Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Zemlja bez agrarne strategije
Srbija je dočekala 2025. godinu da nema validnu i toliko obećavanu kvalitetnu strategiju polјoporivrede od 2025. do 2035. godine. Sad je verovatno jedina zemlјa u Evropi, a među i retkima u svetu koje nemaju ovaj Ustav u agraru, a to je – strategija! Osnovni imperativ u narednom desetogdišnjem periodu treba da bude obnova prehrambenog suvereniteta Republike Srbije, obezbeđivanje prehrambene sigurnosti stanovnštva i povećanje konkurentnosti polјoprivredno prehrambenog sektora. Predstavnici nekoliko udruženja proizvođača mleka u Srbiji nisu uspeli da od mlekara izdejstvuju odluku da ponište smanjenje otkupnih cena sirovog mleka od pet do 11 dinara po litru! Prema poslednjem popisu i podacima RZS u Srbiji postoji 508.365 polјoprivednih gazdinstava. Od toga se 313.495 njih bavi stočarstvom. Prosečan broj članova stalno zaposlenih na porodičnom gazdinstvu je 2,2 lica. U Srbiji bi trebalo da bude 1,6 miliona grla goveda najmanje pet miliona svinja, ili koliko ima stanovnika, zatim 3,5 miliona ovaca, više od 92 miliona živine… Stanje polјoprivrede, a i gašenja stočarstva u Srbiji, posledica je loše agrarne strategije koja se sprovodila u zemlјi od 2014. pa do početka 2025. godine.
Piše: Branislav GULAN
Autori te strategije, 240 stručnjaka eksperata Srbije, napisalo je strategiju na 145 strana. Bili su nerealno predvideli da će se agrar godišnje razvijati po stopi od 9,1 odsto, a ukoliko je loša godina po stopi od 6,1 odsto. Pred usvajanje strategije, u Vladi Srbije, recenzent tog dokumenta prof dr Kovilјko Lovre, nekadašnji savezni ministar polјoprivrede Jugoslavije, autore je upozorio na činjenicu da je dokument, nerealan, netačan i neostvariv u praksi, čak i ako se ostvari, štetan po državu. Dokument je krajem jula 2014. godidne usvojila Vlada Srbije, ali ne i Skupština Srbije na koju nikada nije bila ni upućena!? Nisu prihvaćena upozorenja recenzenta ni primedbe iz prakse. Odgovor je bio da će Strategija ići na raspravu u Skupštinu Srbije, pa će se onda govoriiti o tim primedbama. To se nikada nije dogodilo! Zašto!? Rezultati te strategije danas su da je u protekloj celoj deceniji rast bio samo 1,7 odsto, a godišnji rast je iznosio tek 0,17 odsto!? Za izradu loše strategije niko nije bio odgovoran od 240 autora. Niti su narodu objasnili zašto su glasali za donošenje takve nerealne, netačne i neostvarive strategije sa rastom od nerealnih i neostvarivih 9,1, odnosno od 6,1 odsto u lošim godinama. Za izradu tog lošeg dokumenta, Strategije pada, autori su sebe častili sa 8,2 miliona evra namenskih sredstava tada pristiglih iz tri evropske zemlјe.
Strategija vraćena domaćim stručnjacima!
Posledice, takve loše stragije sad se osećaju jer je Srbija dovedena u situaciju da nema dovolјno, mesa mleka, prerađvina, čak ni za prehranu svojih 6,6 miliona stanovnika! Srbija sad nema validnu strategiju agrara: Izradu nove započelo je u 2024. godini 20 stručnjaka iz Bosne i Hercegovine i Slovenije.Nјima je u radu pomgalao četiri konsultanta iz Srbije. Kada je to osporio Odbor za polјoprivredu Skupštine Srbije, sad su to preuzeli da završe domaći stručnjaci.
Nakon odbijanja da se prihvati okvirni Nacrt buduće stragije, na 100 strana, od 2025. do 2033.godne, od strane Odbora za polјoprivedu Skupštine Srbije, saradnicima iz dve bivše jugoslovenske republike, njih deset iz Bosne i Hercegovine i deset iz Slovenije, kao i četiri konsultanta iz Srbije, otkazan je rad. Pre toga, pronađeno je rešenje da se angažuju domaći stručnjaci i da završe taj započeti posao. Stranim atorima projekta otkazana je dalјa saradnja. Dogovoreno je da se radi novi nacrt sa rokom trajanja od 2025. pa do 2035. godine, a da se iskoristi ono što je valјano i prihvatlјivo u do sada obavlјenom poslu. Sada je u toku izrada novog dokumenta. U tom budućem dokumentu, odnosno, u njegovom trećem poglavlјu između ostalog za ozdravlјenje polјoprivrede Srbije, nalažu se prioritentni zadaci.
U njima, koji su već ugrađeni u buduću strategiju, između, ostalog piše:
III PRIORITETNI ZADACI
…Osnovni imperativ u narednom desetogdišnjem periodu treba da bude obnova prehrambenog suvereniteta Republike Srbije, obezbeđivanje prehrambene sigurnosti stanovnštva i povećanje konkurentnosti polјoprivredno prehrambenog sektora. U tom cilјu neophodno je:
- Modernizovati polјoprivedno – prehrambeni sektor kroz jačanje tehničko – tehnololoških kapaciteta, unapređenje znanja i usvajanje savremenih praksi (know-how). Ovaj pristup ima za cilј povećanje produktivnosti, smanjenje troškova proizvodnje, jačanje konkurentnosti i ostalo
Predsednik Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije Milija Palamarević je, posle sastanka u Ministarstvu polјoprivrede sa predstavnicima mlekara, rekao da oni tvrde da postoje ogromne zalihe ,,bele reke’’ i da su morali da smanje otkupne cene sirovog mleka! Najviše su oštećeni potrošači, jer je litar ovog konzumnog mleka jeftiniji od litra mineralne vode! Rezultat takvog odnosa prema stočarstvu Srbije je činjenica da će Srbija do obnove stočnog fodna duže vreme morati da uvozu meso, mleko i mnoge druge potrepštine…
“Ministarstvo polјoprivrede je pristalo da otkupi deo zaliha i da plati Imleku i Ubskoj mlekari da ga dehidrira i da ga kao mleko u prahu ponudi konditorima”, rekao je Palamarević i naveo da država opet pomaže mlekare i iz budžeta plaća uslugu dehidriranja mleka.
U Srbiji se proizvodi oko 1,4 milijarde litara mleka godišnje. Od toga je oko 800 miliona litara u redovnim tokovima, a ostalo u sivoj emisiji. Tačan broj krava mlekulјa se nezna! Pominju se različite brojke, od 150.000 pa do 228.000 grla, krava mlekulјa. Tačno je da je pobošlјan rasni sastav stoke, pa sad mlekulјe daju i po 9.000 litara mleka u proseku godišnje. To znači zahvalјujući bolјem rasnom sastavu postojeg broja grla, zadržava se ta proizvodnja ,,bele reke’’. Ali, podatak RZS je i da se u Srbiji troši manje od 200 ltiara mleka i prerađevina po stanovniku godišnje. To je dokaz da se Srbija nalazi na dnu lestvice po potrošnji mleka i prerađevina u Evropi. A to se danas u prodavnicama,a izbor, nalazi i mleko iz mnogih evropskih zemlјa. Ali, to su strane i prodavnice u Srbiji.
Dakle, Srbija mora i da uvozi mleko, da bi ga bilo dovolјno na tržištu. U njoj se 2022. godine proizvelo i oko 60.000 tona sireva. Na listi je bilo oko 70 vrsta sireva. Zemlјa Srbija godišnje i izvozi oko 15.000 tona sireva, a istovremeno po mnogo višoj ceni uvozi više od 12.600 tona sireva godišnje. Na uvoznoj listi uvek se nalazi i blizu 10.000 tona mleka u prahu, kao i više desetina hilјada litara konzumnog mleka. Prema podacima RZS u Srbiji se gaji oko 725.408 goveda. Mnogo manje nego pre nekoliko godina. Dokaz pada stočarstva koje se nalazi na izdisaju u Srbiji je i činjenica da je ono pre dve godine u BDP agrara Srbije učestvovalo samo sa 28,1 odsto. Stočari kažu da je to sad još mnogo manje.
