POGLEDI: SVET, EU I SRBIJA (2.) Loša politika uništila stočni fond

U Srbiji je zahvaljujući lošoj agroekonomskoj politici uništen stočni fond pa imamo viška kukuruza koji izvozimo kao sirovinu. Treba istaći i da je kukuruz  imao rekordnu proizvodnju od 8.062.020 tona daleke 1986. godine.  Sad su prazni staje i obori u Srbiji, nema stoke, pa ni kukuruz ko da troši. Mnogo bi se više zaradilo kada bi hranili stoku pa izvozili meson nego kukuruz kao sirovinu. Dakle, sve ovo šrto radi naša nauka danas i agroekonomska politika je zaostala u odnosu na proizvodnju iz davno prošlih vremena.  Dakle, za boljitak prvo se moramo vratiti u daleku prošlost, da bi za pet decenija stigli u današnje vreme kakav je prosek EU, pa tek posle toga može da se očekuje boljitak!

To pokazuju i podaci o proizvodnji i potrošnji hrane u Srbiji! Jer, prohpod po hektaru je samo 1.200 evra i vrednost ukipje proizvodnje niadka niej preščla 5,6 milikardi eva. Ovo je daleko ispod proseka u EU. Za to je potegan novi koncopet poljoprvired einovi ljudi koji će ga sprovoditi. Potrebna politčka podrška kako bi poljoprivreda postala stratešak grana strateška delatnost! Otanizoana poreko zadrua, po nordijskom sisemui, onda bi za nekoliko godijan postigla  vrdnsto agarane proiuvodlnej prov 5.000 eva, a posle ui 10.000 evra. Za nekoliko godian bi ukpna vrednost agrarne proizvodnekidsotigal 30 pa za jednu decdeniju i 50 milijardi evra! Za to je potreban i novi zadružni  sistem,  po nordijskom sistemu zatim, prerađivačka industrija svakom od 1.100 novih sela gde postoji nova zadruga. U reformi zadružnog sisema u poečtklu je potrengo osnvaoti zadrugu izvoznog tipa, po ugledu na nekadašnji ,,Geneks’’, ,,Progres’’ i druge velike izvozne firme.

Da je šnicla mesa na tanjirima u Srbiji sve tanja pokazuje i podatak da građanin Srbije pojede 25 kilogramag mesa manje nego stanovnik Evropske Unije, koji u proseku pojede 67,2 kilograma. Glavni razlozi za smanjenu protrošnju mesa u Srbiji prema sagovornicima  su pad stočarske proizvodnje koja je dovela do povećanja cena kvalitetnog mesa, siromaštvo stanovništva, ali i zdravstveni razlozi jer smo sve starija nacija.

Agroanalitičar Branislav Gulan smatra da je za smanjenu potrošnju mesa ključno siromaštvo stanovništva. Ali, nema više ni teških fizičkih poslova na njivama da se nosi vekna heba i komad slanine kad se ide na rad u polju. U Srbiji se 2017, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u proseku po domaćinstvu pojelo 13,9 kilograma goveđeg, 45,4 kilograma svinjskog i 50 kilograma živinskog mesa. Gledano po članu domaćinstva godišnja potrošnja govedine je 4,8 kilograma za razliku od EU gde je prosek po domaćinstvu 10,9 kilograma. Živinskog mesa, pre svega, piletine, građanin Srbije u proseku godišnje je trošio po 17,3 kilograma, u EU je taj prosek bio je 24,2 kilograma. Svinjskog mesa u Srbiji se po stanovniku trošilo 15,7 kilograma, dok je iste godine u EU prosek po članu domaćinstva bio 32,1 kilograma.

Prema analizama, građani Srbije ne jedu samo manje mesa, već i hleba i mleka.

