zastoj u prodaji utovljene junadi više od 6.000 gazdinstava u Srbiji, koja se obimnije bave ovim poslom, dovodi do ekonomske propasti. Odgajivači jednostavno ne znaju kako da pokriju ostvarene troškove. Za ukupnu preradu i potrošnju po domaćinstvima u Srbiji se zakolje tokom godine najviše 86.000 različitih kategorija goveda, a ponuda je veća od 250.000 grla. Naša domaćinstva tokom godine po članu potroše najviše četiri kilograma goveđeg i junećeg mesa.

Po ovim podacima, samodovoljnost predstavlja ozbiljan problem za stočarstvo i očigledno je potrebno što pre pronaći izvozne puteve, jer bez toga će većina farmera odustati od ovog posla. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uspelo je da u tri navrata, uz pomoć Državnih robnih rezervi, sprovede razmenu junadi za merkantilni kukuruz. Po tom modelu farmeri su uspeli da za kilogram žive mere junadi dobiju 2,10-2,35 evra. Završena razmena je pokazala da je u ponudi za tržište bilo najviše kvalitetnih grla simentalske rase, a ponuđene su i rase angusa i šarolea.. Na našem tržištu se još uvek pojavlјuje veći broj junadi holštajn rase. Farmeri znaju da u ovoj razmeni oni obavlјaju transport junadi i kukuruza. Junadi su preuzimala i odmah isplaćivala farfmerima klanice ,,Kotlenik“, ,,Divci“, ,,Bik Trade“ i ,,Kod Jordana“, dok nisu zadovolјni kako je to obavlјala klanica ,,Turković“ iz Sjenice.

Nakon nedavno obavljene razmene junadi za kukuruz, do sredien 2020. godine, prema spiskovima prijavljenih farmera, iako je klanicama isporučeno oko 3.000 junadi ostalo je još oko 6.000 bez izgleda da uskoro budu isporučeni. Međutim, već su pristigla i nova utovljena junad i trenutno se za tržište nudi više od 12.000 do 15.000 kvalitetnih grla. Ovako veliku ponudu klaničari i nakupci koriste za umanjenje cene žive junadi i najkvalitetniju robu plaćaju 1,85-1,90 evra (simentalac), a crno belu rasu 1,6 evra, što su i najniže cene za poslednjih pet godina.

Velike količine junadi za izvoz nude Hrvatska, Bosna i Hercegovina, kao i Poljska, dok Mađarska izvozi i dalje lakšu junad (do 400 kilograma ) u Tursku i Izrael. Izvoz u Kinu i Tursku iz Srbije, i pored obećanja kreatora ekonomske i političke vrhuške u zemlji, je potpuno stao. Simbolična isporuka junadi iz Srbije se realizuje se u Italiju i Ujedinjene Arapske Emirate. Kupci iz Kine ne kupuju više junetinu u Evropi, navodno zbog korone i prešli su na tržište u Brazil, iako je i tamo prisutna epidemija. U Brazilu je to imnogo jeftinije jer je stoka trošila GMO hranu. Dakle, u ovom aranžmanu reč je o nabavci jeftinije robe. Brazi la i Argentina inače godišnje izvezu oko 700.000 tona junečeg mesa u Evropsku uniju.

Do potpunog gašenja tržišta junadi došlo je i zbog nestanka turističkih programa, ali u trenutku kada Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije, sledeći svoja obećanja, podstiče nabavku kvalitetnih priplodnih grla. U toku je realizacija uredbe po kojoj gazdinstva mogu koristiti pet miliona dinara za nabavku priplodnih grla. Ovaj program prati kompanija ,,Hunland“ iz Mađarske, koja isporučuje goveda uz odloženu uplatu. Do sada je ovaj najveći trgovac govedima u Evropi sa našim stočarima sklopio ugovor za prodaju više od 1.000 komada junadi najkvalitetnijih rasa.