U slučaju procene samodovolјnosti domaćeg tržišta sa mesom u 2023. godini prema dobijenim rezultatima možemo istaći sledeće, da se u Srbiji sad godišnje po jednom stanovniku troši:
U slučaju samodovolјnosti tržišta za goveđim mesom pokrivenost tržišta je nešto niža (96,4 odsto). Međutim, u PKS ističu, da je pokrivenost potreba stanovništva je svega 38,7 odsto. Posmatrajući odnos ostvarenog uvoza u odnosu na izvoz (uvoz je veća od izvoza za oko 1,5 puta!) i učešće izvoza u ukupnoj proizvodnji goveđeg mesa od oko 7.4 odsto otvaraju se mnoga pitanja u oblasti govedarske proizvodnje (tovno govedarstvo). Naime, razlozi za nisku pokrivenost potreba stanovništva (38,7 odsto) mogu ukazivati na to da domaća proizvodnja nije prilagođena zahtevima tržišta i stanovništva.Umesto proizvodnje za direktnu potrošnju, deo proizvodnje može biti umeren na industrijsku obradu ili na proizvode sa dodatom vrednošću. A, da bi se bolјe razumeli izazove u ovoj domaćoj proizvodnji, potrebno je istražiti i druge faktore kao na pr. niska produktivnost stočarstva, posebno govedarstva; neadekvatna genetika proizvodnje, nedostaci programa selekcije u ovoj proizvodnji; procenu efikasnosti ishrane proizvodnih grla (tovno govedarstvo); ukupne troškove ove proizvodnje i drugo.
Prema podacima RZS-a, sa stanjem na dan 1. decembra 2023, u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2022, manji je ukupan broj goveda za 9,3 odsto, a u odnosu na desetogodišnji prosek (2013–2022), ukupan broj goveda manji je za 18,2 odsto!
Ponuda i cene svežeg mesa nikako da se stabilizuju, a posebno je neizvesno snabdevanje tržišta goveđim mesom iako ponuda žive junadi ne manjka. Broj malih gazdinstava koji su se bavili tovom do pre dve godine smanjen je za oko 5.000, a u proseku su imali u tovu četiri do šest grla, kaže agrarni analitičar Čedomir Keco u Privrednoj komori Srbije. ”Danas se ovim poslom, sa više od 100 grla bavi mali broj farmera. Ali to ne umanjuje ponudu prema klaničarima, koji plasiraju meso na domaće tržište”, ističe on. Proizvođači su uspeli da izvezu kvalitetan “bebi bif” za 6,06 miliona evra. Za isporuku 1.360 tona naplaćeno je u proseku 5,33 evra po kilogramu ,,crvenog mesa’’. Domaći proizvođači najbolјe su trgovali sa Italijom – ostvarena je cena od 6,8 evra po kilogramu žive mere.
Slučaj svinjskog mesa!
U slučaju svinjskog mesa, indeks od 66,1 nam govori o potrebama za povećanjem domaće industrijske proizvodnje svinjskog mesa za oko 1/3 ukupne proizvodnje. To se potvrđuje i učešćem domaće industrijske proizvodnje za potrebe domaćeg stanovništva od oko 67,9 odsto. Dalјe, ostvareni uvoz od 43,178,2 tona svinjskog mesa u 2023. godini, pratio je izvoz od svega 404 tone, što čini svega oko 0,5 odsto domaće proizvodnje. Takođe, iz odnosa uvoza i izvoza (106 odsto je bio veći uvoz od izvoza) za normalizaciju tržišta svinjskim mesom, neophodno je pored domaće proizvodnje za potrebe ishrane stanovništva, povećati i izvoz svinjskog mesa (nova izvozna tržišta). Prema podacima RZS-a, sa stanjem na dan 1. decembra 2023, u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2022, manji je ukupan broj svinja za 19,7 odsto, a u odnosu na desetogodišnji prosek (2013–2022), ukupan broj svinja manji je čak za 28,2 odsto!
Ovčijeg mesa više od potreba!
Samodovolјnost tržišta za ovčijim mesom od 146,1 odsto indirektno nam je pokazatelј da je domaća proizvodnja veća od domaćih potreba. Međutim učešće industrijske proizvodnje ovčijeg mesa u ukupnim potrebama stanovništva od svega 5,2 odsto direktan je pokazatelј disbalansa u strukturi ovčarske proizvodnje, potrošnje i pozicioniranja ovog sektora stočarstva u Republici Srbiji. Dalјe, niska pokrivenost ovčijim mesom, potvrđuje se i niskim učešćem ove vrste mesa u ishrani stanovništva (3.3 kilogramapo stanovniku) i moguće je da ovčije meso nije značajno zastuplјeno u ishrani, za razliku od drugih vrsta mesa (piletina, svinjetina, govedina). Pored razloga navedenih i u slučaju tovnog govedarstva (genetika, ishrana i sl.) najveći izazov u narednom periodu bio bi uskladiti nesklad između proizvodnje i domaćinsatva potrošnje (možda usmeriti i na druge industrijske grane – na pr. proizvodnja vune, koju niko neće dakupuje!). Naglašavamo da je ostvareni izvoz u 2023. godini u odnosu na uvoz bio veći 32 odsto, sa učešćem domaće proizvodnje u izvozu 32,6 odsto.
Prema podacima RZS-a, sa stanjem na dan 1. decembra 2023, u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2022, manji je ukupan broj ovaca (za 0,2 odsto), a u odnosu na desetogodišnji prosek (2013–2022), veći je broj ovaca za 1,1 odsto.
Živinarstvo, rast proizvodnje i potrošnje!
U slučaju živinskog mesa, dobijen je indirektni pokazatelј samodovolјnosti tržišta od 89,1 osto, dok su potrebe stanovništva domaćom proizvodnjom živinskog mesa pokrivene sa 65,7odsto. Podatak o samodovolјnosti tržišta (89,1 odsto) pokazuje da domaća proizvodnja uspeva da zadovolјi veliki deo ukupne potražnje za živinskim mesom. Može se reći da je živinarska proizvodnja relativno razvijena u odnosu na ostale grane stočarstva, ali i da još uvek pokazuje određena ograničenja, kako u kapacitetetima proizvodnje, konkurenciji sa uvoznim proizvodima, specifičnim zahtevima tržišta za živinskim mesom, tako i sa ograničenim izvoznim potencijalima (ostvareni izvoz bio je manji od uvoza u 2023. za 3,2 puta, a čini svega 5,6 odsto domaće proizvodnje živinskog mesa u 2023. godini). Pokrivenost potreba stanovništva od 65,7 odsto ukazuje se samo oko dve trećine živinskog mesa obezbeđuje iz domaće proizvodnje, preostalih 35,3 odsto potiče iz uvoza. Razlika između samodovolјnosti tržišta i domaće potrošnje ukazuje da se deo domaće proizvodnje ne koristi za direktnu ishranu stanovništva, već ide u industrijsku preradu ili izvoz… Bilo bi značajno uticati na smanjenje uvoza i veću iskorišćenost domaćih resursa, jer visoka zavisnost od uvoza čini tržište osetlјivim na međunarodne cenovne i logističke promene. Ovaj sektor ima veliki potencijal za rast, ali su neophodne cilјane mere za povećanje efikasnosti i konkurentnosti domaće industrije, iznad svega omogućavanje uslova za izvoz živinskog mesa (administrativne prepreke). Prema podacima RZS-a, sa stanjem na dan 1. decembra 2023, u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2022, manji je ukupan živine (za 3,6 odsto), a u odnosu na desetogodišnji prosek (2013–2022), ukupan broj živine manji je za 12,1 odsto!
Neminovan uvoz svinjskog mesa!
Prema podacima Privredne komore Srbije uvoz svinjskog mesa i prerađevina u Srbiju za prvih 11 meseci 2024. godine bio je neminovan, jer sad više nema dovoljno izmaže tova i proizvodnje da se podmiri domaće tržište.
