Ako se u narednom periodu ne popravi odnos prema zemlјištu, Vojvodina, koja poseduje oko 1,7 milioana hektara) bi od žitnice Evrope mogla da postane pustinja, upozoravaju stručnjaci i napominju da je u poslednjih pedesetak godina nivo organske materije drastično opao! Nekada je čak tri četvrtine oranica na severu Srbije  imalo više od pet odsto humusa, dok  danas takav sastav ima tek jedan odsto njiva. Ovu degradaciju stručnjaci nazivaju sporim ubicom zemlјišta koji hara Srbijom.

Piše: Branislav GULAN

 Ukoliko se ne zaustavi, proizvodnja hrane mogla bi da bude upitna u narednim decenijama, ističu stručnjaci. „Postoji dosta degradacionih procesa zemlјišta. Poplave i erozije su očigledne. I tada se u kratkom vremenskom periodu deluje, kako bi se procesi zaustavili ili posledice sanirale“, kaže dr Jovica Vasin, pedolog u Laboratoriji za zemlјište i agroekologiju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, koji je jedan od četiri instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.

Međutim, proces uništavanja zemlјišta koji je najbitniji i najizraženiji jeste gubitak organske materije. Zove se tihi ubica zemlјišta! Tihi, jer traje jako dugo. Ubica zato što je sadržaj organskih materija u oranicama i u centralnoj Srbiji, a pogotovo u Vojvodini, već došao do toliko niskog nivoa da ugrožava polјoprivrednu proizvodnju.

Prema rezultatiam najnovijeg popisa poljoprivrede u Srbiji dans ima 508.365 poljoprivrednih gazdinstava. Oni hranu proizvode na 3. 257.100 hektara. Priklikom popisa RZS je zabeležila da u Srbji postoji i 725.408 goveda, pa  2.263.705 svinja, 1.702.682 ovac, 149.558 koza, 22.022.39 živine, 1.261.323 košnica pčela. Poljoprivredim se u Srbiji bavi 1.150.653 lica.

U čemu je problem

Nekada je većina vojvođanske zemlјe bila bogata humusom. To znači da je oko 75 odsto površine Vojvodine pokriveno sa dva tipa zemlјišta, černozemom i ritskom crnicom, koji su u drugoj polovini prošlog veka imali sadržaj organske materije iznad pet odsto. Danas je ovoliki sadržaj humusa prisutan na samo jedan odsto površina. Problem je što rapidno opada stočni fond – prethodne tri decenije po stopi od dva do tri odsto godišnje. U tome leži odgovor na pitanje zašto se na većini njiva u Srbiji ne koristi stajnjak kao organsko đubrivo nego mineralna gnojiva. Negativni efekti smanjenja humusa su već vidlјivi, jer uprkos tome što se primenjuju kompletne agrotehničke mere, prinosi opadaju. 

Živimo u vremenu klimatskih i društvenih promena u svetu. Zato je bitno sačuvati stare sorte pšenice koje su plod domaćih stručnjaka genetičara.  Preporuka na ovakve klimatske uslove i stanje zemljišta je da strna žita ne zahtevaju oranje, jer dobro podnose neke od redukovanuh sistema obrade (recimo tanjiranje). Sistem obrade svakako treba prilagoditi tipu zemljišta i stanju vlage. U sušnim uslovima bolje rezultate daje redukovani načini obrade zemljišta, dok u vlažnim uslovima to je plug. S obzirom da je oranje skuplje, naravno da će proizvođači pribegavati jeftinijim načinima obrade. “Za što bolje unošenje đubriva najbolje je orati kako bi se ta đubriva nalazila u zoni budućeg korena sistema biljaka. S obzirom na klimatske promene poslednjih godina može se očekivati veći broj glodara” dodaje Vladimir Aćin, sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Pada plodnost zemlјišta, šta učiniti? 

