POGLEDI: Vlast hoće ponovo da osniva paorsku komoru! (1.)

     Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Aleksandar Martinović razgovarao je sa predsednikom Privredne komore Srbije (PKS) Markom Čadežom o mogućnostima za uspostavljanje poljoprivredne komore Srbije. Na sastanku je istaknuto da se ukazala potreba da se poljoprivrednim proizvođačima omogući da na jednom mestu iskažu svoje ideje, dobiju neophodne informacije i uputstva, kao i da razmene iskustva, saopštila je Vlada Srbije.Tokom sastanka razmotreni su i primeri dobre prakse zemalja članica Evropske unije u kojima su već obrazovane poljoprivredne komore, i istaknuto je da bi poljoprivredna komora Srbije okupljala poljoprivredne proizvođače iz različitih oblasti poljoprivrede i da bi njihovi predstavnici mogli učestvovati u razgovorima sa Vladom Srbije i resornim ministarstvima. Martinović je naveo da bi glavni zadatak ove komore bio da bude spona između PKS i Ministarstva, kao i da aktivno sarađuje sa predstavnicima poljoprivrednih savetodavnih stručnih službi. Svakodnevno se susrećemo sa mnogobrojnim zahtevima poljoprivrednika. Mnogi zahtevi su već ispunjeni, neki su u razmatranju i tek treba da budu realizovani. Zbog toga bi uloga poljoprivredne komore bila da prikuplja, sortira, a potom zahteve svojih članova dostavi Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, rekao je ministar.Ali, osnvainej poljoprivredne komreo je invoaciaj vlastikoaj već postoji!

Branislav GULAN

Inovacija koja već postoji

     Podsećamo da je jedan od najvećih problema proizvođača dug Penzionog fonda za poljoprivredu, koji je premašio iznos od 1,5 milijardi evra. Zatim, članovi Poljoprivredno šumarske komore Srbije trebalo bi da budu sva registrovana poljoprivredna gazdinstva.  Predstavnici bi se birali na nivou okruga, a u okviru okruga pod komore bi se organizovale na nivou opštine. Napominjemo da PKS već ima Odeljenje za poljoprivredu, ali, s obzirom da oni rade samo u interesu veletrgovaca, velikih proizvođača i prerađivača. Ministarstvo čini sve da stavi pod kontrolu bilo kakvo pozitivno delovanje poljoprivrednika koji ukazuju na niz propusta, korupciju, nerad i nedisciplinu u svakom segmentu rada ministarstva. Srbija centar jeste za osnivanje Poljoprivredne komore, ali će se suprotstaviti svakom pokušaju da ona bude spona vladajuće klike sa podobnim udruženjima i pojedinačnim poljoprivrednim proizvođačima, sa  podobnim  SNS poslušnicima bez znanja, zvanja i interesovanja na njenom čelu.

     Ali, šta će im nova Poljoprivredna komora, kada ona već postoji u Beogradu? U ime poljoprivrednika osnovao ju je Nenad Manić iz Crepaje, a pomagao mu je Nenad Ilić iz Debrca kod Šapca. Dakle, Agrarna komora koja postoji u Srbiji, osnovana je 24. septembra 2017. godine. Osnivači su asocijacije i udruženja iz četiri regiona Srbije, a priključila su se i udruženja iz još pet regiona Srbije. Odmah, posle samo nekoliko meseci rada i velike podrške proizvođača hrane, ova AGRARNA KOMORA POLJOPRIVREDNIH PROIZVOĐAČA SRBIJE, već tada je IMALA IZMEĐU 4.000 i 5.000 ČLANOVA! Međutim, nije im stigla pomoć od vladajuće Partije. Komora se nije ugasila, ali je nema u javnosti! Zvanično postoji na papriu, ali se u praksoi ne vidi niti osti njen rad.