Kriza u prodaji junadi, prema procenama klaničara i trgovaca u EU, potrajaće do kraja septembra 2020. godine, kada očekuju otkupnu cenu od 2,0-2,20 evra po kilogramu žive mere, ali i značajan skok cena junećeg mesa u Brazilu i Argentini. Pojedine zemlje su ovih dana obustavile prodaju tovnog podmlatka upravo zbog ovih očekivanja.

Proizvodnja i potrošnja mesa

Jer, ono u Srbiji u BDP poljoprivreda učestvuje samo sa 30 odsto. Sve ispod 60 odsto je karakteristika nerazvijenih zemalja sveta. Stočarstvom u Srbiji, bavi se oko 440.000 gazdinstava i očekuju da se formira i agrarna banka u Srbiji. Od nje očekuju da pomogne razvoj stočarstva u Srbiji. Jer, ono je već tri decenije zapostavljeno. Dokaz tome je da se u Srbijii proizvodi najviše 440.000 tona svih vrsta mesa i da se troši godišnje po stanovniku oko 34 kilograma. U toj potrošnji najmanje učestvuje goveđe meso, i to tek prosečno sa četiri kilograma po jednomm stanovniku godišnje. Da je proizvodnja i potrošnja mesa u Srbiji opala (godišnji pad je u proseku dva do tri odsto) u poslednje tri decenije je činjenica da se na raspadu SFRJ, 1990-. godine na današnjim prostorima Srbije proizvodilo oko 650.000 tona svih vrsta mesa i trošilo oko 65 kilograma godišnje po stanovniku.

Ekonomija čeka politiku

Da bi se vratili na tržište nbivešg nesvrstango svegta gde se traži ovo meso, oš uvek je saradnja intenzivirana na političkom planu sa zemlјama Afrike. Ekonomija čeka da politika uspostavi prve dogovore, pa da onda krenu naši novi ekonomski ambasadori koji se u prošlom vremenu nisu dokazali, pa su svi vraćeni u zemlju. Jer, taj politički potez i očekivanja su bila promašaj. Pre svega, u kadrovima koji su razmeštani partijski po našim ambasadama u svetu. Rezultata trgovine nema, jer se čeka politički ,,mig’’ i to je i prvi uslov da bi se vraćale i pokidane ekonomske veze sa tim delom svetga. A, to je deo sveta gde pojedinci imaju velike svote novca i ne žale ih za kupovinu hrane. To je i deo sveta gde vlada glad i postoji milijardi gladnih i neuhranjenih. Dakle, po rečima kreatora agroekonomske politike cilj Srbije je da se prodaju svi tržišni viškovi hrane. Odnosno, to su sirovine za proizvdonju hrane što Srbija izvozi. A, obećanja su uvek bila da Srbija ima ogromne viškove hrane. Koliko je to ogromno, najbolji podatak je da je izvoz u 2019. godini bio vredan 3,62 milijrde dolara, a uvoz oko dve milijarde dolara.Poznavaocima agroekonomske politike jasno je da su ta obećanja bila samo očekivanja kada će se to obećano bolje sutra u poljoprivrednoj proizvodnji i dogoditi. I vreme pokazuje da su to opet obmane! Jer, to bolje sutra nikada da stigne danas. Jer, stočari sad nisu u mogućnosti da prodaju utovljenu junad (ima ih 12.000 do 15.000). Doduše vlada je htela da im pomogne pa su dobili pomoć u tovu novih gubitaka. U zamenu za junad stočarima su dali kukuruz kako bi hranili ostalu stoku u stajama dok čekaju kupce. Stoka troši kukuruz, pa se tako stvarjau novi gubici. Kada je reč o tovu i prodaji junadi i ,,bebi bifa’’ najbolje ukazuju činjenice iz vremen raspada SFRJ. Te 1990. godine sa prostora SFRJ izvezeno je u svet 54.450 toan ,,bebi bifa’’.Od toga je iz Srbije bilo oko 30.000 tona. Posle toda dolazi do godišnjeg pada stočarstva od dva do tri odsto. Rezultat poslednjih pet godina je, da se u svet iz Srbije izvozi između 300 i 400 tona ovog najkvaltietnijeg crvenog mesa. Dakle, 100 puta manje nego pre tri decenije! A, govori se o uspešnhom razvoju poljoprivrede u Srbiji. Zato se i postavlja pitanje kakav je to uspeh, kada je razvoj agrara u Srbiji u poslednje tri decenije koji godišnje iznosi samo 0,45 odsto!

