Kroz kapije ovogodišnjeg 86. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu za sedam dana prošlo je oko 140.000 ljudi. Najbolji učinak ostvaren je u prodaji mehanizacije, u vrednosti od 20 miliona evra. Zemlja partner bila Italija, a prijatelj Tunis

Piše: Branislav Gulan

Na 86. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu, najznačajnijem agro-biznis događaju u ovom delu Evrope, predstavio se i Grad Beograd. Sumirajući rezultate ovogodišnjeg Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu generalni direktor Slobodan Cvetković rekao je da je tu manifestaciju za sedam dana posetilo 140 hiljada ljudi dodajući da je poseta na prošlogodišnjem nivou. Ove godine Sajam je imao Zemlјu partnera, Italiju, i Zemlјu prijatelјa, Tunis. Od 11. do 17. maja, sliku preseka agrara dalo je 1.518 firmi, institucija i organizacija koje stigle  iz 32 zemlje, a donose proizvode i usluge iz 61 države. „Bilo je 140.000 posetilaca, 1518 izlagača iz 60 zemalja sveta, velika izložba stoke i prodata mehanizacija u vrednosti od 20 miliona evra“, rekao je Cvetković. Ostvareno je 300 poslovnih sastanaka. Najbolji učinak je ostvaren u prodaji mehanizacije u vrednosti od 20 miliona evra.

Poslednjeg dana Međunarodnog poljoprivrednog sajma u poklon-igri dodeljena su dva traktora i sejalica, jia je pripala Janu Zlohi iz Kovačice, dok su dobitnici traktora Pal Čipak iz Jaše Tomića i Slobodan Krstić iz Varvarina.

Ocenjujući ovogdišnju agrarnu manifestaciju, ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović kaže da su mnoge zemlje zainteresovane da budu partneri narednog međunarodnog poljoprivrednog sajma.

„Zemlje u okruženju su zainteresovane, svi se trkaju da budu partneri, pogotovo zemlje u okruženju“, navodi Nedimović. On je najavio i da bi uskoro ponovo trebalo da krene izvoz koštunjavog voća u Evroazijsku uniju. Kako je rekao, kvote ne postoje, tako da sve što se proizvede, može biti izvezeno. Ministar Nedimović, je istakao da je fokus u Zapadnoj Evropi organska proizvodnja i organska hrana. Zato je Ministarstvo pripremilo posebnu izložbu „Srpski kvalitet“ na kojoj su bili predstavlјeni organska proizvodnja i proizvodi sa geografskim poreklom. Ministar je još naglasio da bržeg razvoja domaćeg agrara nema bez unapređenja prehrambene industrije i zadrugarstva. Po njegovim rečima, uskoro bi trebalo da bude osnovan i Garantni fond u saradnji sa američkim USAID-om, iz kojeg bi se dodatno podržala aktrivnost naših zadruga. Država i taj fond bi proizvođačima pokrivali 60 odsto troškova proizvodnje, a u početku bi prioritet imali voćari i povrtari.

Vuk Radojević, sekretar poljoprivrede u Vladi Vojvodine, je naglasio da posebno interesovanje vlada za širenje organske proizvodnje. Od njenog izvoza lane je u zemlju stiglo 23 miliona evra. Onje psoebno nagalsio da nikada do sada nisu izdvajana veća sredstva iz porkajinskog budžeta namenjena za poljoprivredu. Posebno je istakao da je za opremanje 69 stočnih farmi dodeljeno 80 miliona dinara. Inače, u svim segmentiam proizvodnje kada govorimo osvim ugovorima, radi se o investgiciji od 1,2 miliona evra, i to je samo jedan u nizu od naših zajedničkih napora jer deo novca obezbeđuje Pokrajinska vlada, deo vlasnici farmi, poljoprivrednici iz cele Vojvodine, da unarpedimo tu oblast.

,, Godine 2017.  uveli smo da psoebno prepoznajemo mlađe poljoprivrednike do 40 godina, žene nosioce poljoprivrednih gazdinstava i sve one koji se bave poljoprivredom u otežanim uslovima rada u manje razvijenim područjima, da mogu da ostvare veći nivo povraćaja u odnosu na realizovanu investiciju. Dakle, dodatno su finansijski stimulisani’’, rekao je Radojević.

Institut za ratarstvo i povrtarstvo lider kvaliteta

Potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević uručio je Institutu za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada pehar Apsolutnog lidera kvaliteta 86. Međunarodnog poljoprivrednog sajma. Na tradicionalnoj svečanosti „Veče šampiona“ specijalna priznanja su, između ostalog, dodeljena Italiji i Tunisu, zemlji partneru i prijatelju ovogodišnjeg Poljoprivrednog sajma, kao i 27 priznanja „Najbolji u agribiznisu“. Obraćajući se ovogodišnjim laureatima, Milićević je istakao da postati šampion nije posao koji se obavlja u jednom danu, te da su svi koji su nagrađeni na 86. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu dobili potvrdu da njihov trud nije bio uzalud. ,,Danas možemo da kažemo da je poljoprivreda jedna od najznačajnijih razvojnih poluga srpske ekonomije. Samo iz pokrajinskog budžeta je za nepune tri godine uloženo više od 20 milijardi dinara kroz podsticajne mere koje su usmerene na osnaživanje naših poljoprivrednika’’, kazao je Milićević i dodao da je prostor za dalji razvoj poljoprivrede veliki. Kako je istakao, modernizacija proizvodnog procesa doprineće, ne samo povećanju proizvodnje, već i smanjenju troškova i očuvanju prirodnih resursa: „Nastavićemo da ulažemo u ogromne potencijale koje nam sektor agrara pruža, naročito u oblasti primene savremenih tehnologija“.