Na osnovu podataka PKS, o uvozu svinjskog mesa do kraja novembra 2024 . godine stanje je sledeće:
NAZIV PROIZVODA/godina 2024/11 meseci
——————————————————————————————————————————
0103; – PRASAD DO 50 kg 427.139 kom/48 mil.evra
0203; – SVINјSKO MESO 42.363 t/143 mil.evra
0210;1601;1602 – PROIZVODI OD MESA 61.278 t/158 mil.evra
0209;1501 – SVINјSKA MASNOĆA čmt 16.212 t/19,6 mil.evra
POTROŠENO DO KRAJA, novembra 2024.g. 368,6 miliona evra
————————————————————————————————————————–
Slučaj agrarnog Ustava Srbije!
Validnost Strategije razvoja polјoprivede Srbije istekla je krajem jula 2024.godine. Pošto nova nije doneta, validnost ove postojeće, bila je produžena do kaja 2024. godine. Zadatak da pišu novu strategiju u 2024. godini dobili su eksperti, njih 10 iz Bosne i Hercegovine i još njih 10 iz Slovenije. Pomagala su im četiri konsultanta iz Srbije. Okvirni Nacrt novog dokumenta od 100 strana koji su pisali stranci, odbio je da prihvati Odbor za polјoprivredu Skupštine Srbije, kajem 2024. godine.
Tako je Srbija dočekala 2025. godinu da nema validnu i toliko obećavanu kvalitetnu strategiju polјoporivrede! Sad je verovatno jedina zemlјa u Evropi, a među i retkima u svetu koje trenutno nemaju ovaj Ustav u agraru, a to je – strategija!
Posledica te loše strategije je rezultat da Srbija mora da uvozi meso, mleko, perađevine… Prema istaživanju Privredne komoe Srbije i Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je ponajviše zavisna od uvoza svinjskog mesa. Jer, pema poslednjem popisu u oborima je na kraju 2024. godine bilosamo 2.263.705 svinja. To je za 30,7 odsto manje negoli 2018.godine. Prazni su obori za tov svinja u Srbiji.Toliko svinja, koliko oha sad ima u Srbiji, bilo je i 1947. godine, dakle posle Drugog svetskog rata!
Ovo što sad svinja ima u Srbiji, prema podacima RZS, dovolјno da se podmiri tek 66,1 odsto potreba za 6.641.197 stanovnika Srbije. Dakle, Srbije je prinuđena na uvoz ovog mesa. Evo i istraživanja o delimičnom uvozu, ovog puta svinjskog mesa, do 1.decembra 2024. godine.
Rezultatti popisa agrara
Prema rezultatima popisa agrara obavljenog u 2023. i 2024. godini, prosečna starost nosioca gazdinstva u Srbiji je 60 godina. Tek svaki 11 nosilac gadinstva je mlađi od 40. godina. Prosečno gazdinstvo u Srbiji je veličine 6,4 hektara. Na svakom tom gazdinstvu nalazi se po jedna krava, pet svinja, tri ovce, 43 živine i po tri košnice. To jeprosečna veličina gazudinstva, a akjo se posebno računa, najveći prosek od 13,2 hektara je u Vojvodini, zatim 5,7 hektara u Beogradskom regionu, i po 4,4 hektara u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije i Regionu Južne i Istočne Srbije.
U cilјu valјanog snabdevanja tržišta, da bi bilo dovolјno mleka za potrošnju u Srbinji, ono mora da se uvozi! Zato sad u svakoj trgovini, ima i mleka iz drugih evropskih zemalјa. Proizvođači mleka ističu da su otkupne cene sirovog mleka od 37 dinara po litru do maksimalno 65 dinara, što je kako je rekao sramota, jer je jeftinije od flaširane vode.
Na sastanku proizvođača Mlaka Srbije I predsavnoka vlasti, bili su predstavnici Imleka, Ubske mlekare, Kralјevačke mlekare, Mlekoprodukta, Šabačke mlekare, mlekare Kikinda, kao i ministar polјoprivrede Aleksandar Martinović i predstavnici Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije i Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga. Otkupne cene sirovog mleka spustili su 31. decembra 2024. godine, po rečima Palamarevića, mlekare Jastrebački eko biseri, Kralјevačka mlekara, mlekara Dukat – Vrbila, mlekara “Seničić”, otkuplјivač “Mitić”, kao i mnogo manjih mlekara. Palamarević je rekao da je na sastanku proizvođačima mleka obećano i da će se uraditi analiza mleka i mlečnih proizvoda jer primarni proizvođači tvrde da mlekare sipaju vodu u mleko i dodaju razne konzervanse i materije koje nisu životinjskog porekla. Predstavnik laboratorije mleka Analab Ivan Smajlović je rekao da ta laboratorija može da ispita autentičnost mleka ukoliko se to bude tražilo o dnje. Jer u okviru Nacionalne referentne laboratorije za kontrolu zdravstvene bezbednosti hrane, to još nije moguće, jer još nije opremlјena i puštena u rad laboratorija za ispitivanje kvaliteta sirovog mleka! Palamarević je rekao da su proizvođači mleka zabrinuti za opstanak i da smatraju da mlekare smanjenjem okupnih cena mleka isisavaju novac koji stočari dobijaju za subvencije, a ne smanjuju cene mleka i gotovih proizvoda u trgovinama. Nakon sastanka Ministarstvo polјoprivrede je objavilo saopštenje u kojem se i ne pominje da je tema razgovora, na zahtev proizvođača mleka, bila smanjenje otkupnih cena sirovog mleka i sastav gotovih proizvoda. Palamarević je rekao da su proizvođači mleka koji su bili na sastanku šokirani saopštenjem u kojem se uopšte ne pominje smanjenje cena što je bila glavna tema razgovora i povod za organizovanje današnjeg sastanka, kao ni otkup viškova mleka za sušenje, niti analiza mleka. U saopštenju Ministarstva polјoprivrede piše da je na sastanku dogovoreno da će se oformiti radna grupa za izradu strateškog plana za unapređenje kvaliteta i higijenske bezbednosti sirovog mleka koju će činiti predstavnici Ministarstva polјoprivrede,Vlade Srbije, prerađivača i proizvođača.
Uvoz mesa, gasi domaći tov!
Tovljači svinja u Srbiji u istoj su poziciji, danas kao fabrika automobila Folkswagen u Nemačkoj. Dok se oni bore sa jeftinim električnim vozilima iz Kine, naši farmeri bore sa jeftinim uvoznim mesom iz EU i drugih zemalja. Niske subvencije, hrana koja nije GMO, skupa prasad, kao i nepostojanje jedinstvene kooperative ili asocijacije farmera, samo su neki od razloga zašto naši tovljači nisu konkurentni i zašto ovih dana svi koji prodaju svinje trpe gubitke. U Srbiji je sad broj svinja kao posle Drugog svetgskog rata! Prema podacima RZS sad se u oborima Srbije nalazi samo 2.263.705 grla svinja.
U EU se godišnje po stanovniku troši 25 kilograma mesa više nego u Srbiji! To SRbiej nemnože d astien niza poa veka uz godišnji razvoj kao što danas, ima rekordan na Balkanu!
Proizvodnja prek kolapsom!
Udruženje odgajivača svinja: Domaća proizvodnja pred kolapsom, država favorizuje klanice i uvoznike,piše u saopštenju Udruženja odgajivača svinja Srbije (UOSS) je u saopštenju ocenilo da je domaća proizvodnja pred potpunim kolapsom, a Srbij je od nekadašnjeg najvećeg izvoznika svinja, danas na pragu gašenja malobrojnih preostalih farmi.
Oni ističu da je stalno prisutna nestabilnost i nepredvidljivost poslovanja, neuređenost tržišta živih svinja, proizvodnje i prerade svinjskog mesa domaće odgajivače su doveli do samog dna u smislu rentabilnosti poslovanja. „U periodu godine kad je tražnja za svinjskim mesom najveća, većina odgajivača ne uspeva da pokrije ni osnovne troškove proizvodnje i sa velikom strepnjom iščekuje period posle praznika kad su svinje tradicionlano najjeftinije. Posebno nas zabrinjava činjenica da ovih dana Ministasrtvo poljoprivrede i Uprava za vaterinu nemo posmatraju kako domaća proizvodnja tone, odnosno nestaje. Odgovornost za ovakvo stanje snose sve garniture u Ministasrtvu poljoprivrede u proteklim decenijama“, poručilo je udruženje odgajivača svinja.
