Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Spasavanje sela i varošica
Međutim, nije bilo podrške vlasti, pa ona i danas postoji, samo malo u praksi, a više na papiru!
U agrarnoj zemlji Srbiji imamo sv 4.720 sela (po Ustavu nemamo ni jedno!). Od blizu 4,1 miliona hektara njiva, obrađujemo, prema podacima RZS tek 3,25 miliona hektara poseda. Na tim njivma humus se smanjio sa pet na 2,5 odsto, pa će njive uskoro postati i pustinja! Razlog je nestajanje svakog četvrtog sela ili 1.200 njih. U njima je isto toliko praznih staja za tov goveda (kojih ima samo 0,30 odsto po hektaru) a, u oborima je pre tri decenije bilo blizu šest miliona svinja, a sad ih imamo zvanično 2,2 milioan. Toliko ih je bilo posle Drugog svetskog rata. Pre jedne decenije u oborima je bilo i više od 1,1 miliona krmača prasilja, a sad ih je manje od 100.000!
Branislav GULAN
Rezultat takvog vođenja agrarne politike je da smo u 2022. godini uvezli 300.000 svinja za preradu, 300.000 prasića, 35.000 tona zamrznutog mesa, 84.000 tona konzumnog mleka, 9.600 tona mleka u prahu, 12.000 tona sireva… Sve to je nastavljeno u 2023.godini pa je odobren uvoz čak 500.000 prasića, zatim 30.000 tona mesa lošeg kalitetata… Nekada smo godišnje iz Srbije izvozili čak 34.000 tona ,,bebi bifa“, a danas izvozimo 100 puta manje ili tek oko 300 do 400 tona godišnje. Proteklih decenija godišnje smo gasili po 100 zadruga… Isti ljudi koji su gasili zadruge i podržavali nestajanje sela, sad u cilju pranja svojih biografija donose obrnute odluke, pa podržavaju osnivanje novih 1.100 zadruga i navodno ,,spašavanje“, odnosno nestajanje sela i varošica. Sa nestajanjem sela nestaje i Srbija! Posle popia poljoprivrede, RZS je objavio da će se 2050. godine promeniti mapa Srbije, jer će nestati 3.000 sela! Dokaz je da za poslednjih deset godina Srbija ima manje za 500.000 stanovnika. Sad je ih oko 6,6 miliona!
Ali, ima ideja za bolje, a da bi se to osetilo u praksi treba da prođe bar šest decenija. To bolej se vidi u spašavanju sela i varošica. Jer, toliko se uništavalo zadrugarstvo i gasila su se sela. Ipak, sad se nešto kreće ka boljem, pa je zahvaljujuči akciji Ministarstva za brigu o selu (MBS) osnovano 1.100 novih zadruga. Ali, da bi bile efikasne potrebna im je prerađivačka industrija, da bi se zaposlili ljudi u selima. A, prerađivačka industrija je odneta u pljačkaškoj privatizaciji agrara, uz pomoć države, posle 2000. godine. U akciji MBS uz pomoć države kupljeno je u selima oko 3.100 kuća u kojima trenutno niko nije živeo. Tako su sela dobila oko 13.000 novih stanovnika, a među njima je i oko 3.000 dece. To je za sada dobra ideja, ali ako ti ljudi u selima nedobiju posao gde će da rade i zarade da može porodica da živi, a i ako se ne ubrza taj proces, od akcije neće biti vidljivih rezultata, a ni spasavanja sela, varošica i države Srbije! Ona će nestati jer svake godine više umre nego što se rodi oko 50.000 ljudi u zemlji Srbiji, a još toliko ode iz zemlje u svet, sa kartom u jednom pravcu, mladih i školovanih ljudi. Srbiji je za sahjrane godišnje potregan proctor od dva fudbalska igrališta!
Međutim, možda vlast želi da pomogne, ali nezna! Jer, poljoprivredna KOMORA, čije novo osnivanje navodno podržavaju, već postoji. A, neuka vlast se hvali sa idejom da pomaže osnivanje nove! Međutim, već postojećoj agrarnoj komori nije stigla sistemska podrška za rad, ona se nije ni ugasila, postoji i danas, a vlast hoće da se osniva nova, još jedna takva ista institucija, ali sa ,,novim’’ idejama sadašnje vlasti! I to baš nekadašnje, ali i sadašnje, nedovoljno informisane, koje nisu znale da već imamo baš takvu komoru, pa izmišljaju novu i velikodušno o njenom osnivanju obaveštavaju seljake! Samo kao svoju inovaciju! I sa time se hvale!