Briga o selu, katastrofalna!

I još nešto u nauci se uvek ističe doprinos uspehu u razvoju sela Srbije. Kakav je to uspeh kada brigu o selu vodi više od 35 institucija, a nestaje svako četvrto selo! Dakle, rezultati te brige su katastrofalni! Jer, od 4.700 sela nestaje svako četvrto. U 86 odsto sela opada broj stanovnika.

Na naučnim skupovima često čujete da briigu o ,,razvoju” sela u Srbiji vodi više od 35 različitih institucija. Briga je takva da nestaje svako četvrto selo ili 1.200 njih! Dakle, rezultati te ,,brige” su katastrofalni jer nestaje četvrtina sela. A, bez seoskog stanovništva nije moguće povećati ni broj stanovnika Srbije. Nestajanjem sela, nestaje i Srbija. A, tamo gde nema naroda, neće biti ni države. Uostalom, i šta da radimo sa zemlјom bez naroda? Podaci o nestajanju sela su i činjenice o nestajanju  Srbije. Jer, u 1.034 naselјa manje od po 100 žitelјa, da ih 550 ima manje od 50 stanovnika, da u Srbiji čak 73 odsto sela nema dom kulture ni biblioteku. Zra;ak nade nazire se kroy akciju ,,500 zadruga u 500 sela’‘, koju vodi ministar za regionalni razvoj Milan Krkobabić.  Za tri godine vraćen je duh zadrugarstvu i osnovano više od 720 novih zadruga. Za tri godine 152 zadruge u Srbiji dobile su bespovratni novac u iznosu od 1,7 milijardi dinara. Tu pomoć je osetilo oko 6.120 porodica u selima  – naseljima Srbije. U naselјima se nalazi 50.000 praznih kuća, a na još 150.000 piše da trenutno niko u njima ne živi. Poštu nema 2.000 sela, čak 500 sela nema asfaltni put ni vezu sa svetom. U 1.000 sela u Srbiji nema ni prodavnice. Žitelјi moraju na put da kupe hranu. U 2.760 sela nema vrtića, u 230 sela nema osnovne škole. U dve trećine naselјa nema ambulante. Danas u Srbiji ima više od 200 naselјa – sela, bez ijednog stanovnika mlađeg od 20 godina, a više od polovine stanovništva u zemlјi živi na selu. Kaka je briga o selu, vidi se i po Ustavu u kome pojam selo ne postoji u Srbiji! To dovoljno govori o brizi države za selo i njegove stanovnike.

Govoreći o procesu depopulacije sela u Srbiji svakako ne treba gubiti iz vida to da je trend napuštanja ruralnih sredina prisutan i drugim zemljama. Urbanizacija u celom svetu je u neprestanom porastu i to je sasvim legitiman proces koji ne treba zaustavljati. Neke zemlje su urbanizovane i 90 odsto, a Srbija je i dalje izrazito ruralna. Međutim, osnovna razlika je u tome što razvijene zemlje vode politike u kojima je prosperitet ruralnih sredina jedna od prioritetnih oblasti, pa ulažu u infrastrukturu, zdravstvo, poljoprivredu… Srbiji su usta puna sela samo u političke i promotivne svrhe, sva ulaganja su svedena na minimum.

