Министарство за бригу о селу бесповратнo је доделило још 500 милиона динара за 57 старих и нових задруга у Србији. Од почетка акције 2017. године до сада задругама је бесповратно укупно додељено 2,2 милијарде динара. Тај новац добило је 209 задруга
„Овим средствима још 57 фабрика под отвореним небом добило је нови импулс за раст, развој и унапређење свог пословања, а јединице локалне самоуправе нове замајце привредног развоја“ изјавио је након потписивања уговора са задругама министар за бригу о селу Милан Кркобабић.
У Палати Србија потписано 57 уговора за доделу бесповратних средстава за унапређење пословања задруга из читаве Републике, тачније из Јужне, Централне, Источне и Западне Србије, као и АП Војводине и Косова и Метохије.
„Захвални смо министарству на овим средствима, имамо сопствену производњу, развијамо кооперацију са другим произвођачима и овај вид подршке значи нам како бисмо своје пословање подигли на један виши ниво, наступили на новим тржиштима и остварили што бољу цену“ изјавио је Дарко Гавриловић, директор ЗЗ „Зрењанин“ из Зрењанина која је добила 13 милиона динара за набавку савремене опреме и механизације у ратарству, док ће задруга сопственим средствима финансирати изградњу складишта, а у плану је и запошљавање нових радника.
Потпис на уговоре су, као и претходне четири године, ставили и градоначелници или председници општина, дајући тако подршку јединицама локалне самоуправе на реализацији овог програма од националног значаја на територијама својих општина.
„Ово је велики дан за општину Медвеђа. Младу задругу „Реткоцерски мед“ из наше општине чини 6 младих људи, од којих су чртири жене, баве се производњом меда и овом инвестицијом од готово седам милиона динара успеће сигурно да пласирају свој производ и донеће много нашој општини.“ изјавио је др Небојша Арсић председник општине Медвеђа изразивши велику захвалност Министарству за бригу о селу јер је општина Медвеђа конкуришући за Програме овог Министарства добила бесповратно и средства за куповину сеоске куће са окућницом и новац за организацију манифестације „Михољски сусрети села“ чиме се, осим на егзистенцију утицало и на побољшање друштвеног живота у селима ове општине која се налази на административној линији са АП Косово и Метохија. „Сви ови програми доприносе опстанку наших села и ми то препознајемо“ закључио је Арсић.
Подршку задругама југоисточне Србије дао је и народни посланик Милија Милетић који је похвалио рад министра Милана Кркобабића и Министарства за бригу о селу које, кроз веома успешне програме, даје значајан допринос опстанку села Србије. Милетић је истакао да је ове године око 20 задруга са југоистока Србије добило средства, од којих шест из Нишавског округа и да је то значајан економски допринос удруженим произвођачима овог дела Србије.
Комисија, је 1.новембра одобрила 57 захтева за бесповратна средства намењена унапређењу пословања 18 старих задруга за које је издвојено до 15 милиона динара по задрузи и 39 нових задруга, којима је додељен износ до 7,5 милиона динара.
Тако ће наредних месеци своје пословање унапредити 15 ратарских, 21 воћарска, шест сточарских, четири повртарске, чртири виноградарске, четири пчеларске, једна задруга која се бави производњом лековитог биља, а средства су ове године по први пут добиле једна туристичка и једна социјална задруга.
Посебно радује чињеница да су две задруге са крајњег југа Србије, из Бујановца добиле средства, као и две ратарске задруге са Косова и Метохије, једна из села Станишор, а друга из Лапљег села.
Према Уредби Владе Републике Србије, за Програм подршке развоју задругарства доделом бесповратних средстава за унапређење пословања и технолошки развој задруга издвојено је ове године 500 милиона динара, што укупно чини готово 2,2 милијарде динара уложених у задругарство у Србији од 2017. године, захваљујући Програму „500 задруга у 500 села“.
Б. Гулан
Интересантно је да неке локалне средине имају доста издашне дотације из буџета, упоредиве са оваквом акцијом за оживљавање задругарства. И тако већ скоро деценију. Из овогодишњег буџета, можемо научити да су дотације Бујановцу (~12000 непописаних становника) око 30-40% буџета града и на нивоу су дотација Ваљеву и Крагујевцу. Прешево добија више новца из буџета Републике од Ужица, а Медвеђа добија скоро као Зајечар. Укупно гледано за 10 година, то су дотације од скоро 100 милиона евра у користе једне мале групе грађана, који нису хендикепирана лица или им је потребна нека изразита позитивна дискриманција. Занимљив макроекономски податак. Нови Пазар има дотације из буџета исте као и Ниш, иако нису ни приближне величине, али те дотације су само мали део градских буџета, тек неколико процената. https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-budzetu-republike-srbije-za-2021-godinu.html