Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Pozitivna su kretanja u naplati doprinosa, evidentna su poslednjih nekoliko godina, pa se to odražava na prihode penzionera u Srbiji. Njihov rast nastavljen je i u ovoj 2024. godini što je odraz stabilne nacionalne ekonomije, konstantnog povećanja broja zaposlenih, kao i njihovih zarada. Efekat takvih kretanja za penzionere vidi se kroz dosadašnje povećanje penzija, piše u saopštenju za penzionere koje je uputio direktor PIO fonda Relja Ognjenović. Opšte stanje u društvu, svakodnevno oko 500.000 gladnih, daju stimulacije za akcije koje vodi MBS, o uvođenju socijaolnih penzija. Tu se pre svega, nalazi put da se obezbedi Fond za one koji su navršili 65 godina života, a nemaju penziju. Prema podacima RZS u Srbiji ima 508.325 poljoprivrednuih gazdinstava, od kojih je 506.000 porodičnih. U odnosu na prethodni popis iz 2018. godine to ja pad od deset odsto. Skoro polovinu gazdinstava u Srbiji vode stariji od 65 godina! Čak polovina traktora su starija od dve decenije. Ima ih danas u Srbiji oko 482.000, a veći deo je stariji i od svojih vlasnika!
Piše: Branislav GULAN
Izvorni prihodi Fonda PIO su odraz baznog privrednog rasta, koji je u Srbiji obezbeđen kroz investicije i povećanje broja zaposlenuih u privredi, kao i povećanje njihovih zarada, iz kojih se obezubdeđuje naplata doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Na osnovu podataka Fonda PIO o broju prijavljenih na obavezno osiguranje, u vremenu od 2013. godine, kada je ograničeno zapošljavanje u javnom sektoru, do danas, broj prijava na osiguranje u javnom sektoru je smanjen nominalno za 78.000, a u realnom sektoru povećanje je za gotovo 500.000 osiguranika. Mere koje država preduzima kako bi osnažila ekonomiju doprinose jačanju institucija sistema i podiže kvalitet života svih naših građana, navodi se u saopštenju PIO Fonda.
Svedoci smo sve sve većeg broja privrednih subjekata, rasta broja zaposlenih i povećanja plata, naročito u realnom sektoru, što se povoljno odražava na penzijski sistem. Iz ovako progresivne baze stvoreni su uslovi za povećanja penzijskih prinadležnosti, navodi direktor PIO Fonda. Učešće neto penzija u BDP u 2023. godini iznosilo je 9,3 odsto, čime su se stekli zakonski preduslovi da se penzija usklađuje po najpovoljnijoj opciji za korisnike, odnosno prema neto zaradi i redovno zakonsko usklađivanje penzija od janaura 2024. godine iznosilo je 14,8 odsto.
Argumenti ta iznete tvrdnje vide su u rezultatima koji su ostvareni za prvih šest meseci 2024. godine: Ukupno naplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje u vremenu od 1. januara do 30. juna 2024. godine su za 9,57 milijardi dinara viši od planiranih finansijskim planom, odnosno više za 2,41 odsto. Ako postignito uporedimo sa istim periodom prethodne 2023. godine, u ovom polugođu naplaćeno je više prihoda od doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za 55 milijardi dinara, odnosno za 15,61 odsto odsto, što je veoam dobar uporedni pokazatelj, navode u PIO fondu.
Aktivnosti na socijalnim penzijama
Ali, opšte stanje u društvu, svakodnevnoje oko 500.000 gladnih, daju stimulacije za akcije koje vodi Ministarstvo za brigu oselu. Tu se pre svega, nalazi put da se obezbedi Fonda za one koji su navršili 65 godina života, a nemaju penziju. Na taj način bi se stvorili uslvoi da se formiraju i socijalne penzije. Ovakvi rezultati u privredi daju i mogućnost za stimulaciju i osnovu da se na socijalnim penzijama u Srbiji sve više radi.
Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić već godinama se bori za uvođenje garantovanih penzija za one koji su navršili 65 godina, a nisu stekli pravo na penziju niti imaju imovinu od koje bi mogli da se izdržavaju, kao ni druge prihode. Prema prvim procenama takvih građana je bilo oko 200.000 najviše žena iz seoskih sredina.