Najblaže rečeno, licemerno je pozivati na povratak na selo u uslovima kakve imamo. Hajde da poboljšamo kvalitet života ljudi koji već žive tu. A to znači, da se uloži u savremenu infrastrukturu, u domove zdravlja, u škole, puteve… Postoje li uopšte podaci o tome koliko ova zemlja ulaže u ruralni razvoj? Iz godine u godinu, iz dana u dan, vidimo samo propadanje, nikako prosperitet. Ljudi su demotivisani, ojađeni. Usuđujem se reći i uplašeni sasvim realnog scenarija da ovdašnja sela naseli stanovništvo iz drugih kultura, to jest migranti s Bliskog istoka.

Probleme sa kojima se suočava seosko stanovništvo generalno uzrokuje to što se “na čelo lokalnih samouprava postavljaju poslušnici, a ne ljudi od ugleda izabrani po volji građana”. Takvi kadrovi rade isključivo po direktivi njihovih centrala, ne vodeći računa o potrebama građana. Naučeni su da nemaju inicijativu već se njihov rad svodi na zadovoljenje partijskih zahteva, kao što je prikupljanje autobusa za miting.

Rezultat postojanja sela u Srbiji, video se kada je stigla bolest ,,Korona 19’’. Tada su mnogi otišli na selo pronalazeći utočište dok se opet ne vrate u svet. Odjednom su se u medijim pojavile  emisije o blagostanju života na selu… Povratku na selo. Treba znati da se i danas na selo vraćaju jedino starci da provedu treće doba svog života. Iz njega su otišli kada su imali manje od dve decenije. Sada pred kraj radnog veka kada deci ostavljaju stanove u gradovima, vraćaju se zavičaju. To nije masovan povratak na selo. Poneko ko je sada trentumno u zenmlji će možda ostati. Ali, to su primeri od 400.000 njihkoji su se trentunio vratili. Akciej koiej se vodi za opstanak I ostanak na selu moraju da budu, presvega naselu,. Recimo u zemlji ima oko 60 srednjiuh poljoprivrednih škoal iz kojih svake godien izađe 2.500 svršpenih srednjoškoalca. Njihovi radoitečlji imaju njive, pa ih treba usmerikti daotaju na tim njivama. Ali, ono što se obeća mora se ostvariti. Ukoliko budu prevareni kao svi do sada, teško će se i neko od njih odlučiti da ostaje na selu.

Ko će shraniti poslednjeg?

U Srbiji je, bez podataka za Kosovo i Metohiju, u 2019. rođeno 64.399 beba što je za 424 više nego u 2018. Ovaj broj beba je najmanji od 1875, kada je tadašnjoj teritoriji Srbije, pred Srpsko-turske ratove, živelo 1.378 hilјada stanovnika.  Ako isklјučimo podatke iz Vojvodine ostaje nam 47.414 rođenih što je uporedivo sa Srbijom oko 1850. kada je u njoj živelo manje od milion stanovnika. Mučna poređenja.

U 2019. je u Srbiji umrlo 101.458 lica što znači da se broj smanjio za 37.059 (ŠTO JE MANJE ZA JEDNA BEČEJ ILI NEGOTIN) ne računajući emigriranje naših stanovnika u Austriju, Nemačku, Švajcarsku i u ostale zemlјe.  Na jednu rođenu bebu imali smo 1,6 kovčega i povolјniji odnos rođenih prema umrlima imali su samo Novi Sad, Zvezdara, Tutin, Preševo, Novi Pazar i Bujanovac. Posmatrano po oblastima Srbije, 10 je imalo dva i više puta umrlih u odnosu na broj rođenih, a najnepovolјniji odnos je imala Zaječarska oblast sa 3,3:1 u korist umrlih.  Dva i više puta veći broj umrlih od broja rođenih imalo je 89 opština u Srbiji u 2019. Crna Trava je „šampion“ sa 10,5 umrlih na jednog rođenog a prate je Gadžih Han (5,8:1) i Rekovac (5,2). Konkurencija na vrhu ovakve liste je veoma velika jer tu su još i Ražanj, Babušnica, Malo Crniće, Kučevo i Negotin sa odnosom većim od četiri prema jedan.

