POGLEDI: Zadruge da ne budu diskriminisane propisima

Zadružni savez Vojvodine (ZSV) je na tardicionalnom godišnjem skupu sumirao proteklu godinu, ocenivši da je ona za zadruge, zadrugare i poljoprivredne proizvođače bila teška, kao i prethodne dve-tri sezona, ali predsednica ZSV mr Jelena Nestorov Bizonj, istakla je da zadrugari očekuju da će naredna godina biti bolja u svakom pogledu, od vremenskih uslova za proizvodnju do podrške države agraru

Na značaj i ulogu zadružnog sektora ukazale su državna sekretarka u Ministarstvu poljopprivrede, vodoprivrede i šumarstva Ivana Popović i pomoćnica pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumartsvo Ivana Pejović Ševrt.

Na osnovu odluke Upravnog odbora ZSV nagrada za doprinos razvoju zadrugarstva „Radislav Jovanov“ uručena je Danilu Goluboviću, savetniku za poljoprivredu predsednika Vlade Republike Srbije, a nagrada za agrarnog novinara godine pripala je Branku Krstinu, dugogodišnjem novinaru lista „Poljoprivrednik“.

Zadružni kapaciteti napregnuti

– Ova godina je pokazala da naši poljoprivrednici sa malim posedima (u Srbiji postoji 19 milioan parcela)  i sa pretežno ratarskom proizvodnjom, od peko 70 odsto, sa klasičnim ratarskim usevima na tržištu ne mogu opstati samostalno. Zadružni kapaciteti stvarno su bili napregnuti do maksimuma u poslednje dve godine, kako bi ispratili tešku situaciju kod zadrugara i kooperanata, a koja se ogledala i u nemogućnosti njihovih razduženja za preuzetu robu i nemogućnosti da bez pomoći zadruge zasnuju novu proizvodnju, a sve usled velikih gubitaka koje su imali. Zadruge s jedne strane jesu iscrpljene, njih oko 460 samo u Vojvodini,  a s druge strane ponele su ogroman teret i zaslužne su za to da su njive danas u potpunosti pod proizvodnjom, koje u mnogim slučajevima ne bi bilo bez podrške zadruga – konstatovala je mr Jelena Nestorov Bizonj.

Ona je dodala da bi naredna sezona u poljoprivredoj proizvodnji bila bolja ključno je da se najzad prepozna uloga i značaj zadruga u sistemu i da se u skladu sa tim opredeli poslovna politika prema zadrugama, takođe i ekonomska politika, da zadruge ne budu diskriminisane u različitim propisima za svoja prava, za prava zadrugara, a i da se podstaknu za ono što rade u spasavanju domaće poljoprivrede.

Jelena Nestorov Bizonj

Navela je i jedan od problema sa kojima se zadrugari suočavaju. Zadruge koje imaju poljoprivredno zemljište ako ga daju u zakup svojim zadrugarima, zadrugari ne mogu ostvariti državne podsticaje po hektaru na osnovu tih ugovora o zakupu. S druge strane ako zadruge isto zemljište daju nekom licu s kojim ne sarađuju po ugovoru o proizvodnji, ta lica mogu ostvariti prava na podsticaje, što zadrugare degradira u odnosu na svoje zadruge.

Podsticaji za stočarstvo nisu dali željene efekte

Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije ukazuje na izuzetno tešku situaciju u stočarskoj proizvodnji, uprkos tome što se od strane resornog ministarstva odvaja se veliki novac za podsticaj stočarstva, subvencije su sve veće međutim, izostaju rezultati jer se smanjuje broj pogotovo krupne stoke. Po njemu, osnov razvoja poljoprivrede jedne zemlje je stočarska proizvodnja, pogotovo govedarstvo i ovčarstvo, odakle se račvaju sve grane.

Nikola Mihailović

– Na području Vojvodine se proizvode kvalitetne žitarice i sve to najbolje je ako „pojede“ stočarstvo. Rešenje je uvek u formiranju stočarskih zadruga pogotovo u brdsko-planinskim predelima gde su otežani uslovi rada, tako da ne vidimo bolji sistem da postignemo ciljeve, nego da se oko te ideje okupe svi stručni ljudi od lokalne samouprave, poljoprivrednika, do stručnih službi i nas u zadružnim savezima i resornom ministarstvu. Vreme je da se uradi dobra analiza kuda idu sredstva koja se daju za podsticaje i zašto nisu donela željene efekte, iako je agrarni budžet sve veći i veći – kategoričan je Mihailović.