POGLEDI: SPAS ZA POLJOPRIVREDU EU I SRBIJU

Kombinacija prirodnog i veštačkog đubriva!

Na svetskim tržištima opet rastu cene đubriva, a analitičari predviđaju da će se takav trend nastaviti i u avgustu. Sve ovo naslućuje da će oni koji se nisu snabdeli početkom jula, kada su cene bile najniže ove godine, sada morati da izdvoje znatno više novca za đubrivo. U Francuskoj su nedavno cene uree uvećane na 379 evra po toni što je više za 36,5 evra u odnokisu na pre mesec dana. Cene KAN-a povećane su još više, dok su azotna đubriva poskupela za čak 35 do 60 evra po toni na šta je, po objašnjenju analitičara, uticao ponovo sve skuplji gas. Ovakva situacija sa cenama vlada i u nemačkim uvoznim lukama, kao i u Americi preneo je specijalizovani portal ”Agrarhojt”.

Evropska unija propušta važnu šansu kada je u pitanju đubrivo, a nije u pitanju prilika koja bi vam među prvima pala na pamet. EU mora da istraži sve mogućnosti kako bi poboljšala efikasnost đubriva i zatvorila krug nutrijenata, a među tim opcijama je i korišćenje ljudskog izmeta, rekao je za EURACTIV vodeći stručnjak za azot. Đubriva su od početka ruske invazije na Ukrajinu zauzela jedno od centralnih mesta fokusa u sektoru energetike, pogođenom sve višim cenama energenata i sankcijama koje su smanjile dostupnost, jednog od ključnih đubriva.

Evropska komisija je usled narušenog lanca snabdevanja predložila niz mera koje bi kompenzovale nestašicu, ali po izjavi za javnost Vima de Frisa, profesora analize ekosistema na Univerzitetu Vageningen, postoji opcija koja nije obuhvaćena tim planovima, a to je ljudski izmet. „Moramo da razmotrimo životinjski izmet i biljni kompost, ali takođe i ljudski izmet koji sadrži više ključnih mikronutrijenata, među kojima su cink i bakar“, rekao je profesor De Fris koji poslednjih 40 godina istražuje ovu temu.

Ljudski izmet koristi se kao đubrivo u mnogim delovima sveta, ali je trenutno njegovo korišćenje dozvoljeno samo u nekoliko zemalja EU, što De Fris vidi kao propuštenu priliku. Profesor Univerziteta Vageningen složio se da postoje tehnološka i zdravstvena pitanja koja predstavljaju barijere u recikliranju ljudskog izmeta na ovaj način, ali smatra da bi trebalo uložiti napore da se ti izazovi premoste. „Zemlje EU trebalo bi zaista da se posvete pronalaženju načina da se kanalizacioni otpad primeni na poljima. Ovu opciju bi Evropska komisija trebalo ozbiljno da razmotri“, naveo je on.

Kriza u sektoru đubriva i napori da se ona prevaziđe izazvali su bojazan kod „zelenih“ grupa koje smatraju da se kratkoročnim merama daje prednost u odnosu na dugoročna rešenja. Ali De Fris smatra da je takva analiza previše pojednostavljena. „Vidim da je komunikacija EU na ovu temu napravila vezu sa hitnom krizom, nasuprot dugoročne vizije“, rekao je on i dodao da je očigledno akcenat stavljen na neizvesnosti u prehrambenoj industriji, što je razumljivo u svetlu trenutne krize sa hranom.“Ali ne mogu da se složim da je predlog fokusiran na kratkoročne mere koje bi pogoršale zagađenje azotom. Akcenat stavljen na recikliranje nutrijenata ima veze sa predstojećim integrisanim planom akcije menadžmenta nutrijenata (INAMP)“, rekao je on. Ovaj plan za cilj ima smanjenje gubitka nutrijenata za najmanje 50 odsto, i korišćenja đubriva za najmanje 20 odsto do 2030. godine u Evropi, i na taj način će dopuniti Akcioni plan nultog zagađenja. Za De Frisa, INAMP je ključna prilika da se tokovima i gubicima nutrijenata pristupi iz holističkog ugla. De Fris je gubitke uporedio sa cevi prepunom rupa. „Ne vredi zapušiti samo jednu rupu prstom, ako se ne umanji ulazna količina, samo će izaći na drugu rupu“, upozorio je on. Povećana efikasnost đubriva bi trebalo da bude fokus uz istraživanje svih dostupnih opcija za alternativne izvore nutrijenata. To obuhvata i unapređenje potencijala samih đubriva, kao i programe uzgajanja koji bi povećali mogućnost useva da apsorbuju đubrivo. Jedan od načina je prerađivanje i transformacija životinjskog đubriva kroz proces poznat kao Povraćaj azota iz balege (RENURE) koji su podržale države članice EU. Za farmere u Evropskoj uniji, pravila bi trebalo da budu olakšana kako bi se omogućili korišćenje više nutrijenata nastalih od stajskog đubriva. Ali „zelene“ grupe smatraju da izmet ne treba da dobije poseban status jer su svojstva uglavnom ista u odnosu na druga đubriva. De Fris ističe da je gustina stoke možda prevelika u zemljama kao što je Holandija, ali da bi taj problem bio rešen regionalnim pristupom u kojem se uz tu zemlju posmatraju i Belgija i Francuska.