Međutim, o postojanju ove komore i javnost je veoma malo bila informisana. Čak ni novinari koji prate agrar nisu znali ili ih nije interesovalo njeno postojanje! Da jeste možda bi vlast od njih bar saznala da netreba osnivati KOMORU KOJU VEĆ IMAMO, VIŠE OD SEDAM GODINA, BAŠ TU U BLIZINI VLASTI, U BEOGRADUI. I to ove vlasti koja pobeđuje na izborima, a da nije znala da postoji POLJOPRIVREDNA KOMORA u glavnom gradu Srbije!
Evo i podataka iz osnivačkog akta već postojeće sadašnje AGRARNE KOMORE SRBIJE:
U ime proizvođača hrane osnoali su je Nenad Manić iz Crepaje i Nenad Ilić iz Debrca kod Šapca.Dakle, Agrarna komora koja postoji u Srbiji osnovana je 24. septembra 2017. godine. Osnivači su asocijacije i udruženja iz četiri regiona Srbije, a priključila su se i udruženja iz još pet regiona Srbije. Odmah posle samo nekoliko meseci rada, i velike podrške proizvođača hrane, ova AGRARNA KOMORA POLJOPRIVREDNIH PROIZVOĐAČA SRBIJE, već tada je IMALA IZMEĐU 4.000 i 5.000 ČLANOVA! Međutim, nije im stigla pomoć od vladajuće Partije. Ona se nije ugasila, ali je nema u javnosti.
Назив удружења/савеза: АГРАРНА КОМОРА БЕОГРАДА
Облик организовања: Удружење
Матични број: 28261039
Место: БЕОГРАД (ЧУКАРИЦА)
Општина: ЧУКАРИЦА
Улица: ПЕТРА МАРТИНОВИЋА
Број и слово: 21
Ali, ne da psotoji ova agarna komora. Nego evo dokazaa o toj ideji iz bivše Jugoslavije, što se odnosilo i na Srbiju da je i tada bilo pametnih ljudi I naprednih ideja koje su objavljene još 1937 godine o osnvianju poljoprivrednih komora. Dakle, ovo današnje nije novost nego samo preuzeta nekadašnja davana ideja.
Pretpostavljamo, da su vlasti znale da ona već postoji, onda ne bi doneli odluku, odnosno dali podršku, za osnivanje nove komore, već bi odlučili da se pomogne ovoj već postojećoj komori, da može da pomaže proizvođačim hrane u Srbiji! Ali, pitanje za vlast je, da li možda osniva novu komoru, kako bi uposlila svoje kadrove, vrle stručnjake da pomognu poljoprivrednom sektoru koji proizvodi hranu na 3,25 miliona hektara. Njihov cilj bi trebalo da bude da pomoć bude takva da se vrednost proizvodnje po hektaru podigne sa skromnih 1.200 na 25.000 evra. Rezultat takvog rada ove vlasti, kao što je i ova odluka, je da retko kad ukupna godišnja vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji pređe vrednost od pet milijardi evra. Posebno je ukazano na visok rast uvoz mesa, mleka i prerađevina. Jer, on je prošle godine bio oko 600 miliona evra, a sad je to ostvareno samo u prvih šest meseci 2024. godine.
Foto kopija iz lista POLITIKE iz 1937 godinje o osnivanju POLJOPRIVREDNIH KOMORA
Novo obećanje iz komšiluka!
Ali, poljoprivredna VLAST SRBIJE NARODU je saopštila i vest da su eksperti iz Bosne I Hercegovine i Slovenije, njih 24, napisali Nacrt okvira nove buduće strategije poljoprivrede Srbije. To je još jedna glupost naših agroekonomskih vlasti. Među piscima nove strategije nalaze se I četiri stručnjaka iz Srbije, rečeno je an poslednjoj sednici Odbota za poljoprivredu Skupštine Srbije. Taj potez Vlasti da stanci bolje znaju od nas šta nam treba u posrnulom agraru, nije povoljno ocenjen ni od javnosti ni od stručnjaka iz Srbije.