U Vojvodini se iz godine u godinu registruje pad plodnosti zemljišta. Kako savetuju stručnjaci, postoji način da se to spreči. Sa druge strane, uprkos smanjenom humusu, naše zemljište je i dalje pogodno za gajenje bilja i u zahtevnijem organskom režimu.Nedostatak stajnjaka, ali i loše gazdovanje, ispošćuje vojvođanske oranice. U proseku, poslednja merenja pokazuju da je procenat humusa pao ispod tri odsto…Uprkos padu plodnosti, naše oranice zadržale su kvalitet koji je neophodan i za najzahtevniju proizvodnju bilja. Kod dobijanja mnogih sertifikata koje garantuju kvalitet, neophodna je analiza zemljišta. Novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo, kao Institut od nacionalnog značaja i referentna laboratorija, bio je put koji su morali proći i mnogi vinari čije se vino prodaje pod oznakom geografskog porekla. Uz to, već godinama naši ratari analiziraju zemljište besplatno zahvaljujući podršci 

Bez stajnjaka ne vredi zalivati njive

Intenzivna polјoprivreda se ne može zamisliti bez navodnjavanja. O postojećim i novim zalivnim sistemima se najviše govori leti i u sušnim godinama. Sad se najavljuje da će u budućnosti od 100 godina čak 52 biti sušne!najkritičnije će biti od 2070 do 2100 godine. Ipak, čak i da zalivamo daleko više površina nego što to činimo, pitanje je kakve bismo rezultate dugoročno ostvarili sa ovakvim odnosom koji imamo prema zemlјištu.Dobro je što se grade novi sistemi za navodnjavanje. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku voda sada stiže samo na 1,4 odsto oranica u Srbiji, dok se u svetu navodnjava čak 17 odsto obradivuih površina. Inae, u Srbiji se od 4,1 milioan hektara poljoprivrednih površina koristi, odnosno obrađuje 3,48 miliona hektara. Međutim, ako u narednih pola veka budemo zalivali plodne oranice, čiji kvalitet zemlјišta stalno opada, a ne bude prirodnog đubriva, od žitnice zemlјe, po prinosima, stvorićemo pustinju! Ne afričku po pesku, već po prinosima!

Prema najnovijim podacima RZS tokom 2022. godine u Republici Srbiji navodnjavano je tek 54.639 hektaraa poljoprivrednih površina, što je za 4,6 odsto više nego u prethodnoj 2021. godini. . Oranice i bašte (sa 93,4 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 5,4 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 1,3 odsto).

Za navodnjavanje je u 2022. godini ukupno zahvaćeno 99.355 hiljada m³ vode, što je bilo za 7,3 više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 89,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže.

Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,8 odsto površine, kapanjem 8,1 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,1 odsto površine.

Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi i/ili upravljaju sistemima za navodnjavanje.

Najbolјa potvrda takvog lošeg stanja je činjenicda da vrednost ukupne agrarne proizvodnje već decenijama stagnira na nivou između četiri i pet milijardi dolara godišnje. Uzroke tome traba tražiti i u dobrim prinosima. Jer, oni su pre četiri decenije bili, mnogih kultura bili znatno viši, nego danas, pa čak i  rekordni. 

 

U Srbiji: U 2023. u Srbiji navodnjavano manje poljoprivrednog zemljišta nego 2022.

U Srbiji je prošle godine, od ukupno 3,4 miliona hektara korišćenih poljoprivrednih površina, navodnjavano 1,4 odsto, odnosno 47.579 hektara, što je za 12,9 odsto manje nego 2022. godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).

Za navodnjavanje je u 2023. utrošeno 29,1 odsto manje vode nego 2022. godine.

Najviše vode se crplo iz vodotokova (93,5 odsto), a preostale količine iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže, naveo je RZS na svom sajtu.

Od ukupno navodnjavanih površina, najviše ih je navodnjavano orošavanjem (91 odsto), zatim kapanjem (8,7 odsto), dok se površinski navodnjavalo svega 0,3 odsto zemljišta.

Najviše su se navodnjavale oranice i bašte (93,4 odsto), a slede voćnjaci sa šest procenata i ostale poljoprivredne površine sa udelom od 0,6 odsto.

Navedeno je da su istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni kompanije i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi ili upravljaju sistemima za navodnjavanje, naveo je RZS.

U Srbiji je prošle godine, od ukupno 3,4 miliona hektara korišćenih poljoprivrednih površina, navodnjavano 1,4 odsto, odnosno 47.579 hektara, što je za 12,9 odsto manje nego 2022. godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).

Za navodnjavanje je u 2023. utrošeno 29,1 odsto manje vode nego 2022. godine.

Najviše vode se crplo iz vodotokova (93,5 odsto), a preostale količine iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže, naveo je RZS na svom sajtu.

Od ukupno navodnjavanih površina, najviše ih je navodnjavano orošavanjem (91 odsto), zatim kapanjem (8,7 odsto), dok se površinski navodnjavalo svega 0,3 odsto zemljišta.

