Selo nije samo polјoprivreda!
Selo u Srbiji nije samo polјoporivreda. To je znatno više od proizvodnje hrane. Jer, selo je zajednica lјudi kojima je potreban ne samo krov nad glavom i siguran izvor egzistencije, već i putna infrastruktura, vodovod i kanalizacija, stabilan napon električne mreže, internet, primarna zdravstvena zaštita, obrazovne i kulturne ustanove, obdaništa i škole… Plan jeste da se uslovi života na selu približe onima u gradu, jer će se samo tako zadržati mladi i perspektivni lјudi da tu ostanu i osnuju svoje porodice. U 2024. godini pokrenuta su i dva nova programa. Jedan je pokretanje privrednih aktivnosti – obnova starih i uvođenje novih zanata, otvaranje zanatskih i drugih radnji koje nedostaju u određenoj seoskoj sredini, razvoj seoskog turizma… Drugi je adaptacija i rekonstrukcija domova kulture, kao i zadružnih domova u moderne i multifunkcionalne objekte.
Sve to značajno je i za razvoj privrede u Srbiji. Jer, sela, u kojima, prema popisu i podacima RZS, živi više od 40 odsto stanovništva naše zemlјe, sela su najvitalniji deo Srbije. Iz sela Srbije u gradske centre stižu sirovine, poluproizvodi, i prehrambeni proizvodi, što je strateški važno. Ali, najbitnije je da iz sela u gradove odlaze mladi, pametni i talentovani lјudi, koji tamo ispolјavaju svoj puni radni i stvaralački potencijal. Razvoj sela u Srbiji, primećen je i u mnogim drugim zemjama. Je, problemi sela su zajednčki – i u mnogim drugim zemlјama. Samo u toku 2023. godine, o ovoj temi razgovarano je sa ambasadorima: Indije, Nemačke, Mađarske i Japana. Problemi vezani za kretanje lјudi iz sela ka grad nisu samo u Srbiji. To je globalni problem, koji karakteriše i zemlјe EU. Slične probleme imaju i visokorazvijeni Nemačka i Japan… Kao primer dobre prakse može se navesti Francuska, u kojoj se odvija obrnuti proces: više je onih koji iz grada prelaze u selo. Što se Srbije tiče, učinjen je prvi korak. A to je najteže. Akcija se nastavlјa, a prvi veći rezutlati če se primetiti tek za nekoliko decenija, jer su sela i bila zapuštena više od sedam i po decenija.
Prvi put posle Drugog svetskog rata, a to je posle čitavih sedam i po decenija, država Srbija je ozbilјno posvećena selima i njihovom stanovništvu. Pogledajte koliko je kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica izgrađeno u poslednjih deset godina u Srbiji. Sela su nam sada mnogo bliža. Velika sredstva se ulažu i u rešavanje problema vodovoda i kanalizacije, širokopojasnog interneta.
Selo je kompleksna zajednica lјudi sa raznovrsnim potrebama. Zato se Ministarstvo za brigu o selu i zalaže za uvođenje seoske opštine u kojoj će lјudi dogovarati, planirati i odlučivati šta je prioritet u njihovoj sredini. A, sredstva za realizaciju svega toga mora da obezbedi republička blagajna. Kada se tako duže bude radilo, lјudi iz takvih sela neće odlaziti! Naprotiv, u njih će se doseliti i mnogi iz gradova Srbije. Već postoji takvih primera.
Pravu, ali još uek sumornu sliku sela Srbije, dao je poslednji popis. Vidimo da nam skoro u svakom selu ostavlјaju ruine. To uglavnm čini dep lјudi koji i danas vladaju da bi oprali biografije u trećem životnom dobu. A, decenijama su se zalagali da se gasi po 100 zadruga godišnje i podržavali nestajanje sela. Sad su u poznom dobu, evoluirala im je pamet, pa su se pridružili u podrškama onima koji pokušavaju da spašavaju sela i varošice od nestajanja. Tako oni koji su odgovornji za nestajanje sela i gašenje zadruga, sad postali promoteri akcija za njihovo spašavanje, odlaze u sela i tamo seu se slikali pored ministara. Misleći da će se zaboraviti njihovo angažovanje iz ne tako davnog vremena sa suprotnim stavovima.
