Ovo je osmi put od 2000. godine da suša u avgustu pogodi velike delove Srbije – a nekada je to bila retka pojava. Smanjeni prinosi svih kutklrua za 30 do 80 odsto. Od ovogodišnje proizvodnje, hrane će biti dovoljno u zemlji za narod pa i za smanjeni izvoz! Ali, problemi tek dolaze narendih godina. Traži se da država prizna elementarnu nepogodu jer se šteta u agraru procenjuje na oko tri milijarde evra!? Do sada država je u takvim situacijama, proglašavala pad proizvodnje sa dvocifrenom brojkom!

Branislav GULAN

Zadružni savez Vojvodine, uputio je zahtev nadležnim institucijama za proglašenje elementarne nepogode zbog suše, koja je desetkovala prinose svih polјoprivrednih kultura.

Procene sa terena ukazuju na to da umanjenje prinosa pojedinih ratarskih kultura u određenim regionima ide i do 80 odsto. Zemlјoradničke zadruge i polјoprivredni proizvođači bez podrške nadležnih institucija ne mogu podneti teret ove teške proizvodne godine, poručuju iz Zadružnog saveza Vojvodine.

Jer,  ovo je osmi put od 2000. godine da suša upogodi velike delove Srbije – a nekada je to bila retka pojava. Smanjeni prinosi svih kultura za 30 do 80 odsto. Hrane će biti dovolјno u zemlјi za narod pa i za smanjeni izvoz! Ali,će je biti sve manje i narednih godina.

Polјoprivrednici i zemlјoradničke zadruge su suočeni ne samo sa klimatskim nego i različitim tržišnim izazovima, zato se postavlјa pitanje- kako zasnovati novi proizvodni ciklus i obaviti jesenju setvu na 2,5 miliona hektara koja je na pragu čulo se na konferenciji za novinare u Zadružnom savezu Vojvodine.

,,Jer, od ove proizvodnje ćemo samo preživeti, ali je pitanje kako i od čega ćemo živeti i narednih godina ako se ne obavi valјana ovogodišnja jesenja setva’’, rekla je Jelena Nestorov Bizonj, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine.

,,Sećamo se 2017. godine kada je šteta u polјoprivredi bila oko 1,5 milijardi evra.Tada smo takođe tražili da se proglasi elementarna nepogoda, ali nije bilo razumevanja zato. Jr, država nije imala novca pa to nije  prihvatila. Odgovor je bio da se proglasi pad proizvodnje od 11 odsto. Ove godine štete su više nego duplo veće! Znači nisu manje od tri milijarde evra’’, kaže Miloš Vuković, predsednik Upravnog odbora zadružnog saveza Vojvodine i direktor ZZ ,,Zadrugar’’ u Baču.

Radovan Bokić, direktor ZZ ,,Agro – Klek’’ u Kleku ističe da u stajama ima oko 1.000 grla mlečnih krava i u oborima više hilјada svinja. Ali, zbog suše koja je obrala rod, hrane za njih će biti samo do zime. Posle toga, moraće u klanice, pa će se smanjiti i ovako uništeni stočni fond.

Slično stanje je zadruzi ,,Mrkšićevi salaši’’ u Srpskom Itebeju. Jer, u ovoj zadruzi  ima više od 330 zaposlenih. Sitauciaj je takva da neće biti hrane za stoku. Još, veći problem je kako i sa kojim novcem obaviti pedstojeću jesenju setvu u Srbiji. A, ukoliko ona bude redukvoana, manje hrane će biti i narednih godina, kaže direktor zadruge Vojislav Mrkšić.                                                          

I ostali poljoprivrednici, peko svojih udruženja su Vladi Srbije uputili niz zahteva, a najavljuju da ukoliko isti ne budu ispunjeni za 15 dana, slede protesti. Najvažniji zahtev, kako ističu, jeste da Vlada hitno sprovede mere za saniranje suše po predlozima ove institucije. Između ostalog, poljoprivrednici traže i smenu direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije Jugoslava Nikolića.