Ali, selekcijom i prikupljanjem podataka, došlo se do pretpostavke da je ta cifra ipak nešto manja. Sada se ta ideja sve više razrađuje i približava, pa je PUPS, stranka čiji je lider Krkobabić, tu ideju već prezentovala državnim telima. Dokaz da se ide dobrim putem su činjenice da socijalne penzije trenutno postoje u oko 100 država, a uvedene su da bi zaštitile ljudska prava, pravo na dostojanstvo i lični integritet starijih građana.
Prema poslednjim najavama, ova narodna pomoć mogla bi iznositi i 150 evra, kao u nekim državama u okruženju. Kako je se ističe, PUPS nastavlja bitku za socijalno-garantovanu penziju, narodnu nadoknadu, u iznosu ne manjem od 150 evra, poput nekih zemalja u okruženju. Oko 100 zemljoradnika ima ovu penziju, a u dve države regiona (Hrvatska i Makedonija) ona upravo toliko i iznosi. Nju željno iščekuju svi oni koji nisu i nikada neće biti penzioneri, posebno žene, one koje žive u selima Srbije.
Ta socijalna garantovana penzija treba da bude jedna vrsta narodne nadoknade za odricanja, trpeljivost i povređeno dostojanstvo jednog broja ljudi koji nikada neće ostvariti penziju, a ceo život su marljivo radili, ističe idejni tvorac ovog projekta Mian Krkobabić. On još dodaje da resorno ministarstvo za brigu o selu već radi na prikupljanju podataka o potencijalnim korisnicima socijalne garantovane penzije.
U svetu inače postoje dva vida socijalne garantovane penzije.
Prvi je univerzalna socijalna penzija, koja je dostupna svim starijim licima bez primanja, a koja ispunjavaju starosni uslov.
Drugi vid su socijalne penzije sa proverom, dostupne siromašnim starijim licima, koja moraju da ispune više uslova, poput prebivališta, državljanstva, zarade, ukupnih prihoda, imovine…
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera, čuva, štiti i brani najsiromašnije u Srbiji! Prvi čovek te Partije Milan Krkobabić, se zalaže za sve one koji imaju malu penziju, koja još uvek sporo raste, da dobiju i 13 penziju! Ta 13. penzija za koju se PUPS zalaže godinama, namenjena je penzionerima s najnižim primanjima. Prilikom svakog novog povećanja penzija, povećava se razlika između najvećih i najmanjih primanja penzionera. ,,Zato imamo rešenje, a to je i jedini način da se pomogne penzionerima sa najnižim primanjima jeste uvođenje ,,13 penzije’’. Sredstva za ,,13 penziju’’ izdvajala bi se iz državne blagajne’’, kaže Milan Krkobabić.
Gazdinstva vode stariji od 65 godina!
Prema poslednjem popisu poljoprivrede, čiji rezultati su objavljeni početkom 2024. odine, skoro polovinu gazdinstava u Srbiji vode stariji od 65 godina, a i polovina traktora su starija od dve decenije. Ima i ih danas u Srbiji oko 482.000, a veći deo je stariji i od svojih vlasnika!
Prema podacima RZS u Srbiji ima 508.325 poljoprivrednuih gazdinstava, od kojih je 506.000 porodičnih. U odnosu na prethodni popis iz 2018. godine to ja pad od deset odsto, što se vidi i u rezultatima koje je Republički zavod za statistiku (RZS) objavio u brošuri Popis poljoprivrede 2023. godine.
Rukovodilac Grupe za strukturna istraživanja i registar poljoprivrednih gazdinstava RZS Gordana Veljović kaže da je smanjena i površina korišćenog poljoprivrednog zemljišta za 6,8 odsto i sad ga ima 3.239.373 hektara.Od tih površina, po njenim rečima, na razne načine navodnjavano je 8,3 odsto, a najviše – 72 odsto su oranice i bašte, zatim 23 odsto voćnjaka i samo dva odsto vinograda. Kada je navodnjavanje u pitanju u 2022/2023 godin, u njemu prednjači Pčinjska oblast, zatim Nišavska i Zlatiborski okrug. Najviše se navodnjavalo podzemnim vodama na gazdinstvu (51 odsto), površinskim vodama (25 odsto), a tehničkom vodom (15 odsto) i vodom iz vodovoda (osam odsto).