Назив удружења/савеза:

АГРАРНА КОМОРА БЕОГРАДА
Облик организовања: Удружење
Матични број: 28261039
Место: БЕОГРАД (ЧУКАРИЦА)
Општина: ЧУКАРИЦА
Улица: ПЕТРА МАРТИНОВИЋА
Број и слово: 21

    Predstavnici Privredne komore Srbije iskazali su spremnost da, nakon analiziranja i sagledavanja prilika, aktivno učestvuju u formiranju svih neophodnih radnih tela, pruže punu podršku u uspostavljanju te komore i obezbede svu infrastrukturu neophodnu za njeno funkcionisanje. Još uvek validnu Strategiju je usvojila Vlada Srbije, 31.jula 2014. godine i tada je rečeno da će ona ići u parlament na razmatranje u usvajanje. Jer, da je usvojila i Skupština Srbije, potom bi ona bila obavezujuća sve sve sledeće vlade i ministre! Ali, to se nije dogodilo. Vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji je najviše 1.200 evra godišnje po hektaru. Ukupna vrednost proizvodnje na 3.257.000 hektara nikada se nije primakla željenoj brojci od željenih šest milijardi dolara godišnje! Vrednost te proizvodnje po hektaru u Danskoj je 37.000 evra, Holandiji više od 25.000 evra, a to su zemlje kojima teži Srbija. U svetu u kome težimo novac se obrće 52 puta godišnje, a u Srbiji samo jednom u proseku! 

Neznanje se prenosi

     Slična vest bila je u javnosti i pred kraj 2023. godine. Samo su tada bili drugi učesnici. Neznanje u ovoj oblasti prenosi se s jedne na drugu vlast. Ovo je najbolji dokaz. Neznanje  je pokayano i pre nekolio godina, uz isticanje potrebe osnivanja paorske komore. Došlo je do promena ljudi u istoj vladajućoj partiji i neznanje se i sad ponovilo. Ni su znali oni pre, niti znaju ovi sad da postoji u  Beogradu, postoji Agrarna komora! Pred kraj prošle 2023. godine oglasila oglasila se tadašnja premijerka: Na sastanku, premijerke Vlade Srbije Ane Brnabić, minisitarke poljoprivrede Jelene Tanasković i njihovih saradnika, sa proizvođačima hrane Srbije, iz više udruženja (26. decembra 2023. godine) na kome je najavljeno formiranje poljoprivredne komore Srbije, razgovaralo se, i o tome, kako bi se poljoprivrednim proizvođačima pružila mogućnost da kroz takvo telo štite svoje interese na tržištu. Odnosno, kako bi paorska, odnosno poljoprivredna komora, bila jedna vrsta seljačke straže. Tu je pokazana dobra volja vlasti.  da se pomogne agrarnu oblast, za koju su i ovaj put pokazali – neznanje! Autor ovih redova i tada je neznalice upozorio da agrarna poljoprivredna komora postoji u Beogradu, u blizini Vlade. Ne čekajući da im to uradi vlast, poljoprivrednici su je osnovali i registrovali. To su Nenad Manić iz Crepaje i Nenad Ilić iz Debrca, pre oko osam godina.

     I još jedno neznanje vlasti u ovoj oblasti koju vode: Zemlja Srbija je davno, 1937. godine takođe prvi put osnovala poljoprivrednu komoru, sad daleke 1937. godine. Dakle, pre nego što su se ove sadašnje vlasti setile da pokažu dobru volju i pomognu uništeni agrar, nešto slično, pokušano je i urađeno davne 1937. godine.  Samo ponovljeno pre nepunih osam godina, kada su to uradili danas živi seljaci. Dakle, seljaci su bili napredniji od vlasii pre devet decenija, ali su to dokazali i ovim sadašnjim, pre nepunu deceniju!

     Ovakva odluka koju su doneli je doboranamerna ali, loša, štetna i dokaz da se oni koji se bave ovim poslom, nisu dovoljno upoznali, o njemu i njegovim problemima! Možda nešto drugo znaju, pa zašto se nebave onda takvim poslovima, možda bi imali bolje rezultate? Imali bi i više ugleda u zemlji gde pokazuju veliko neznanje sa ovime čiem se bave, kao što je agrar! Bar, sa poslom kojim se trenutno samo bave! U tom slučaju i zemlja Srbija bi imala veći i brži prosperitet kada se oni ne bi bavili sa poslovima za koje nisu nadareni. Ako se ostvari ovo odobrenje vlasti, kada je u pitanju osnivanje još jedne agrarne komore, ono neće nikom koristiti, već će vlastim biti upisana još jedna loša odluka u biografiji! Jer, baš ta i takva komora, koju su davno osnovali sami seljaci, već postoji i u zemlji Srbiji!