Novi rast cena

Sad kada se zavrsava zetva pšenice u 2023. godini, obavljena na vise od 725.000 hektara, seljaci već misle na jesenju setvu, koju treba početi u septembru ove 2023. godine. Po običaju ona se obavlja na blizu milion hektara. Opet ce najveće površien zauzeti pšenica. U poslednjoj jesenjoj setvi, 2022. godine bilo je posejano ukupno, svih jesenjih kultura 883.000 hektara. Velike površine pšenice bile suposejane jer su seljaci očekivali zaradu na pšenici pa su je bili posejali čak na 725.000 hertkarda,. Međutim, prevarili su se pa im se sad savetuje da pšenicu lageruju, ako imaju gde, i da čekaju eventualno rast cena hlebnog žita.

Jer, troškovi proizvodnje po hektaru uz prosečan prinos od pet tona su više od 164.000 dinara. Ili da bi seljak proizveo kilogram pšenice, uz prinos od pet tona po hektaru, morao je da potroši 33,30 dinara po kilogramu! Znači sejao je gubitak i proizveo je još veći gubitak. Država mu je u 2022. godini onemogućila, kroz svoju nerazumnu odluku izvoz pšencie po ce ni od 43 dianra po kilogamu. A, bilo je viška od 2,5 mkiliona tona! Jer, cena pšenice na berzi početkom avgusta 2023. godine bez PDV bila je tek oko 22 dinara kilogram. Prošle godine kada se mogla prodati, odnosno izvesti, za 43 dinara po kilogramu, to nije dozvolila Vlada Srbije.  Jer nije znala koliko ima pšenice u Srbiji na zalihama i koliko nam treba za godišnju ishranu, rezerve i seme . A, trea nam najviše 1,65 miliona tona godišnje.  Mnoga udruženja poljoprivrednika su protestvovala jer smatraju da posluju sa gubitkom. Agroekonomski analitičar Žarko Galetin rekao je da poljoprivrednim proizvođačima treba povećati premije i podsticaje, a zatim da treba da se napravi transparentan algoritam intervenisanja na tržištu koji je potpuno predvidiv. Svetski poznata kompanija „Blumberg“, koja se bavi finasijama, nedavno je objavila da se poljoprivredni proizvođači širom sveta suočavaju sa ogromnim rastom troškova proizvodnje. Izuzetno visoke cene prehrane već sada utiču na cenu hrane u svetu.

Žarko Galetin, dodaje za javnost, da kada je reč o ceni i obimu proizvodnje mineralnog đubriva problem evidentan, ali da on postoji i na svetskom nivou. Ističe i da je cena mineralnog đubriva porasla za dva i po puta u odnosu na prošlu godinu. „To je situacija koja je naše poljoprivredne proizvođače uvela u ozbiljan problem, da pozitivno zatvore svoju kalkulaciju, proizvodnju. Pod velikim je znakom pitanja koliko će baciti tog mineralnog đubriva, koliko će ga kupiti“, kaže Galetin.

