POGLEDI: Stara strategija poljoprivrede potpuni promašaj, novu nam pišu eksperti iz Bosne i Slovenije

Vlada na čijem je čelu tada bio Aleksandar Vučić usvojila je Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2014. do 2024, iz koje proizlazi da će se srpski agrar u narednom periodu razvijati tempom od 6,1 do čak 9,1 odsto godišnje. A ispostavilo se da nikakvog rasta od 2014. do prošle godine zapravo nije ni bilo. Naprotiv, u 2022. godini je vrednost poljoprivredne proizvodnje realno bila za oko osam odsto manja nego u godini u kojoj je strategija usvojena, jer je u šest od deset godina poljoprivredna proizvodnja padala! Sada se sprema nova strategija koju pišu stručnjaci iz Sarajeva i Ljubljane. 

Piše: B. Gulan

Ako je za utehu, taj dokument koji se odnosio na period 2014 – 2924, za čije je pisanje na više od 140 strana bilo angažovano 240 eksperata i koji je sa 8,2 miliona evra finansiralo više evropskih institucija, Vlada nikada nije ni uputila Parlamentu na usvajanje. Možda i zato što niko ozbiljno nije ni mislio da tu strategiju sa reči pretoči u dela.

Kada je napisana oa strategiaj u njij je stgajalo da če se agarar u vremenu od 2014. Do 2023. godine razvijati po stopi od 9,1, odnosno, odnosno ako je godianlošoiaj po 6,1 odsto. To su bile nerealne žeelje kretaroa agroekonksmek polkitiek u Srbiji. Sad polsle 1o godina njenog sprovodkjenja vidi se da se agar godišnej razvijao samo po stopiod 0,17 odsto! Ili za delu deceniju da je to bilo tek 1,7 odsto. Strategijaj je za agrar Ustav. U protekloj deceniji to je bila strategija pada, a na razvoja.

Vlasti i farmeri

I što se vlast farmera i ratara seti samo kada ih muka natera na blokadu puteva ili u finišu predizborne kampanje, jer u Srbiji ima blizu pola miliona registrovanih gazdinstava, a svaki glas je važan za pobedu na izborima. Toga su, izgleda, postali svesni i poljoprivredni proizvođači, koji su na nedavnom skupu ocenili da bi agrar, uz adekvatnu podršku države, mogao da stvara nekoliko puta veću dodatu vrednost od pet milijardi evra, koliko stvara godinama unazad. Oni poručuju da bi po novom konceptu agrar mogao da stvori blizu 70 milijardi dolara godišnjeg prihoda, a toliko je bio ukupan BDP Srbije  u 2023. godini!

Za pisanje prethodne strategije, kao što rekosmo, angažovano je bilo 240 domaćih stručnjaka. Za izradu tog dokumenta, uz boravak na Zlatiboru i Tari, sebe su častili sa 8,2 miliona evra, koji su stigli kao donacija za taj posao od više evropskih institucija. Da je taj dokument usvojen u Skupštini Srbije, on bi obavezivao sve vlade da je sprovode. Ovako doneo je samo nevolje i onima koji su je pisali i proizvođačima, potrošačima, kao i Vladi Srbije. Ta strategija donela je štete Srbiji koja sad mora da uvozi hranu da bi prehranila 6,6 miliona žitelja!

Vlada je odgovorna zato što ni sad od njih nije tražila da podnesu izveštaj o (ne)sprovođenju validne strategije, pa tek onda da se na osnovu tih iskustava piše nova. Već su odmah krenuli u pisanje nove bez prave analize ove kojoj validnost ističe. Novu strategiju opet pišu bez učešća neposrednih proizvođača hrane i nauke u Srbiji! Na tu lošu stranu ukazuju sami proizvođači hrane. Zato ni od buduće strategije, ako se tako nastavi, ne očekuju boljitak.

Pomenimo samo da je vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji najviše 1.200 evra godišnje po hektaru. Ukupna vrednost proizvodnje na 3.257.000 hektara nikada se nije primakla željenoj brojci od šest milijardi dolara godišnje! Vrednost te proizvodnje po hektaru u Danskoj je 37.000 evra, Holandiji više od 25.000 evra, a to su zemlje kojima teži Srbija. U svetu u kome težimo  novac se obrće 52 puta godišnje, a u Srbiji samo jednom u proseku!  Tu se i nalazi kvačka njihovog uspeha i našeg neuspeha!

Novo obećanje iz komšiluka!

Nacrt okvira nove, buduće strategije već su napisali stručnajci iz Sarajeva, odnosno Bosne Hercegovine i iz Ljubljane, odnosno Slovenije. Nacrt, koji nisu znali da pišu naši stručnjaci i eksperti, ima oko 100 strana, a treba da se usvoji do kraja 2024. godine. Jer, ovi sa strane, verovatno bolje znaju šta ne valja u agraru Srbije i šta treba našoj zemlji kako ne bi bila zavisna od uvoza. Od novih kreatora, odnosno okvirnog Nacrta nove strategije, proizvođači hrane Srbiji treba da očekuju boljitak!?

U Skupštini Srbije bilo je mnogo nedoumica koje je izazvala rasprava prilikom razmatranja okvirnog nacrta strateškog okvira od 2025 do 2032. godine.  Jer se na sednici  čulo da se vreme trajanja dokumenta skraćuje. Jer, nadležno Ministarstvo poljoprivrede odbilo je da dostavi nacrt tog dokumenta za sednicu Odbora za poljoprivredu kao i sklopljeni ugovor za obavljanje poslova.

Predsednik Odbora za poljoprivedu Marjan Rističević uspeo je da obezbedi dokumement prisutnim za raspravu. Iznenađenje je da je neko u vladi skratio i rok trajanja tok dokumenta. Samo nekoliko rečenica o dokumentu iznela je Jelena Blagojević, državni sekretar, 20. septembra 2024. godine.

Ali, na taj novi dokument bilo je niz primedbi. Jedna od njih je zašto tim čini 24 stručnjaka. Od njih je 20 iz Bosne i Hercegovine i Slovenjie, dok su četiri konsultanta iz Srbije. Primedba članova Odbora za poljoprivredu Sklupštie Srbije je i ta zašto nam stranci rade taj dokumnet. Da li oni bolje znaju šta nama treba? A, u zemlji imamo toliko cenjenih i uvažavanih stručnjaka i eksperata!

Odbor je prihvatio zaključak da je glavni cilj da se obnovi prehrambeni suverenitet Srbije koji je sad narušen. U taj proces moraju da se uključe domaći stručnjaci, instituti i fakulteti. U raspravi je posebno ukazano na veliki problem zadrugarstva u Srbiji koje se nalazi u dubokoj krizi. Glavni razlog je nepostojanje prerađivačke industrije.