U oranicama i baštama Srbije najviše se seju žita, zatim biljke, krmno bilje i ostalo. Kada je u pitanju povrće, najzastupljeniji su paprila, luk i pardajz. Učešće površina pod staklenicima i plastenicima u ukupnoj površini pod povrćem je oko 13 odsto. Kada su voćnjaci u pitanju, struktura izgleda ovako: šljive su na 38,5 odsto površina, jabuke na 13,2 odsto, maline na 9,5 odsto, kruške zauzimaju 3,1 osto površina, kupine 2,6 odsto i breskve 2,1 odsto. Maline se tradicionalno najviše gaje u Ivanjici, Arilju, Bajinoj Bašti, Užicu i Prijepolju.
Popis poljoprivredeje potvrdio i podatke o puniletnolsti agarne mehaniazcije seljaka u Sribji. Većina njih je starija i od svojih vlasnika. Popisano je 482.498 dvosovinskih traktora, od kojih je 73,8 odsto stariej od 20 godina, ajedan traktor prosečno obrađuje 6,7 hektara.
Kada je stočni fond u pitanju, 61,7 odsto gazdinstava gaji stoku, od čega je 29 odsto iz regiona Šumadij i zapadne Srbije. Stoka u BDP agara uečstuivje smao sa 28,1 odsto, što je veoma malo. Sve ispod 60 odsto je na niovu nerazvijenih zemalja!
Što se tiče stočarstva u odnosu na popis iz 2018. godine manje je i poljoprivrednih domaćinstava koja gaje stoku. Stočarstvom se bavi šest od deset poljoprivrednih domaćinstava. Najveći pad zabeležen je u svinjarstvu – za 30,7 odsto, a goveda je manje skoro za petinu (17,7 odsto). Izuzetak je samo pčelarstvo, gde je broj košnica povećan za 38 odsto. Sad ih na broju ima više od jednog miliona. Ali, sumnja se da se u svim košnicama ne proizvodi med!? Registrovane su smao zb og subvnecjija koej se dodleuju po jednoj koš nici od po 1.000 dinara!
Ni u starosnoj struktuirku nosilaca poljoprivrednih gazdinstava nema iznenađenja – 44,7 odsto ih je starije od 65 godina, a samo 0,9 odsto mlađe je od 25 godina! Mora da nas zabrine ko nam sada obrađuje njive, kako se one obrađuju i ko će to raditi u budućnosti. Jer, sa najvećim učeščem mladih poljoprovrednika, sa oko 15 odsto, mogu da se pohvale samo Subotica, Sombor i Šabac.
U Srbiji je i sve manje poljoprivrednih penzionera kod nas! Jer, u bazi Fonda PIO u junu 2023. godine bilo ih je zabeleženo samo 93.117 njih, koliko je bilo prijavljeno na obavezno osiguranje, s tim što staj broj beleži konstantan pad iz godine u godinu.
Imajućiu vidu činjeniu da se poljoprivredni penzioneri uglavnom pominju kad je reč o najnižoim primanjima kakve su njihove kod većine, postavlja se pitanje koliko poljoporivrednika danas uplaćuje doprinose, da li taj broj opada, kao i zašto nema većeg itneresovanja za uplatu! U fondu za penzijskog i invaldiskog osiguranje (FOND PIO) za javnost su početkom 2024.godine izjavili , da je u bazi podataka evidentirano 93.117 poljoprivrednih osiguranika, koji su bili prijavljeni na oibavezno osgiuranje. Naglasili su da broj osiguranika poljoprivrednika beleži konstantan pad iz godine u godinu!
Tada je bilo rečeno: Uplata poreza doprinosa (pa i za penzijsko i invadlisko osguranje) nije u nadležnosti PIO, već Poreske uprave. Fond PIO utvr]uje staž osiguranja, ali ne vrši zaduženja doprinosima za PIO, već to radai Poreska uprava. U isplatnoj bazi fonda krajem 2023. godine godine bilo je evidentirano 136.711 poljoprivrednih penzionera, što je 8,3 odsto od ukupnog broja penzionera, sa prosećnom penzijom od 17.225 dinara (pre januiarskog pvoe’anja u 2024. godini)!
Prosečan staž poljoprivrednih osiguranika u godini kada ostvaruju pravo na starosnu penziju je 18 godina za žene i 22 godine za muškarce, a prosek za sve kategorije osgiranika je 30 za žene i 32 za muškarce. Prosečan broj godina korišćenja starosne penzije je 23 godine za žene i 17 godina za muškarce.