Najviše su se navodnjavale oranice i bašte (93,4 odsto), a slede voćnjaci sa šest procenata i ostale poljoprivredne površine sa udelom od 0,6 odsto.

Navedeno je da su istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni kompanije i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi ili upravljaju sistemima za navodnjavanje, naveo je RZS.

Godine rekorda

Tako je prema podacima Republičkog zavdoa za statistiku daleke rekordna proizvodnja pšenice bila 1991. godine bila od 3.763.503 tone, zatim kukuruza je iste godine bilo rodilo 8.062.000 tona, zatuim 1974. godina proizvodnja krompira u Srbiji bila je 1.148.660 tona, pasulja koji sad uvozimo 1995. godine na njivmaa u Srbiji bilo je rodilo 101.030 tona, pa je u 1977. godine tada proizvedeno 244.960 tona paradajza, a to povrće se danas dobrim delom uvozi.  Beleže se i rekordi u proizvodnji šargarepe pa je  u 2010. godini zabeležen rod čak od 101.180 tona. Zatim u 2002. godini ubrano je i blizu 18.000 tona duvana.  Danas uvozimo i beli luk, a u 1984. godini proizvodili smo ga blizu 35.000 tona, a uvozi se i crveni luk, a njegova rekordna proizvodnja u Srbiji bila je 202.860 tona u 1981. godini! Sada se piše da u svetu nema dovoljno šećera a u Srbiji je rekordna proizvodnja šećerne repe bila 4.920.000 tona u 1989. godini. Takva proizvodnja je obezbedila podmrivanje domaćeg tržišta i nekoliko stotina hiljada tona za izvoz, što je danas nezamislivo pa je sad i dvostruko manja proizvodnja slatkog korena u četiri šečerane, ali i šećera u Srbiji.  

Pad navodnjavanih površina

Prema podacima Republićkog zavoda za statistiku u Srbiji se u 2023. godini ukupno navodanjvalo samo 47.579 hektara obradivih polјoporivrednih površina. To je ya 12,9 odsto manje nego prethodne 2022. godine. Hrana se  proizvodila na 3,48 miliona hektara.

Za navodnjavanje je u 2023. godini ukupno zahvaćeno 70.429.000  m³ vode, što je za 29,1 odsto manje nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 93,5 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže, objavio je Republički zavod za statistiku.

Najzastuplјeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,0 odsto površine, kapanjem 8,7 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,3 odsto površine.

Tokom 2023. godine u Republici Srbiji navodnjavano je 47.579 hektara polјoprivrednih površina, što je za 12,9 odsto manje nego u prethodnoj godini. Oranice i bašte (sa 93,4 odto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 6,0 odsto) i ostale polјoprivredne površine (sa udelom od 0,6 odsto).

Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemlјoradničke zadruge koje se bave polјoprivrednom proizvodnjom i uslugama u polјoprivredi i/ili upravlјaju sistemima za navodnjavanje. 

Celjiva na dugačkom štapu

Decenijama su se postavljali ciljevi da se navodnjava više od 510.000 hektara njiva, ali je voda, pema podacima RZS u 2018. godini stizala samo na 46.823 hektara poljoprivrednih površina, što je za sedam odsto manje nego u 2017. godini. Slično je bilo i u 2019. godini kada je prema podaciam RZS, manje nego prethjdone godien navodnjavao 77 hektara. Prema podacima RZS i u 2018. godini  u Srbiji se navodnjavalo u proseku oko 1,4 obradivih površina. I tada se u Srbiji seu se navodnjavale oranice i bašte (95,3 odsto) i one imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a slede voćnjaci (sa 4,3 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 0,4 odsto ). Navodnjavanjem je u 2018. godini ukupno bilo zahvaćeno 54.540 kubnih metara vode, što je za 27,5 odsto  manje nego u 2017. godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova, 88,3 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže. Najzastupljeniji tip navodnjavanja bilo je orošavanje. Od ukupne površine orošavanjem se navodnjavalo 93,9 odsto  površine, kapanjem šest odsto, a površinski se navodnjavalo svega 0,1 odsto  njiva. Za novac koji samo u jednoj godini odnese suša (to je recimo 1,5 milijardi dolara bilo samo u 2017. godini) mogli bi se izgraditi sistemi za navodnjavanje. Sve to je još uvek na dugačkom štapu!