Dakle, Nacrt okvira nove, buduće strategije već su napisali stručnajci iz Sarajeva, odnosno Bosne Hercegovine i iz Ljubljane, odnosno Slovenije. Nacrt, koji nisu znali da pišu naši stručnjaci i eksperti, ima oko 100 strana, a treba da se usvoji do kraja 2024. godine. Jer, ovi sa strane, verovatno bolje znaju šta ne valja u agraru Srbije i šta treba našoj zemlji kako ne bi bila zavisna od uvoza. Od novih kreatora, odnosno okvirnog Nacrta nove strategije, proizvođači hrane Srbiji treba da očekuju boljitak!?
U Skupštini Srbije bilo je mnogo nedoumica koje izazvala raprava prilikom razmatranja okvirnog Nacrta stratešo okvira od 2025 do 2034. godine. Posle je to ispravljeno do 2032. godine. Na sednici čulo da se vreme trajanja dokumenta skraćuje iz nepoznatih razloga. Za tu sednicu skupštinskog odbora nadležno Ministarstvo poljoprivrede, kakoje rečno, odbilo je da dostavi okvirni Nacrt tog dokumenta za sednicu Odbora kao i sklopljeni ugovor za obavljanje tih poslova. Predsednik odbora za poljoprivedu Marijan Rističević je posrednkim putem uspeo da obezbedi dokument prisutnima za raspravu. Bilo je i inenađenje da je neko u vladi skratio i rok trajanja tok dokumenta. Uvodno obazloženje kroz nekoliko rečenica o dokumentu iznela je Jelena Blagojević, državni sekretar, nasednici skupštinskgo odbora, 20. septembra 2024. godine.
Ali, na taj novi budući document,sa 105 strana, bilo je niz primedbi. Jedna od njih je što čini 24 stručnjaka. Od njih je čak 20 iz Bosne I Hercegvine i Slovenjie, dok još samo konsultanta iz Srbije! Primedba članova Odbora za poljoprivredu Sklupštine Srbije je i ta zašto nam stranci rade taj dokumnet? Da li oni bolje od nas znaju šta nama treba? A, u zemlji Srbiji imkamjo vi[e destina hilja d cenjenih i uvažavanih sručnjka za ovu ovu oblast. Primedba nije dobila odgovor na sednici Odbora za poljoprivredu.
Odbor je prihvatio zaključak da je glavni cilj da se u Srbiji obnovi prehrambeni suverenitet koji je sad narušen. U taj process moraju da se uključe domaći stručnjaci, instituti i fakulteti. Posebno je ukazano da nije dobro što nam takav document rade stranci. Nije bilo odgovofa nji zašto je u taj rada uključlenjo samjo četiri strupčnjaka iz Srbije U raspravi je posebno ukazaunona veliki problem zadrugarstva u Srbiji koje se nalazi u dubokoj krizi. Glavni razlog je nepostojanje prerađivačke industrije.
Nacrt te nove, okvirne strategije
Politička renta u Srbiji !
Koncept neoiliberalizma ostavio je loše i duboke tragove na polјoprivredu Srbije. Korporativni cilј je stvaranje i prisvajanje profita. Cilј kooperativa ili zadruga je služiti svojim članovima i zajednici! To znači da postoji politička renta u Srbiji, kaže eks ministar polјoprivrede u SFRJ dr Kovilјko Lovre. “Istraživanje Ekonomskog fakulteta u Subotici pokazuje da je u vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su namenjene polјoprivredi, a koje su iznosile devet milijardi evra, isceđeno, odnosno oteto, čak četiri milijarde evra! To ukazuje da od dodelјenih subvencija 70 odsto pripada polјoprivredi, a 30 odsto ostaje ostalim učesnicima. Tu je i deo političke rente koja se uzima! I taj novac se uzima od onih koji obrađuju njive, koji proizvode hranu za opstanak i ostanak zemlje. Niti se to priznalo da im se novac uzima, niti im se nekada kaže gde se taj ukradeni novac se troši! Nikada im se za to niko nije izvinio, a svake godine im zavlače ruku u džep! Polјoprivredu u tom vremenu karakteriše nizak nivo investicija od samo 2,5 odsto od ukupnih bruto investicija. Kada je reč o stranim direktnim investicijama, koje pristižu u Srbiju, a ove godine, kako se najavljuje biće ih oko 4,5 miliajrdi evra, nema velikog interesovanja za agrar u Srbiji.