Oni razloge za ovu situaciju vide u potpunom izostanku zaštite domaćih odgajivača svinja od prekomernog uvoza svinjskog mesa. „Iako zakon propisuje čitav niz mehanizama zaštite u slučaju ugrožavanja domaće proizvodnje uvoz je u proteklih šet godina porastao 300 do 500 odsto“, navode oni. Takođe ističu i favorizovanje interesa pojednih učesnika na tržištu i to klanične i prerađivačke industrije, „uz zanemarivanje uloge i interesa odgajivača svinja“.
Neusklađivanja pravilnika koji omogućava da zamrznuto svinjsko meso na našem tržištu ima rok trajanja do 12 meseci, dok je u EU taj rok duplo kraći što je klaničnoj i mesnoj prerađivačkoj industriji omogućilo sticanje enormnog profita, a domaće odgajivače svinja, učinilo nekonkurentnim. Pomenuti pravilnik je na snazi od 80-tih godina prošlog veka i nije menjan“, naglašavaju oni.
Kao jedan od razloga za propast svinjarstva kod nas navode i nerešavanje pitanja regionalizacije i neadekvatne kontrole i primene mera za suzbijanje Afričke svinjske kuge radi stvaranja preduslova za izvoz i otvaranje novih tržišta. „Najveći profiteri ovakvih oklnosti na tržištu su trgovački lanci i mesna prerađivačka industrija koji su preko leđa potrošača i domaćih farmera kao najvećih gubitnika duplirali svoju zaradu. Uvozno meso je često jeftinije, jer u sebi sadrži GMO koji se putem žitarica koristi za ishranu životinja u nekim državama EU iz kojih se meso najviše uvozi (Španija), dok je na našem tržištu zabranjen promet GMO hrane za životinje“, poručuju oni uz upozorenje da „ukoliko se nešto momentalno ne preduzme, domaćeg mesa na našem tržištu više neće biti.
Srbija nema mesa, za pet godina uvoz porastao i 500 odsto!
Prema podacima RZS u proteklih pet godina uvoz je porastao 300-500 posto, dok tražnja za domaćim svinjama opada. Samo za prvih osam meseci 2023. i 2024. godine uvezeno je blizu 40.000 tona svinjskog mesa, vrednosti od 134 milona evra. Država ima na raspolaganju mehanizme za zaštitu domaćih proizvođača, kao što su uvozne kvote ili dažbine ali ih ne primenjuje!
Na ovako alarmantnu situaciju upozoravaju organizacije koje okupljaju najozbiljnije i najveće odgajivače svinja u Srbiji, koji, kako kažu, zbog velike krize u stočarstvu, osećaju obavezu i dužnost da javnost u Srbiji informišu o razlozima zbog kojih je domaća proizvodnja ugrožena. Velika kriza na našem tržištu nastala je zbog nemogućnosti prodaje domaćih svinja i davanja prednosti uvoznicima. Srbija od nekadašnjeg najvećeg izvoznika svinja, danas je na pragu potpune zavisnosti od uvoza svinjskog mesa, naglašavaju oni u saopštenju za medije. Otkupna cena pala 30 odsto, a u radnjama nema pojeftinjenja!? „Zahtevamo da nadležna ministarstva hitno ograniče prekomeran uvoz zbog kog se smanjuje stočni fond i primene zakonom propisane mere za zaštitu domaćih primarnih proizvođača. Otkupna cena tovljenika pala je u proteklom periodu za preko 30 odsto, dok su cene mesa u maloprodaji gotovo na istom nivou, osim sporadičnih akcija. Dokaz da “nešto nije u redu sa cenama u maloprodaji” je i skoro pokrenut postupak Komisije za zaštitu konkurencije protiv trgovačkih lanaca zbog sumnje oko dogovaranja cena.
Meso iz uvoza jeftinije jer se koristi GMO sačma!
Potrošači u Srbiji nisu informisani da je za proizvodnju svinjskog mesa, poreklom iz EU u najvećoj meri korišćena GMO sojina sačma, jer se takva informacija uopšte ne nalazi na deklaraciji, niti se obavezno posebno navodi država porekla. Imamo pravo i obavezu da zakonski regulišemo ovo pitanje kako bi potrošači raspolagali svim informacijama o hrani pre donošenja odluke kakvo meso će kupiti“, navodi se u saopštenju. Prema podacima ljudi bliskih uvoznicima, iz Ministarsta poljopruivfrede Vlade Srbije proizvodnja tog mesa zbog ishrane sa GMO hranom njihov tov je od ovog u Srbiji jefitniji čak za 40 odsto! Zbog toa proizvdohnaj u Srbiji nije konkurentna uvoznom mesu!
Domaće farmere dodatno ugrožava zabrana izvoza svinjskog mesa u EU zbog brojnih nerešenih pitanja, na prvom mestu i dalje prisutne ASK (afričke svinjske kuge i nekadašnje vakcjnacije protiv klasične svinjske kuge). Narod EU neće da jede svinjsko meso iz Srbije, jer je zvanućna akcinacija prestala 19. decembra 2019. godine, ali je i dalje ostala prisutna klasična svinjska kuga. Pored toga da bi kuga potpuno nestala potrebn je da posle prestanka vakcinacije da prođe najmanje od četiri do sedma godina. Pored toga, EU nedozvoljava transport svinjskog mesa iz Srbije preko zemalja EU, izuzev ako nije prerađeno na više od 72 stepena! Istovremeno kada bi Srbija imala svinja i nudila to meso EU, u njojsvaqkog trenutka postoji i 50 miliona svinja viska, pa im nije potrebno ovo meso iz Srbboke, ističe dr Vitomir Vidović, professor novsoadskog Poljoprviendog fakulteta. Pored, svega toga, Srbija ni nema viška svinja i ovog mesa! Dokaz je da mora da ga uvozi za sopstvenu potrošnju naroda.
Tako je nekada zemlja svinja postala zavisna od uvoza ovog mesa. Skupština Srbije je ukazala da Srbija nema ni sopstvenu prerađivačku indusutriju. Onaq je nestala u pljačkaškoij privatiazciji Srbije obavljenoj uz pomoć države posle demokratskih promena 2000. godine. Nju je sad po hitno potrebno vratiti.
Dokaz lošeg stanja su teški dani za zadrugarstvo Srbije koje je posle kratkog oporavka, ponovo pušteno niz vodu. Oporavak je bio kada je uz pomoć Ministarsta za brigu o selu pomoć od 2,2 milijarde dinara dobilo u zemlji 207 zadruga. To je bilo u akciji ,,500 zadruga u 500 sela”, koja je bila pokrenuta preko sadašnjeg Ministarstva za brigu o selu! Ali, posle ispunjenja cilja u akciji ,,500 zadruga u 500 sela’’, nestalo je više novca za pružanje pomoći zadrugama.
Ugašeno oko 60.000 farmi
„Takve okolnosti idu na ruku “klaničarima” i ostalim prerađivačima koji formiraju cene koristeći mogućnost izbora – da li će meso uvesti ili sirovine za proizvodnju nabaviti od domaćih odgajivača. Uvoz mesa uticao je da se krene u gašenje domaćihj farmi, paiheje poslednje deceneniej useliam nestalo oko 60.000! Na ovaj način naše farmere potiskuju sa tržišta, uvozeći ogromne količine zamrznutog i svežeg vakumiranog mesa sa rokom trajanja i do tri nedelje. Nabavna cena mesa iz uvoza je niža, jer se u EU za ishranu životinja koristi jeftinija, GMO sojina sačma. Na ovaj način zaobilaze se domaći propisi koji zabranjuju promet GMO soje za ishranu životinja i srpski proizvođači čine nekonkurentnim“, naglašava se u saopštenju stočara,. Ishran svinja, recimo u Španiji, odakle Srbija ponajviše uvozi meso, prema podacima zvaniičnika je jeftnija ishrana od uvoznikak nego u Srbiji, čak za 40 odsto!