Jer, mnoga sela su ruine, u njima je još uvek mnogo praznih kuća, praznih staja i obora za tov svinja, torova za ovce… I po tome se vidi da je selo zapušteno. Jer, Srbija je od izvoznika hrane sad postala uvoznik. Nekada, pre četiri decenije, u Srbiji se godišnje proizvodilo oko 650.000 tona svih vrsta mesa i trošilo po stanovniku čak 65 kilogama. Sad je proizvodnja smanejna za više od 200.000 tona, a potrošnja jedva dostiže oko 38 kilograma po jednim stanovnikui godišnje. Poslednji izvoz svinjskog mesa iz Srbije bio je 1991. godine u vrednoti od 762 miliona dolara. Posle toga ni gram nije prodat u EU. Počeo je raspad Jugoslavije, Srbija je dobila sankcije, zatim svinjsku pa afričku kugu. Nije moglo svinjsko meso da se prodaje EU, pa ni da se transportuje preko zemalјa članica EU. Ni danas ono se ne podaje u EU, niti može da se transportuje preko zemalјa EU, izuzev ako nije prerađeno na temperature preko 72 stepena. Srbija je sad zavisna od uvoza svinjskog mesa za sopstvene potrebe. Na Odboru za poljoprivredu Skupštine Srbije je zaklјučeno da se mora voditi akcija da bi se u Srbiji obezbedila prehrambena sigurnost. To znači da se mora obnoviti prehrambena industrija industrija i stočarstvo. Jer, sad se mora uvoziti svinjsko meso, mleko i mnoge druge prerađevine.
Stanovnik Srbije danas troši samo po15 kilograma svinjskog mesa po jednom stanovniku. Slično je i sa junetinom, gde se troši tek oko 3,5 kiklograma. Proizvodi se do 86.000 tona junetine godišnje, a troši po stanovnikui manje od četiri kilograma godišnje. Veoma malo jedemo i ribe, a to pikazuje potrošnja od 3,1 kilogram prosečno po stanovniku godišnje. I ribe se mnogo uvozi, oko 35.000 tona godišnje, a sami proizvodimo samo 15.000 tona. Najupečatlјivije je da je Srbija pre pre tri i po decenije u svet izvozila po 34.000 tona ,,bebi bifa’’ godišnje, a sad je to za 100 puta manje. Ili, između 300 i 400 tona! Najveći broj ovaca, a ukupno ih ima oko 1,7 miliona i pčela (ima oko 1,1 miliona košnica), gaji se u Zlatiborskoj oblasti. U Srbiji se gaji i blizu 150.000 koza, ponajviše u Pčinjskoj oblasti, dok se najveći broj živine (ima je oko 22 miliona), gaji u Srednjobanatskoj oblasti.
Prema rezultatima agrarnog popisa, 313.495 gazdinstava se bavi stočarstovm.Najviše stočara je u Mačvi, ratara u Vojvaodini, a voćara u Šumadiji i Zapadnoj Srbij. Prosečno polјoprivredno gazdinstvo obrađuje 6,4 hektara, gaji jedno grlo goveda, pet grla svinja, tri ovce, 43 grla živine i ima o ko tri košnice pčela.Prvi rezultati Popisa polјoprivrede 2023. godine pokazali su da se od ukupnog broja gazdinstava čak 61,7 odsto bavi stočarstvom, a najviše goveda i svinja gaji se u Mačvanskoj oblasti.Danas u 600 sela u Srbiji nema nijedne krave!