     Kada kažemo da vlast možda ima  dobru volju da pomogne, ali nezna to da čini, je agrarni budžet od 119 milijardi dinara za 2024. godinu, koji premašio i zakoskih pet odsto od ukupnog budžeta Srbije! to jekroz rebalans budžeta sad povećano! Valjana suma, ali ako se dobro rasporedi i iskoristi!

Evo o čemu se radi.

     Vlast je dala saglasnost, na kraju 2023. godine,  za formiranje Agrarne poljoprivredne komore Srbije! Čudi da se članovi vlasti nalaze na tako visokim funkcijama Srbije, a da ne znaju da seljačka zemlja Srbija već ima AGRARNU KOMORU POLJOPRIVREDNIH  PROIZVOĐAČA SRBIJE! Ova sadašnja, osnovana je pre više od sedam godina! ŠTA ĆE IM JOŠ JEDNA? OVO JE JOŠ JEDNA POGREŠNA ODLUKA VLASTI, KOJA DOKAZUJE NEZNANJE POSLOM  KOJIM SE BAVI! Zaašto je pompgne sadašnju komkoru da bude u funkciji poljoprivrednika?

     Jer, da valjano rade svoj posao, da se upoznaju sa problemima, znali bi da je davno, pre njih takva odluka donetа i kao СЕЉАЧКИ БУКВАР, sad već daleke 1937. godine!  Da su to pročitali ne bi sad ponovo donosili takvu odluku, kao svoju inovaciju! Mnogi su je već sproveli u praksi. Jer, Srbija i u vreme kada vlast donosi ,,spasilačku’’ odluku za seljake, država u kojoj vladaju,  VEĆ VIŠE OD SEDAM GODINA IMA AGRARNU KOMORU POLJOPRIVREDNIH PROIZVOĐAČA! Šta će im još jedna? Možda je vlast planirala da neke svoje nerešene kadrovske probleme rešava u novoj instituciji?

Neuka vlast!

     Pitanje je ipak zašto vlast tako malo zna o poslu kojim se bavi? To su dokazali i u razgovorima sa proizvođačima hrane. Neuspešno! Najčešće u prostorijama vlade Srbije, a jednom i u višenacionalnoj zajednici Kisaču. Zašto nepotrebno osnivaju još jednu instituciju, koja već postoji?! Jer, da su znali, da ona postoji, onda je trebalo samo unaprediti njen rad! A, to znači da vlast postojećoj seljačkoj KOMORI pomogne sa umnim kadrovima i da ih upute u nju, da rade sa proizvođačima hrane! Poznavaoce prilika u agraru mora da čudi ovako nizak nivo znanja kreatora i ljudi koji vode agrarnu politiku u Srbiji! Ali, TO SE VIDI U PRAKSI. Najbolji primer su rezultati koje je pokazalo sprovođenje te validne strategije razvoja poljoprivrede od 2014., pa do kraja 2024. godine. Ona je planirala da se agrar godišnje rayvija po stopi od 9,1 odsto ili u lošijim godinama da to bude 6,1 odsto. Rezultat je da se ona prosečno godišnje za jednu deceniju razvijala po stopi od samo 1,7 odsto!