U vremenu od 2016. do 2018. godine iz ministarstva poljoprivrede stočarima je upućeno 28 milijardi dinara, a od do 2018. do 2020. godine još 26 milijardi dinara iz istog minstarstva je otišlo za ruralni razvoj. To je ukupno 54 milijarde ili 460 miliona evra! Državna revizorska institucija je to kontrolisala i utvrdila da nema rezultata, ali ni traga parama! A, da se zna koliko je para nestalo, a samo agrarni budžet je u 2021. godini bio 400 miliona evra. Da je taj novac stigao do stočara i sela, ne bi bilo protesta na ulicama. Proizvođači hrane bi bili tada na njivama, u stajama, ekonomskim dvorištima… Ni do danas nije utvrđeno ko je odgovoran za neodgovoran rad i gde je nenamenski otišao taj novac!
To nikada nije rečeno poljoprivrednicima. Zašto? To je tabu tema za ovu vlast, za poljoprivrednike, za narod! Sve to, odnosno stanje u agraru, razlog je zašto su oni sve češće na ulicama i u protestima. Kontrolzu je Državna revizorska institucija (DRI) u redovnoj kontorli trošenja državnog novca. Nikada nije utvrđeno gde je trag tim ogromnim param. I gde su nenanmenski završile? Dakle ni sad novi ministar ništa bolje neće doneti u agraru. Niti će pokrenuti istragu da se sazna istina o nestanku tih para! Izveštaj o kontroli subvencija za stočarstvo napisan je na 85 strana, za ruralni razvoj na oko 125. strana.
Dokaz lošeg rada i nepostojanja znanja je 2023. ali i ova pogubna 2024. godina. Jer, umesto kiše Bog je poslao sušu koja je obrala useve od 30 do 80 odsto. PPoljoprivrednici kažu da je šteta u poljoprivredi joko tri milijarde evra! Seljaci traže da se proglasi elementarna nepogoda. To je ocenjenoi na osnovu procne štete u 2017. godini kada je to bilo oko 1,5 milijardi eva. Kažu sad je šteta dvostruko veća. Srbija je od velikog izvoznika postala uvoznik hrane. U Skupštino Srbije je na javnom govoru o agraru, 12. jula 2024. godine, javno je rečeno da je prošle 2023. godine za uvoz mesa, mleka i prerađevina te godine potrošeno 600 miliona eva, a za prvih šesto meseci 2024. godine višeod toga! Da ove neznalice u vlasti imaju, možda samo dobru volju, žele da bude bolje, to nije sporno! Jer, dokaz njihove dobre volje je rekordan agrarni budžet koji su sad doneli od 119 milijardi dinara, a sad kroz rebalans budžeta ta suma novcje još povećana.. To je rekordan budžeta. Jer, kako je rečeno, to je po prvi put više od zakonskih pet odsto ukupnog budžeta, koliko je trealo uvek da ide u agrarni budžet. Ali, uzalud kada se to dobro neiskorist. Bivša predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić održala je, 26. decembra 2023. godine, u prisustvu tadašnje ministarke poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelene Tanasković, sastanak sa poljoprivrednicima. Brnabić je tom prilikom ocenila da je ovo istorijski sastanak, imajući u vidu to da njemu prisustvuju predstavnici više od 60 udruženja poljoprivrednika iz čitave Srbije. Tada ih je postojalo 88. Ona je navela da je ovo bilo prvi put da je neka vlada okupila sva relevantna udruženja iz oblasti poljoprivrede, kako bi im predstavila budžet za subvencije za narednu godinu, koji je prvom odlukom bio 119 milijardi dinara, a sad je povećan kroz rebalans u septembru 2024. godine. !
Ali, normalnije bi bilo da je ministarska sa saradnicima, odnosno sadašnji 16 ministar od 2000. godine, otišao u selo i tamo sa paorima, seljacima i stočarima razgovaro. Već samo ih zovu u svoje kabinete, da bi oni videli kako vlast uživa od poljoprivrede. Jer, to bi onda bilo pravo mesto. A, ne da seljaci dolaze u četiri zida vlasti u Beogradu i da im se serviraju saopštenja koja oni ni ne razumeju, pa tek posle shvate da su prevevareni! I tada, krajem 2023.godine, bilo je na sastanku najavljeno i formiranje poljoprivredne komore Srbije, kako bi se poljoprivrednim proizvođačima pružila mogućnost da kroz takvo telo štite svoje interese na tržištu. Tada je veći deo sastanka protekao u pitanjima poljoprivrednika predsednici Vlade i ministarki, kako bi sva otvorena pitanja u vezi sa funkcionisanjem subvencija bila navodno razrešena. Brnabić je istakla da je namera da ovakvi dijalozi između poljoprivrednika i Vlade budu redovni, kako bi zajedničkim snagama kontinuirano radili na dodatnom unapređenju položaja poljoprivrednih proizvođača. Posle se vidleo da je to bgila samko politička parola. Ništa se niejpromenilo u stvarnosti i praksi!