Situaciju, navode odgajivači svinja, dodatno komplikuje širenje zarazne bolesti ASK (afrička svinjska kuga) koja je izuzetno opasna za populaciju svinja jer izaziva smrtnost životinja u preko 90 odsto slučajeva, a nakon prodora virusa na farmu, nad svim životinjama mora se izvršiti eutanazija. Treba istaći da je virus potpuno neškodljiv za ljude, što dodatno motiviše trgovce koji kupuju životinje iz zaraženih područija bez ikakve veterinarske dokumentacije. Da bi se stalo na put širenju bolesti i sprečila ilegalna trgovina, neophodno je sprovesti popis i kategorizaciju svih objekata u kojima se drže svinje i dozvoliti naseljavanje novih životinja uz strogu primenu biosigurnosnih mera, ali se to ne sprovodi!
AKS i eutanazija!
Od početka AKS, k 11 decembra 2023. godine eutanazirano je 55.000 svinj!Od kada je u Srbiji prijavljen prvi slučaj afričke svinjske kuge još 2019. godine, u skoro 2.500 poljoprivrednih gazdinstava prijavljeni su slučajevi zaraze, a bolest je zahvatila 48 opština i 15 upravnih okruga. Do sada je, prema zvaničnim podacima, eutanazirano oko 55.000 svinja, pa ova bolest, koja se brzo širi, predstavlja problem ne samo za finansijske prihode farmera i ostalih učesnika u lancu prizvodnje, već postaje i pretnja po prehrambenu sigurnost države.
Analitičar Branislav Gulan objašnjava da se stočarstvu u Srbiji odavno ne posvećuje dovoljno pažnje te da je afrička kuga svinja samo dodatno pogoršala odveć devastirani stočni fond. “Obori su odavno prazni. Iz godine u godinu je stanje sve lošije. Na kraju 2022. smo, prema zvaničnim podacima, imali 3,22 miliona svinja, a danas imamo manje od dva miliona. Odlika nerazvijenih zemalja je da stočarstvo u BDP-u agrara učestvuje sa manje od 60 odsto, a mi smo prošle godine imali tek 28,1 odsto. Afrička kuga nije tu ni imala mnogo toga da uništi, ali je svakako donela posledice”, ističe Gulan.
Zoran Erić, poljoprivrednik i predsednik nekadašnje Asocijacije stočara Srema i Mačve, objašnjava da su mnogi farmeri već pretrpeli velike gubitke, ali i da će prave posledice postati osetne tek kasnije, kada se proglasi kraj epidemije i kada tovljenje stoke bude ponovo omogućeno, „a cene odlete u nebo“.
“Mora proći najmanje 45 dana od poslednjeg prijavljenog slučaja u nekom mestu da bi se proglasio kraj epidemije. Do tada, niko ne sme da drži svinje, a posle određenog vremena opet može da se kupi stoka i da se počne s uzgojem. Na neki način svi proizvođači svinja su lišeni mogućnosti da se bave svojom delatnošću u tom periodu, a do tada će cene skočiti, em jer nema stoke em jer se sad približava period slava i praznika”, kaže Erić.
Stevica Gaćeša, poljoprivrednik iz sela Belegiš, koje pripada sremskom okrugu zaraženom afričkom kugom svinja, ističe da u tom selu skoro da nije ostalo nijedno domaćinstvo koje ima svinje, ali i da većina stočara i dalje čeka da im se obećani novac isplati.
”Cena koja je predložena za nadoknadu jeste dovoljna da se pokrije jedan deo troškova. Ali niko ne uzima u obzir da će jedna krmača biti plaćena po komadu i da je ta cena mnogo manja od onoga što su krmača i njeni prasići mogli da donesu jednom gazdinstvu. Od jedne dobre krmače i prasića može se ostvariti zarada od 800 do 1.000 evra“, kaže Gaćeša.
Za ovo oboljenje svinja ne postoji specifična terapija niti vakcinacija.
Uvozni paradosk!
Paradoks je da danas uvozimo meso za 60-70 osto svojih potreba, a izvozimo žitarice. S razlogom se pitamo – da li neko svesno i namerno uništava domaću proizvodnju ili je ovakvo stanje posledica ignorisanja zahteva i apela domaćih proizvođača i stručne javnosti. Zaštitom domaćih farmera, štite se i ratari koji proizvode hranu za naše životinje i čitava poljoprivreda koji je strateški važna za svaku državu.Ovim dopisom odgajivači svinja žele da probude pažnju domaće javnosti i pokrenu široku debatu o ovoj temi jer domaćeg mesa uskoro neće biti ukoliko se nešto hitno ne preduzme! Saopštenje su potpisali: Udruženje odgajivača svinja Srbije, Udruženje odgajivača svinja „Bačka“, Udruženje odgajivča svinja „Mačva“, Udruženje odgajivača svinja „Centralna Srbija“ i Udruženje krmačara Srbije.
Analitičari napominju da mi ne uvozimo žive svinje, već samo prasad, ali se taj broj utrostručio. Primera radi, ako smo mesečno uvozili od 200 do 500 tona, sada uvozimo od 600 do čak 2.000 tona prasadi mesečno. I dok je ovo tradicionalno period svinjokolja, kada farmeri trebalo da trljaju ruke, gubici zbog otkupne cene, stavljaju ih u nezavidan položaj.
Čvarci kao luksuz
Kilogram čvaraka na pijacama košta i do 2000 dinara, a u pojedinim trgovinama i više od tri hiljade. Nekada je bio nusproizvod, a danas je taj slani mesni delikates, zahvaljujući cenama, postao luksuz. Zbog posta je opala potražnja za mesnim prerađevinama na užičkoj pijaci. Prodavci zato nisu bili voljni da odgovore na pitanje zbog čega su čvarci skupi, a uprkos tome su tražena roba. Čačani o tome razmišljaju ovako: „Malo čvaraka, malo pršutice. Mora da imaš za mezence, za ukućane, za komšije kad dođu”. „Ma ne može se bez njih. Nisu ni jeftini, a nisu baš ni skupi, ali eto. Daj de mene jedno pola kila ovih”. Na cenu čvaraka utiče i to da li su krupniji, sitniji ili duvan čvarci. Međutim, o razlozima za visoku cenu različito gledište imaju mesari i trgovci. Tako Milorad Nedeljković, mesar iz Požege kaže za javnost: „Ti čvarci su nekad bili nus proizvod, sad su prevazišli cenu pršute, što nije realno”. „Zato što je potražnja velika, zato što se prodaju, što su ukusni, zato što su delikates. I najbolji su kod nas, evo probajte”, objašnjava Gordana Starčević, radnica u mesari u Užicu. Na to se nadovezuje mesar iz Požege: „Za kilogram čvaraka da kupite dva kilograma suve svinjske pršute, stvarno ne može biti realno, niti je normalno da bude takva cena”. Gordana dodaje: „Da se ne prodaju ne bi bili skupi, bili bi jeftini, bili bi kao bela slanina, kao mast”. Zbog ukusa su mnogima neodoljiva slana poslastica, ali nemaju priliku da probaju i kada su topli i tek sveže ceđeni. Milan Novaković iz Guglja se zbog toga ne odriče tradicije svinjokolja i dobro zna koliko šta košta, i kaže: „Čvarci uopšte nisu skupi za proizvodnju, to je najjeftiniji proizvod koji postoji. Najjeftiniji proizvod, a samo što je naduvana cena, pa to digli, ljudi otišlo. Do skora čvarke niko nije hteo. Sad su naduvali cenu i sad svi traže samo čvarke, a najjeftiniji proizvod”. Ali zbog cene, čvarci su postali luksuzni delikates. Domaći su se nekada na pijaci pazarili samo zimi. Popularnost je uticala da ih mesna industrija i prerađivači proizvode cele godine.
BROJ SVINjA U SRBIJI, PREMA RZS OD 1947. DO 2025. g.
| Godina | Svinje u hiljadama |
| 1947 | 1.904 |
| 1957 | 1.929 |
| 1967 | 3.328 |
| 1987 | 5.079 |
| 2007 | 3.832 |
| 2008 | 3.594 |
| 2009 | 3.631 |
| 2010 | 3.489 |
| 2011 | 3.287 |
| 2012 | 3.139 |
| 2013 | 3.144 |
| 2014 | 3.236 |
| 2015 | 3.284 |
| 2016 | 3.021 |
| 2017 | 2.911 |
| 2018 | 2.872 |
| 2019 | 2.903 |
2020 – 2022 2.000– 2.700
2023/24. 2.263…
Evropska kriza u svinjarstvu možda može biti šansa za naše farmere, a mi svinjetinu uvozimo. Svinjarstvo ima veliki potencijal za uspešnu proizvodnju u našoj zemlji. Međutim, ciklično kretanje cena tovljenika i drugi problemi ometaju tu granu agrara.