     Ali, ako se ovo zna, onda je i jasno zašto ovih godina umesto rasta, proizvodnje imamo pad! Odnosno, za protekle tri i po decenije  agrar Srbije sve do pojave Korone 19 imao skroman rast od samo 0,45 odsto! Onda nije čudno da članovi ministarstva poljoprivrede na jednom sastanku nedavno održanom u Palati Srbije,  zajedno sa KONVRENTOM EU, nisu čak ni znali da već više od devet godina imamo Strategiju razvoja poljoprivrede Srbije, donetu krajem jula 2014. godine, a čija validnost ističe krajem jula 2024. godine! Toj lošoj strategiji vaildnsot je produžena do kraja 2024. godin dok se ne uradi nova! To je još jedna dokaz da imamo neuku vlast! Štetu imamo svi, vlast koja gubi ugled, proizvođači hrane,ali ponajviše i – potrošači koji plaćaju ceh svih tih gluposti i promašaja!

     A, da se i ne govori o tome da članovi ministarstva poljoprivrede nisu imali pojma o tome ni kakvi su rezultati tog krunskog dokumenta agrara Srbije. Taj dokument je donet kada je na početku vlasti bila baš ova vladajuća garnitura! Sad već bi trebalo da se priprema novi dokument, jer validnost ove strategije pada proizvodnje, izlazi krajem jula 2024. godine! Poje u tokuizradanacrta ovkirmne buduće strategije, valdinsot postojećoj, lošojje produžena do kraja 2024. godine.

     Uprkos silnim obećanjima vlasti, poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji je izgleda dogorelo do nokata. Toliko da je prvo u selu Viševac kod Rače, u blizini Kragujevca, održana 2023. godine održana sednica inicijativnog odbora za osnivanje Pokreta poljoprivrednika Srbije, koji bi uskoro mogao da preraste i u političku stranku. Na tom sastanku poručili su da je domaća poljoprivreda devastirana i optužili Vladu Srbije da nije ispunila brojna obećanja. U maju 2023. godine, nakon višednevnih protesta, nezadovoljni ratari i stočari potpisali su, naime, sporazum sa Vladom, tačnije sa ministarkom poljoprivrede Jelenom Tanasković, nakon čega su se povukli sa ulica. Vlast im je zauzvrat tada obećala da će povećati subvencije za biljnu proizvodnju sa 9.000 na 18.000 dinara po hektaru, premije za mleko sa 15 na 19 dinara po litru, a za mlečne krave sa 30.000 na 40.000 dinara po grlu. Uz to, dogovoreno je da se 2023. godine prepolove, a naredne potpuno ukinu naknade za odvodnjavanje, da će se kontrolisati uvoz mleka i mlečnih proizvoda, uvesti „plavi dizel“ od 1. januara 2024. i da će odmah početi dijalog o novoj agrarnoj i politici subvencija. Jer, Srbiji je potreban novi koncept agrara, a sa njime i novi ljudi koji su vodili taj projekat. Ministarka je svoje neznanje pokazali sa obećanjem o gradnji novih 103.000 hektara i sistema za navodnjavanje. Poslednjih podaak RZS iz januara 2023. godine je da se u Srbiji navodnjavlo u 2022, godini samo 54.639 hektara njiva. U 2023. godini još manje. Samo 47.529 hektara. Tadašnja minsitarka je bila je bila 15 ministar agrara Srbije, od 2000. godine. Da je svaki izgradio nove sisteme na po samo 10.000 hektara, sad bi bilo čak 150.000 hektara koji imaju nove sisteme.

Ovako imaju samo nova obećanja i očekivanja! Suša imeje ove godienj ponvoo pokazala zube!

     Pošto su prazne staje u Srbiji, nema junadi, koja se moraju uvoziti, pa nema ni prirodnog gnojiva, sad stižu i novi zahtevi za subvencije za junad, ukoliko želimo da napunimo staje. Jer, Srbije je nekada pre više od tri i po decenije godišnje izvozila po 34.000 tona najkvaltietnijeg junećeg mesa ,,bebi bifa’’, a sad pošto nema junadi, izvozi se godišnje samo po 300 do 400 tona! Dakle, 100 puta manje nego nekada!

     Ispunjavanje nekih od ovih uslova verovatno je čekalo da se najpre usvoji rebalans budžeta Srbije za 2023, pa sad iza 2024.godinu, u kome su predviđena dodatna sredstva za te namene. U međuvremenu, u Aradcu kod Zrenjanina, prošle godine, ponovo su se bili okupili predstavnici udruženja koja su u maju 2023. godine protestovala, zahtevajući da Vlada ispuni sve što im je obećala.