– Za poslednjih 12 godina potrošnja hleba je smanjena sa nekih 117 na 83 kilograma po stanovniku. Poslednjih osam godina potrošnja hleba se smanjila na 48 kilogama. A, tu treba dodati još oko 11 kilograma peciva. Dakle ukupno 59 kilograma hleba i peciva. To je možda i posledica toga da je sve manje teških fizičkih poslova. Nema više tradicija da se ide na njivu nosi vekna hleba i komad slanine da se jade. Sve tgo je delom znak siromaštva, a dokaz je i to što se u Srbiji u proseku troši i manje mleka i prerađevina, do 180 kilograma. kod nas je to nekih 57 do 60 litara po stanovniku. To je oko 180 do 200 litara sa svim prerađevinama.  U Srbji se proizvdoi oko 1,4 milijarde litara mleka, a u redovnim tokovima je oko 800 miliona litara ,,bele reke’’. Sa manjim brojem grla, uz povećanje kvalitetnih rsa, održana je nivo proizuvodnje ,,bele reke’’.

Zemlje u kojima stanovnici najviše konzumiraju mleko i prerađevine (Worldatlas Facts 2018)

Rb.	Zemlja	Konzumacija mleka / godina po glavi stanovnika
1.	Finska	361,19 kg
2.	Švedska	355,86 kg
3.	Holandija	320,15 kg
4.	Švajcarska	315,78 kg
5.	Grčka	314,69 kg

Kada kažeš Švajcarska pomislim na mlečno govedarstvo 

Kako stoje zemlje u regionu

Zanimljivo je da prvih deset zemalja, gde se najviše konzumiraju mleko i prerađevine, dolazi iz Evrope.  Zemlje iz regiona predvodi Crna Gora. Visoko 6. mesto sa 305 kilogamag mleka po glavi stanovnika tokom godine pokazuje da izuzetno mali stočni fond i ukupna proizvodnja nema uticaj na potrošnju. Slično je i kod Albanaca, ali kulturno-istorijski i tradicionalni običaji, te prehrana, imaju veliki značaj koji Albance pozicionira na deveto mesto sa 281 kilogramom mleka po glavi stanovnika. Srbija troši manje od 200 kilograma mleka sa prerađevinama godišnje. Nalazi se na samom dnu evropske lestvice. Jer, sad ima samo 0,30 grla goveda po hektaru. 

Po potrošnji mleka slede Slovenija (246 kg), Hrvatska (217 kg), BiH (196 kg), Srbija (155 kg) i Makedonija (137). Odavno sa naših prostora nismo imali nobelovca. Ako je verovati da postoji veza sa konzumiranjem mleka, mlečnih prerađevina, onda moramo „pojačati“ konzumaciju i piti više mleka, ako ništa bar tri čaše dnevno, kako preporučuju doktori. Od nobelovca smo za sad daleko, ali piti više mleka znači itekako za zdravlje, ali i ne zaboravimo da time pomažemo i podupiremo trud i rad domaćeg stočara.

• Proizvodimo oko 400.000 tonasvih svih vrsta mesa

– Prema podacima RZS proizvodi se oko 400.000 tona svih vrsta mesa proizvede se godišnje u Srbiji;

– Do 200.000 tona svinjskog mesa se proizvede na godišnjem novou u Srbiji;

– 86.000 tona govedine proizvodi Srbija;                                        

– 125.000 tona živinskog mesa proizvodi se u Srbiji;

– 31.000 tona svinjskog mesa uvezeno je u Srbiju za devet meseci 2022. godine. U 2023. godini je uvezeno oko 30.000 tona tog mesa ponajviše iz Španije. Do sada se prosečno godišnje uvozilo 35.000 tog mesa treće kategorije. Pored toga, u 2023. godinini uvezeno je i 500.000 prasića. Sve to nemože da popravi loše stanje u svinjarstvu Srbije jer u oborima se sad nalazi samo100.000  krmača prasilja. Pre jedne decenije bilo ih je 1,1 miliona. Srbija je sad za ishranu  sopstvenog stanovništva zavisna od uvoza svinjskog mesa. Smanjio se tov. Poslednji veliki izvoz svinjskog mesa iz Srbije bio  je 1991. godine u  vrednosti od 762 miliona dolara. Tada je bilo izvezeno i u SAD za američku vojsku svinjsko meso u konzervama. Posle toga stigli su ratovi, raspad Jugoslavije, sankcije, svinjaka  pa afrička kuga  smanjio se tov svinja u Srbiji. Najvieš svinjaje uništila politika kuga, odnosnjo loša agroekonosmkai politika, pa klasična svinsjka i tek na kraju – afrička kuga, a to je bilo oko 88.000 svinja!