Dodeljeno 3.100 kuća!
Ako se pogleda agrar i selo u Srbiji, pozitivne promene se vide u onome što čini Ministarstvo za brigu o selu, koje vodi ministar Milan Krkobabić. Rad ovog ministarstva baziran je sad na tri stuba. To je dodela poklon – kuća u selima onima koji hoće da idu i u njima da žive. Zatim dodela besplatnih kombija za vise desetina sela za besplatan prevoz za narod od sela do sela, od sela do grada i obrnuto. Tu su i Miholjski susreti na kojima se narod okuplja za druženje, a ne za proteste. Najveći uspeh postignut je poslednje četiri godine kada je dodeljeno, kupljeno i poklonjeno, 3.100 kuća onima koji hoće da idu da žive na selu. Većina koja se odlućila za taj novi život su mladi, starosti oko tri decenije, a trećina je čak otišla iz grada u selo da živi. Radi se o 13.000 novih stanovnika u selima Srbije. Koliko je to – najbolja potvrda je činjenica, da, recimo opština Crna Trava im samo 1.500 stanovnika. Znači da je praktično osnovano desetak novih sela.
,,Najviše porodica, čak 90 familija, skućilo se u Bačkom Petrovom Selu, u opštini Bečej, a na drugom mestu je selu na severu Bačke, opština Kanjiža – Horgoš, gde je novi dom našlo 50 mladih porodica. Ovo pokazuju podaci Ministarstva za brigu o selu, koje već skoro četiri godine na javnom konkursu sprovodi projekat dodele novca – do 1,2 miliona dinara godišnje za kupovinu kuća porodicama koje žele da se skuće u seoskim podrućjima širom zemlje. Podaci tog ministarstva pokazali su još, kada je Vojvodina u pitanju, da je Sombor najviše privlačan za familije kojima je potreban dom, jer je u tom gadu dodeljeno 187 kuća, a odmah iza Sombora je varošica Bačka Palanka, gde je došlo 166 familija. Isti izvor navodi da posle Bačkog Petrovog sela, i Horgoša, a sledi Molč u ađanskoj opštini gde se okućilo 47 porodica, pa Srpska Crnja, gde su ključeve dobile 44 porodice’’, kaže Tijana Nešić, v.d. pomoćnik ministra. Ona ističe da je samo u ovoj 2024. godini useljeno 450 kuća, a interesovanje ne jenjava, jer stručnje službe trenutno obrađuju novih 150 zahteva. Ove godine obezbeđena je ista suma novca kao i lane, pola milijarde dinara, ali je ta suma rebalansom budžeta i uvećana. U selima Srbije, kojih prema popisu i podacima RZS ima 4.720, i dalje u toku je akcija dodele kuća mladima koji hoće da idu u selo da žive.
Oni koji idu u selo da žive, shvatili su da selo nije samo rad i život od poljoprivrede, već i svega oko nje, kao gradu. Tu se vidi šansa za opstanak i ostanak sela, koja za to imaju šanse. To su ona koja imaju više od po 100 stanovnika, a imaju dobre zadruge, a to znači i živo selo, gde može da postoji škola, ambulanta kafana, fudbalsko igaralište, krojač, frizer, automehaničar, pedikir, berber… Za takva sela će se opredeljivati i mladi, pre svega, žene koje će hteti u njima da žive i rade, odgajaju decu, tove stoku… Ako se poboljša stanje u stočarstvu Srbije, tada će se seoske staje i obori napuniti sa govedima i svinjama, pa ćemo imati dovoljno hrane za sebe, ali i izvoz. A, pomn je počeo da jenjava. Međjutim, bhez izvoza jema ni nvoe proizvodnej, ni života… Za sve to potrebna je uvek i politička podrška vlasti.
(Autor je analitičar i publicista)