U 1969.godini sa više od 42 miliona stabala šljiva u Srbiji  bilo je ubrano  886.540 tona roda, pa je iste godine bilo proizvedeno i  748.530 tona grožđa. Analize pokazuju da je 1979. godine proizvedeno na poljima Srbije i 441.710 tona dinja i lubenica. Rekordna proizvodonja višanja od 165.730 tona zabeležena je 2020. godine.

U toj godini RZS je zabeležila rekordnu proizvodnju malina 2020. godine od 128.971, a evropski rekorder Srbija je bila u proizvodnji dunja  2013. godine, kada je ubrano 15.754 tone.c Zahvaljujući nauci u Srbiji je naglo porasla proizvodnja jabuka, pa ih je 2013. godine bilo ubrano čak 510.411 tona, što je duplo više od potrošnje u Srbiji. U 2011. godini bio  je i rekordan rod kajsija pa je ubrano oko 44.100 tona, a iste godine ubrano je i 91.366 tona bresaka. Vlasnici voćnjaka zasađenih kruškama prosečno godišnje imaju po 55.000 tona roda, ali je rekordna berba bila 1989. godina kada je ubrano oko 96.500 tona…

Po ovim podacima, o rekrodnim prinosima, budućnost proizvodnje hrane u Srbiji se nalazi u povratku u prošlost! Jer, to potvrdjuju i podaci RZS! Oni ukazuju na visinu proizvodnje od skoro pre pola veka, ali  ona ostaje samo želja kreatora današnje agroekonomske politike, ali i proizvođača sirovina za hranu u Srbiji! 

Nizak nivo humusa…

 Analitičari su izračunali da je agrar u Srbiji poslednje tri i po decenije, do pojave bolesti Korone imao godišnju stopu rasta od samo 0,45 odsto! Po poslednjoj validnoj Strategiji razvoja polјoprivrede koju je usvojila Vlada Srbije krajem jula 2014, a koja važi još godinu dana, do kraja jula 2024. godine,  rast je trebalo da bude 9,1 ili u blažoj varijanti 6,1 odsto godišnje. Podsećamo, da je strategiju trebalo da usvoji i Skupština Srbije, ali posle ukazivanja na njenu nerealnost, dokument nikada nije upućen Parlamentu na razmatranje i usvajanje.

Proces degradacije zemlјišta koji podrazumeva smanjenje organske materije traje jako dugo. Još od „zelene revolucije“ sedamdesetih godina prošlog veka kada je povećana upotreba mineralnih đubriva.

„Tada se smatralo da će to biti dovolјno za ishranu bilјaka. Međutim, zbog smanjene upotrebe organskih đubriva i zbog još nekih drugih loših ponašanja u poljoprivrednoj praksi, kao što su, na primer, spalјivanje žetvenih ostataka, uklanjanje žetvenih ostataka za proizvodnju energije sa površina koje nisu adekvatne za to, došli smo u situaciju da je dominantan sadržaj humusa u zemlјištu u Vojvodini oko tri, pa čak i ispod 2,5 odsto“, navodi Vasin.

Ovo se u stručnoj praksi smatra za podatak kada parcele treba đubriti povećanim količinama organskih đubriva, jer je zemlјište toliko degradirano da traži meru popravke. Da bi se na nekom zemlјištu ostvarili dobri prinosi najpre je potrebno znati kakvog je ono kvaliteta. Preporuka je da se pre zasnivanja polјoprivredne proizvodnje na određenoj parceli uradi analiza zemlјišta. 

Samo na osnovu rezultata ispitivanja osnovnih parametara plodnosti zemlјišta kao što su PH vrednost, sadržaj kalcijum-karbonata, sadržaj organske materije-humusa, sadržaj lako pristupačnog fosfora i kalijuma mogu se dobiti smernice za racionalnu primenu đubriva, mineralnih i organskih formi, objašnjava za javnost dr Radmila Pivić, naučni savetnik u Institutu za zemlјište.

Mere za pobolјšanje kvaliteta zemlјišta

Proces obogaćivanja zemlјišta humusom zahteva i vreme. Koliko je trajala degradacija, kažu stručnjaci, toliko je potrebno i da se situacija sa zemlјištem popravi. Zato što pre treba prestati sa lošom praksom i krenuti u procese koji su korisni za zemlјište.