Kada je reč o proizvodnji, kaže da je Srbija „odavno izgubila svoje mesto kao referentni proizvođač mineralnog đubriva u regionu“, kao i da „ne proizvodimo ni polovinu od ukupnih potreba za domaću upotrebu“. „Situacija je prilično alarmanta“, upozorava Galetin. On smatra da su pred jesenju setvu posebno bili pogođeni srednji i mali poljoprivredni proizvođači. „Nemaju finansijski kapacitet da isprate visoki rast cena mineralnog đubriva. Njihova takozvana kreditna istorija, s druge strane, nedovoljna je i slaba da uđu u kreditne aranžmane koje im je država ponudila kao mogućnost da reče taj problem“, objašnjava agroekonomski analitičar. Analitiačri posebno naglasšavaju da je šteta što Srbija dnaqs nema štedno – kreditne zadrzuge koje bi mogle da pomgonu seklajciam uvek u kriznim situacijama. To bi pomoglo i rastu proizvodnje koji je u Srbiji tek oko 0,45 odsto prosečno godišnje za poslednej tri i po decenije.

Ukazuje da je poljoprivreda prošle 2022. godine donela blizu pet milijardi evra od izvoza, i da je jedna od retkih grana iz realnog sektora koja ostvaraju suficit u spoljno-trgovinskoj razmeni, kao i da je izvlačila državu iz velikih kriza i 90-ih. Inače, imamo i suficit u trgovini sa svetom kada je agrar u pitanju I n je lane bio oko 1,7 milijardi dolara, „Kad vam takva delatnost igrana uđe u problem, to je razlog za veliku brigu“, dodaje.

Mnoga udruženja poljoprivrednika su protestovala jer smatraju da posluju sa gubitkom.

Kada je reč o pomoći, Galetin kaže da je taj problem veoma ozbiljan, te da ne vidi zašto se ne rešava na sistemski način. „Protesti poljoprivrednika dešavaju se iz godine u godinu, kao u filmu ‘Dan mrmota’. Reč je o niskim podsticajima, koje naši poljoprivrednici dobijaju. Apsolutno su nekonkurenti u odnosu na kolege iz okruženja, iz Evrope. Sistemsko rešenje postoji“.  Kaže da prvo, kao rešenje, treba povećati premije i podsticaje poljoprivrednim proizvođačima, a zatim, „napraviti transparentan algoritam intervenisanja na tržištu koji je potpuno predvidiv“. „On će imati rizične tačke, crvene lampice koje će se paliti u situacijama kada poljoprivredni proizvođači proizvode robu, čiji su troškovi proizvodnje veći od onoga što mogu da dobiju na tržištu“, objašnjava Galetin. Poredeći aktuelnu sa situacijom od ranije, smatra da je ona lošija jer su poljoprivredni prizvođači prinuđeni da koriste redukovanu agrotehniku. Po rečkiam poljoprivrfedniak I pored togqa što se cena gorivfa odrešuje svake nedleje, Srboikja I dalej jedina u reigonju nema ,,zeleneni benzin’’, odnosnoi cene ya predstojeću setvu.

Agroekonomski analitičari kažu i da je poljoprivredni proizvođač na Zapadu relaksiraniji u odnosu na našu jer ulazi u proizvodnju znajući da će dobiti značajne podsticaje po hektaru. „Neće osetiti eskalaciju cena na tržištu imputa, a koristiće i bolju agrotehniku, biće mu pristupačnije tržište imputa u odnosu na naše poljoprivredne proizvođače ili zemljama koje nisu članice EU“, zaključuje agroekonomski analitičar Žarko Galetin.  „Neposredna posledica ovakve situacije“, jeste potpuno razbijeno svetsko tržište hrane, kao i energetska kriza koja nije samo rezultirala enormnim rastom cena energenata, već i činjenicom da je dovedena u pitanje i raspoloživost ovih energenata. Procena je da je ovakva situacija dovela srpske poljoprivrednike do toga da sada već moraju da brinu za kvalitet setve. Sad je već sasvim jasno da će agrotehnika biti redukovana. To će bez sumnje imati za posledicu manje prinose.