Na početku dopisa upućenog Vladu, oni ističu da mere moraju da sadrže i problematiku odlaganja plaćanja svih poljoprivrednih kredita i isplatu 17.000 dinara po hektaru za sertifikovano seme bez pravdanja. Dodatno, zahtevaju i rešavanje ranije iznetih problema sa jasnim datumima realizacije istih.

Zahtevi podrazumevaju momentalnu isplatu po svim javnim pozivima u toku ove godine, raspisivanje javnog poziva za sertifikovano seme u najkraćem mogućem roku, gorivo za poljoprivrednike bez akcize na benzinskoj pumpu, uređenje PIO uplata poljoprivrednika. Traže i uređenje tržišta, robnog zapisa i javnih skladišta, upis parcela po drugom osnovu. „Zahtevamo pozivanje na odgovornost svih odgovornih lica za katastrofalno stanje u poljoprivredi na koje ukazujemo od 2022. godine, kao i smenu direktora Hidrometeorološkog zavoda Srbije. Ukoliko se u roku od 15 dana ne vide jasni koraci u realizaciji ovih zahteva, smatrajte ovaj dopis prijavom protesta poljoprivrednika na celoj teritoriji države“, navodi se u zaključku koji su poljoprivrednici uputili Vladi.

Potpisnici ovog saopštenja su Ujedinjena udruženja poljoprivrednika Srbije, Udruženje poljoprivrednika Aradac, Udruženje poljoprivrednih proizvođača Subotice, Savez udruženja poljoprivrednika Banata i Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije, a uz podršku Novoseljanskih paora, Banatske crnice Nova Crnja i Dolovačkih paora.

Ekstremno visoke temperature i suša ove godine su poljoprivrednicima zadale posebne muke. Oštećeni su prinosi svih poljoprivrednih dobara. Na tezgama pijaca nalazi se sve manje robe, a cene rastu. Prinosi su smanjeni za 30 do 40 odsto! Poljoprivreda u Srbiji beleži velike gubitke zbog učestalih suša i visokih temperatura koje su značajno smanjile prinose svih kultura.

Agroekonomista Milan Prostran kaže za Euronews da očekuje da će manjkovi biti dvocifreni. Kako navodi, sa smanjenjem prinosa kukuruza, soje, suncokreta i voća, cena pšenice, kao osnovnog prehrambenog proizvoda, mogla bi da poraste.  Posebno su pogođeni malinari koji već sada predviđaju probleme ne samo ove, već i naredne sezone. Jovan Majstorović iz Brezovice kod Čačka ističe da je ova godina zbog suše izuzetno teška. Udruženja poljoprivrednika kojih u zemlji ima 88, Vladi Srbije predlažu da se u zbog  suša koje su smanjile ukupnu proizvodnju  svih kultura, ova godina proglasi za elementarnu nepogodu! Jer,  ovo je osmi put od 2000. godine da suša upogodi velike delove Srbije – a nekada je to bila retka pojava. Smanjeni prinosi svih kultura za 30 do 40 odsto. Hrane će biti dovoljno u zemlji za narod pa i za smanjeni izvoz!

Pre povrtara suša je obrala polovinu roda paradajza, a ono što je ostalo opalo je pre zrenja Kako piše Klima101 U različitim delovima zemlje, a posebno u istočnoj Vojvodini, već nedeljama vlada jaka suša. Usled nedostatka padavina (i visokih temperatura), ugroženi su vodosnabdevanje kao i prinosi kasnih kultura, pre svega kukuruza i soje. Ovakvi uslovi su ekstremni, ali su nažalost istovremeno i sve normalniji deo naše realnosti – ne samo u Srbiji, već i šire, u ovom delu Evrope. U okviru projekta EXTREMES na Institutu za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu sproveli smo niz istraživanja fenomena suše u Srbiji. Otkrili smo, između ostalog, da ako uporedimo prilike iz poslednjih 30 godina sa onima koje su vladale tokom prethodnog takvog perioda, letnje suše su sada dvostruko češće.