Odgovarajući na pitanje da li je niska osnovica na koju uplaćuju doprinose poljoprivrednici, glavni razlog da su njihove penzije uvek najniže, u penzijskom fondu su istakli da pretežan broj njih uplaćuje doprinose za PIO 15 godina, što je minimalan uslov za ostvarivanje prava na penziju, po najnižoj osnovici osiguranja, tako da im je obračun visine penzije ispod minimalnog, pa im država dotira do najnižeg zakonskog iznosa za ovu kategoriju osiguranika.
Poljoprviredno osiguranje je obavezno osiguranje i regulisano je zakonom. Svojstvo osgiuranika poljoprivrednika stiče se danom početka, a prestaje danom prestanka obavljanja poljoprivredne delatnosti i utvrđuje se na osnovu prijave na osiguranje, odnosno odjave sa osiguranja. Osiguranici poljoprivrednici su obaveznici uplate doprinosa po osnovu obaveznog osiguranja. Dakle, dok god su prijavljeni na osiguranje, u obavezi su da plaćaju doprinos.
Odgovarajući na interesovanjr javnosti, da li žena može na selu da nastavi da uplaćuje doprinose u slučaju smrti muža i kako bi danas – sutra dobila penziju ili novac koji je pokojnik uplaćivao kraće od 15 godina, odgovo je bio: U PIO su istakli da ukoliko žena nije prethodno bila obavezno osigurana kao član domaćinstva pokojnog osiguranika, niti je ostvarila pravo na porodičnu penziju, može ukoliko su ispunjeni zakonom propisani uslovi da stekne svojstvo osiguranika poljoprivrednika. I da se prijavi na obavezno osiguranje po osnovu obavljanja poljoprivredne delatnosti i da po tom osnovu uplaćuje doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, na osnovu kojih će, ukoliko su ispunjeni zakonom propisani uslovi da ostvari i pravo na penziju.
Jer, prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja su lična prava i ne mogu se prenositi na druga lica, tako da niko, pa ni supruga ne može da nastavi da uplaćuje doprinose za pokojnog osiguranika kome osgiruranje prestaje danom smrti. Supruga može uplaćivati doprinos samo na svoje ime ukoliko je prethodno stekla svojstvo osiguranika poljoprivrednika, i da bi ostvarila starosnu penziju, potrebno je da plaća doprinos po osnovu poljoprivrede najmanje 15 godina.
Ukoliko je pokojni osiguranik uplaćviao doprinos najmanje pet godina, supruga može ostvariti pravo na porodičnu penziju, što znači da ukoliko je doprinos uplaćivan manje od pet godina, taj doprinos propada, pojašnjavaju u PIO.
Nevidljive žene na selu!
Prema istraživanjima žene su danas najugreženije danas u Srbiji. Jer, dok rade zehtevne i teške poslove, tek 15 odsto njih dobija zaradu, odnosno, naknadu za to! A, prema rezultatima poslednjeg popisa u poljoprivredi žene su vlasnice samo 10 odsto ukupnih obradivih površina u Srbiji! Prema tom istraživanju, tek svaka 14 žena je vlasnica poljoprivrednog gazdinstva. One su na njivi, u štali, na polju i u kući. Sade, seju, beru, čiste, žanju muzu… Žene na selu rade i proizvde, a retko za to dobijaju platu ili donose odluke…
Žene na selu iako puno rade, njima za taj rad niko neplaća ništa! Žene iz ruralnih krajeva, navode, i da su sela opustošena, uglavnom zbog loše infrastrukture, ali i teškog i mukotrpnog rada koji najčešće ženama nije dovoljno plaćen! Žene na selu su i dalje izložene teškom fizičkom radu, njihov doprinos se gotovo u ne vrednuje, u vrlo malom procentu poseduju i imovinu, a brigu o sebi zanemaruju, stavljajući porodicu i radne obaveze na prvo mesto!
Više od polovien žena na selu starije su od 65 godina, a poslednjih decenija među vlasnicima poljoprivrednih gazdinstava u proizvodnji na selu su dame koje su ili ostale bez posla, ili su same odlučile da napuste korporacije. Statisike pokazuju da oko osam dosto žena poljoprivrednika u svetu nema pavo svojine na zemlju zbog patrijarhalnog sistema uspostavljenog u društvu. Žene su u ruralnim srdinama najčešće su neformalna rada snaga, a 93 odsto žena koje se vode kao ,,pomoćni članovi domaćinstva’’ nema penzijsko osiguranje, što ih čini jednom od najugroženijih kategorija kada je u pitanju rizik od siromaštva!