Ostala samo jedna fabrika

U Jugoslavoiji je nekad postojalo sedam fabrika mineralnog đubriva. Sad je ostala samo jedna fabrika! Od nekadašnjeg ozbiljnog proizvođača veštačkih đubriva, Srbija je, kao zemlja koja se ponosi svojom poljoprivredom (koja stagnira već decenijama) postala ozbiljan uvoznik gnovija.

Kako piše Euronews Srbija, od nekadašnjih sedam fabrika, samo ona u Šapcu još proizvodi robu bez koje nema dobrih prinosa na njivama.  Najveća od njih, pančevačka ,,Azotara’’, posle višegodišnjeg stečaja, prošle godine je dobila novog vlasnika koji je najavio pokretanje proizvodnje, ali do danas se to nije dogodilo. U situaciji kada je zbog rata u Ukrajini osetno skočila cena veštačkog đubriva, dosadašnje oslanjanje na uvoz, može imati negativan uticaj na poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji, upozoravaju stručnjaci.

Na stotine tona mineralnog đubriva lane je čekalo narednu setvu u magacinu poljoprivrednog gazdinstva na Čeneju kod Novog Sada. Budući da su glavni proizvođači kalijuma u svetu Rusija i Belorusija, bila je jasna aktuelna situacija, gde je cena đubriva dostigla cifru od 900 evra po toni, može postati samo komplikovanija. Zbog same mogućnosti nabavke đubriva, da li će ga biti uopšte, a i znalo se da cena neće brzo ići dole, svi su gledali da ga što pre nabave i čuvaju do početka setve. Tako se gotovo svo potrebno đubrivo za proizvodnju u 2023. godini nabavil što ranije.

Dve godine bez upotrebe, ili sa manje mineralnih đubriva, značajno bi se, osetilo na prinosu. Poljoprivrednici koji su zbog visoke cene izbegli da ga primene u protekloj setvi, a ne uspeju da ga nabave ni za sledeću, imaće, procenjuje, i do 50 odsto manji rezultat na njivama. Možemo da umanjimo možda nešto malo, pa na osnovu toga što smo ranije dobro radili i đubrili da uštedimo, ali ne možemo dugoročno da isključimo đubriva, jer to će nas koštati prinosa, a prinos je profit. Poseban problem jer što nema dovoljno prirodnog đubriva. Međutim njegova nestašica, zbog praznih staja i nepostojanja stoke, nemože se nadoknaditi samo sa većim količinama veštačkog gnojiva,navodi ratar i stočar Svetozar Murgaški sa Čeneja kod Novog Sada. On istovremeno kaže da svetska iskustva ukazuju da oni koji imaju recimo, više od 50 ili 100 hektara, a nemaju stoke treba za to da plate dažbine državi!

Ko proizvodi u Srbiji?

Procene su da bi u Srbiji godišnje trebalo da se utroši između 1,2 miliona i 1,4 miliona tona mineralnog đubriva. Podjednako se koriste NPK i azotna đubriva, a samo jedna grupa se u Srbiji i proizvodi. 

Nakon stečaja u pančevačkoj HIP ,,Azotari’’, jedini domaći proizvođač NPK đubriva ostala je šabačka kompanija ,,Elixir Groupćć. Pored domaće proizvodnje, ta đubriva se i uvoze iz Rusije i drugih zemalja, dok azotna đubriva u potpunosti zavise od uvoza, oslonjenog pretežno na ruske proizvođače. U ,,Elixir grupi’’ za Euronews Srbija navode da je rat u Ukrajini uticao na rast cena, a da je logistika snabdevanja otežana i usporena.

„Rast cena mineralnih đubriva je pokrenut i pre krize u Ukrajini. Okidač je bila energetska kriza i rast cena energenata što je pokrenulo trend rasta cena svih sirovina za proizvodnju mineralnih đubriva. Aktuelna geopolitička situacija je donela novi talas poskupljenja. Poslovanje ,,Elixir Grupe’’ je stabilno, obezbeđene su sve sirovine i proizvodnja za jesenju sezonu se odvija u skladu sa planom. Za krajnje korisnike to znači da će u Srbiji biti dovoljno NPK đubriva za jesenju setvu“, navodi se u saopštenju ove kompanije.