Tad su od vlasti  zatražili i da odgovore gde su nestale subvencije od 54 milijarde dinara ili oko 460 miliona evra, koje su bile namenjene za stočarstvo (28 milijardi dinara) i ruralni razvoj (26 milijardi dinara) od 2016. do 2020. godine. Deo tog novca, kojije otišao iz Ministarswta poljoprivrede, nije stigao do stočara i stanovnika sela. Nepravilnosti o upotrebi tih podsticaja utvrdila je Državna revizorska institucija još krajem 2019. i 2020. godine,  analizirajući efektivnost podsticaja za stočarstvo i ruralni razvoj. Da je taj novac došao do onih kojima je bio namenjen, verovatno pravdu ne bi ni tražili na ulici, već bi bili u svojim stajama, oborima za tov, na njivama, ekonomskim dvorištima… Ali i oni su, po svemu sudeći, shvatili da se sa zemlje (njive) njihov glas mnogo slabije čuje nego sa asfalta (ulice).

Godinama se niko u vrhu vlasti nije preterano uzbuđivao što je proizvodnja u agraru u poslednje tri i to decenije, do pandemije virusa kovid-19, u proseku rasla po stopi od samo 0,45 odsto godišnje. Da nevolja bude veća, u 2021. godini,  kada je BDP Srbije povećan 7,5 odsto, fizički obim poljoprivredne proizvodnje bio je više od pet odsto manji nego u godini pandemije, dok je 2022. godine smanjen za dodatnih osam procenata. Nisu se uzbuđVali ni što se agraRni Ustav, a to je strategija, po prikazanim brojkama razvijao samo po stopi od 1,7 odsto u protekloj deceniji!

     Iako je prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvom i drugom kvartalu 2023. godine sektor poljoprivrede, šumarstva i ribarstva ostvario značajan realni rast bruto dodate vrednosti od 10,5 i 9,3 odsto, to nije bilo dovoljno da se nadoknadi pad u prethodne dve godine. Na stranu što je 2022. godine godine dodata vrednost ukupne proizvodnje srpskog agrara realno bila za oko sedam odsto manja nego 2014. godine, koju su obeležile katastrofalne poplave. A, te 2014. godine Vlada je obećavala med i mleko. U leto te godine, Vlada na čijem je čelu bio sadašnji predsednik države, usvojila je Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2014. do 2024, iz koje je proizlazilo da će se srpski agrar u narednom periodu razvijati tempom od 6,1 do čak 9,1 odsto godišnje. A ispostavilo se da nikakvog rasta od 2014. do ove godine zapravo nije ni bilo. Naprotiv, u 2022. godini je vrednost poljoprivredne proizvodnje realno bila za oko osam odsto manja nego u godini u kojoj je Strategija usvojena, jer je u šest od deset godina poljoprivredna proizvodnja padala! U 2024. godini taj pad proizvdonje će biti dvocifren!

Dokument za utehu!

     Ako je za utehu, taj dokument, za čije je pisanje na više od 145 strana bilo angažovano 240 eksperata i koji je sa 8,2 miliona evra finansiralo više evropskih institucija, Vlada nikada nije ni uputila Parlamentu na usvajanje. Možda i zato što niko ozbiljno nije ni mislio da tu strategiju sa reči pretoči u dela. I što se vlast farmera i ratara seti samo kada ih muka natera na blokadu puteva ili u finišu predizborne kampanje, jer u Srbiji ima blizu pola miliona gazdinstava, a svaki glas je važan za pobedu na izborima. Toga su, izgleda, postali svesni i poljoprivredni proizvođači, koji su na nedavnom skupu ocenili da bi agrar, uz adekvatnu podršku države, mogao da stvara nekoliko puta veću dodatu vrednost od pet milijardi evra, koliko stvara godinama unazad. Oni poručuju da bi po novom konceptu agrar mogao da stvori blizu 70 milijardi dolara godišnjeg prihoda, a toliko je bio ukuan BDP Srbije u 2023. godini!