Farmer iz Doroslova Ronald Holo ističe da postoji konstantan pad u ovoj oblasti u poslednjih 10 godina, pa je prvi od 1,1 miliona, zatim od 300.000 krmača njihov broj u Srbiji smanjen na 80.000. Iako mnogi smatraju da je razlog tome afrička kuga svinja, moram reći da je to najmanji problem. Naime, najveći problem je ekonomska situacija i niske cene. U istoj situaciji je cela Evropa. Kada uvozno meso konvertujete u živu meru, dobije se cena od 240 do 245 dinara po kilogramu, ista cena je i kod nas. Zbog nedostatka domaće proizvodnje, moramo da uvozimo svinjsko meso, naročito kada je reč o mesnim prerađevinama, gde su sirovine čak 90 iz uvoza. Sada kada ministarstvo treba da uredi nove dozvole, cene se povećavaju da bi opravdali i dobili više uvoznih dozvola. U poslednjih pet godina doneto je mnogo izmena zakona koji uređuju ovu oblast, i mnogo je urađeno za uvozne dozvole, i za kvartale. Smatram da nas to vodi na dobar put, naveo je Ronald Holo u izjavi za javnost.
Građani Srbije u proseku pojedu 25 kilograma mesa manje nego stanovnici EU!
Koliko kvalitetno živimo u odnosu na Evropsku uniju osim podatka da je nivo ukupne potrošnje u Srbiji na 48 odsto od proseka EU, dovoljno govori i taj da se u našoj zemlji jede mnogo manje mesa nego u EU.
Stanovnik Srbije godišnje u proseku pojede oko 41,8 kilogram mesa, dok je u EU taj prosek 67,2 kilograma, što znači da građani zemalja članica Unije godišnje pojedu oko 25 kilograma mesa više nego građani Srbije. Dobar pokazatelj bogatstva jedne zemlje jeste i koliko svinja uzgaja. Srbija bi sa nešto malo manje od sedam miliona stanovnika trebalo da ima bar sedam miliona svinja, a mi ih imamo tek 2,7 miliona – jedna svinja na tri stanovnika.
U Holandiji na jednog stanovnika idu tri svinje. A, da ne govorimo o Danskoj, koja ima oko šest milioan stanovnika, a u ooborima gaji čak 32 miliona svinja, a kaže Branislav Gulan, analitičar. On podseća na to da smo krajem XVIII. veka imali 1.062 svinje na 1.000 stanovnika u Srbiji. To je tada bilo višenego u SAD na 1.000 stanovnika.
U Srbji je sad opala i porošnakj hleba. Direktor novosadskde ,,Žitozajednice’’ Zdravko Šajatović kaže da se u Srbiji sada troši nekih 64,5 kilograma hleba po glavi stanovnika i da je to negde na nivou ostalih evropskih zemalja. Srbija sad godoišnje treba za ishanu oko milioan toan pšenic,e oko 150.000 tona za robne rezerve ioko 150.000 tonja za semenarstvo. Podaci Za poslednjih 12 godina potrošnja hleba je smanjena sa nekih 117 na 64,5 kilograma po stanovniku, što je možda i posledica toga da je sve manje teških fizičkih poslova. Delom i znak siromaštva je i to što se u Srbiji u proseku troši i manje mleka, kod nas je to nekih 100 litara po stanovniku, bez prađevina u EU je tri puta više.
Međutim, ako se pogleda potrošnja mleka i perađevina i iznosi tek oko 200 kilograma po stanovniku. Nalazhimo se na dnu lestvice po potrošnji mleka i prerađevian od njega od EU. U Srbiji se u proseku godišnje po domaćinstvu potroši 116,2 litra mleka, 204 kilograma hleba 32,9 litara ulja, nepunih 90 kilograma krompira i 30,6 kilograma šećera. U proseku se 2017. po domaćinstvu trošilo 24,8 kilograma banana, jelo 590 komada jaja i pilo 41,4 litra piva.
Kada se radi o mesu, u Srbiji se 2017. godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u proseku po domaćinstvu pojelo 13,9 kilograma goveđeg, 15,4 kilograma svinjskog i 15 kilograma živinskog mesa. Gledano po članu domaćinstva godišnja potrošnja govedine je samo 4,1 kilograma za razliku od EU gde je prosek 10,9 kilograma. Živinskog mesa, pre svega, piletine, građanin Srbije u proseku godišnje pojede oko 18,3 kilograma, u EU je taj prosek 24,2 kilograma. Svinjskog mesa u Srbiji se po stanovniku pojelo 2017. godine 15,7 kilograma, dok je iste godine u EU prosek po članu domaćinstva bio 32,1 kilogram.
Više od 30 kilograma svinjskog mesa po stanovniku pojede se i u Koreji, Vijetnamu i Kini, dok je ubedljivo najveći potrošač živinskog mesa Izreal, gde je godišnja potrošnja 58,6 kilograma, potom slede SAD i Malezija sa 48, odnosno 46 kilograma po stanovniku. Pre krize, nekada se u Srbiji, po glavi stanovnika kod nas trošilo do 65 kilograma mesa. Tokom devedesetih potrošnja mesa je pala na ispod 40 kilograma godišnje. Sada smo se popravili, ali i dalje nismo dostigli taj nivo s kraja osamdesetih. U razvijenijim zemljama Evrope jede se od 80 do 90 kilograma, i izdvaja primer Slovenije. Analitičar Milan Prostran napominje da treba uzeti u obzir i aspekt vere, ali i tradicije, jer postoje i krajevi gde se neka vrsta mesa jede više, neka manje. Razlike postoje, kako kaže i u Srbiji, jer se, na primer, na jugu više jede teletina, dok se na severu teletina uglavnom čuva za uzgoj. Iako je svinjsko meso kod nas dugo bilo najzastupljenije, sada ga stiže živinsko, na šta naravno utiče i to što je ono jeftino. Sad se tro pi po stanovniku samo 15 kilograma ovog mesa. Istovemeno je porasla potrošnja živinsmkog mesa sa 15 na 18 kilogama. Razlog je manje mesa na tržištu, a živinsko je i jeftinje. Prema podacima RZS za 2023. godinu, građani Srbije najviše novca, 34 odsto, troše upravo na hranu i bezalkoholna pića, dok im 17 odsto ličnih primanja odlazi na električnu energiju, stanovanje i gas, nešto malo manje od 10 odsto na transport. S druge strane, prema podacima za 2017. godinu koje je objavio Eurostat, situacija u EU je znatno drugačije od one kod nas. Stanovnici zemalja članica EU gotovo četvrtinu svojih primanja troše na stanovanje, vodu, gas i struju, dok im na hranu odlazi tek 12 odsto zarade.
U SAD i Australiji jedu najviše mesa, u Africi najmanje! Najveći konzumenti mesa u svetu su upravo najbogatije zemlje, poput SAD ili Australije, a poslednjih godina sve više i Kinezi. Najmanja potrošnja je u Africi. Tako stanovnik Etiopije godišnje pojede samo sedam kilograma mesa, stanovnik Ruande osam, a Nigerije devet. Najmanje mesa u Evropi jede se u BiH, nekih 32,2 kilograma, Azerbejdžanu kilogram manje i Gruziji, gde se prosečno po stanovniku pojede 27,9 kilograma.
Preradom i konzervisanjem mesa u Srbiji bavi se 828 kompanija! U Srbiji se godišnje proizvede 496.000 tona svih vrsta mesa. Prema podacima Privredne komore Srbije, proizvodnja svinjskog mesa iznosi manje od 300.000 tona, goveđeg do 86.000 tona, a živinskog 118.000 tona. Potrošnja mesa po stanovniku na godišnjem nivou dostiže 38 kilograma, i to oko četiri kilograma junećeg, 16 kilograma svinjskog i 18 kilograma živinskog mesa. Sa druge strane, Srbija godišnje ne proizvodi dovoljno svinjskog mesa kako bi pokrila domaće potrebe. Nedostaje oko deset odsto, pa je za toliko neophodan uvoz. Za prvih devet meseci 2022. godine uvezena je 31.000 tona svinjskog mesa u vrednosti od 76,8 miliona evra. Istovremeno je izvezeno 3.500 tona junećeg i svega 550 tona svinjskog mesa, dok je izvoz živinskog mesa bio oko 3.800 tona. Sad je prosčena godišnji uvoz mesa poraao na oko 40.000 tona! Meso najviše uvozimo iz Španije, Mađarske, Nemačke i Danske, dok je izvoz realizovan u države CEFTA regiona.