Povrtari najviše ispaštaju

Među ekstremnim vremenskim prilikama, suša je posebno teška za praćenje i merenje. Tamo gde oluje prirodno imaju početak i kraj, a toplotne talase smo sami omeđali vrlo konkretnim parametrima, suše ostavljaju dalekosežne posledice po poljoprivredu, ekonomiju, i ljudsko društvo uopšte, ali je teško odrediti kada tačno počinju i koliko traju.Postoje različiti oblici suša i različite definicije: meteorološka, hidrološka, poljoprivredna suša, ali sve uvek započinju meteorološkom sušom – odnosno deficitom padavina. Kako bi se suše mogle pratiti, u nauci je razvijen veliki broj takozvanih indeksa – alata koji uz pomoć konkretnih brojki i merenja opisuju određena stanja (u ovom slučaju dužinu i intenzitet suša).U našem istraživanju koristili smo indeks pod nazivom SPEI, tj. Stabndardizovani indeks padavina i evapotranspiracije: ukratko, u pitanju je vrlo koristan alat koji nam omogućuje da sagledamo suše na različitim vremenskim skalama, koristeći podatke o temperaturi i padavinama. Uz pomoć ovog indeksa mogu se pratiti sušni uslovi na globalnom nivou. Fokusirali smo se na letnje mesece, jul i posebno avgust: u pitanju su najtopliji meseci u godini, kada suše mogu biti posebno štetne, a naročito za kasne poljoprivredne kulture kao što je kukuruz, koje tokom leta prolaze ključne faze vegetacije.

Crvenom bojom obeleženi su ekstremno sušni uslovi, a spektar se sa druge strane završava ekstremno vlažnim uslovima. Početkom 50 – ih godina prošlog veka, gotovo pola Evrope bilo je pogođeno veoma sušnim periodom; van ova dva ekstrema na vrhu vizuala, do 90-tih godina prošlog veka izdvajaju se samo dva ekstremna događaja: 1963. i 1983. godina, i to samo sa lokalizovanim ekstremnim sušama u delovima Vojvodine.

Ali situacija se menja od poslednje decenije prošlog, a posebno sa početkom ovog veka. Jake i ekstremne suše obeležile su avguste 2000, 2003, 2007, 2011, 2012, 2017, 2022… Ovaj avgust, 2024. godine, uskoro će postati novi član ovog rastućeg niza. Pored toga, uočili smo i da meseci jul i avgust pokazuju konzistentan trend ka suvljim uslovima i višim letnjim temperaturama. Zagrevanje Mediterana utiče na veće prodore toplog vazduha iz severne Afrike ka Evropi, što sa sobom donosi dugotrajne suve vremenske uslove. Zašto se dešava ovako drastična promena kada su u pitanju suše u Srbiji? Jedan razlog je porast temperature: Srbija se nalazi u „vrućoj tački” klimatskih promena, i porast temperatura, a posebno tokom leta, ovde je veći od svetskog proseka. Nedostatak padavina u julu i avgustu, praćen izuzetno visokim temperaturama i toplotnim talasima poput skorašnjeg u julu stvara idealne uslove za razvoj suše. Ali šire od toga, na veću učestalost suša utiču i promene u atmosferskoj cirkulaciji većih razmera. U pitanju je vrlo kompleksno polje istraživanja, ali određena istraživanja ukazuju na to da, primera radi, zagrevanje Mediterana utiče na veće prodore toplog vazduha iz severne Afrike ka Evropi, što sa sobom donosi dugotrajne suve vremenske uslove.

Aktuelna naučna saznanja nam govore da će, u široj regiji jugoistočne Evrope, letnje temperature nastaviti da rastu usled klimatskih promena, a da će letnjih padavina biti manje. Verovatnoća da ćemo imati više ovakvih (pa i gorih) suša na našem području je dosta velika, mada je teško dati prognoze kada će se tačno ove suše dešavati. U međuvremenu, potrebno je da se adaptiramo na nove uslove, ne samo u poljoprivredi, već i u svim drugim sferama života koje suše pogađaju (uključujući, na primer, i energetiku). I kako je to uveliko najavljeno u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove – da unapredimo sezonske prognoze, kako bismo se što manje uzdali u sreću svaki put kada je vreme za setvu, javljs nam Milica Tošić, iz Instititua za meteorologiju Srbije.