Srbija je nekada, davne 1866. godine na 1.000 stanovnika imala 1.300 svinja. Tada su SAD imale oko 800 svinja na 1.000 žitelja. Poslednječetiri decenije zabranjen izvoz svinjskog mesa u EU zbog vakcinacije.  Jer, EU nedozvoljava da njihovi žitelji jedu meso od vakcinisanih svinja! I ne samo da je zabranjena potrošnja i uvoz ovog mesa u EU, već je  zabranjen i transport ovog mesa preko zemalja EU, izuzev ako nije prerađeno na više od 72 stepena. Iako je 15. decembra 2019. godine u Srbiji ukinuta vakcinacija svinja protiv bolesti svinjske kuge, izvoza mesa u EU još nije dozvoljen. Inače, potrebno je da posle prestanka vakcinacije prođe najmanje četiri do sedam godina kako bi nestala i poslenja svinja iz vremena vakcinacije. Uslov je i da se ne pojavi više svinjska kuga. Međutim, vakcinacije više nema u Srbiji.  To je godišnja ušteda u zemlji od 25 miliona evra, koliko su se plaćale vakcine iz uvoza. Međutim, u pojedinim regionima u Srbiji i danas postoji klasična svinjska kuga.  Pored toga stigla je i Afrička kuga koja se povremeni pojavi u pojedinim delovima Srbije. Dakle, u skorije vreme neće biti izvoza svinjskog mesa u EU. I da nema bolesti i zabrane, izvoza ne bi bilo jer svakog trenutka u EU postoji višak čak od 50 miliona svinja! Meso iz Srbije ne bi bilo konkurentno. Jer, kilogram svinjsog mesa koji se proizvede u Španiji jefitniji je čak zha40 odsto odo onog koji se proizvodoi u Srbiji. Jer, u Španiji i durigm zemljama stoka se hrani sa GMO proizvodima, a to u Sribji nij slučaj što značajno poskupljuje proizvodnju!

– 76,8 miliona evra platili smo za uvoz svinjetine za devet meseci 2022. godine. Sad se godišnje za uvoz ovog mesa troši oko 200 miliona dolara;

– Potrošnja svinjskog mesa u Srboiji pala je sa 18 na 15 kilogama godišnje po stanovniku. Istovremeno je porasla potrošnja živinskog mesa sa 15 na 18 kilograma po stanovniku godišnje;

– U 2023. godini za uvoz svinskog  mesa iprerađevina, zatim mleka i prerađevina, kako je rečeno u na sednici Odboraa za Poljoiprivredu Skupštien Srbije potrošeno je oko 600 milioan evra!

– Danas više od 30 kilograma svinjskog mesa po stanovniku pojede se i u Koreji, Vijetnamu i Kini, dok je ubedljivo najveći potrošac živinskog mesa Izrael, gde je godišnja potrošnja 58,6 kilograma, potom slede SAD i Malezija sa 48, odnosno 46 kilograma po stanovniku. Analitičlari kažu da nije samo siromaštvo krivo za pad potrošnje mesa!