Osnovno je da se poveća primena stajnjaka. Međutim, zbog smanjenog stočnog fonda (procena je da sad u stajama u Srbiji postoji samo 332.000 goveda i u oborima manje od dva miliona svinja) što znači  da u zemlji nema dovolјno ni stajnjaka! Zato se moraju primenjivati organska đubriva koja bi mogla biti zamena za stajnjak. Recimo kompostiranje različitih organskih materijala kako od urbanih otpadaka, tako i od otpadaka koji su nusproizvod prehrambene industrije. Žetveni ostaci se ne smeju spalјivati, poželјno je da se zaoravaju i unose u zemlјište. Takođe, prilikom izgradnje bioenergane treba voditi računa gde je sirovinska baza za takvo postrojenje tj. sa kojih površina će se odnositi žetveni ostaci. To mogu biti samo one površine koje u sebi imaju dovolјno organske materije. 

Stručnjaci ističu da bi zemlјište trebalo racionalno koristiti. Po preporukama struke i nauke za uspešnu polјoprivrednu proizvodnju potrebno je poštovati pravilan plodored, združivati useve, gajiti međuuseve i ozime pokrovne useve, sprovoditi zelenišno đubrenje, malčiranje… Postoje i mere koje predviđaju smanjenje gubitaka hranlјivih materija u zemlјištu za najmanje 50 procenata i smanjenje upotrebe veštačkih đubriva za najmanje 20 odsto do 2030. godine, a da se pritom osigura da ne dođe do smanjivanja plodnosti zemlјišta.

„Jedan od primera novog zelenog modela je sekvestracija uglјenika u polјoprivredi i podsticanje praksi koje skladište uglјen-dioksid u organskoj materiji zemlјišta. Ovo se može postići primenom kvalitetnih kompostiranih đubriva, uvođenjem širih plodoreda, pokrovnih useva, zelenišnih đubriva i po potrebi meliorativnim merama – kalcizacijom i gipsovanjem zemlјišta“, dodaje u izjavi za javnost Pivićeva. 

Država treba da podstakne polјoprivrednike da povećaju nivo humusa u zemlјištu. Prema mišljenju stručnjaka za pojedine mere kojima se povećava procenat humusa u zemlјištu potrebno je da država podsticajima pomogne polјoprivrednicima.

„Recimo sideracija ili zelenišno đubrivo je mera koja može značajno da pobolјša situaciju. To podrazumeva da se gaje bilјke koje su namenjene za zaoravanje. Kompletna i podzemna i nadzemna masa služi da se u periodu kada je najveća vegetacija zaore u zemlјište. Time se povećava sadržaj humusa i ostale osobine zemlјišta koje su vezane za organsku materijiu.Problem u takvoj meri je što polјoprivrednik nema direktnu korist od te jedne vegetacije. Ima on korist od toga, ali ona je dugoročna. Kratkoročno nema tržišni proizvod koji može da proda, a ima troškove ulaganja u gorivo i seme. Zato su potrebne subvencije države da se pomognu polјoprivrednici koji rade meru sideracije’’, objašnjava Vasin.

Humus nije bitan samo za polјoprivredu

Humus u velikoj meri utiče na vodni, vazdušni i toplotni režim zemlјišta. Zemlјište koje ima dovolјno organske materije zadržava vlagu u dužem vremenskom periodu od zemlјišta u kojem je sadržaj organske materije nizak. Time obezbeđuje bilјkama dodatnu vlagu i one na takvom zemlјištu bolјe podnose sušu. Ovo je jako bitno u današnjim uslovima. Zato obično kažemo da je organska materija za zemlјište isto što i med za čoveka! Ona je procentualno mala u ukupnoj zapremini zemlјišta, svega nekoliko procenata, ali je sa aspekta značaja i uticaja na biološku aktivnost i na sam prinos koji je polјoprivredniku bitan, vrlo značajna.

Jer, osim za polјoprivredu, humus je bitan i zbog toga što sprečava štetne procese u prirodi. Mnogi smatraju da je rešavanje globalnog zagrevanja upravo u tome da se poveća sadržaj organske materije, tj. organskog uglјenika u zemlјištu. On se time vezuje i ne odlazi u atmosferu, ne stvaraju se gasovi staklene bašte koji uzrokuju zagrevanje. Pitanje sadržaja organske materije nije bitno samo za polјoprivredu ili neku lokalnu zajednicu, nego ima globalni značaj za današnju civilizaciju. Jer, menjaju se klime, rastu temperature, pa je na nauci da stvori nove sorte i hibride koji će se prilagoditi vremenskim uslovima. Znači da imaju raniju setvu i žetvu. Da lakše i bez posledica podnose više temperature. 