U Srbiji je suša najviše pogodila kukuruz, zatim soju, šećernu repu i nešto manje suncokret, a šteta u ovom trenutku manjih prinosa kukurua bial je oko iznosi oko 600 miliona evra, rekla je direktor Udruženja “Žita Srbije” Sunčica Savović.

Ipak, I uz manji prinsoi kukruzqa će biti dovoljnoo. Jer, uz smanjeni stočnhi fond Srbiji je potenbonajviep četkiri miliona toina. Prepsotavlaj se da će roditi oko 5,3 miliaon tona. Na  zalihama od prišlogodišnjeg roda na početku ovogodišnje žetve bilo je oko 400.000 tona. Dakle, ove godine, pored značajngo manjeg roda, uz podmirenje  domaćih potreba, biće viška za izvoz od blizu 1,7 miliona tona!? Vipšak ima za izvoz zbog toga što nema stoke u Srbiji ga jede. Kada bi se ,,žuto zlato’’ potoršilo u zemkji , pa se izhuvozuilo meso ili proizvudoi iz viših faza prerade, zharada bi bila i do pet puta veća! Ovako se hvalimo sa izvozomk siroinqfa, recimo, kukuruza, što neradi nijenda zemlaj na svetu, posimk Srbije!

Direktor Udruženja “Žita Srbije” Sunčica Savović, je ističe da je ovo šesta suša tokom poslednjih 18 godina i da nije najveća, ali da nije za potcenjivanje. Savović je za javnost izjavila da je suša pogodila srednji tok Dunava, te da je Srbija tu najviše stradala, jer su ostale zemlje regiona samo delimično bile pogođene. Kada je reč o uticaju suše na cene poljoprivrednih proizvoda, Savković ističe da suša nije globalna, već regionalna i da je to kombinacija koja najmanje odgovara proizvođačima. “Na svetskom tržištu cena pada, a domaći ratari očekuju mnogo manji rod. Cene koje važe u svetu se prenose i na domaće tržište žitarica, koje su berzanska roba”, naveo je Savović.

Po njenim njenim rečima, kada bi domaće cene porasle, došlo bi do porasta uvoza i nivelacije cene. “Prostor za razliku u svetskim i domaćim cenama postoji samo u razlici u troškovima transport. Kada je reč o izgradnji sistema za navodnjavanje u Srbiji, Saković kaže da je potrebno da država izgradi kanale, a da proizvođači nabave opremu i učine da voda stigne do njiva. On je dodao da se navodnjavanjem, u ovakvim sušnim godinama, prinosi podižu 2,5 do tri puta, dok je u normalnim godinama prosečan prinos veći od 50 do 100 odsto.

Žetva se bliži kraju

Žetva suncokreta je na samom kraju, a prve prognoze kažu da ćemo zbog suše imati 10 do 15 odsto manji rod od desetogodišnjeg proseka, kaže dr Vladimir Miklič, rukovodilac Odeljenja za suncokret Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Miklič navodi da otkupna akontna cena suncokreta od 37 dinara jeste niža nego prethodnih godina, ali da će površine pod tom kulturom nastaviti da rastu jer je suncokret daleko otporniji na klimatske promene od ostalih ratarskih kultura. On naglašava i značaj jake domaće industrije ulja i kaže da bi ona mogla da preradi i tri puta veću količinu suncokreta. ”Suncokret je jedna od najvažnijih stavki srpskog poljoprivrednog izvoza jer za razliku od drugih ratarskih kultura, u izvoz ide u prerađenom obliku, kao ulje. Iako su prinosi manji, otkupna cena neće biti veća. Zaradiće samo poljoprivrednici koji imaju prinose veće od 3,5 tona po hektaru/”, kaže Miklič. Po njegovim rečima, zavisi koliko je ko uložio, jer su ulaganja u suncokret sve veća. ”Nekad se nije đubrilo, uvek se više ulagalo u kukuruz. Sada je drugačije. Za desetak godina suncokret neće moći ni bez navodnjavanja”, ukazuje Miklič i dodaje da površine pod tom kulturom u Srbiji rastu iz godine u godinu te da sada dostižu 270.000 do 280.000 hektara. Smatra da će površine nastaviti da rastu uprkos padu otkupne cene. On ističe da ne stoje argumenti poljoprivrednika koji kažu da imamo najnižu otkupnu cenu suncokreta u regionu, te da se uljare dogovaraju oko otkupne cene, zbog čega su ih u nekoliko navrata prijavljivali antimonopolskoj komisiji. Miklič je rekao da je upravo došao iz Rumunije, gde je cena suncokreta ista ilimožda čak malo manja. ”Svuda je cena relativno niska, mnogo je faktora koji na to utiču. Što se tiče eventualnih dogovora fabrika o tome koju će cenu ponuditi proizvođačima, ja dugo sarađujem sa njima, a takvih saznanja nemam. Mislim da to tako ne ide. Velika je prednost Srbije što ima tako jak pređivački sektor, vrlo moderan i velikih kapaciteta”, kaže Miklič. Dodaje da imamo proizvodnju od nekih 700.000 do 750.000 tona ulja u solidnim godinama, nešto slično će biti i ove godine. ”Proizvodimo najmanje tri puta veću količinu ulja nego što Srbija troši. Ulje je odličan izvozni proizvod I ta industrija je 90-ih godina uz šećerane finansirala čitavu proizvodnju. Naravno, to su radili kako bi obezbedili sirovine za sebe, ali da nije bilo toga, ogromne površine zemljišta bile bi zaparložene”, zaključije Miklič.