Da siromaštvo nije glavni razlog za smanjenje potrošnje mesa po stanovniku u Srbiji smatra Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije NOPS:

– Agresivne marketinške kampanje koje traju godinama i koje tvrde da je svinjsko meso štetno zbog masnoće, kao i da je štetno jesti meso sa roštilja učinile su svoje pa sve više potrošača jede manje masna jela. Sve se manje jede svinjetina, a više piletina i riba, navodi  Papović. Veliki pad u potrošnji mesa rezultat je, pre svega, problema u stočarstvu. Jer, ono sad učestvuje u BDP agrara samo sa nešto više od 20 odsto. Sve ispod 60 odsto je karakterkistika nerazuvijenih zemalja. Inače, kada je reč o broju svinja, Srbija ih sad ima kolikoih je bilo odmah posle Drugog svetskog rata, 1947. godine. Srednj razvijene zemlje danas treba da imaju svinja koliko i stanovnika!Primer je u Danskoj koja ima 5,6 miliona stanovnika, ali u oborima  ima oko 32 miliona svinja godišnje!

– Devedeseetih godina propšlog veka trošili smo 65 kg mesa, a sada je tomanje od 40 kilograma. Stočni fond je uništen u vreme sankcija od 1992. do 1996. godine kada je Srbija izgubila kupce u inostranstvu i otada to traje. Broj grla goveda, svinja i ovaca u proseku godišnje opada od 1,5 do dva odsto i to traje 30 godina. Imali smo 1,6 miliona grla goveda 1990. a danas ih ima oko 700.000 – kaže analitičar Milan Prostran.

BROJKE– između tri i četiri kilograma junećeg mesa pojede u proseku svaki žitelj Srbije;

– 15 kiologama svinjetine jede se po glavi stanovnika;

– 18 kilograma živinskog mesa pojede svaki u proseku svaki stanovnik;

Analitičari istovremeno objašnjavaju da je i kupovna moć stanovništva istovremeno opadala. Kupovna moć stanovništva je takva da nije mogla da podnese da kupuju kvalitetnije kategorije mesa. Od kvalitetnijeg junećeg i svinjskog mesa išlo se na jeftinije, pre svega na živinsko, kojeg takođe ima manje, ali je cenovno prihvatljivije za narod. Tu su i potrošačke i psihološke navike, pa ako ljudi ne mogu da kupe belo meso oni kupe batak i karabatak, a ako im je skupo i to pazare krilca. Sve nam je i stanovništvo starije pa i zbog zdravstvenih razloga se potrošnja mesa smanjuje. Suprotno logici da Srbija koja je među 10 najvećih proizvođača kukuruza za svetu uvozi meso, umesto da ga sama proizvodi. U Srbiji je prošle 2023. godine bilo proizvedeno oko 6,6 milio tona kukuruza. Ove goldienb tek nešto više od pet milioan tona. Davne 1986. Godien rekrodhna proizvodnja, joj koja nije prea vaziđena boila je 8.060.000 tonna. Pošto su prazni obori za stoku njih, više od 330.000, kukuruz nema ko da jede pa se on izovzi. Za ovo malo stoke što postoji u Srbiji dovoljno je godišnje do četiri miliona tona kukuruza. Naika kaže da se od kukuruza u hemiji mođe daobit od 2.000 do 5.000 različitih hemijskih prizvdoa.Kada ti to radili I ivzuoizili proiuvode iz viših faza prferad,e a ne samo sirov9iej zarad abi bila mnogo viša!