Tri segmenta poljoprivrede

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, prilikom otvaranja 86. Sajma poljoprivrede u Novom  SAdu, naveo  je da su značajna tri segmenta za razvoj poljoprivrede i njenu uspešnu budućnost u Srbiji. To su veći nivo subvencija od države, politička stabilnost neophodna za nova strana ulaganja i spoj nauke i poljoprivrede.

Na  stočarskoj izložbi viđen je najteži bik ovogodišnjeg sajma, težak 1.710 kilograma, vlasništvo Radenka Jeremića iz Bogatića. Vlasnik je za njega tražio 8.000 evra. Bik zvani Mališa po rečima njegovog vlasnika za godinu dana pojede hrane u vrednsoti od oko 700 evra, što je skoro duplo više nego ostali bikovi. U stočarskom dleu Sajma posetioci su mogli da vide oko 1.600 životinja. Predsednik Udruženja Futoški kupus Uroš Puača rekao je posetiocima „Uradili smo dosta što se tiče kvaliteta, zaštite semena. Nakon toga dolazi zaštita rasada. Sve zavisi od godine do godine da li je kišna ili sušna. Da bi se na kraju dobio i proizveo kvalitetan futoški kupus“.

Da bi se došlo do proizvoda sertifikovanog  i sa geografskim poreklom Goran Marković, iz zadruge „Kačerski med“ kaže da je red veličine od 15 do 20.000 evra potrebno za početak i da svake godine tu se mora ulagati sve više i više da bi dobili sertifikovani med.

Kada je reč o eksponatima sa visokim brojevima, najskuplјi kombajn koštao je 514.000  evra, dok je najskuplјi ponuđeni traktor 360.000 evra. Kao I ranijih godina, najskuplјe mašine su brzo nalazile kupca.

Ambasador Tunisa Sejf Alah Redžep rekao je da je Tunis, kao Zemlјa prijatelј 86. Međunarodnog polјoprivrednog sajma, nastupio sa sa 12 kompanija iz Afrike. Po njegovim rečima, one su predstavile uglavnom polјoprivredno-prehrambene proizvode, a na Sajam dolaze kako bi pronašle partnere u Srbiji i regionu.

„Italija je zemlјa partner, Srbija i Italija imaju 140 godina diplomatske odnose i 10 godina strateško partnerstvo. Pružam podršku italijanskim kompanijama koje žele da posluju na Balkanu. Naše partnerstvo se ne ograničava samo na Polјoprivredni sajam, već želimo da naše dve zemlјe sarađuju i van ovakvih manifestacija. Sajam je samo pokazatelј da naše kompanije žele i mogu zajedno sa srpskim da se razvijaju”, rekao je pomoćnik italijanskog ministra polјoprivrede Franko Mancato.

Zadrugarstvu vraćen duh i poverenje

Posebno interesovanje na Sajmu vladalo je za zadrugarstvo Srbije. Zadrugarstvu u Srbiji vraćen je duh i poverenje. Za nepune dve godine osnovano je čak 400 novih zadruga. Do pokretanja akcije koju vodi Ministgarstvo za regionalni razvoj i ministrar Milan Krkobabića, Srbija je bila zemlja u kojoj se godišnje gasilo po 100 zadruga! Uskoro se očekuej  objavljivanje novog konkursa za raspodelu novčanih podsticaja iz državngo budžeta namenjenih zadrugama. Ove godien ti podsticaji se očekuju u iznosu od oko 700 milioan dinara, a  besšpovratno će se podeliti za blizu 70 zadruga.

,,Predstojeći  podsticaji za novoformiranbe zadruge iznosiće 7,5 miliona dinara, dok postojeće dobijaju po 15 milioan dinara, a složenim zadrugama sleduje maksimalni iznos od 60 miliona dinara bespovratnih sredstava. Vlada Srbije je za nepune tri godine izdvojila 1,7 milijardi dinara za razvoj zadrugarstva. Ono je imperative vremena i nema alternative kada je reč o jačanju i razvoju naše poljoprivrede ostanku mladih na selu i ukupnom ruralnom razvoju Srbije, naglasio je Krkobabić na sajamskoj Konferenciji ,,Zadrugarstvo i udruživanje kao model razvoja poljoprivrede’’. Zadrugarima će biti dostupni i povoljni krediti za nabavku obrtnih sredstava u iznosu do 600.000 dinara, a u saradnji sa Bankom Poštanska štedionica, kamate bi servisirale lokalne samouprave.