Nije nas zaobišla ni bolest Afričke kuge svinja za koju nepostoji lek! Vlada Srbije usvojila je Zaklјučak o saglasnosti da se vlasnicima životinja zaraženim afričkom kugom svinja isplate sredstva za uginule, ubijene životinje u iznosu od 88.785.899 dinara. Kako navode u saopštenju vlade, zaklјučak je donet u cilјu dijagnostike bolesti afričke kuge svinja i u cilјu sprečavanja širenja i suzbijanja ove zarazne bolesti. Ali, svinje se zahvalјujući lošoj agroekonomskoj politici već nekoliko decenija uništavaju u Srbiji. Tako je daleke 1984. godine u oborima bilo 5,7 milion svinja, danas je to, pema podacima RZS 2,25 miliona. Stočari kažu čak Ii manje od dva miliona. Na prvom mestu, uzrok je loša agroekonomska politika, pa je to bila prva kuga, druga je bila klasična svinjska kuga, a tek koja je smanjila ovo malo tova je – afrička kuga! Nјoj se nije ostavilo mnogo da uništi. Eutanazirano je blizu 80.000 tovlјenika.
Najveće površine oranica i bašte zastuplјene su u Regionu Vojvodine (55,8 odsto), dok su voćnjaci najviše zastuplјeni u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (54,9 odsto). Prosečno polјoprivredno gazdinstvo obrađuje 6,4 hektara, gaji jedno grlo goveda, pet grla svinja, tri ovce, 43 grla živine i ima oko tri košnice pčela. Prosečna starost nosioca porodičnog polјoprivrednog gazdinstva je 60 godina.
Osnovna obeležja o polјoprivrednim gazdinstvima koja su upisivana tokom ovog popisa su identifikikacioni podaci gazdinstava, zemlјišni fond i kategorije korišćenja polјoprivrednog zemlјišta, zatim podaci o radnoj snazi i podaci o broju stoke. Podaci su prikuplјeni metodom intervjua na terenu, na osnovu Adresara polјoprivrednih gazdinstava, a gazdinstava privrednih društava i zemlјoradničkih zadruga popisivali su se samostalno, unosom podataka u veb upitnik, koji je bio dostupan od 1. juna 2023. godine.
Zašto je udruživanje važno!
Programom obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela“ koju je vodilo Ministarstov za brigu o selu, vratilo se poverenje i u udruživanje. Sve do 2017. godine u Srbiji se gasilo i po 100 zadruga godišnje, a sad je novih više od 1.100. To je dobor. Ali, tim zadrugama I seliam je potrebna prerađivačka idnstgurija. Tek onda će svi lјudi ikapaciteti biti upošlјeni. A, ta indsurija jenestala u plјačkaškoj privatizaciji posle demorkatskih promena 2000. godine, koja je obavlјena uz pomoć države. Sad u Srbiji ima ukupno imamo više od 5.127 zadruga, a oko 3.000 je aktivnih. Evo i odgovora zašto je udruživanje važno?
Da bi lјudi počeli da se u većem borju vraćaju selima potrebno je da u svakom tom selu bude i dobra zadruga, kaže Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu u Vladi Srbije. Uz nju i, mala prerađivačka industrija. Pravi rezultati ovih zadruga videće se kada u svakom tom selu bude postojala i mala fabrika, odnosno prerađivačka i kapaciteti u okviru zadruga u selima. U tom slučaju u njima će biti zaposle seoski radnici, prerađivaće se proizvodi iz njihovog okruiženja, a zadrua će im obezbeđivati jevtiniju proizvodnju, ali i kupce za finalne proizvode. U tom slučaju nećemo više imati 1.000 sela u kojima nema prodavnice! Pa da moramo organizuovait ovako što će sad biti, uz pomoć pošte. Osnivanejm velikog broja zadruga, vraćen je duh zadrugartva u Srbiji. Ali, siromašna država nema novca da vrati neopravdani oduzetu zadružnu imovinu vrednu više od dve milijarde evra, posle Drugog svetskog rata.
Vozila sa prodavnicama
Sela koja nemaju prodavnice, a takvih je u Srbiji, prema podacima PKS oko 1.000, uskoro treba da dobiju multifunkcionalna vozila kao pomoć selima. To će biti pokretne prodavnice, bankomati i šalter pošte i lokalne administraije. Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić najavio je da će ministarstvo koje vodi omogućiti nabavku multifunkcionalnjih vozila za sela u Srbiji kojima je to neophodno. To će biti mltifunkcionalan vozila – sve na jednimn mestu i dostupno svima.