Statistika na nivou naselјa bi tek bila poražavajuća jer je desetine (da se suzdržim od stotina) sela bez i jednog živorođenog uz sahrane kao jedini društveni događaj. Postavlјa se pitanje u mnogo sela ko će sahraniti poslednjeg?

Stagnacije proizvodnje

Jer, vrednost proizvodnje poljoprivrede u Srbiji (gde se obrađuje oko 3,47 miliona hektara) već decenijama se kreće od četiri do 5,5 milijardi dolara godišnje. To znači da je vrednost proizvodnje po jednom hektaru tek oko 1.000 evra. A, sa tom proizvodnjom nema konkurentnosti, ni na jednom tržištu u svetu. Jer, konkurentnost i politika se međusobno prepliću i nema razvoja ekonomije u toj oblasti, sve dok se ne uspostave prvo kvalitetne političke veze. To se dokazalo nekada na primeru SFRJ i u vreme njenog napredovanja u nesvrstanom svetu. Pa kada je bila i prva zemlja nesvrstanih!  Može i ekonomija da podstakne politiku, ali su to ređi primeri. Do toga se sporije i teže dolazi. Taj put zavisi od političara i njihovog trasiranja puta. To je uvek, uz teškoće – i skuplji put do uspešne ekonomske saradnje. Iako ekonomisti uvek tvrde da oni najbrže i najlakše probijaju barikade u saradnji. Ali, uvek im je za to potreban i politički mig. Navodno samo formalno traže dozvolu da im se politika i njeni trenutni ,,listopadni lideri’’ što manje mešaju u poslove. Jer, to i poskupljuje poslove! Afričke zemlje nama su u budućnosti, politički i ekonomski, veoma bitne. Zato je za ekonomski uspeh neophodan i politički! Da bi se to postiglo potrebni su uspešni političari, ali i ekonomski ambasadori, odnosno narodnim jezikom rečeno – trgovci ili komercijalisti. To znači da nadležni resorni ministri u zemlji treba da obezbede uslove da staje budu pune stoke, da se uspešno radi i proizvodi u agraru Srbije, a njihovo je da obezbede prodaju svih tržšnih viškova. Poslednjih decenija, nsimoimali ni uspešnu organiazciju proizvodnje, ni veliek prinose u ratarstvu, ni uspešno stočarstvo ni ogromne viškove hrane. Najmanje uspešna je bila trgovina u izvozu, ne hrane, već sirovina za njenu proizvodnju. Primer za to je da se hvalimo sa izvozom od po tri miliona višak kukuruza u zemlji. To je tačno I na prvi pogled dobro.. Ali, zemlja sa kvalitetnom ekonomijom sa tim se nebi hvalila. Jer, bi taj višak kukuruza utrošila za ishranu stoke ovde pa bi u svetu prodavala artikle iz viših faza prerade. Samo od kukuruza možee da se dobije 1.300 različitih proizvoda. A, mi ga izvozimo i uvozimo svinjsko meso. Samo u 2019. godini za uvoz zamrznutog svinjskog mesa je potrošeno 56 miliona dolara, a značajne količine takvog mesa uvezene su i u ovoj godini. Primer je, da recimo, Makedonija ovde kupuje kukuruz, sa našim kukuruzom hrani svinje i izvozi ih u Srbiju. Ili primer gde susedna Mađarska u Srbiji kupuje seme pšenice ,,Simonida’’ proizvodi kvalitetnu pšenicu na svojima njivama i kasnije je izvozi u Srbiju kao poboljšivač pšenice proizvedne u Srbiji. U 2019. godini u Srbiji je proizvedeno ko 2,5 milina tona pšenice, a ove godine će biti i više od 2,6 miliona tona. Za ishranu, rezerve i semensku proizvodnju Srbiji je potrebno godišnje oko 1,55 milion tona kvalitetne pšenice. Ostalo uvek može da ide u izvoz. Sve ovo ukazuej da Srbiaj od izvozniak hrane potaje njen sve veći uvoznik, na šta nas je upozrila i Svetska organizacija za hranu FAO. Najbolji podtaka taqkve činejnic je da se iz Srbiej u svet pre tri decenije godišnje izvozilo svinjskog mesa za 762 miliona dolara. Sad se uvozi.