Žetva suncokreta se približava kraju, a računica se stavlja na papir. S obzirom na godinu koja je bila izuzetno teška za gotovo sve kulture, ratarima je ostalo da se nadaju da će suncokret bar delimično ,,izvući” situaciju. Kako se žetva suncokreta približava kraju, površine koje su ostale nepožnjevene ne bi trebale značajno da utiču na procenu roda. Prema analizi Info Tim Logistike, prosečan prinos suncokreta iznosi 2.470 kilograma po hetkaru , dok je ove godine pod suncokretom zasejano oko 249.000 hektara. Biče dovoljnji za proizvdnjuu ulja za Sribju i za izvoz.

Ukupna žetva suncokreta na teritoriji Republike Srbije dostići će 615.000 tona, što ovu godinu svrstava među slabije po pitanju količine požnjevenog suncokreta. Ova situacija je naročito značajna kada se uporedi sa prethodnim godinama, gde je u sezoni 23/24 ukupna proizvodnja uljarica prelazila 1,4 miliona tona.

Tada je suncokreta bilo 686.000 tona, soje 600.000 tona, a uljane repice 134.000 tona. Ove godine, deficit uljanih kultura je očigledan, s obzirom da će proizvodnja biti manja za preko 200.000 tona u odnosu na prethodnu godinu. Cena suncokreta je DALEKO ispod očekivane, nećemo je prihvatiti!

Suše u Mađarskoj nanose OZBILJNU štetu poljoprivredi, EU je već raegovala! Ako je suvo kao ove godine, onda bolje pratiti prognozu i probati sejati dan-dva pre kiše, ali i svakako ići na dublju setvu, poručuje profesor dr Bojan Stipešević. Na šta paziti? „Optimalni rokovi iz literature su pregaženi klimatskim promenama, to je svima očigledno. Dakle, ne treba čitati rokove, nego iskljuviti zašto su se preporučivali kao takvi„, komentariše prof.dr Bojan Stipešević sa Fakulteta agrobiotehničkih znanosti Osijek (Hrvatska) datum setve uljane repice, a koja se preporučaju krajem avgusta i početkom septembra.

Zemlja je suva, temperature i dalje letnje, a promena vremena nije na vidiku ni narednih 10 dana. Stipešević kaže kako je za uljanu repicu bitno da proklija i razvije rozetu pre zime, barem šest do osam parova pravih listova, kako bi bila spremna za hladno razdoblje. Dakle, u toj fazi mora biti pre temperaturnog praga od 5°C.  „Rokovi se mogu pomeriti prema kraju septembra ukoliko je temperatura visoka, a jeste„, savetuje ovaj stručnjak. 