,,Ministarstvo će omogućiti nabavku multifunkcionalnih vozila. Ša je to? To je pokretna prodavnica sa svim neophodnim namirnicama i robom. Ujedno, toje i bankomat i šalter za pružanje svih usluga – poštanskih, ali i uslgau lokalne administracije. Sve na jednkimmestu i dostupno svima. Tako će Ministarstvo za brigu o selu i Pošta Srbije na zajedničkom zadataku u cilјu bolјitka svih sela Srbije, da niko ni u najudalјenijem selu neće biti zaboravlјen“, podvukao kao je Milan Krkobabić. Direktor Pošte Srbije Zoran Anđelković izrazio je spremnost da to javno peduzeće raspolaže sa vozilima, da omkgući pružanje svih navedenih uslau i zajedno sa Ministarstvom za brigu o selu sagleda realne potrebe i zahtevde staračkih domaćonstava u seoskim sredinama. Pošta je prisutna u 4.720 sela, čak i u najudalјenijim i rubnim delovima zemlјe i ovo bi bio način da se tim lјudima pomogne i učini dostupnim svešto im je potrebno, od svakodnevnih potrepština do prijatelјskog razgovora, izajvo je Anđelković i dodao da će vozilo obilaziti sela po utvršenomredu vožnje. Na sastanku je dogovoreno da će pilot projekat biti pokrenut u narednom kvartalu u u jedinici lokalne samourpave, odabanoj na osnovu preciznih kriterijuma.
Po rečima Nikole Mihailovića, predsednika Zadružnog saveza Srbije, sektor zadrugarstva karakterišu sledeći podaci:
- U kontekstu zadrugarstva, Srbija ima oko 2.920 aktivnih zadruga, od kojih 293 imaju preovlađujuću delatnost u stočarstvu. Većina ovih zadruga se nalazi u centralnom delu zemlje i obuhvata male poljoprivredne proizvođače. Oko 94 zadruge iz ove grupe iskazuju poslovne prihode, a neke od njih se bave i selekcijom u stočarstvu.
- Ukupan broj zadruga 5.127.To je ukupan broj svih vrsta zadruga (zemljoradničke ili poljoprivreedne, stambene, potrošačke, zanatske, radničke, studentsko – omladinske, socijalne, zdravstvene, kao i druge vrste zadruga za obavljanje proizvdonhje, proemta robe, zusluga, i drugoih delatnosti u skladu sa Zakonom o zadrugama;
- Prve zadruge kada su osnovane u Srbiji, imale su štedno kreditne službe! Danas one nepostoje, pa ih treba vratiti u zadružni sistem!
- Od ukupnog broja zadruga 2.902 su aktivne ili njih 57 odsto;
- Od tog broja aktivnih zadruga 75 odsto su poljoprivredne;
- 1.448 zadruga ima poslovne prihode!
- 664 zadruga imaju račune u blokadi;
- 180 zadruga se nalazi u postupku likvidacija;
- 57 njih je u postupku stečaja
- 1.908 zadruga je brisano iz Registra!
- Broj zaposlenih u zadrugama je 5.605;
U Vojvodini danas postoje 462 zemljoradničke zadruge koje su upisane u listu Zadružnog saveza Vojvodine. U odnosu na broj naseljenih mesta u Vojvodini u proseku u svakom selu postoji po jedna zadruga! U tim zadrugama postoji značajan ljduski potencijal od 9.885 zadrugara i 2.470 zaposlenih, a karakteristika ja da peko zadruga ima još više poljoprivrednika koji ugovara proizvodnju preko zadruga u statusu kooperanta. U Vojvodini ima više od 30.000 kooperanata. U Vojvodinui koja raspolaže sa oko 1,4 miliona hektara obradivih poljoprivrednih površina zemljište i drugu nepokretnu imovinu poseduju i više od 120 zadruga.Ove zadruge imaju i mnogo veće promotere od onih koje nemaju imovinu. U Zadružnom savezu Vojvodine ističu da od ukupnog broja zadruga njih 321 su aktivne, ali da od tog broja čak 266 zadruga (ili njih 83 odsto) nisu ispunjavale uslove za konkurisanje za povlastice koje daje Pokrajina Vojvodina, a za to je postojalo niz razloga. Najviše je neostvarenih postupaka upisa zadružne svojine na postojećoj imovini.