Sudbina sela u Srbiji je zapravo u ženskim rukama! Jer od njih zavisi i opstanak i ostanaa sela u Srbiji. Prema podacima RZS od ukupno 4.720 sela u Srbiji za jednu deceniju nestaće njih 1.200, a do 2050. godin biće ih manje za 3.000! Zato od žena zavisi opstanak i ostanak sela. To znači ukoliko one hoće da ostaju na selima da se tamo žive, da se udaju, da zasnivanju porodice da rađaju i odgajaju decu, treba da se stvore takvi uslovi života i rada na selu da oni i njihovi nasledncii ostaju u selima.
To će biti i spasavanje sela i države.
Za žene kažu da su stub kuće, a to posebno potvrđuju one na selu. Uglavnom nisu vlasnice imanja, često rade i muške poslove, a za svoj rad najčešće nisu plaćene. Na njihov Svetski dan, 15. oktobar, ukazuje se kako žive i sa čime se suočavaju kada pokreću posao. Posebno se ukazuje na važnost seoskih žena u unapređenju poljoprvirednog i ruralnog razvoja širom sveta, ali i na probleme sa kojima se suočavaju. Kada prođe taj dan, mnogi na sve to zaborare i sve id epo starom. A, žene iz ruralnih krajeva uglavnom nisu zaposlene,a za svoj rad kod kuće nisu ni plaćene, jer se on, kažu, podrazumeva. A, one retke koje nađu posao, i dalje kada se vrate doma, čekaju iste kućne obaveze.
Izuzetak predstavljaju i one žene koje su vlasnice gazdinstva, jr se i dalje tradicionalhno odriču nasledstva u korist muških članova porodice. Tek svaka‚ 14 žena je vlasnik poljoprivrednog gazdinstva. Žene na selu jedino praznuju kada je crveno slovo, jer je to jedini trenutak kada sebi priušte malo odmora. Žena na selu ima na svojim plećima kuću, dvorišti sve se od nje očekuje. Kada završi kućne poslove, od peglanja, spremanja, čišćenja i kuvanja, ili ide na njiivu, iz njive ide u štalu da namiri stoku, pa se opet vrati na njivu, a često i malo spava. Dakle, žene na selu su i dalje izložene teškom fizičkom radu, njihov doprinos se gotovo i ne vrednuije, u vrlo malom procentu poseduju imovinu, a brigu o sebi zanemaruju, stavljajući porodicu i radne obaveze na prvo mesto!
Imajući u vidu da 76 odsto ekstremno siromašnih živi u ruralnim oblastima, obezbeđen pristup proizodnim poljoprivrednim resursima, ženama u selu doprinosi smanjenju svetske gladi i siromaštva, čime žene na selu dobijaju ključni značaj za uspeh nove Agende održivog razvoja do 2030. godine.
Zato se i ističe da bi ideja ministra Milana Krkobabića, o uvođenju socijalnih penzija ponajbolje došla baš ženama i u Srbiji!
U posebno teškom položaju su poljoprivrednice koje nemaju plaćeno ni zdravstveno ni penziono osiguranje.
Sanja Kuzmanović sa Čeneja kod Novog Sada inače po obrazovanju ekonomista, nakon otkaza u firmi koji je kako kaže dobila kad je ostala trudna, započela je organsku proizvodnju na njivama zahvaljujući tome što joj se suprug već bavio ratarskom proizvodnjom. Danas porodica Kuzmanović poseduje deset plastenika, a Sanja je vlasnica gazdinstva.
Tanja Ajeti, predsednik Udruženja žena Gorska ruža iz Rakovcu, kod Beočina, bavi se očuvanjem tradicije i kulture tog mesta. Napominje da je jako važno da se žene udružuju jer bez njih nijedno selo ne bi opstalo!
Tako i dr Gordana Radović, sa beogradskog Instituta za ekonomiku poljoprivrede ističe da je danas malo bolja situacija što se tiče žena na selu, ali da se i dalje imovina vodi na muškog člana porodice!
To znači da su žene na selu najčešće društveno nevidljive i nalaze se u lošem materijalnom položaju iako imaju ključnu ulogu u opstanku i razvoju ruralnih sredina u Srbiji.
(Autor je analiti;ar i publicista)