Jer, u vremenu koje dolazi u narednih 100 godina čak 52 će biti sušne! Istraživanja pokazuju da će najkritičnije biti od 2070. pa do 2100. godine!

Rešenje ovog ozbilјnog problema svakako treba tražiti u oporavku stočarstva koje u Srbiji u ukupnoj polјoprivrednoj proizvodnji učestvuje u 2023. godini sa 28,1 odsto, sa tendencijom pada, dok je u razvijenim zemlјama to više od 60 procenata. Sve ispod 60 odsto je karakteristika nerazvijenih zemalja. 

Da bi se održao dobar kvalitet zemlјišta optimalno bi bilo, kažu stručnjaci, da se svake četvrte godine doda 40 tona stajskog đubriva po hektaru! Za tako nešto potrebno je da Srbija ima dva uslovna grla stoke po hektaru. U Evropskoj uniji na koju se ugledavamo ima po jedno uslovno grlo po hektaru. U Srbiji je to danas tek 0,3 uslovnih grla! Razlog je što su staje u 565.000 gazdinstava uglavnom prazne. U njima je danas oko 332.000 goveda. Samo pre jedne decenije bilo ih je blizu 900.000!

Interesantno je da šest najvećih vlasnika polјoprivrednog zemlјišta u Srbiji raspolaže sa oko 120.000 hektara oranica. Prema malopređašnjoj računici samo bi oni trebalo da imaju 220.000 junadi. A, Srbija sada nema dovolјno junadi ni za jedan utovar na brod – pa je nedavno nedostajalo oko 2.000 grla. Prema najnovijim podacima, na šta ukazuje tekući  popis poljoprivrede, u Srbiji  trenutno ima samo oko 332.000 bikova, krava, junadi i teladi zajedno! Posledica toga je da se danas u svet iz Srbije izvozi godišnje samo oko 100 ton ,,bebi bifa’’ godišnje. To je za 100 puta manje nego sad daleke 1991. godine kada je iz tadašnje Jugoslavije bilo izvezeno oko 54.000 tona ovog kvalitetnog junećeg mesa. Od toga iz Srbije je bilo više od 30.000 tona! 

Međutim, sve dok poljopriveda u Srbii je ne bude strateška grana, a to znači da se problemi rešavaju sistemski ne reše, neće biti boljitka za proizvođače hrane. Jer, problemi se rešavaju  uredbama, a to je samo ,,gašenje požara”. Posle toga ponovo izlaze na ulice i traže pravdu, jer se njihov vapaj jedino tada čuje! Tek posle toga dobiju poneka obećanja, ali problemi ostaju nerešeni, dok se problenu ponovo ne izvade ispod tepiha. A, da se problemi neshvataju ozbiljino pa se i nerešavaju, najbolji podatak je da je aktuelni ministar poljoporivrede, 14. po redu od 2000. godine, odmah obećao gradnju novih zalivnih sistema na površinama većim od 100.000 hektara. A, da su nerealna obećanja  miniasra, ukazuje i činjenica da je u vreme vlasti ,,žutih” tadašnji ministar iz Šapca odmah obećao gradnju sistema za navodnjavanje na  na milion novih hektara, i naravno da je otišao sa vlasti, ali ništa od toga nije ostvario. Tako su radili i svi prethodni ministri. Međutim, površine se ne povećavanju, što govore i aktuelni podaci iz RZS za 2022.godinu kada se navodnjavajalo samo 54.639 hektara. I tako da je svaki od 14 ministara u poslednjoj dve decenije, umesto praznih obećanja, izgradio samo sistema na po 10.000 hektara – Srbija bi danas pored postojećih imala i – nove sisteme na još 140.000 hektara! Ako, se ovavo nastavi oni u Srbji neće biti izgrađeni za još nekoliko vekova. Dakle, toliko će se i čekati boljitak i blagodet kaoi dobar život u agraru, Jer, bez stoke i punih staja i obora, neće biti ni veće proizvodnje hrane niti zarade po hektaru koja dans iznosi samo 1.200 dolara. Istovremeno u Holandiji je to više od 25.000 evra,a u Danskoj dostiže i 37.000 evra po hektaru! 

     (Autor je analitičar i publicista)