Seoba iz grada u selo
Blagi oporavak sela oseća se kroz akciju Ministarstva za brigu o selu. To je dosadašnja dodela oko 3.100 kuća beskućncima Srbiji, koji prvi put rešavaju stambeni problem, pa su im uz pomoć države kupljene kuće u selima. To je dobro je što je trećina onih koji su otišli u selo, preselila se iz grada! Ti hje pr4vi put da uimnamo process grad selo, a ne samo selo – grad kao do sada. Miholjski susreti sela nastavljaju da buktali suu celoleto Srbijom, izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić povodom rekordnog odziva za učešće u manifestacijama i dodao „ono što prihvate sela Srbije postaje tradicionalno za celu Srbiju“. Čak 1.775 sela u 114 opština učestvovalo je u Miholjskim susretima ove godine, a učestovalo je oko 250.000 posetilaca. Bogat kulturni i sportski program ponovo je odjekivao po selima Srbije u toku leta i jeseni, od 1. juna do 1. novembra 2024. godine. Cilj manifestacije bio je da nas ujedini, da širi pozitivnu atmosferu.
U Zadrugarstvo Srbije moraju se vratiti štedno kreditne službe, mora postojati zadružna banka. Jer, i prva zadruga u Srbiji kada je osnovana 1894. godine u Vranovu, i njena osnovna delatnost su bile štedno kreditne službe, kako bi se pomagalo drugu, zadrugaru! Sve je to dobro, ali za oporavak sela tim tempom biće potrebno pola veka! Za to vreme većina sela će nestati. Najveći deo stanovnika sela koji se bave proizvodnjiom hrane, čekajuči bolji život na selu, otići će sa o vog sveta. Njihove kuće će ostati prazne. Jer, neki nemaju naslednike, a oni koji imaju bave se drugim poslovima van granica Srbije ili žive u gradovima. Jer, agrar osim manjem broju ljudi koji se mogu nabrojati na prste, za većinu u Srbiji, nije unosno zanimanje.
Spšasavanej sela i varošica, spasavanje i Srbije
Zadrugaqrstvo je zbog nepostojanaj prerađivačke idnszhutgrijue, pre svega, u selima, Srbije, danas ponovo u velikim problemima opstanka i ostanka. Dakle, sređivanje problema sa zadrugarstvom, povratak opljačkane imovine, zaitm odnete prerađivačke industrije iz sela i sve što radi MBS, kroz svoja sadašnja tri glavna stuba rada, predstavlja spasavanje zadrugarstva, sela i varošica u Srbiji. A, to je i spasavanje Srbije!
,,U akciji 500 zadruga u 500 sela“ koja je trajala četiri godine novčanu pomoć dobilo je 207 starih i novih zadruga. Ukupan iznos je oko 2,2 milijarde dinara. Na taj način je pomognut njihov rad. Pored toga za to vreme osnovano je još 1.100 novih zadruga. Sa ovim je taj plan razvoja zadrugarstva za to vreme čak i premašen po broju novih zadruga“, navodi ministar Milan Krkobabić.
U trenutku pisanja ovog teksta, početkom oktobra 2024. godine, MBS funkcioniše u tri glavna pravca. To je kupovina kuća u selima uz pomoć države i dodela onima koji ih nemaju. Na taj način do sada je dodeleljeno 3.100 kuća za toiiko porodica koje su prvi put rešile svoj stambeni problem. Odlučili su da odu i žive na selu. Na taj način sela su dobila 13.000 novih stanovnika. Među njima je oko 3.000 dece! Ako znamo da jedna Crna Trava, mala opština na jugu Srbije ima samo 1.500 stanovnika, onda je po ovim brojevima izgrađeno deset sela! Jer, sela su dobila oko 13.000 novih žitelja.