Pa I ljudikoji vode agrar. „U prethodnih 30 godina svaka stranka obećavala nam je kule i gradove, a po preuzimanju vlasti nas je zaboravila i ostavila“, kaže poljoprivrednik Stevo Mišić iz Ravnog Sela u opštini Vrbas, jedan od inicijatora Pokreta poljoprivrednika Srbije, sa željom da se „život na selu učini boljim, da se ne dođe u situaciju da vlast rasparčava zemlju, uvozi meso i mleko, a da mladi napuštaju sela“. Da bi se bilo šta promenilo, najpre se mora promeniti vlast, kao iljudu koji vode agrar.  Ivan Naumović iz Srema upozorava da će još veći problemi nastupiti „ako ostanemo bez sela kao baze. Jer, bez slea neće biti ni Srbije“. Osim velikog broja zaparloženih njiva, zbog čega se u Srbiji, prema podacima RZS, obrađuje manje od 3,25 miliona hektara, veći problem je što se vrednost proizvodnje po hektaru procenjuje na samo oko 1.200 evra, dok se ona u razvijenim zemljama kreće u rasponu od 25.000 do 37.000 evra po hektaru. Holandija, na primer, iako raspolaže sa samo 1,7 miliona hektara obradivih površina, upola manje nego što se obrađuje u Srbiji, svake godine izveze poljoprivredne proizvode vredne više od 95 milijardi evra!

    Najgore je što trenutnim stanjem u agraru Srbije nisu zadovoljni ni poljoprivredni proizvođači, a ni potrošači ni političari. Nisu zadovoljni  sa radom Boga, koji umesto kiše šalje sušu! Ona je i ove 2024. godine, rano obrala prinose. Svi plaćaju ceh najgore loše agrarne politike koja se vodila u protekloj deceniji!

Govor brojki

     Dakle, samo 1.200 evra je prosečna godišnja vrednost poljoprivredne proizvodnje po hektaru u Srbiji, dok se u razvijenim zemljama kreće u rasponu od 25.000 do 37.000 evra po hektaru! Ukupna godišnja vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji retko kad godišnje pređe vrednost od pet milijardi dolara. Za proteklih deset godina sprovođenja još uvek validne strategije, zabeleženo je više padova nego rasta proizvodnje. Jer, naroude je obećanr ast od 9,1 odsot ili u lošijim godinama 6,1 odsto. Sad kad se izračuna rast za ceo period će biti najviše 1,7 odsto!

Strategija pada!

     Nekada se u Srbiji godišnje proizvodilo oko 650.000 tona svih vrsta mesa, i trošilo po stanovniku oko 65 kilograma godišnje. Danas se proizvodi oko 400.000 tona svih vrsta mesa i troši godišnje po jednom stanovniku oko 38 kilograma. Zato se postavlja pitanje gde će se pronaći obećane desetine hiljada tona junetine za izvoz u u Kinu, Egipat i druge zemlje. Jer, i reeksport je dozvoljen dok vas neuhvate.  Jer, posrnulo stočarstvo koje je pušteno niz vodu u Srbiji, nije grana koja se može preko noći obnoviti. Uništavano je decenijama pa sad treba i nekoliko decenija, najmanje pet, da prođe da se obnovi. Naravno ako vlast donese odluku da mu daje podršku za obnovu!

     Prvo je potrebno da se donese odluka da poljoprivreda bude strateška gana i da za sve što bi se radilo ima podršku političke partije. A, nje nema. Za sada! Prema podacima RZS slika loše agrarne proizvodnje u Srbiji vidi se po rezultatima njene proizvodnje u protekloj deceniji.

Žega smanjila rod!