Međutim, pitanje je po kojoj ceni će biti dostupo to đubrivo. Nekadašnji direktor Instituta za ratarstvo i vanredni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Miroslav Malešević kaže da o zalihama đubriva treba razmišljati na vreme, odnosno da ga za septembar i oktobar mora biti dovoljno. Takođe veruje da nije dobro u potpunosti zavisiti od uvoza. „Ako ne budemo imali u doglednoj budućnosti sopstvenu fabriku, koja bi bar 30 do 40 odsto potreba podmirila, mi ćemo pasti onda sa svojom proizvodnjom i to će ostaviti dugotrajne posledice“, kaže Malešević.

Kada su prošle godine kupili pančevačku ,,Azotaru’’ za 650 miliona dinara, čelnici kompanije ,,Promist’’ najavili su da će ponovo pokrenuti pogone za proizvodnju tečnog veštačkog đubriva. Međutim, dokle su stigli sa realizacijom tih planova, pitanje je na koje, između ostalog, za sad a nema odgovora za javnost.

Najbolja je kombinacija stajskog i mineralnog đubriva

Prošlogodišnji nagli skok cena gasa zbog rata u Ukrajini je podigao i cenu mineralnog đubriva jer su Rusija i Ukrajina najveći proizvođači ovog inputa. Takva situacija se prelila i na sve druge zemjle, pa su se poljoprivrednici suočili sa brojnim problemima u proizvodnji i snabdevanju. Da li se u takvim okolnostima više iplati koristiti stajsko đubriva, Milan Prostrana agroekonomiskog analitičar, ističe prednost korišćenja stajskog đubriva kako za zemljište, tako i za finansije proizvođača, ali naglašava: ,,Minerabno đubrivo je naglo pa, čak trostruko poskupelo posle intervencije Rusije na Ukrajuinu. Nakon toga je došlo da malog pada, ali ne do povratka na nekadašnje cene.

Tako se svetski problem prelio i na Srbiju, ali rešenje postoji. Najbolje je ipak kombinovati i stajsko i mineralno đubrivo. Ali, to mogu saao retki u Srbiji koji su zadržali stoku u stajam i oborima. Tako stajskog đubriva nemamo, a mineralno nam je skupo! Kod nas je problem što postoji ogroman deficit u stočarskom fondu, pa samim tim postoji i problem stajnjaka. Nekad, ne tako davno,  imali smo 1,5 miliona goveda, a da je sad taj broj manji od 400.000 hiljada grla. Stajnjak je nezamenjljiv, bez njega nema ni navodnjavanja. On sadrži veliku količinu azota i drugih mineralnih materija, pa samim tim poboljšava strukturu zemljišta, odnosno povećava humusni sloj zemljišta. Mineralna đubriva godišnje poprave stanje nekog zemljišta, dok stajnjak to čini višegodišnje.

Koliko je stajnjak važan za poljoprivrednju proizvodnju, pokazuje činjenica da postoji čak posebin predmet „Nega stajnjaka“, koji se bavi njegovim izučavanjem i gde postoje tačno utvrđene smernice kako se on neguje da bi se dobilo najkvalitetnije đubrivo za zemljište. Zbog krize u stočarstvu mi smo vrlo kritični sa stajnjakom. Velika je korelacija stajnjaka i kvaliteta zemljišta, a smo mi poslednjih godina smanjili sloj našeg najkvalitetnijeg zemljišta. Nekad je to bilo pet  odsto humusa, a sada je oko dva ili 2,5 odsto. Ako tako nadtavimo, uskoro ćemo od žitnice Evrope kako se nekad govorilo za Vojvodinu, po prinosima, imati pustinju! A, setimo se da bi pvoećčali samo jedan santimeta, humusa u zemlji, kada se on izgubi za to je potrebno oko 100 godina.

Analitiačri tržišta ukazuju da su još uvek visoke cene mineralnog đubriva zbog globalnih dešavanja. Prema tome, nesumnjivo je da će cene ostati na tom nivou još neko vreme. Rusiji je bilo blokirano nekoliko brodova sa đubrivom, a šta će dalje biti sa produžetkom sporazuma o žitu takođe će značajno uticati na cene u poljoprivredi. Tako da, buduće stanje definitivno zavisi od daljeg toka sukoba u Evropi.