Ističe kako je za optimalan predzimski razvoj ozime uljane repice potrebno voditi računa o nekoliko faktora. Gustoća treba da bude od 30 do 40 biljaka/m2 kod hibrida i od 40 do 60 biljaka/m2 kod sorti. Pojedinačne vitalne biljke moraju imati osam do 10 razvijenih listova kao i snažno razvijen korenov sistem biljke, veći od 8 mm prečnika vrata korena, dok bi dužina korena trebala da bude veća od 20 cm. Podseća da bi uljana repica trebala da pređe u stadijum razvoja rozete tokom zime i ne prelaziti dužinu izdanaka od dva centimetra.

Kao i bilo kojoj kupusnjači, i uljanoj repici treba dosta vlage za pokretanje klijanja, a što se može osigurati u normalnim uslovima konzervacijskom obradom tla nakon pretkulture, odnosno ostavljanjem malča i žetvenih ostataka na površini, i/ili plitkom obradom, prašenje strnjaka… „Dakle, lopatu u ruke i par proba da se utvrdi da li ima vode u zoni klijanja, a to je do 10 cm dubine tla. Ako je suvo kao ove godine, onda bolje pratiti prognozu i probati sejati dan-dva pre kiše, te svakako ići na dublju setvu do tri, četiri centimetra, čak i do pet centimetara„. Naime, ako padne kiše toliko da seme krene, a posle nema vode, opet nastaje problem za koji nema rešenja.  Bolje je i kasniti sa rokom setve i dočekati kišu, za klijanje, nicanje i početni rast nego ići po kalendaru i seme posejati prerano, jer onda može biti problem da korovi iznad semena krenu na vlagu od rose i zakorove zasejanu površinu pre nego što repica krene da niče.

Seme uljane repice ne vredi polagati u prašinu!

Počeo je optimalan rok za setvu ulјane repice, ali će ratari morati da sačekaju kišu, koja mora jednom pasti posle dva meseca sušnog perioda.

Sa setvom ne treba žuriti, mada je najbolјe obaviti je od 25. avgusta do 20. septembra, rekla je dr Ana Marjanović Jeromela sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. − Zemlјište je suvo, nema vlage potrebne da bi se setva obavila i zato treba čekati kišu. Ne vredi seme polagati u prašinu − rekla je sagovornica. Ulјanu repicu smo sejali proteklih godina na 30.000−35.000 hektara.

− Još nisu objavlјeni zvanični podaci koliko smo je u prošloj vegetacionoj godini imali, ali u svakom slučaju to su velike površina jer imamo dobro razvijeno tržište i celokupan rod nađe kupce – navela je dr Marjanović Jeromela. − Koliko će ove godine repica zauzeti mesta na njivama, zavisi od vremenskih prilika, budući da semena sorti i hibrida ima dovolјno i da je tehnologija gajenja dobro pozata ratarima. Proizvođači koji su planirali setvu već su nakon žetve strnih žita uradili plitku pripremu pacele, a svi bi trebalo da urade agrohemijsku analizu zemlјišta kako bi utvrdili koji je neophodan dodatak hraniva da bi se popravilo prirodno plodno zemlјište.

U proteklih 10 godina u proseku smo imali od 3 do 3,5 tone po hektaru ulјane repice. − Prošle godine prosek je bio oko 3,2 tone po hektaru zbog olujnih vetrova i obilnih padavina u vreme žetve, zbog kojih je na pojedinim parcelama bilo manje repice − navela je dr Ana Marjanović Jeromela. − U dobrim godinama i kod dobrih proizvođača prinos može da budu od 3,5 do 4,5 tona po hektaru, u zavisnosti od tehnologije proizvodnje i tipa zemlјišta. Mada, nekada ni to nije dovolјno, jer čak i kada se zemlјište navodnjava, jaki olujni vetrovi i dug period visokih dnevnih temperatura mogu da umanje rod.

iz Subotice Miroslav Kiš kazao je da će sejati repicu i ove godine, kao što ju je sejao i prošle, pod uslovom da padne obilna kiša, bar od 80 do 100 litara po kvadratnom mertru. Kaže da je zemlјa suva i ne vredi ulagati ukoliko se nastavi suša.