    Dok se procenjivao rast BDP u ovoj 2024 godini – stigla je žega i dogodio se pad svih proizvodnjue svih kultura od 30 do 80 odsto. Sećamo se 2017. godine kada je šteta od suše bila 1,5 milijardi dolara. Tada su proizvođači tražili da se proglasi elementarna nepogoda.Država nije mala novca da to plati, pa je donela odluku da proglasi pad agrarne proizvodnje, sa dvostrukom brojkomk od od 11,4 odsto. Nešto slično se i sad dešava i razmišlja. Samo u ovoj godini, proizvođači kažu da su štete duplo veće te da nisu manje od tri milijarde evra. I sa ovom malom proizvodnjom političari kažu biće hrane dovoljno. Ali, proizvođali dodaju samo u ovoj godini. Da, do kraja ove i malo u sledećoj godini. Hrane za stoku će biti i na početku godine, a tad krenuti pokolj stoke zbog nedostatka stočne hrane. Ove što sad imamo, ali tada neće biti hrane za nju! Krave će otići u klanice, pa čemo prividno na zimu i na početku godine, imati višak mesa i hrane. Ali, posle toga će se  još više isprazniti staje i obori. Da bi narod preživeo, država će morati da se zadužuje i da uvozi hranu. Jer, nećemo više biti zemlja koja ima dovoljno ni za samoprehranu, a ni  – za izvoz.

    Dok se procenjivao rast BDP u ovoj 2024 godini – stigla je žega i dogodio se pad svih proizvodnjue svih kultura od 30 do 80 odsto. Sećamo se 2017. godine kada je šteta od suše bila 1,5 milijardi dolara. Tada su proizvođači tražili da se proglasi elementarna nepogoda.Država nije mala novca da to plati, pa je donela odluku da proglasi pad agrarne proizvodnje od 11,4 odsto. Nešto slično se i sad dešava i razmišlja.  Samo u ovoj godini, proizvođači kažu da su štete duplo veće te da nisu manje od tri milijarde evra. I sa ovom malom proizvodnjom političari kažu biće hrane dovoljno. Ali, proizvođali dpodaju samou ovoj godini. Da, do kraja ove i malo u sledećoj godini. Biće I na početku godine, jer će tad krenuti pokolj stoke zbog nedostatka stočne hrane. Ove što sad imamo, ali tada neće biti hrane za nju! Krave će otići u klanice, pa čemo prividno na zimu i na početku godine, imati višak mesa i hrane. Ali, posle toga će se  još više isprazniti staje i obori. Da bi narod preživeo, država će morati da se zadužuje i da uvozi hranu. Jer, nećemo više biti zemlja koja ima dovoljno ni za samoprehranu, a ni  – za izvoz.

Decenija bez rasta!                          

     Ispostavilo se da do sada, za proteklih deset godina nikakvog rasta u proizvodnji skoro nije bilo. Samo 1,7 odsto! Naprotiv, u 2021. godini agrarna proizvodnja je imala pad, kao i u 2022. godini kada je pad bio blizu osam odsto. Ako je za utehu, taj dokument na 145 strana pisalo je oko 240 domaćih agrarnih eksperata. Za izradu tog dokumenta, uz boravak na Zlatiboru i Tari, sebe su častili sa 8,2 miliona evra, koji su stigli kao donacija za taj posao od više evropskih institucija. Biloje reči da će dokumenn ići i na raspravu u Skupštinu Srbije, ali Vlada nikada nije dokument uputila Parlamentu na razmatranje i usvajanje. Možda i zato što niko ozbiljno nije ni mislio da tu strategiju sa reči pretoči u dela. Jer, da je usvojen u Skupštini Srbije, on bi obavezivao sve vlade da je sprovode. Ovako donela je samo nevolje i onima koji su je pisali i proizvođačima, potročačima, kao i Vladi Srbije. Ta strategija donela je štete Srbiji koja sad mora da uvozi hranu da bi prehranila 6,6 miliona žitelja!

     Odgovorni su  zato što ni sad od njih nisu tražili da podnesu izveštaj o (ne) sprovođenju validne strategije, pa tek onda da se na osnovu tih iskustava piše nova.Već su odmah krenuli u pisanje nove bez prave analize ove kojoj validnost ističe. Novu strategiju opet pišu bez učešća neposrednih proizvođača hrane i nauke u Srbiji! Na tu lošu stranu ukazuju sami proizvođači hrane. Zato ni od buduće strategije, ako se tako nastavi, ne očekuju boljitak. 