 Za uginule i ubijene životinje zaražene afričkom kugom  država je platila odštetu od 88,7 miliona dinara. Poslednji slučaj svinjske kuge zabeležen je nakon skoro pola godine u Mačvi je početkom 2024. godine u Mačvi.  Ali, je mnogo vieća das u te svinej ostal euživot u donosile Prasad, pa Prasad da suu postajale svoinej dad nose nove mladunce… Poskupljenje svinjskog mesa do sada je bilo izvesno: „Nažalost i 90 odsto zdravih svinja je eutanazirano“. Proizvođači svinja se nalaze u nezavidnoj situaciji, jer im je afrička kuga svinja nanela i to je bio poslednji udarac na već uništeno stočarstvo, kažu Zlatan Đurić, stočar iz Srema i farmer iz Kraljeva Zoran Milićević. U kojoj meri će to biti, znaće se nakon sezone klanja i narednih godina kada se uništi ostatak grla. Milićević navodi da je problem u tome što je eutanazirano mnogo zdravih svinja koje su se našle u zaraženom području. „Problem je što je mnogo zdravih svinja eutanazirano, a nije iskorišćeno, iako je to meso bezbedno za ishranu. Nažalost 90 odsto zdravih svinja je eutanazirano, a moglo je da se iskoristi. Mi smo bili mizašli sa predlogom da Vlada otkupi to za robne rezeverve, jer sada moram da uvozimo svinje, a pon ajviše koje su hranjene“, rekao je Milićević. Problem je što je mnogo zdravih svinja eutanazirano, a nije iskorišćeno, iako je to meso bezbedno za ishranu!

„Ja sam spao na 50 odsto proizvodnje. Preporuka je bila da smanjimo proizvodnju, a ja se ponašam u skladu sa tim merama. Dodatni problem je taj što ja ne mogu da prodajem moju prasad, mora da dođe veterinar i uradi analize krvi, a rizik je da mi on donese bolest. Meni je dnevna potreba hrane za svinje oko 20.000 dinara, to je ogroman trošak, a ništa ne proizvodimo„, rekao je stočar Zlatan Djurić.  On je ocenio da država ne može mnogo da pomogne, i da „država nije donela ovu bolest“, ali da može da pomogne. „Mi smo svinjari, svi proizvođači, u velikim kreditima. Naše farme su moderne i skupe od 700 do 1,5 miliona evra investicije. Bilo bi dobro da nam država izađe u susret, da razgovara sa bankama da dobijemo moratorijum odlaganje kredita. Mi šest meseci ne radimo’’.

Vlada Srbije usvojila izmenjeni Zaključak o saglasnosti da se vlasnicima životinja zaraženim afričkom kugom svinja isplate sredstva za uginule, ubijene životinje u iznosu od 88.785.899 dinara.  Kako navode u saopštenju vlade, zaključak je donet u cilju dijagnostike bolesti afričke kuge svinja i u cilju sprečavanja širenja i suzbijanja ove zarazne bolesti. Podsetimo, poslednji slučaj svinjske kuge zabeležen je nakon skoro pola godine, 22. januara, u mačvanskom okrugu.  Tada je na farmi V. M. u mestu Banovo Polje, po nalogu veterinarske inspekcije, po hitnom postupku obavljena eutanazija oko 300 grla – suprasnih krmača, nazimica, prasadi i tovljenika koja su angažovanjem mehanizacije i radnika JKP „Bogatić“ transportovana u kafileriju. Tragovi bolesti su ostali i danas. Još uvek se u pojedinim regionima javi bolest pa  nestane. Međutim, ona je samo dokrajčila već uništeni stoćni fond, posebno svinja i goveda.

Prema najnovijim podacima RZS u Srbiji će već 2050. godine sa mape nestati čak 3.000 sela! Za jednu deceniju biće ih manje za 1.200 jer su sad to ruine. Njih nam ostavljaju oni koji su ranije zalagali da se godišnje gasi po 100 zadruga i podržavali su nestajanje sela. Isti ti, trustovi mozgova za agrar Srbije, sad u poznom životnom trećem dobu, promenili su mišljenje pa zarad promene svojih biografija, podržavaju osnivanje zadruga (do sada njih 1.100) u selima bez prerađivačke industrije. Istovremeno očekuju da u ta sela dođu mladi da žive u četiri zida, da nemaju posao i gde da rade i zarade za život. Jer, u selima nema malih fabrika, pa nema ljudi ni gde da se zaposle! A, ne mogu živeti od okućnice. mSad se ukazhuej na novu velikukrizu zadruarstva zbog nepostjanja prerađiačke industrije. Odbor za poljoprivredu Skupštien Srbije odluičoipo je da prvi zuadatask agarara Srbijе mora biti da mu se vrati samodovljnost u proizvodsnjи kojа sad nepostoji, jer je zemlja postal zavisna od uovza hrane za potrebe 6,6 miliona stanovnika.