Prema mišljenju analitičara Branislava Gulana, stočarstvo u Srbiji odavno je na stranputici. On podvlači da je Srbija 1991. godine godišnje proizvodila oko 650.000 tona svih vrsta mesa i da je pre tri i po decenije u oborima Srbije bilo više od 5,5 miliona svinja. Danas zvanično ima do 2,26 miliona, dok je procena stočara da imamo manje od dva miliona svinja. To značai da Sroibja sad uoborima ima svinaj koliko ih je bilo i posle Drugog svetskog rata. A, trebalo bi da ima ima koliko I stanovnika! Jer, Pprema njegovmm mišljenju, srednje razvijena zemlja mora da ima svinja koliko i stanovnika, a ako se uzme u obzir da Srbija ima oko 6,6 miliona stanovika, a manje od dva miliona svinja, situacija je jasna.
Manji izvoz ,,bebi bifa’’ za 100 puta
Jugoslavija je, pre raspada, godišnje izvozila 54.000 tona visokokvalitetne junetine – ,,baby beef’’ Od te količine iz Srbije je odlazilo 34.000 tona. Danas iz naše zemlje ide 100 puta manje, tek 300-400 tona i to uglavnom od jednog velikog izvoznika – ističe Gulan i dodaje: Izvoz svinjskog mesa u svet 1991. godine bio je težak 762 miliona dolara. Ne postoji poljoprivredni ili stočarski proizvod koji je postjugoslovenskoj Srbiji doneo veći devizni priliv. Procene su da proizvodnja svinjskog mesa u Srbiji u prvom kvartalu 2022. beleži dramatičan pad. Manje je čak 48,2 odsto u odnosu na isto vreme prošle godine. Prema najnovijim podacima RZS sadašnji broj svivnja u Srbiji je samo 2.263.705 glra. To je za 30,7 odsto manje nego u 2018. godini!
Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u Srbiji se preradom i konzervisanjem mesa i proizvoda od mesa bavi ukupno 828 kompanija. Od toga je 654 mikro firmi, 143 male, 22 srednje i devet velikih kompanija. Sve zajedno u 2021. godini prihodovale su nešto više od 164,2 milijarde dinara, što je blagi rast u odnosu na 2020. kada je ukupan prihod bio 147,8 milijardi. U godini pre pandemije korona virusa ove kompanije zabeležile su prihod od 143,9 milijardi dinara.
Prva na listi najuspešnijih kompanija koje se bave proizvodnjom i preradom mesa i mesnih prerađevina, po ostvarenoj dobiti u 2021. godini, je Industrija mesa „Matijević“ iz Novog Sada. Podaci CompanyWall-a pokazuju da je prošle,2023. godine zabeležila dobit nešto iznad 1,6 milijardi dinara, čime se nastavio trend rasta u protekle tri godine. Naime, 2019. je dobit iznosila 964,7 miliona dinara, dok je 2020. ostvaren plus od 1,24 milijarde dinara. Ukupan prihod kompanije u 2023. godini je porastao na 20,8 milijardi dinara, posle konstantnih nešto više od 17 milijardi u 2019. i 2020. Kako se navodi na sajtu ovog preduzeća, “Matijević” je organizovan kao društvo sa ograničenom odgovornošću sa stopostotnim privatnim kapitalom. Danas, kompanija broji više od 1.700 zaposlenih, od kojih više od 1.100 radi u 155 maloprodajnih objekata širom zemlje. U svom sastavu ima 106 privrednih društava iz oblasti poljoprivrede, trgovine i ugostiteljstva.
Druga na listi dobitaša u prošloj 2023.godini je firma „Carnex“ iz Vrbasa, koja posluje već više od 60 godina. Dobit ove kompanije u 2021. godini bila je skoro 1,1 milijarda dinara, dok je prihod premašio 10 milijardi dinara. To je značajan rast u odnosu na 8,8 milijardi u 2020. godini.
Treći na listi dobitaša u 2021. godini je „Agro-papuk“ d.o.o. iz Kukujevaca. Ova firma je tokom 2023. godine ostvarila dobit od oko 255 miliona dinara, što je duplo više od 2020. kada je imala 123 miliona profita, a četiri puta uvećana dobit u odnosu na 2019. godinu (63,2 miliona dinara). Na sajtu ove firme navedeno je da je klanica i prerada mesa „Agro-papuk“ počela sa radom 2001. godine u okviru istoimenog preduzeća koje se pre svega bavilo stočarstvom i proizvodnjom stočne hrane. Vrlo brzo obrada mesa i proizvodnja proizvoda od mesa postaje primarna delatnost.
Četvrta firma među najuspešnijima je Industrija mesa „Đurđević“ sa sedištem u Subotištu, kod Pećinaca. Ova kompanija se bavi tovom, preradom i konzervisanjem mesa. U 2021. godini je zabeležila dobit od oko 230 miliona dinara. Osnovana je 1999. i danas dnevno obrađuje oko 1.000 svinja i 150 junadi.
Među pet kompanija sa najvećom dobiti našla se i zemljoradnička zadruga „Trlić“ iz Uba, koja je pre 20 godina počela sa tovom bikova, da bi prerasla u jednu od najvećih klanica u Zapadnoj Srbiji i mesto gde stočari mogu da predaju svoju stoku. Prošle godine ZZ „Trlić“ ostvarila je profit od oko 160 miliona dinara.
Na listi 15 najuspešnijih firmi našle su se i ostale velike kompanije poput „Zlatiborca“, „Yuhora“ i Industrije mesa „Topola“. „Zlatiborac“ je u 2021. godini ostvario dobit od oko 158 miliona dinara, „Yuhor“ 90, a IM „Topola“ 88,3 miliona dinara.
Na vakcinaciju svinja Srbija je trošila 25 miliona dolara godišnje sve do 15. decembra 2019. godine, kada je ona ukinuta. Posle rata i sankcija u ovdašnjim oborima odomaćila se svinjska, a posle nje i afrička kuga.
– Uprkos ukidanju vakcinacije i pompeznom najavljivanju izvoza svinjskog mesa u Evropsku uniju 2021. godine od toga opet nema ništa, jer da bi meso krenulo na tržište EU neophodno je da prođe četiri do sedam godina, odnosno da iz tova nestane i poslednja svinja iz vremena vakcinacije. Pored zabrane izvoza, još za vreme sankcija EU je odlučila da zbog vakcinacije protiv bolesti kuge naše svinjsko meso ne može ni da se transportuje u svet preko država Unije, osim ako nije prerađeno na temperaturi iznad 72 stepena – objašnjava Branislav Gulan i napominje da je dodatni problem to što EU ima 50 miliona svinja viška, pa Srbija sa svojim proizvodima nije konkurentna jer nema kome da ih proda.
Posle napisa u medijima da uvozimo oko 40.000 tonja svinskog mesa godišnje i to lošijeg kvaltieta, jer nemamo domaćeg, reagovali je i ministarstov poljoprivrede. Bilo je postavljeno i pitanje da li se uvozno meso u Srbiji prodaje kao domaće? Ministarstvo poljoprivrede demantovalo da uvozimo meso neproverenog kvaliteta, uy isticanje da se SVE SE PROVERAVA,DA JE ZDRAVLjE GRAĐAN NA PRVOM MESTU, rekao je nadležni ministar. Prema podacima stručnjaka u ministarstvu poljoprivrede ovo meso se sad ponajviše uvozi iz Španije. Jer, tamo je najjeftinija proizvodnja. Jer, u ovoj zemlji EU, proizvodnja, odnoAno ishrana svinja u Španiji je jeftinija nego u Srbiji čak za 40 odsto. Razlog se nalazi u tome što se tamo svinje hrane sa GMO. To meso se posle uvozi u Srbiju i troši u njoj. Iako je ovde zakonski zabranjena GMO proizvodnja i potrošnja. Ministarstvo poljoprivrede je demantovalo da Srbija “uvozi ogromne količine mesa neproverenog kvaliteta”, odnosno koje koristi GMO ishranu! Iz Ministarstva ističu da su proizvodnja i promet proizvoda životinjskog porekla pod nadzorom Uprave za veterinu.