Ali, pšenica proizvedena u 2019. godini bila je lošeg kvaliteta, druge i treće klase,  u izvozu tretirana kao stočna hrane, pa nije imala sva kupca u izvozu. Cena prodaje po toni bila je oko 160 dolara. Dobro je bilo što smo bolest ,,koronu 19’’ dočekali s viškovima pšenice, pa se i hvalili. To nije bilo planirano već se dogodilo! Sitaucija sa pšencoim je takva zbog toga što se od blizu 587.000  hektara koliko  je bilo u žetvi ove godine, čak 60 dosto površina seje se sa semenom ,,tavanka’’ koje ratari imaju na sopstvenim tavanima, a samo 35 odsto zuzimaju strane i domaće sorte. Uz to ako se dodamo da se setva obavlja posle optimalnog roka (25 oktobra) da obrada zemlje nije kvalitetna, onda ni nije čudo što svake godine govorimo kako imamo dovoljno žita, ali kvalitet nije na visokom, nivou.  Za poboljšanje tog kvaliteta Vlada Srbije je bila do 1. juna 2020.godine odobrila uvoz 30.000 tona pšenice proizvedene u Mađarskoj. Koliko je stiglo, za sada nema podataka, ističe selekcionar iz Novog Sada profesor dr Miroslav Malešević. Znači da jedemo domaći hleb sa mešavinama uvozne pšenice. I ta uvozna pšenica se proizvodi od semena proizvedenog u Srbiji.

Za Srbiju je značajan povratak na tržišta bivšeg i današnejg nesvrstanog sveta i zbog toga što veoma veliki broj tih zemalјa nije priznao samoproglašenu nezavisnost Kosova i one su na neki način vezane za tradiciju saradnje iz prošlosti sa Srbijom, ali i drugim zemljama bivše Jugoslavije. Tu saradnju, koju smo ostvarili zahvalјujući izvanrednim političkim i ekonomskim odnosima kroz pokret nesvrstanih, oni veoma cene. A, to nikako nije naodmet. Da na tržištu takvih mogućnosti ne ostanemo samo na cigaretama, hartiji, kartonu, transporterima, delovima za mašine, pneumaticima, vatrenom oružju, lekovima, što smo I do sada uglavnom izvozili. U zemljama članicama bivšeg nesvrstanog sveta Srbija ima posebnu šansu. Ona se posebno ogleda u poroizvodnji  u hrane u tim zemljama. Ali,m u prvom vreme I u njenim izvozu iz Srbije. Počev od prodaje hrane, a pre svega, znanja. Jer, ove zemlje imaju za cilj da se nauče da ,,pecaju ribu’’, a ne da je dobiju samo da bi se ponekd najeli!

Šanse Srbije u Podsaharskoj Africi!

Postavlja se ptianje kakve su naše mogućnosti na tržištu Podsaharske Afrike koja obuhvata 49 država sa milijardu stanovnika? Tim pre što je dosadašnja i trgovinska i ukupna privredna saradnja bila veoma skromna.