Kuću na selu i dalje možete da dobijete ako se prijavite na konkurs: Potreban su ovam ovali;na dokumenta, evo i gde i kako podnosite prijavu. Dakle, dok većina mladih trbuhom za kruhom iz sela ide u grad, da može i drugačije na svom ličnom primeru pokazala je šestočlana porodica Simić. Mladi bračni par Marijana i Nemanja Simić imaju četvoro dece i odlučili su se da apliciraju na javni konkurs Ministarstva za brigu o selu i dobili 10.000 evra za kupovinu seoske kuće sa okućnicom. Skućili su se u rodnom moravskom selu Zablaće. Simići kažu da su pored dobre životne odluke da imamju četvoro dece, doneli još jednu odličnu odluku, a to je za konkurs za seosku kuću sa okućnicom preko Ministarstva za brigu o selu. Odluke, poput njihove motivišu i druge, pa je i sve više pitanja za ovu temu.
Kriterijum za kuće
Trenutno u Srbiji ima, prema podacima RZS ima još oko 123.000 praznih seoskih kuća u kojima niko ne živi, od čega se za 50.000 niko ni nezna ko je vlasnik. Kako ove kuće ne bi ostale puste, Ministarstvo za brigu o selu, već četvrtu godinu deli bespovratno novac za njihovu kupovinu. Cilj programa je trostruk: odmah dobijamo mlado stanovništvo u selima, u sela odlazi radno sposobno stanovništvo i, takođe, sprečavamo da nam se dogodi usud puste zemlje, pogotovo u pograničnim i bgrdsko – planinskim područjima“, navodi ministar za Brigu o selu Milan Krkobabić.
Nekoliko je uslova koje mladi koji žele subvenciju za kuću na sleu moraju da ispune:
- Da podnosilac prijave nema više od 45 godina;
- Da je državljanin Srbije;
- Da ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije;
- Da nije vlasnik ili suvlasnik nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije, izuzev poljoprivrednog zemljišta i da istu nisu otuđili ili poklonili u prethjodnih pet godina;
- Takođe, od podnosiocia prijave oečkuje se da sa prodavaocem nepokretnosti nije u krovm srdstvu;
- Da nije u postupku odobravanja sredstava za kupovinju nepokretnosti i da u momentu podno[enja prijave nemaju neizmirenih obaveya prema državi. Sve ovew uslove moraju da ispune oba supružnika;
Pored obaveznih uslova, podnosioca prijave moraju i da ispune i samo jedan od sledećih uslova koji se odnose na to da se na selu živi samostalno u zakupljenoj kući ili u porodičnoj zajednici sa ostalim članovima porodice, zatim da živi u gradskoj sredini u zakupljenoj nepokretnosti ili samostalno ili sa porodicom i da ima nameru da živi na selu. Zanimanje je takođe važno za ostvarivanje ovog uslova, pa je tako potrebno posedovati formalno obrazovanje iz oblasti medicine, farmacije, poljoprivrede, veterine ili da je prosvetni radnik ili zanatlija. A, druga mogućnost je da podnosilac zahteva, obavlja poslove čija je priroda takva da mogu da ih rade i od kuće na selu.
Kuće koje podležu programima Ministarstva za brigu o selu takođe moraju da prođu određene kriterijume. Seoska kuća mora da se nalazi u selu u kojem postoji bar jedna od objekata javne službe ili usluga (zdravstvena ambulanta, pošta, škola, stanica prevoza…). naravno, prvo mora da ispunjava uslove za život i stanovanje. Takođe je bitno da je kuća upisana u katastar na ime prodavca, i da je nepokretnost, kao i svi prateći objekti, izgrađena u skladu sa propisima. Poslednji uslov je da joj je cena u granicama tržišne vrednosti i da kuća i pomoćni objekti nisu predmet sudskog spora.
I seoska kuća za čiju kupovinu građani konkuriši treba da ispunjava određene uslove. Ona treba da bude bezbedna i da poseduje infrastrukturu – kanalizaciju ili septičku jamu, vodu, struju i ako postoji pristup do seoske kuće sa okućnicom preko tvrdog puta. Takođe, mora da se nalazi u naseljenom mestu ili njegovoj blizini, i kojem postoji bar jedan od objekata jave službe ili usliga, zdravstvena ambulanta, pošta, škola, stanica prevoza ili neki od navedenih objekata da postoji u susednim naseljenim mestima. Uz to kuća treba da je upisana u registar, da je izgrađena i skladu sa propisima, da nije predmet suskog spora i da je vrednost seoske kuće sa okućnicom, odnosno kupoprodajna cena, u granicama njene vrednosti na tržištu nepokretnosti.