“Uvoz navedenih pošiljaka odobrava se iz objekata koji ispunjavaju propisane uslove, koji su odobreni ili registrovani u EU i koji su pod kontrolom nadležnog organa. Pošiljke koje se uvoze ili su u provozu moraju da budu bez zaraznih bolesti, koje se obavezno prijavljuju, te obeležene na propisan način i u zavisnosti od prirode zarazne bolesti i mogućeg rizika ne mogu poticati sa gazdinstva, područja, odnosno države izvoznice, niti biti u provozu kroz područje ili državu u kojoj postoji zarazna bolest koja se obavezno prijavljuje”, navodi se u saopštenju tvovljača svinja. Dodaje se i da uvezene pošiljke moraju da budu bezbedne po zdravlje ljudi, da imaju izdatu originalnu Međunarodnu veterinarsku potvrdu, kao i rešenje o utvrđivanju veterinarsko-sanitarnih uslova za uvoz ili za provoz, ali i da budu obeležene tako da je moguće utvrditi poreklo pošiljke.
“Obaveštavamo javnost i o tome da prilikom uvoza ili prevoza pošiljke podležu veterinarsko-sanitarnoj kontroli na graničnom prelazu. Granični veterinarski inspektor dozvoljava ulazak pošiljke do određenog odredišta u Republici i ako je tako naznačeno u zajedničkom veterinarskom ulaznom dokumentu, zabranjuje promet pošiljke do dobijanja nalaza ovlašćene laboratorije kojim se potvrđuje bezbednost pošiljke po zdravlje životinja i ljudi”, dodaje se u saopšenju Vlade Srbije. Ukoliko se prilikom pregleda utvrdi da pošiljka nije bezbedna za ishranu ljudi i životinja, zabranjuje se njen promet i vrši se neškodljivo uništavanje pošiljke ili njen povraćaj u zemlju izvoznicu.
“Zakon o bezbednosti hrane obavezuje subjekte u poslovanju sa hranom, uključujući uvoznike, prodajne objekte, prerađivače, prevoznike i druge, da kao odgovorni subjekti obezbede sledljivost kojom se mora dokazati poreklo svakog proizvoda ili sirovine, bilo da je domaćeg ili uvoznog porekla, a veterinarska inspekcija vrši stalni nadzor po pitanju sledljivosti i poštovanja Pravilnika o deklarisanju proizvoda. U slučaju kada bi došlo do ovakve vrste obmane, postoje jasne kaznene odredbe za takve subjekte”, navodi se u saopštenju. Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dr Aleksandar Martinović pozvao je opozicione političare da prestanu sa plašenjem građana iznošenjem neistina i poručio da su državi zdravlje, bezbednost i dobrobit građana uvek na prvom mestu, kao i da Ministarstvo neće dozvoliti da to bude ugroženo.
Moravka – svinja pitome naravi, laka za uzgoj i ZDRAVA!
Radiša Đorđević iz sela Gornja Crnuća u Šumadiji uzgaja autohtonu rasu svinja MORAVKA. Razlog su dobre subvencije, činjenica da se radi o rasi koja je izuzetno zdrava i otporna, ali i zato što se radi o životinjama koje su izuzetno mirne i pitome.poduhvat čuvara autohtonih rasa s Sokolskih planina
U Šumadiji se svinja moravka, autohtona rasa koja datira iz sredine 19. veka, već dugo gaji, a Radiša se odlučio za uzgoj ove rase pre šest godina. Razlog su, pre svega, dobre subvencije, činjenica da se radi o rasi koja je izuzetno zdrava i otporna, ali i zato što se radi o životinjama koje su izuzetno mirne i pitome. Moravke ne vole da budu zatvorene, već traže prostor i slobodu kretanja. Zatvaraju se samo one koje treba da idu na klanje, i to na mesec dana kako bi se što bolje uhranile. Radiša se prve tri godine bavio uzgojem ovih svinja po principima ogranske proizvodnje, ali je ubrzo odustao jer je veoma teško naći organsku hranu za stoku. Za Radišu ne postoji bolja rasa svinja za uzgoj. On drži šumadijsku moravku, ali objasnio nam je da se u Srbiji uzgaja i banatska moravka, koja je nešto kraća i dosta čupavija.Moravka u proseku prasi 12 prasića, ali u proseku odgaji 10 prasića.
Poljoprivrednicima na ime subvencija isplaćene 92 milijarde dinara!
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Republike Srbije Aleksandar Martinović saopštio je da su poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji tokom 2024. godine na ime subvencija isplaćene približno 92 milijarde dinara. Martinović je na konferenciji za novinare rekao da je u toku 2024. godine, u okviru nacionalnih mera podsticaja, raspisan 21 javni poziv za sve mere direktnih plaćanja, ruralnog razvoja, tržišne podrške, dok je korisnicima na raspolaganju bila i mera kreditne podrške. Rok za podnošenje zahteva za očuvanje genetičkih resursa produžen je do 30. decembra, napomenuo je on i dodao da je u okviru nacionalnih mera podsticaja u 2024. godini isplaćeno više od 88 milijardi dinara, što čini 99 odsto podnetih zahteva. Takođe, kako je podsetio, završena je obrada zahteva za drugi kvartal premija za mleko, dok je administrativna obrada zahteva za treći kvartal u toku. Po njegovim rečima, svim poljoprivrednicima koji su uredno podneli zahteve po ovom javnom pozivu, novac će biti isplaćen u decembru 2024. godine, što čini oko 65 odsto zahteva, dok su ostali pozvani da svoje zahteve dopune. Ministar je precizirao da će do kraja 2024. godine svim poljoprivrednim proizvođačima koji su se prijavili na javni poziv za kvalitetne priplodne krave u aprilu 2024. godine biti isplaćeno dodatnih 100.000 dinara za krave prvotelke.
Na osnovu sporazuma iz oktobra 2024. godine sa predstavnicima nekoliko poljoprivrednih udruženja, isplatili smo dodatnih 10.000 dinara poljoprivrednicima koji su ostvarili pravo na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji u 2024. godini, napomenuo je Martinović. Ukupno je za podsticaje po hektaru isplaćeno približno 50 milijardi dinara, naglasio je ministar i podvukao da su sva rešenja korisnicima koji su po ovom osnovu ostvarili pravo na podsticaj poslata preko sistema e-agrar. Takođe, kako je predočio, poljoprivrednici tokom cele godine mogu da podnesu zahtev za refakciju akcize na gorivo u iznosu od 50 dinara po litru, pri čemu je od početka godine podneto 326.859 zahteva za refakciju, od čega je doneto 311.181 rešenje i isplaćen 216.171 zahtev, u ukupnom iznosu od skoro tri milijarde dinara. Martinović je najavio da će na sednici Vlade uskoro biti usvojen Nacrt zakona o izmeni Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju. Kroz te izmene izašli smo u susret poljoprivrednicima, jer će sada moći da se upišu u registar poljoprivrednih gazdinstava, odnosno u katastarsku parcelu po osnovu faktičkog korišćenja poljoprivrednog zemljišta na osnovu posebne izjave overene kod nadležnog organa, odnosno kod javnog beležnika, objasnio je Martinović. Ministar je, kada je reč o agrarnom budžetu za sledeću 2025. godinu, rekao da je on najveći do sada, budući da je njime za poljoprivredu opredeljeno rekordnih 138 milijardi dinara, a uz tu sumu i 11 milijardi dinara za refakciju akciza za gorivo, što iznosi 7,5 odsto ukupnih prihoda budžeta za 2025. godinu. To je ukupno 149 milijrdi dinara. Autor ovih redova to potvrđuje, ali kaže da bi to koristilo u Srbiji samo kada bi novac došao na zdrav agrar i kada bi se novac pravilno i rasporedio. To znači onima kojima je potreban, a ne onima koji ga dobiaju po partijskoj liniji, odnosno zaslužuju!
(Autor je analitičar i publicista)