Potencijalno gledajući, veliko gradilište u budućnosti, predstavlja Angola, Namibija, Mozambik i mnoge druge zemljeh koej imaju visok rast bruto druištvengo proizvoda. Veliko interesovanje investitora ima Angola. To je država površine 1,24 miliona kvadratnih kilometara površine, čiji je glavni grad Luanda, a veći gradovi Huambo, Lobito i drugi. Službeni jezik je portugalski. Prema podacima Privredne komore Srbije u njoj se nalazi oko 31 miliona stanovnika koji žive u 18 provincija. Nacionalni dohodak po stanovniku je  blizu 6.500 dolara.  Učešće poljoprivrede u bruto domaćem proizvodu je oko 10,02 odsto godišnje (u Srbiji je to između devet i 10 odsto). Učešeć indsugtrije u bruto društvenom proizvodu Angole, prema podacima PKS, je 42,17 odsto, usluga 46,76 odsto, stopa nezaposlenosti je 6,6 odsto, a stopa inflacije je 20,19 odsto. Ovo stanje je sve prema podacima iz 2018. godine. Treba naglasiti da je ekonomija Angole veoma zavisna od sektora nafte. Proizvodnja nafte i povezane aktivnosti doprinose u stvaranju oko 50 odsto BDP zemlje. Od tih poslova sliva se čak 70 odsto državnog prihoda i čini oko 90 odsto izvoza. Angola je član OPEC i podložna je ogranučavanju nivoa proizvodnje u sklopu ove organizacije. Za zemlju je veoma bitna poljoprivreda, a da bi se zadovoljile osnovne životne potrebe, jer se osnovni prihod većine stanovništva, stiče od agrara. Ipak, polovina konzumirane hrane je iz uvoza.

U Angoli se i danas osećaju posledice 27 godišnjeg građanskog rata (od 1975. do 2002. godine). Da bi se oporavila zemlja, Vlada je koristila velike kredite od Kine, Brazila, Portugala, Španije, Nemačke i Evropske unije, od 2005. godine. Cilj je bio da se obnovi infrastruktura. Danas najveći problem predstavljaju prisutne nagazne mine, pogotovo u selima. I na ovu zemlju u razvoju, globalna recesija ostavila trag. Prema podacima PKS, usporen je ekonomski rast, mnogi građevinski objekti su stopriani zbog ranije neizmirienih obaveza stranim kompanijama nakon pada prihoda države. Kontinuiranji pad cena energenata i sporiji rast BDP od očekivanog, redukovale očekivani ubrzani rast BDP, posebno van sektora nafte. Poznavaoci ekonomskih prilika u ovoj zemlji ističu da je korupcija, posebno u naftnom sektoru, veliki dugoročni problem u ovoj zemlji. Ona predstavlja ozbiljnu pretnju čitavoj ekonomiji!

Oporavak ekonomje se očekuje od 2019. godine. Tada su i počele velike reforme u oblasti  regulative investicione i drugih aktivnosti kao i diversifikacije proizvodne delatnosti kako bi se smanjila zavisnost od izvoza nafte. Ono što je posebno dobar trend je smanjenje inflacije uz istovremenu monetarnu relaksaciju prethodno odabranog veoma restriktivnog monetarnog sistema.

Nafta, izvozni proizvod Angole

Glavni izvozni proizvod Angole je nafta. Ona se godišnje izvozi u vrednosti od 36,2 milijarde dolara. Radi se, pre svega, o sirovoj nafti tako da je jedan od ciljeva angolske vlade da fomirmiranjem sopstvenih rafienraija smanji zavisnost od uvoza naftnih derivata jer oni predstavljaju najveću uvezenu vrednost robe. Angola izvozi i sirove metale, gde spadaju razni metali uglavnom neobrađeni poput industrijskih dijamanata koje godišnje izvozi u vrednosti od preko milijardu dolara, zatim neobrađeno ili poluobrađeno tropsko drvo koje se koristi u proizvodnji nameštaja… Glavni uvozni proizvodi su mašine i transportni uređaji i hrana sa uvozom u vrednosti od preko 5,6, odnosno 2,8 milijardi dolara godišnje. Kada je hrana u pitanju u uvozu u značajnim delu učestvuje kupovina i uvoz pilića, pšenice i drugih prehraqmbenih potrepština.  Što se tiče mašina uvoze se električni konduktori, razne cevi i mašina za mlinarsku industriju i pekarstvo.