Konkurs Ministarstva za brigu o selu za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom mnogima je omogućio da steknu svoj dom. Među njima je i Đorđe Rubežić, koji je sa svojom porodicom konačno ,,svoj na svome“. Đorđe je kupio kuću u selu Lipar, za koje ga nevezuje samo detinjstvo, već i preci koji su na kraju Solunskgo fronta osnovali ovo selo. Đorđe Rubežić rođen je i odastao u selu Lipar, koje se nalazi u blizini Kule, ali njegovi koreni još jače ga vezuju za ovo selo. Naime, njegov pradeda, učesnik solunskog frotna došao je i selo Lipar, nakon rata, gde je od kralja Peta I dobio imanje da se skući i obrađuje zemlju. Pre nego što je pobio kuću, Đorđe je planirao da ide i Srbije, da se preseli u Aljasku sa porodicom i da tamo gradi i kupi kuću. Sad se skućio, hoće da zasadi novi, mladi voćnjak… Podsećamo, podnosioci prijave za ovaj konkurs bile su jedinice lokalne samouprave. One same osmišljavaju progam za stanovništvo sela sa svoje teritorije, a godišnje imajuna raspolaganju ukupno do 500.000 dinara. Sve više pobornika i učesnika dobija i akcija ,,Miholjski susreti“. Ove 2024. godine ,,Miholjski susreti sela“ organizuju se u 14 lokalnih samouprava i beleže rekordnih 250.000 učesnika i posetilaca. Iz 1.775 sela. Jedan od primera je opština Arilje koja je četvrti put dobila novac za ove namene po Javnom konkursu i svojim seljanima ponudila bogat takmičaski, kulturno – umetnički i izložbeni program. Miholjske susrete sela pre četiri godine osmislio je i zajedno sa pesnikom Ljubivojem Ršumovičšem putem medija promovisao Mininistar Milan Krkobabić kao svojevrstan pečat.
Više krava nego stanovnika!
U vreme kada čak u 600 slea Srbije nema nijedne krave, u selu Mošorinu, u Vojvodini, gde je sve do nedavno bilo više krava mlekulja, nego stanovnika, kažu da nema više kuća na prodaju, a razlog će vas oduševiti. Naime, čuli smo da u Mošorinu teško može da se nađe kuća za prodaju i da mladi u njemu rado ostaju da ade i žive. Živana Dražetina, pitali smo u čemu je tajna ovog vojvođanskog sela i kako izgleda život njegovih stanovnika. Kako nam je objasnio, ljudi u Mošoruinu, mahom se bave ratarstvom i stočarstvom, a ne dozvoljavaju čak ni nepovoljnim otkupnim cenama da ih demotivišu u nameri da razvijaju svoja gazdinstva. Jedna od prednosti ovog ušuškano mesta, na pola puta između Beograda i Novog Sada, je da mesto ima idelanu poziciju jer je sve blizu, a pre svega, auto put. Mladi ljudi ovde rado ostaju, jer se bave svojim poslom, bolje ovde nego u nekoj fabrici da rade za mizeriju i da im drugi kroje kapu. Živan Dražetin je jedan od njih koji kaže da obrađuje 80 hektara i da je posed većinom u njegovom vlasništvu. S obzirom na sušnu i tešku sezonu u 2024. godini, mnogi si primorani da smanje ulaganje u proizvodnju. Pitali smo Živana i da li je tačno da je u Mošorinu gotovo nemoguće naći kuću koja je na prodaju i zašto je to tako? Kako nam je objasnio, postoji određen broj kuća koje su ruinirane i u kojima niko već dugo ne živi. Te kuće su odavno napuštene i niko za njih nije ni zainteresovan. S druge strane, nijedna kuća koja je iole u dobrom stanjui nije prazna i nije za prodaju! Ukoliko bi se neka kuća i oglasila na prodaju cena bi bila visoka i nerealna.Najviše porodica, čak 90 familija, prema podacima od početka septembra 2024. godine, skućilo se u opštini Bečej, a ponajvuiše u Bačkom Petrovom selu, njih 90!