Zašto je udruživanje važno!

Programom obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela“  koju je vodilo Ministarstov za brigu o selu, vratilo se poverenje i u udruživanje. Sve do 2017. godine u Srbiji se gasilo i po 100 zadruga godišnje, a sad je novih više od 1.100. To je dobor. Ali, tim zadrugama I seliam je potrebna prerađivačka idnstgurija. Tek onda će svi lјudi ikapaciteti biti upošlјeni. A, ta indsurija jenestala u plјačkaškoj privatizaciji posle demorkatskih promena 2000. godine, koja je obavlјena uz pomoć države. Sad u Srbiji ima ukupno imamo više od 5.127 zadruga, a oko 3.000 je aktivnih. Zašto je udruživanje važno?

Da bi lјudi počeli da se u većem borju vraćaju selima potrebno je da u svakom tom selu bude i dobra zadruga, kaže Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu u Vladi Srbije. Uz nju i, mala prerađivačka industrija. Pravi rezultati ovih zadruga videće se kada u svakom tom selu bude postojala i mala fabrika, odnosno prerađivačka i kapaciteti u okviru zadruga u selima. U tom slučaju u njima će biti zaposle seoski radnici, prerađivaće se proizvodi iz njihovog okruiženja, a zadrua će im obezbeđivati jevtiniju proizvodnju, ali i kupce za finalne proizvode. U tom slučaju nećemo više imati  1.000 sela u kojima nema prodavnice! Pa da moramo organizuovait ovako što će sad biti, uz pomoć pošte.  Osnivanejm vleikog broja zadruga, vraćen je duh zadrugartva u Srbiji. Ali, siromašna država nema novca da vrati neopravdani oduzetu zadružnu imovinu vrednu više od dve milijarde evra, posle Drugog svetskog rata.

Vozila sa prodavnicama

Sela koja nemaju prodavnice, a takvih je u Srbiji, prema PKS oko 1.000, uskoro treba da dobiju multifunkcionalna vozila kao pomoć selima. To će biti pokretne prodavnice, bankomati i šalter pošte i lokalne administraije. Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić najavio je da će ministarstvo koje vodi omogućiti nabavku multifunkcionalnjih vozila za sela u Srbiji kojima je to neophodno.  To će biti mltifunkcionalan vozila – sve na jednimn mestu i dostupno svima.

,,Ministarstov će omogućiti nabavku multifunkcionalnih vozila. Ša je to? To je pokretna prodavnica sa svim neophodnim namirnicama i robom. Ujedno, toje i bankomat i šalter za pružanje svih usluga – poštanskih, ali i uslgau lokalne administracije. Sve na jednkimmestu i dostupno svima. Tako će Ministarstvo za brigu o selu i Pošta Srbije na zajedničkom zadataku u cilјu bolјitka svih sela Srbije, da niko ni u najudalјenijem selu neće biti zaboravlјen“, podvukao kao je Milan Krkobabić.

Po rečima Nikole Mihailovića, predsednika Zadrzužnog saveza Srbije, sektor zadrugarstva karakterišu sledeći podaci:

• Ukupan broj yadruga je 5.127. TU tom broju suve vrste zadruga (zemlјroadničke, ili polјoprivredne, stambene, potrošačke, zanatske, radničke, studentsko omladinske, socijalne, zdravstvene kao i druge vrste zadruga za obavlјanje proizvodnje, prometa, robe, zanatskih usluga i drugih delatnosti u skladu sa Zakonom o zadrugama donetim krajem 2015. godine.
• Od ukupnog broja zadruga njih 2.902 su aktivne ili njih 57 odsto, a od ovog broja aktivnih zadruga 75 odsto su polјoprivredne;
• Beleži se da u 1.448 zadruga postoje poslovni prihodi;
• Ali, I 664 zadruge sad imaju račune u blokadi;
• Takođe da zadruigarstvu ne cvetaju ruže pokazuje i podatak da se 180 njih nalazi u postupku likvidacije!
• Stečaj je uveden u 57 zadruga!
• Čak 1.908 zadruga je brisano iz Registra;
• Danas je u zadrugama Srbije zaposleno 5.605 radnika!
• Potrenbeo je da se osnuiej zadruga koja će se isklјulivo baviti izvozom. Treba da radi poslove kao nekadašnji ,.Geneks’’, ,,Progres’’ i druge slične firme. Sve dok ne dostignu taj nivo, nama će opadati agrarni izvoz!
• Dokaz totg lošeg rada je da sad zemlјi treba da vratimo samoodrživost kada je ishrana u pitanju!
• Loše stanje u selima i zadrugama je zbog toga što je posed u Srbiji mali i usitnjen. Zadruge nemaju prerađiačku I ndsjuriju kako bi zaoakružile svoj rad. Posed je u zemlјi usitnjen. Imamo čak 19 miliona mini parcela. U Srbiji ima čak 216.623 vlasnika parcelaveličien do 2,5 hektara! Prosek je 6,4 hektara, na jugu nešto više od dva hektara. U Vojvodini i do 13. hektara. Polјoprivrednici mogu da uspeju samo ako se udruže. Ako to neučine poječšće ih velike multinacionalne kompanije. Onda će postati radnici, kulučari na svojim posedima. Ukoliko se udruže, tako će najlakše i najbrže njihovi proizvodi postati roba na tržištu, a oni robni proizvođači. Do sada se sa bespovratnim sredstvima, od 2,2 milijarde dinara,  za podizanje novih voćnjaka, vinograda, zapata stada ovaca, koza, steonih junica, podizanje mlekara, sušara,  pomogli rad 207 zadruga, od toga nekoliko na Kosovu i Metohiji.  

Politička renta u Srbiji

Koncept neoiliberalizma ostavio je loše i duboke tragove na polјoprivredu Srbije. Korporativni cilј je stvaranje i prisvajanje profita. Cilј kooperativa ili zadruga je služiti svojim članovima i zajednici! To znači da postoji politička renta u Srbiji, kaže eks ministar polјoprivrede u SFRJ dr Kovilјko Lovre. “Istraživanje Ekonomskog fakulteta u Subotici pokazuje da je u vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su namenjene polјoprivredi, a koje su iznosile devet milijardi evra, isceđeno, odnosno oteto, čak četiri milijarde evra! To ukazuje da od dodelјenih subvencija 70 odsto pripada polјoprivredi, a 30 odsto ostaje ostalim učesnicima. Tu je i deo političke rente koja se uzima! I taj novac se uzima od onih koji obrađuju njive, koji proizvode hranu za opstanak i ostanak zemlјe. Niti se to priznalo da im se novac uzima, niti im se nekada kaže gde se taj ukradeni novac se troši! Nikada im se za to niko nije izvinio, a svake godine im zavlače ruku u džep! Polјoprivredu u tom vremenu karakteriše nizak nivo investicija od samo 2,5 odsto od ukupnih bruto investicija. Kada je reč o stranim direktnim investicijama, tu nema velikog interesovanja za agrar!

Alik, gde ide sve agarari buidžet, najbolje se dokazuje u delu ovog poriloga gde prof dr Koviljko Lovre pojašnjava kako i gde sve odlaze agrarne subvencije.

U vremenu od 2016. do 2018. godine iz ministarstva polјoprivrede stočarima je upućeno 28 milijardi dinara, a od do 2018. do 2020. godine još 26 milijardi dinara iz istog minstarstva je otišlo za ruralni razvoj. To je ukupno 54 milijarde ili 460 miliona evra! Državna revizorska institucija je to kontrolisala i utvrdila da nema rezultata, ali ni traga parama! A, da se zna koliko je para nestalo, a samo agrarni budžet je u 2021. godini bio 400 miliona evra. Da je taj novac stigao do stočara i sela, ne bi bilo protesta na ulicama. Proizvođači hrane bi bili tada na njivama, u stajama, ekonomskim dvorištima… Ni do danas nije utvrđeno ko je odgovoran za neodgovoran rad i gde je nenamenski otišao taj novac! 