,,Mi se sada uglavnom oslanjamo na uvoz mineralnog đubriva jer nemamo sopstvenu proizvodnju kao nekad. To je uvoz koji je išao iz Rusije, Belorusije i Ukrajine. Rat je izazvao jako veliku cenu, pa su naši poljoprivrednici odustajali od korišćenja mineralnih đubriva, što će svakako za posledicu imati smanjeni prinos’’, kaže Prostran.

Đubrivo imaju one zemlje koje imaju gas jer azotna đubriva ne mogu da se proizvedu bez gasa, a kakvo je tačno stanje u Srbiji, znaće se kada bude sproveden popis poljoprivrede i ustanovi, između ostalog, i potrošnja mineralnog đubriva.

Pad korišćenja mineralnog đubriva

Gledajući situaciju ranijih godina, može se uočiti pad potrošnje mineralnog đubriva u Srbiji, i više nego duplo. U Srbiji se devedesetih godina prošlog veka trošilo oko 1,5 miliona tona godišnje svih vrsta mineralnih đubriva. Imali smo sedam fabrika, a u vreme sankcija devedestih pala je potrošnja na svega 243.000 tona. Prema nezvaničnim podacima, sada je potrošnja oko 600.000 -700.000 tona. Dakle, potrošnja je i dalje 2,5 puta manja nego pre tridesetak godina!

Poljoprivredni su u prošlom veku imali lične karte svog zemljišta i na osnovu toga su uzimali potrebnu količinu đubriva. Obično su kupovali „tri petnaestice“, odnosno đubrivo sa po 15 odsto azota, kalijuma i fosfora. Visoka cena đubriva utiče na smanjenje potrošnje i naši poljoprivrednici oslanjaju na plodnost zemljišta, a i njen kvalitet je pao što je već crvena lampica. Sve što se događalo u okruženmju, uticalo je na rast cena, koje su počele iznenada da rastu. Urea je poskupela za čak 50 odsto. Iako strani analitičari predviđaju da će se trend rasta nastaviti, izuzetno je teško predvideti šta će se dešavati u narednom periodu, izjavio je za „Politiku” Stanko Popović, vlasnik „Eliksir grupe”, koja je vodeći domaći proizvođač mineralnog đubriva.

Podsetimo, nedavno su evropske berze zabeležile iznenadan i to znatan rast cena uree, KAN-a kao i azotnog đubriva kao posledicu, ponovnog poskuplјenja gasa. Ovakva situacija sa cenama vladala je i u nemačkim uvoznim lukama, kao i u Americi preneo je specijalizovani portal „Agrarhoj’’. Niko ne zna šta se dogodilo, cene su počele iznenada da rastu. Urea je poskupela za 50 odsto, sa 250 na 370 evra po toni.  Takođe, kako navodi, i egipatskim fabrikama je naređeno da smanje proizvodnju jer nemaju dovolјno gasa, a zbog visokih temperatura troše mnogo struje za rad klima-uređaja. S jedne strane, dakle, imamo realno manju proizvodnju. Istovremeno i kupci su čekali sa nabavkama đubriva, smatrajući da će cene da padaju, a sada su svi počeli da kupuju. Sve ovo može da uzrokuje nastavak rasta, ali postoji mogućnost i da uskoro cene budu i niže.

U septembru nam je potrebno NPK đubrivo (kompleksno mineralno đubrivo koje sadrži azot, fosfor, kalijum) koje je u međuvremenu pojeftinilo (sa 850 evra na oko 400 do 450) i čija cena za sada miruje. Podsetimo, početkom proleća izgledalo je da se situacija na tržištu đubriva polako opušta jer su cene znatno pale u odnosu na prošlu godinu kada je đubrivo dostizalo rekordne iznose, zbog čega je i potrošnja na globalnom nivou smanjena.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz novembra 2022. mineralna đubriva u Srbiji su za godinu dana bila poskupela čak 126 odsto! (B.GULAN)