,,Na drugom mestu je selo na severu Bačke u opštini Kanjiža – Horgoš gde je novi dom našlo 50 mladih porodica. Ovo pokazuju podaci Ministarstvavza brigu o selu, koje već nekoliko godinat na javnom konkursu sprovodi projekat dodele novca – do 1,2 miliona dinara za kupovinu kuća porodicama koje žele da se skuće u seoskim područjima širom Srbije. Podaci tog ministarstva pokazali su još, kada je Vojvodina u pitanju da je Sombor najviše privlačan za familije kojima je potreban dom, jr je u tom gradu i njegovoj okolini dodeljeno 187 kuća, a odmah iza Sombora je opština Bačka Palanka, gde je dom našlo čak 166 familija! Isti izvor navodi da je posle Bačkog Petrovog Sela i Horgoša selo Mol u ađanskoj opštini, gde se skućilo 47 porodica, pa Srpska Crnja, gde su ključeve dobile 44 porodice’’ navodi za javnost v.d. pomoćnika ministra Tijana Nešić.
Od početka ove godine do sredien septembra 2024. godine, useljeno je ukupno oko 450 kuća. Dakle, za tri i po godine otkako je MBS počelo projekat dodeljivanja novca za kupovinu kuća na selu, krov nad glavom je našlo oko 3.100 porodica, od kojih je malo više od polovine steklo dom u Vojvodini. Što se tiče interesovanja po vojvodjuanskim okruzima, skoro podjednako su mladima privlačnai i Zapadno bački i Južno bački okrug, s tom razlikomk što je u Bačkoj krov nad glavom našlo 497 porodica, a u južnoj Bačkoj 466 familija. Potom slede okruzi u srednjem Banatu, gde je prodato 436 kuća, a u severniom Banatu, gde je dodeljeno 415 kuća sa okućnicom. Najmanje zainteresovanih mladih je za porodični život u Sremu, što je u sremskim selima odlučilo da živi svega 240 porodica. Još manje je primamljiv južni Banat. U tom kraju je odlučilo da se nastani svega 106 porodica, dok se na severu Bačke skućilo samo 86 familija.
Prema podaciam podacima RZS, u Srbiji i trenutno ima, što se zna, oko 123.000 praznih seoskih kuća.
Treći stub akcija MBS je prevoz seoskog stanovništva, od sela do sela, od sela do grada kao i povratka. I svet o besplatno. Troškove tread a snosi lolžkalna zajednica. Inače, čak 500 sela Srbije nema asfaltnu vezu sa svetom. Kao odgovor na to pitanje osmišljen je progam Ministartva, koji u saradnji sa lokalnim samoupravama omogućava seoskom stanovništvu redovan, dostupan i besplatan prevoz. Uakciji rešavanja ovog problema u maju 2024.godine odobrena je kupovina minibuseva za otrebe prevoza seoskog stanovništva sa još 17 vozila lokalne samouprave u Srbiji. Na javni konkurs stiglo je 35 prijava, a odobrena je kupovina 17 vozila. Problem preovza rešenje je za više od 100.000 stanovnika za 264 sela širom Srbije. Ovog puta treba istaći da je jedno vozilo otišlo i na Kosovo i Metohiju, u mesto Orahovac.
Prema podacima Privredne komore Srbije, u 1.000 sela Srbije danas nema prodavncie, pa meštani moraju da idu i po 30 kilometarta u okolna sela u kupovinu. I ovaj problem će uskoro biti rešen kupovinom multifunkcionalnih vozila. To su pokretne prodavnice sa svim neophodnim namirnicama i robom.Uz put će se raznositi i pošta. U vozilu će biti bankomat i šalter, za pružanje svih usluga – poštanskih, ali i usluga lokalne adminuistracije. Sve na jednom mestu i dostupno svima. Na ovom zadatku su MBS i Pošte Srbije u cilju boljitka za žitelje svih sela Srbije.
(Autor je analitičar i publicista)