To nikada nije rečeno polјoprivrednicima. Zašto? To je tabu tema za ovu vlast, za polјoprivrednike, za narod! Sve to, odnosno stanje u agraru,  razlog je zašto su oni  sve češće na ulicama i u protestima. To je utvrdila Državna revizorska institucija (DRI) u redovnoj kontorli trošenja državnog novca. Nikada nije utvrđeno gde je trag tim ogromnim param. I gde su nenamenski završile? Dakle ni sad novi ministar ništa bolјe neće doneti u agraru. Niti će pokrenuti istragu da se sazna istina o nestanku tih para!

 Dokaz lošeg rada i nepostojanja znanja je  2023. ali i ova pogubna 2024. godina.  Jer, umesto kiše Bog je poslao sušu koja je obrala useve od 30 do 80 odsto. Šteta u polјoprivredi je oko tir milijarde evra! Selјaci traže da se proglasi elementarna nepogoda.  Srbija je od velikog izvoznika postala uvoznik hrane. U Skuptš9nji Srbiej na javnom govorou o agqaru, 12. jula 2024. godine, javno je rčeno da je prošle 2023. godien za uvoy mesa, mleka i prerađevina te godine potoršeno 600 miliona evra, a za prvih šesto meseci 2024. godine višeod toga! Da ove  u vlasti imaju, možda samo dobru volјu, žele da bude bolјe, to nije sporno! Jer, dokaz njihove dobre volјe je rekordan agrarni budžet koji su sad doneli od 119 miliajrdi dinara, a sad kroz rebalans su ga još povećali. To je rekordan budžet. Kada bi se dobro rasporedio! To je po prvi put više od zakonskih pet odsto ukupnog budžeta, koloiko je trealo uvek da ide u agrarni budžet. Ali, uzalud kada se to dobro neiskoriisti!  Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić održala je, 26. decembra 2023. godine, u prisustvu ministarke polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelene Tanasković, sastanak sa polјoprivrednicima. Brnabić je tom prilikom ocenila da je ovo istorijski sastanak, imajući u vidu to da njemu prisustvuju predstavnici više od 60 udruženja polјoprivrednika iz čitave Srbije. Tada je u Srbiji bio 88 udruženja poljoprivrednika. Rasparčani su, nisu udruđeni, da bi se sa njiam lakše manipulisalo!

Ali, normalnije bi bilo da je ministarska sa saradnicima, odnosno i sadašnji 16 ministar od 2000. godine, otišao u selo i tamo sa paorima, selјacima razgovora. Već samo ih zove u svoje kabinete, da bi oni videli kako agrarna vlast uživa. Jer, to bi onda bilo pravo mesto. A, ne da selјaci dolaze u četiri zida vlasti u Beogradu i da im se serviraju saopštenja koja oni ni ne razumeju, pa tek posle shvate da su prevevareni! Tada je na sastanku najavlјeno i formiranje polјoprivredne komore Srbije, kako bi se polјoprivrednim proizvođačima pružila mogućnost da kroz takvo telo štite svoje interese na tržištu. Veći deo sastanka protekao je u pitanjima polјoprivrednika predsednici Vlade i ministarki, kako bi sva otvorena pitanja u vezi sa funkcionisanjem subvencija bila razrešena. Brnabić je istakla da je namera da ovakvi dijalozi između polјoprivrednika i Vlade budu redovni, kako bi zajedničkim snagama kontinuirano radili na dodatnom unapređenju položaja polјoprivrednih proizvođača.

                                                                     (Autor je analitičar i publicista)