     Još uvek validnu Strategiju je usvojila Vlada Srbije, 31.jula 2014. godine i tada je rečeno da će ona ići u parlament na razmatranje u usvajanje. Jer, da je usvojila i Skupština Srbije, potom bi ona bila obavezujuća sve sve sledeće vlade i ministre! Ali, to se nije dogodilo. Vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji je najviše 1.200 evra godišnje po hektaru. Ukupna vrednost proizvodnje na 3.257.000 hektara nikada se nije primakla željenoj brojci od željenih šest milijardi dolara godišnje! Vrednost te proizvodnje po hektaru u Danskoj je 37.000 evra, Holandiji više od 25.000 evra, a to su zemlje kojima teži Srbija. U svetu u kome težimo  novac se obrće 52 puta godišnje, a u Srbiji samo jednom u proseku! 

     Tu se i nalazi kvačka njihovog uspeha i našeg neuspeha!

     Novi ministar agrara ne dolazi kao znalac u ovoj oblasti već kao čovek koji je mesto ministra zaslužio radom u politici prethodne partije Srpske radikalne stranke, a potom i sadašnje SNS. Dakle, on nije novi čovek i ministar sa ovlašćenjima u toj oblasti već, faktički samo državni sekretar u obavljanju tih poslova, ističu znalci u toj oblasti. Jer, neće imati moć, ali čim nema moć, neće imati ni volju, ništa da menja. A, vladajuća Partija još nije odlučila da agrar bude strateška grana!  Sve dok to nebude neće biti boljitka ni odluka koje će menjati stanje na bolje u ovoj oblasti. Jer, prvo što bi trebalo da se menja je da bi agrar morao da bude strateška privredna grana! 

     Ali, to se agraru  obećava samo kada poljoprivrednici izađu na ulice, da će dobiti. Znači uskoro će stići i novo obećanje, ali neće se primeniti u praksi. I to ne u celosti nego samo po granama koje su u krizi kao što je sad stočarstvo! To je onda opet  samo  ,,gašenje požara’’.

     A, samo sistemsko rešavanje problema, umesto uredbama može doneti boljitak svima! I vlastima, i proizvođačima, a i narodu.  Dok god se sistemski proglemi agrara nereše i on  ne postane strateška grana, a ne samo kada proizvođači izlaze na ulicu. To će biti početak i kraj, do sledećeg izlaska na ulicu.

Dokazi o postojanju AGRARNE KOMORE!

    Evo i dokaza o postojanju AGRARNE KOMORE POLJOPRIVREDNIH PROIZVOĐAČA SRBIJE. ONA POSTOJI U ZEMLJI SRBIJI, GRADU BEOGRADU, VEĆ SKORO OSAM GODINA! A, to je  opet inovacija koju je po drugi put izmislila  agrarna vlast vladajuće partije Srbije! Ovu komoru koja postoji, baš takva kakva je potrebna proizvođačima hrane, u ime proizvođača hrane u Srbiji, osnovao je Nenad Manić, proizvođač hrane iz Crepaje u Vojvodini.  Pomagao mu je i Nenad Ilić iz Debrca kod Šapca. Agrarna komora koja postoji u Srbiji osnovana je 24. septembra 2017. godine. Osnivači su asocijacije i udruženja iz četiri regiona Srbije, a priključila su se i udruženja iz još pet regiona Srbije. Odmah posle samo nekoliko meseci rada, i velike podrške proizvođača hrane, ova AGRARNA KOMORA POLJOPRIVREDNIH PROIZVOĐAČA SRBIJE, već tada je IMALA IZMEĐU 4.000 i 5.000 ČLANOVA! Međutim, nije im stigla pomoć od vladajuće Partije. Ona se nije ugasila, ali je nema u javnosti. Fakat postoji smao na papiru!

              (Nastaviće se)