U žetvi repice imao je oko dve-tri tone po hektaru, što je, kako je naveo, mali prinos.– Cena je bila solidna u odnosu na druge kulutre. Kilogram repice vredeo je 51 i 52 dinara, pa je gubitak bio manji nego što će polјoprivrednici imati od kukuruza, suncokreta i soje, čije su cene niske − rekao je Miroslav Kiš.

Polјoprivrednik iz Aradca, kod Zrenjanina, Jančo Palјo kazao je da bi na nekim polјima suncokret zamenio ulјanom repicom, ali dok je suša i žega neće početi setvu repice, niti obavlјati bilo kakve polјoprivredne radove.− Nisam do sada sejao repicu pa bih probao jer prinosima i cenom suncokreta nisam zadovlјan – rekao je Palјo i dodao da ratari samo skidaju kukuruz, soju i suncokret i kada to završe, nemaju drugog posla osim da čekaju kišu. − Besmisleno je bilo šta raditi u polјima, trošiti novac na gorivo i izgalati se trudu, kada je zemlјa suva kao u pustinji.

Uljana repica proizvodi se zbog dobijanja ulja. U semenu uljane repice ima oko 40  odsto  ulja i oko 20  odsto belančevina. Ranije je ulje uljane repice korišteno za osvetljenje i mazivo.Repica daje najraniju prolećnu i najkasniju jesenju zelenu stočnu krmu. Korisna je medonosna biljka, kao najranija pčelinja paša. Setva uljane repice uskoro će početi, a interesovanje za ovom kulturom sve je veće. Razlog tome je što uljana repica daje dobar prinos sa relativno stabilnom cenom.  Štetočine koje su problem u gajenju i od najvećeg ekonomskog značaja su ozima sovica, repičin sjajnik, repičina lisna osa, vaši i kupusni buvači.

Uljana repica se gaji radi semena koje sadrži 40 do 49 odsto ulja i 18 do 25 odsto  belančevina. Ulje se upotrebljava za ishranu rafinirano i u tehničke svrhe – u industriji sapuna, boja, tekstila, kože, u štamparstvu i kao dodatak mazivima. U poslednje vreme služi za proizvodnju biodizela ili za dodavanje pogonskim gorivima (dizelu).

Uljane pogače i sačma, koje ostaju nakon ekstrakcije ulja, sadrže u proseku oko 28 odsto sirovih, odnosno 23 odsto probavljivih proteina, oko osam odsto sirove masti, 0,9 odsto sirovih vlakana, 22 odsto BEM – bezazotnih ekstraktivnih materija (ugljenih hidrata) i vrlo su cenjena koncentrovana krmiva. Repica daje najraniju prolećnu i najkasniju jesenju zelenu stočnu krmu. Zato je uključena u sistem zelenog konvejera. Korisna je medonosna biljka, kao najranija pčelinja paša, jer daje do oko 50 kilograma po hektaru meda. Ova biljka ne podnosi monokulturu. Na isto zemljište vraća se kad prođu tri do četiri godine. Kao najbolji predusevi za ozime forme smatraju se ranostasne okopavine – npr. rani krompir, jednogodišnje mahunarke, ozima žita i crvena detelina. Odličan je predusev za većinu biljaka, naročito za ozimu pšenicu. Parcele koje su zakorovljene gorušicom nisu pogodne za gajenje ove kulture.

Zavisno od preduseva zaoravaju se biljni ostaci na 10 – 15 cm dubine. Krajem avgusta oremo na 30 cm dubine. Odmah posle oranja ide predsetvena priprema setvospremačem ili pak zemljište iskultiviramo, pa podrljamo. Sa oranjem u toku leta, u zavisnosti od preduseva (zrnene mahunarke, crvena detelina) obavlja se zaoravanje ostataka ranije četiri do pet nedelja. Posebnu pažnju treba obratiti u pripremi za setvu, jer je seme uljane repice sitno i površina zemljišta mora da bude dobro poravnata i isitnjena. Treba izbegavati setvu u sveže poorano i pripremljeno zemljište, jer su nicanje i raspored biljaka u redu neujednačeni.

(Nastaviće se)