Glavni sektori koji se dodatno ističu sa potencijalom koji postoji za izvoz iz Srbije u saradnji sa Angolom su električne mašine, razna oprema i delovi za mašine poput transformatora, prekidača strujnih kola, utikača, razvodnih kutija… Sve to se ističe, pre svega, zbog razvoja električne mreže.  Što se tiče privedne saradnje Srbije i Angole, oan  je za sada na niskom nivou!

,,Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, ukupna spoljnotrgovinska razmena dve zemlje u 2019. godini bila je vredna oko 0,8 miliona dolara. To je praktično i bio izvoz iz Srbije. Pored sektora koji se nalaze u prioritetima Angole, a to su razvoj poljoprivrede, kupovina i u budućnosti proizvodnja poljoprivredne mehanizacije, razvoj prehrambene industrije, transporta i energetike, država se okreće i ka sve većem uvozu kapitalnih dobara i viših tehnologija u svim oblastima.  Zato se i šansa Srbije vidi u granama koje su kod nas reazvijene ili imamo tradiciju, kao što je proizvodnja poljoprivrednih mašina, izvoz pesticida, insekticida… Kompanije iz Angole uvoze i značajne količine raznih prehrambenih proizvoda poput kečapa, sokova od paradajza, začinskih mešavina, dehidririranih supa, slada, masti i ulja, biljnog ili životinjskog porekla, džemova, sokova. Izvozncii treba da imaju u vidu da  pojedini proizvodi u ovim grupama poput kečapa i sokova imaju već nezamerljivu carinsku stopu od 20 odsto. Kod pojedinih džemova i sokova carinska stopa dostiže i 60 odsto. Angola takođe uvozi i značajne količine odeće i carinske stope za ove proizvode su umerene i u proseku iznos oko 10 odsto’’, navodi Danijela Strižak, pomćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizciju u Privrednoj komori Srbije. Dodatni potencijali postoje i za izvoz hrane za životinje koje je Angola uvozila u vrednosti od 10 miliona dolara godišnje, kao i nameštaja i raznih proizvoda od metala. Kada je Srbija u pitanju preporučuje se da se razmotre i mogućnosti u oblasti razmene know-how u poljoprivredi i drugim delatnostima. Zatim u zajedničkim investicijama, uz zanje da one već postoje u oblasti naftne industrije, zatim u IT uslugama, turizmu i izgradnji transportne infrastrukture. Mašine i mehanički uređaji su takođe proizvodi koje Angola značajno uvozi, a Srbija poseduje proizvođače i izvoznike ovih proizvoda. Tu su u provm redu izmenjivači toplote, ručne alatke, kalupi za gumu, i naročito transporteri i plevilice, drljače i kultivatori u sklopu poljoprivredne mehanizacije. Pored sveg toga Angola uvozi plastiku i proizvode od plastike u veoma velikom obimu. Samo proizvode za koje je identifikovana mogućnost saradnje između dve zemlje, Angola je uvozila u vrednosti većoj od 170 miliona dolara u 2018. godini. Važno je naznačiti da je ove proizvode uvozila i sa udaljenosti tržišta poput Kine, tako da iako cenovna konkuretnost ne trebalo biti na zavidnom nivou s obzirom na prosečne cene kineskih plastičnih proizvoda, postoji mogućnost da Srbija zauzme manji deo tržišnog kolača za ove proizvode. U prošloj, 2019. godini iz Srbije se izvozom u Angolu raznih proizvoda bavilo sedam kompanija, a uvozom samo jedna.